Srpska

 ако се из рушевина обнавЪао наЉвиши планински манастир јдигеЉе

—вето-ћихаЉло-јтонски манастир ове године пуни 140 година. “оком свих тих година, Ьега су дизали у ваздух, претварали у одмаралиште, затим у туристичку базу, али на краЉу Ље ипак враЮен првобитноЉ ипостаси.

††††

ћанастир су 1877. године основали монаси коЉи су у ове пределе дошли са —вете √оре јтос. ” времену совЉетске власти обитеЪ Ље била скоро до темеЪа уништена, али Ље ипак временом успела да се обнови.  ако данас изгледа манастир, како живи братиЉа и како носе послушаЬа, као и шта привлачи туристе из целе –усиЉе Ч предлаже се у материЉалу “ј——-а.

—унчано место

—ада ниЉе тешко доЮи до обитеЪи, коЉа се налази на 907 метара надморске висине. ќд невеликог поклоничког крста на оживЪеноЉ траси ћаЉкоп Ч √узерипЪ дуж села  аменомостског у –епублици јдигеЉи, скреЮемо на исток. ќдатле пролазимо 13 км по тек асфалтираном путу, до планинског сеоцета ѕобеда, и стижемо до циЪа.

ћанастир заузима планинску висораван северних огранака ¬еликог  авказког гребена.  ада Ље дан ведар, одавде се открива поглед на величанствене врхове  авказа, надкривене белим, снежним шубарама. ќво сунчано место откривено Ље са три стране. Ќа северноЉ страни, хоризонт затвараЉу две планине. ѕоред камене манастирске ограде налази се стари врт, где расту Љабуке и крушке, коЉе су, почетком прошлог века, засадили искушеници манастира. «ачуРуЉуЮи Ље то што оне до данас доносе плодове.

»гуман √ерасим, настоЉатеЪ обитеЪи, одмах се издваЉа меРу другим монасима, иако Ље попут Ьих, одевен у црну расу Ч симбол смиреЬа, покаЉаЬа и одречеЬа од световне таштине. ЌаставЪамо да разгледамо обитеЪ.

” обитеЪскоЉ порти, напротив “роЉицког храма, налази се огроман плакат са сликом —вето-ћихаЉло-јтонског мушког манастира, са краЉа 19. века.  ада се загледаш у детаЪе, дивиш се ЬеговоЉ лепоти, величини и раскоши Ч манастир Ље у то време био наЉбогатиЉи, наЉвеЮи ходочаснички центар на —еверном  авказу. —ваке године Ље примао више од сто хиЪада посетилаца.

††††

»сториЉа манастира Ље достоЉна романа. ќна Ље тесно повезана са именом староседеоцем града ’ерсона, Љеромонахом ћартириЉем са —вете √оре јтос, коЉи Ље 1877.године, по доласку на  авказ, био поражен лепотом ове природе. ¬елики кнез ћихаил –оманов, као овдашЬи намесник, помогао Ље да се земЪа додели у власништво православном манастиру, а —вЉатЉеЉши синод Ље благословио изградЬу обитеЪи. £еромонах ћартириЉе Ље био поставЪен да гради манастир.

ќбитеЪ Ље добила име —вето-ћихаЉло-јтонска «акубанска мушка пустиЬа. ”реРена Ље као општежиЮе. ћихаЉловска Ље названа по архангелу ћихаилу. јтонска Љер су први градитеЪи стигли са горе јтос, а «акубанска Љер се налази за реком  убаЬ. ѕустиЬа означава манастир изграРен у пустом, ненасеЪеном месту.

„ ао што дрво не расте за Љедан дан, тако ни обитеЪ. »зградЬа манастира Ље био труд неколико генерациЉа и то што се поЉавио на пустом месту у брдима Ч то Ље двоструки труд. ѕрвих година од Ьеговог осниваЬа било Ље изузетно тешко доЮи до манастира Ч ниЉе било путева. √раРевинске материЉале монаси су сами производили: у каменолому се камен прераРивао и ситнио ручно, довозио се на таЪигама. ” посебним Љамама се пекао креч. ѕотом су од тог ручно добиЉеног и истесаног камеЬа градили храмове“, Ч обЉашЬава отац √ерасим.

