Srpska

ѕисма о западу

ѕисмо пето. ѕравославЪе на «ападу

ƒубокоумни научник-богослов, ватрени проповедник, ревносни служитеЪ олтара √осподЬег, даровити администратор, мудри архипастир и бескомпромисни заштитник ÷ркве и православних догмата Ц такав Ље лик светитеЪа »лариона, коЉи Ље своЉе земаЪско служеЬе овенчао подвигом мучеништва и исповедништва. —ветитеЪ-богослов са нарочитим болом доживЪава одсуство Љединства словенског света. —воЉе друго путоваЬе по западним земЪама 1912. године описао Ље у „ѕисмима о «ападу“. ÷енеЮи вредност великих дела западне уметности, тамошЬе лепоте природе, па чак и достигнуЮа материЉалне културе, ¬ладимир “роЉицки критикуЉе религиозни живот западне ≈вропе у пореРеЬу са красотом и богословском дубином православних црквених служби и строгошЮу и реализмом православне духовности.

††††

ќвих Љулских дана, усамЪен меРу опустелим академиЉским здаЬима, често се присеЮам, моЉ драги ѕриЉатеЪу, како сам, такоРе у Љулским данима, пре неколико година посеЮивао о празницима руске православне храмове у разним западноевропским центрима. ѕре свега, сеЮам се да руски храм на «ападу обавезно треба тражити и да га ниЉе баш сасвим лако наЮи. «бог нечега руски храмови у европским престоницама увек су негде на забаченом месту, у некаквим споредним попречним уличицама, далеко од градских центара. Ќе говорим о баЬама где Ље лети половина становништва бивала руска. √оворим о престоницама. —амо Ље у ∆еневи руски храм видЪив у општем изгледу града са ∆еневског Љезера. ћного сам лутао по Ѕечу, тражеЮи руски храм. ЌиЉе лако доЮи до руске цркве ни у ѕаризу. ј тек у Ѕерлину: уопште неЮеш наЮи драги своЉ, руски храм; постоЉи само домаЮа црквица при посланству у улици Unter den Linden. ѕа како отиЮи у посланство? «града посланства Ље огромна и упечатЪива, али за цркву се нашло мало места. ј права руска црква Ље ван Ѕерлина, у “егелу, где Ље нашла себи место руска колониЉа са своЉим установама. ” –иму до сада нисам имао прилике да боравим, али о рускоЉ цркви у –иму су ми причали Ъуди коЉима Ље добро позната. Ўта мислиш где се она налази? ” изнаЉмЪеноЉ просториЉи, у обичноЉ куЮи.  ажу да се недавно збио овакав случаЉ.  уЮевласник ниЉе хтео да обнавЪа уговор са руском мисиЉом Љер Ље власник биоскопа био спреман да плати више за ту просториЉу. ƒакле, исеЪаваЉте се са своЉим православним храмом, износите своЉе престоле и иконе Ц просториЉа Ље потребна за биоскоп! «а руско срце краЉЬе Ље увредЪиво да види такво понижеЬе роРеног православЪа.

» то Љош где? ” –иму, где се римокатолицизам показуЉе у своЉ своЉоЉ величини. ѕокоЉни Ц аваЉ! сада покоЉни Ц берлински протоЉереЉ ј. ћаЪцев болно Ље осеЮао ненормалност положаЉа руског храма у Ѕерлину и маштао Ље да подигне храм у самом градском Љезгру. ќн Ље веЮ био сакупио и знатну суму новца за оствареЬе свог сна. јли сада се Ѕерлин, наравно, неЮе ускоро украсити православним храмом. ћени се, ипак, нехотице ЉавЪа мисао: па зашто само поЉедина лица треба да се брину о подизаЬу доличних православних храмова у европским престоницама? ЌиЉе ли то нека обавеза целе –уске ÷ркве и целе –уске државе? —матраЉу да Ље за издржаваЬе посланстава потребно трошити прилично велике суме. —тараЉу се да посланство буде уреРено у складу са величином –усиЉе. «ашто се не побрину о томе да и храм при посланству буде достоЉан руског православног имена?  аткад се чини да ту има неког свесног занемариваЬа.