ЌаЉвеЮи храм Ље посвеЮен ”спеЬу. ƒруги по величини, коЉи се сачувао до данашЬих дана Ље храм —вете “роЉице. »з даЪине се виде храм ѕреображеЬа на гори ‘изиабго (позната и као “авор Ч прим. “ј——), ћихаЉловски и јлександровски и ’рам —вих —ветих. ѕоЉавила се болница, дом за незбринута и стара лица, преко 20 корпуса са келиЉама. —ве су то, за двадесет година, изградили монаси на пустом месту.††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††

” другоЉ половини 19. и почетком 20. века на териториЉи —еверног  авказа било Ље изграРено девет манастира, али Ље ћихаЉло-јтонски увек био водеЮи и самостални. Мегова привредна делатност била Ље узор за подражаваЬе. ѕри манастиру Ље радило много радионица, грнчарска, радионица за прераду сира. ЅратиЉа се бавила сточарством, пчеларством, виноградарством, а држали су ретке врсте рибе. ” трпезариЉи су за ходочаснике свакодневно кували до 300 ведара шчи и пекли 1, 6 хиЪада килограма хлеба.

"»зградиЮемо наш, нови свет"

ќснивач манастира Ље отишао са овог света у зиму 1909.године. Мегове таЪиге, коЉе Ље Љурио чопор вукова, разбиле су се о дрвеЮе, и архимандрит се упокоЉио од тешких повреда. ѕосле неколико година трагична судбина сустигла Ље и сам манастир: 1920. године конфискована Ље земЪа и све власништво. ќвде су разместили неки дом за одмараЬе за раднике ƒржавног политичког управЪаЬа при Ќ ¬ƒ (√ѕ”), затим Ч комуну „¬ладилен“ (скраЮено од ¬ладимир ЋеЬин), коЉа се превасходно бавила товЪеЬем свиЬа за продаЉу. Ќа териториЉи обитеЪи снимили су филм „£уда“ Ч карикатуру о монашком животу. ƒо 1928. године, братиЉа се скривала у пеЮинском манастиру. “аЉна тог подземЪа до данас ниЉе откривена.

 ада Ље почео ¬елики ќтаЯбински рат, овде се отворио дом за инвалиде рата, али Ьегове кориснике нацисти су стреЪали у периоду окупациЉе  авказа. 1946. године сви храмови и зграде су дигли у ваздух, и од остатка камеЬа изградили школу и општежиЮе за дечиЉу радну колониЉу, основаноЉ на висоравни.

„ќстао Ље неразрушен само храм у част —вете “роЉице, коЉи Ље седамдесетих година прошлог века био ставЪен под заштиту државе и водио у регистрима као „остаци зидина ћихаЉло-јтонског манастира“. ќвде су се поново поЉавили монаси, али териториЉу манастира власти су прилагодиле за туристичку базу "–омантика". ќд 2001. године, када смо послом одлазили по ћаЉкопском раЉону, питали су нас: „ƒа нисте случаЉно из “–омантике?“  омшилук те базе Ље изгледао некако овако: у горЬем делу зграде служиле су се службе, а доле Ље радио бар. Ќа териториЉи манастира била Ље дискотека за туристе, коЉи нису ни сумЬали да се веселе на рушевинама наЉвеЮег манастира  авказа. ћанастирско гробЪе су сравЬили са земЪом, храм претворили у кафе-ресторан, у монашким келиЉама разместили туристе“, Ч прича нам отац √ерасим.

ћарта 2003.године председник јдигеЉе ’азрет —овмен, посетио Ље обитеЪ, подписао наредбу о затвараЬу туристичке базе „–омантика“ и предао манастир –ускоЉ православноЉ цркви. ѕотпуно обнавЪаЬе почело Ље 2007. године, и за последЬих десет година изграРено Ље четири храма. ѕрви од Ьих постао Ље ћихаЉловски, затим јлександровски, на месту ”спеЬског храма подигни су храм ”спеЬа ћаЉке ЅожиЉе, а на врху “авора мали храм, налик на капелу.

††††

„ќбнавЪамо историЉски комплекс, али не у првобитном облику. »зградЬа се одвиЉа без подршке државе Ч на рачун сопствених средстава и прилога ходочасника. ћи у потпуности одговарамо за онаЉ манастир, коЉи Ље до темеЪа био уништен, али вратити духовну комппоненту обитеЪи много Ље теже. ” земЪи су били затворени скоро сви манастири, и то, што Ље данас у –усиЉи црква тако слаба,Ч резултат Ље рушеЬа и многих година безверЉа“, Ч сматра отац √ерасим.

—а молбама за помоЮ и утеху

»демо путем по обитеЪи. ќтац √ерасим указуЉе на последЬе промене, прича до наЉситниЉих детаЪа о изградЬи.

ЅратиЉа се труди да самостално обезбеди своЉе потребштине. ” пекари пеку укусни бесквасни хлеб. ќбитеЪ има производЬу свеЮа, пчелиЬаке, столарску, браварску радионицу, радионица за вез. ” манастиру се свакодневно обавЪаЉу привредни послови. ќни су саставни део манастирског живота.

††††

—ада у обитеЪи живи око педесет Ъуди, али свега двадесет од Ьих су монаси. ќстали су радници, Ъуди коЉи су дошли овде да зараде за дом и храну,или да опробаЉу своЉу снагу да остану заувек, изабравши пут безбрачности и духовног живота.

„“ако су се поклопиле околности у породици, да сам морао отпутовати и сагледати своЉ живот. ¬рло сам захвалан братиЉи за подржку и мудре речи. —ве Ље стало на своЉе место. £а сам одредио приоритете и ускоро идем куЮи. «а зараРен новац желим да купим маЉци нову машину за веш“, Ч испричао нам Ље староседелац кубанске станице јлексеЉ.

††††

Ћистам манастирске кЬиге утисака, пуне речи благодарности. Ќеко Ље пронашао породичну среЮу, неко Ље добио дуго жеЪено дете, неко се излечио од тешке невоЪе. „÷ела наша породица била Ље у манастиру Ч овде Ље таква благодат!...“

ѕод сводовима подземног храма

Ќит ходочасника и туриста креЮе се по поплочаним уским путевима до горе “авор. ѕо овоЉ стази, у свако доба године, приЉатно Ље иЮи лаганим ходом, уживаЉуЮи у лепоти дрвеЮа накиЮених крошЬи и слушаЉуЮи поЉаЬе птица. ќвде, у подножЉу планине, тече извор —ветог великомученика и исцелитеЪа ѕантелеЉмона, познат по своЉоЉ лековитоЉ снази. ’одочасници поштуЉу извор као хришЮанско чудо. Ќарод пуни водом са извора флаше, напаЉа се на извору из алуминиЉумских шоЪа, пали свеЮе у капелици. ѕрема своЉим своЉствима вода подсеЮа на богоЉавЪенску Ч дуго остаЉе свежа и приЉатна за пиЮе. Ќекада Ље чудотворних извора овде било много, али су сви пресушени у совЉетско време.

ѕоред извора, коЉи Ље остао на обронцима “авора, налазе се две крстионице. ¬ода у крстионицама Ље иста током целе године. „—ече! “реба се погрузити у свету ледену воду са врха. ЌиЉе свима лако, али Ље након тога осеЮаЉ невероватан. ѕопут неке музике у души“, Ч са сЉаЉем у очима Ље причала туристкиЬа из —тавропоЪа, ЌаталиЉа —иницина.

††††

ѕо челичном степеништу подижемо се на врх горе “авор, где Ље почетком прошлог века сиЉао у златним куполама храм ѕреображеЬа.  ажу да Ље звук Ьегових звона одЉекивао неколико врста. —ада Ље на месту порушеног нови храм. „аробна лепота разоткрива се са врха брда: долине покривене шумом док се простиру у даЪину, врхови брда, миниЉатурна здаЬа обитеЪи. » сасвим, сасвим близу Ч бескраЉно плаветнило неба.

Ќедалеко од извора Ље стрмо степениште коЉе води у дубоку Љаругу, где се од очиЉу путника у пеЮини криЉе манастир, на дубини од 50 м од површине земЪе. ћанастирске подземне галериЉе поплочане су пешчаником. ’одочасници са водичима манастирског мисионарско-просветитеЪског центра пролазе тим галериЉама.

„ѕрема ЉедноЉ верзиЉи, пеЮински ходници су се поЉавили од 8. до 10. века, када Ље вероватно, овде био грчки манастир са подземним храмовима. ѕрема другоЉ, пеЮине су биле ископане краЉем 19. и почетком 20. века. —пелеолози ставЪаЉу период Ьихове поЉаве у 9. и 10. век. јко се узму у обзир сва мишЪеЬа, долази се до закЪучка, да су се први тунели поЉавили у —редЬем веку, када Ље ишла изградЬа старог хришЮанског града на гори ‘изиабго. ћогуЮе да су се овде скривали монаси током монголских напада, коЉи су немилосрдно косили све материЉално од хришЮанске религиЉе“, Ч говори нам локални водич, учитеЪ географиЉе, Ќина  остарнова.

Ћетописац обитеЪи и историчар по образоваЬу, монах ѕрокопиЉе, коЉи руководи мисионарско-ходочасничким одеЪеЬем манастира и води екскурзиЉе, уверен Ље да Ље свеукупна дужина само испод манастирског платоа, некада била 3 км. ѕрема Ьеговим речима, од тог пеЮинског чвора простирали су се тунели-галериЉе у дванаест праваца. ѕомоЮу тих тунела могло се, не излазеЮи на површину, доЮи до станица у предгорЉу републике.

ќвако или онако, таЉна подземЪа древног манастира ниЉе откривена, а гости обитеЪи имаЉу могуЮност да замоле више силе за наЉскривениЉе у великоЉ подземноЉ просториЉи пеЮинског манастира, под сводовима Ьеговог храма.

ќ ходочасницима и туризму

ќко манастира Ље мноштво лепих места: водопади, пеЮине, термални извори, живописна висораван Ћагонаки. –уководилац адигеЉског одеЪеЬа –уске географске заЉеднице, »гор ќгаЉ сматра да све то даЉе могуЮности за развоЉ православног туризма. ¬еЮ се разматра ствараЬе руте дужине двадесет километара, захваЪуЉуЮи коЉоЉ Юе туристи сваког узраста и способности моЮи да посете и —вето-ћихаЉло-јтонски манастир, и друге знаменитости у региону. «арад удобности, могуЮе Ље распоредити обилазак светиЬа, преноЮити у шаторима.

††††

»гуман √ерасим се слаже да Ље манастир заиста Љединствено место, како за молитву, тако и за туризам. ќко манастира могуЮе су не само пешачке, веЮ и коЬичке туре коЉе сада стичу све веЮу популарност.

„јли, данас су закони такви, да приликом смештаЬа Ъуди морамо имати обезбеРену сву неопходну инфраструктуру.  ако се каже, плус-минус Љедна звезда. √енерално, манастир данас привлачи толико Ъуди да сам од органа власти добио захвалницу за развоЉ туризма. ƒа сам туристички менаЯер, био бих пресреЮан“, Ч говори са осмехом.

» обЉашЬава: синтагма „православни туризам“ му се не допада, с обзиром да се у ЬоЉ спаЉаЉу неспоЉиви поЉмови. ѕо доласку у јдигеЉу у посету манастиру, ходочасници заиста могу да доживе и лепоту кавказког предгорЉа. ” овом случаЉу елементи туризма су добродошли. јли, Ъуди коЉи посеЮуЉу манастир као туристи, Ч то Ље нешто друго.

††††

„ѕотребни су им старци, коЉи су 75 година седели у пеЮинама, у нади на време када Юе манастир вратити цркви. ћи нисмо старци, веЮ Ъуди роРени у ———– и Ъуди коЉи су изабрали пут духовног развоЉа. ќн не трпи таштину.“ ”зносимо молитве за свет, за здравЪе, и оне доносе плодове: Ъуди постаЉу добри, ЉачаЉу породице, раРаЉу се здрава деца“, Ч обЉашЬава настоЉатеЪ обитеЪи.

—веЮе, снови и планови

„„есто туристи поставЪаЉу питаЬе: каквим речима се обраЮати Ѕогу, ако не знаш молитве. ћного Ље нас, коЉи смо одрасли у годинама атеизма. ” таквим случаЉевима одговарам да треба говорити са Ѕогом Љезиком своЉе душе: нису толико важне речи, колико су важне позитивне мисли. ћолим се за своЉе ближЬе, а Љош и за свет. —еЮам се како Ље мама тихо шапутала поред иконе: „√осподе, нека никада више не буде рата. √осподе, услиши ме!“ Ч поделила Ље своЉе емоциЉе водич Ќина  остарнова.

ѕреко дана, у обновЪеном храму —вете “роЉице нема много Ъуди: парохиЉани се углавном скупЪаЉу за ЉутарЬу и вечерЬу службу. ј ми целивамо манастирске светиЬе, палимо свеЮе за здравЪе ближЬих. ††††

††††

» ево нас, са игуманом √ерасимом, разговарамо уз шоЪу тек скуваног чаЉа од планинског биЪа. „Ќикада неЮеш изградити свет без вере, а значи без Ъубави. “о Ље била велика грешка совЉетске власти. ƒанас, у маси, народ Ље антирелигиозно расположен. ѕрема цркви се односе као према иституциЉи потрошача: у продавницу си пошао по хлеб, а у цркву свеЮу да упалиш Ч да све буде добро. јли, Љасно Ље да Ѕогу нису потребне ни свеЮе, ни прилози“, Ч сигуран Ље отац √ерасим.

ѕитам о чему машта настоЉатеЪ обитеЪи, коЉа има 140 година? ќн без оклеваЬа одговара: о професионалном манастирском хору (за сада, за празнике морамо да зовемо питомце  убанског казачког), о малоЉ гостопримници за ходочаснике (сада има довоЪно места за десеторо Ъуди), о парцели за испашу крава, да не бисмо морали да довозимо сточну храну из суседног  расногарског краЉа, 300 км удаЪеног.

£едан од врло важних планова: да оснивача манастира, оца ћартириЉа прославе за светитеЪа. »пак, наЉважниЉе Ље да се обнови манастир, као место где може било коЉи човек доЮи да добиЉе помоЮ и утеху.

ќксана √амзаева
—а руског »ва ЅендеЪа

“ј——

11 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0