“акоРе, тешко ми Ље да разумем зашто наши храмови обично биваЉу сатерани у некакве забачене попречне уличице. ј ево, инославни коЉи живе код нас не поступаЉу тако. ” ѕетрограду, на Ќевском проспекту преко пута  азанске саборне цркве, баш римокатолички и протестантски храмови падаЉу у очи. “им поводом код нас веЮ говоре: „√ледаЉте како Ље колонада [ред стубова]  азанске саборне цркве отворена према инославним храмовима!  ао да Ље ѕравославна ÷рква своЉе наручЉе раширила римокатолицима и протестантима.“ ј у мени се и против воЪе, ѕриЉатеЪу моЉ, ЉавЪа и допуна тих речи: „јли, иноверни узмичу и као да се склаЬаЉу од православног наручЉа.“ —твар Ље у томе што инославни храмови одступаЉу од линиЉе низа куЮа на проспекту, па стичем утисак као да се они клоне широког наручЉа  азанске саборне цркве. ” истом ѕетрограду погледаЉ са “роЉицког моста према тврРави и  аменоострвском проспекту. ¬идеЮеш како се чак и ѕетропавловска саборна црква губи у пореРеЬу са куполом и украсним шарама источЬачког Юилима ЯамиЉе. “роЉицка саборна црква Ц малена, трошна, скучена Ц ниЉе поднела ћухамедово суседство и изгорела Ље.

≈то како Ље код нас. «а туРе храмове Ц месташце мало боЪе и видЪивиЉе. ј ми сами на «ападу завлачимо се са своЉим православним храмовима коЉегде, подаЪе од просвеЮених европских очиЉу, у некакве побочне уличице, што забачениЉе.

ѕа и само богослужеЬе у заграничним храмовима има своЉе особености. Ќе кажем да су те особености пожеЪне. ѕре седам година пало ми Ље у део да у Љедан празнични дан вршим дужности црквеЬака [чтеца, поЉца] у бечкоЉ православноЉ цркви. ” десет сати уЉутру почели смо да служимо „ЉутреЬе“ и убрзо дошли до литургиЉе. ƒок сам читао часове у певници су се окупили поЉци. ѕочела Ље литургиЉа. ¬идим: поЉци поЉу добро, умешно, мада их Ље било мало. ќдЉедном примеЮуЉем да наш диригент хора разговара са своЉим поЉцима на немачком. «ар су они Ќемци? ѕочели су да поЉу нешто нотно. «авирио сам у ноте свог суседа, плавокосог тенора Ц речи песама биле су латинским словима написане испод нота. ”питао сам диригента ко су Ьегови поЉци. ѕоказало се да заиста нису –уси. ћоЉ сусед Ље Ќемац, други поЉци Ц „еси, али нема ниЉедног –уса осим диригента. Ѕаш исто тако: православан Ље само диригент, а сви поЉци су римокатолици.  ако ти се то, ѕриЉатеЪу моЉ, свиРа? ѕравославни Ъуди у туРини сабрали се у своЉ роРени храм, али поЉу им иноверни, а сами Ќемци пак поЉу оно што не разумеЉу.

ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011 ѕисма о западу / јрхиепископ »ларион (“роЉицки) ; уредник ƒраган ЎиЪкут ; превео ћирослав √олубовиЮ. - —тари Ѕановци ; Ѕеоград: Ѕернар, 2011
Ќа нашем богослужеЬу поЉци понекад замеЬуЉу све оне коЉи стоЉе у цркви и моле се. ” богослужбеним кЬигама има неке разлике: Љедно треба да поЉе „лик [хор]“, друго Ц „Ъуди“, то Љест сав народ коЉи се налази у храму. јли, у пракси све поЉу поЉци. ќни поЉу на ЉектениЉама „√осподи помилуЉ“, они завршаваЉу возгласе свештеника речЉу „амин“, изражаваЉуЮи самим тим своЉу сагласност и Љеднодушност са свештеником. «аправо, православни верник треба не само да слуша литургиЉу, него да у ЬоЉ и учествуЉе. » ево, у заграничним храмовима за време богослужеЬа православне замеЬуЉу инославни Ќемци, коЉи уопште нису Љеднодушни са православним свештеником.  од нас у –усиЉи од доба ѕетра Ќемци су стали измеРу цара и народа, а на «ападу Ќемци су стали чак и измеРу Ѕога и православног народа.  акво тек богослужеЬе испада кад су странци поЉци! £ер, словенске речи тешко Ље пренети латинским словима; разуме се да изговор певача често ниЉе сасвим тачан. „ак им и „√осподи помилуЉ“ слабо успева; чуЉе се Ц „помиЪуЉ“. »здалека, наравно, испада некаква илузиЉа словенског певаЬа. ј често ни код руских поЉаца неЮеш разабрати речи када певаЉу нешто нотно, само звуци и мелодичне замршености остаЉу.

ѕосле сам поразговарао са плавокосим тенором. ѕоказао се као доста слободоуман римокатолик. ’валио Ље православно богослужеЬе, говорио Ље да прижеЪкуЉе да преРе у старо-католичанство, али се боЉи да изгуби службу. ѕре православне литургиЉе он Ље веЮ отпевао службу у неком римокатоличком храму. —ажето речено, показало се да Ље то некакав интерконфесионални поЉац. ѕитао сам диригента зашто узима поЉце меРу Ќемцима и „есима и чуо од Ьега не нарочито похвалну карактеристику своЉих земЪака. ѕокушавао Ље, говорио ми Ље диригент, да узима –усе, али с Ьима Ље било само невоЪе: леЬи су, нису педантни, не можеш их окупити ни на хорску пробу. ЅоЪе Ље с Ќемцима имати посла. ѕре свега Ц сасвим интелигентан народ. ¬идели сте да Ље у певници стаЉао плавокоси тенор? “о Ље доктор философиЉе, а поред тога има и специЉално музичко образоваЬе. Ќе мари што су речи написане латинским словима, не мари што он каткад храмЪе у изговору, али зато Ц како зна ноте! £есте ли запазили како он сигурно, штавише маЉсторски поЉе! ’орске пробе малтене нису ни потребне.

ѕосле сам сазнао да су поЉци странци и неправославни и да то Ље сасвим уобичаЉена поЉава у свим нашим заграничним црквама. £едном сам имао прилике да славим своЉ имендан (световни, наравно!) у ѕаризу. ќбавестио сам се о времену богослужеЬа. ѕоказало се да претходне вечери служе свеноЮно бдеЬе. —тановао сам подалеко од храма, на самом краЉу rue de Rivoli, иза Ћувра. Ќешто ме Ље задржало и тек око шест сати увече спустио сам се под земЪу и одЉурио метроом ка рускоЉ цркви.  ада сам се приближавао храму часовник Ље показивао да Ље веЮ седам и двадесет. ≈, мислим, закаснио сам; вероватно су стихире на „√осподи возвах“ веЮ отпевали. ”лазим у храм. √отово Ље сасвим празан, у певници, чини се, свега двоЉе. јли не могу одмах да схватим шта служе. » шта би? ѕоказало се да поЉу „„асниЉу“. Ѕрзо служе! ѕрошло Ље четврт сата и Ља сам веЮ путовао назад. —утрадан уЉутру Ље литургиЉа. —ада Ље храм пун народа. јваЉ! ќно руско, православно не осеЮа се. ѕублика Ље искЪучиво париска. ќбични Ъуди се не виде, а какво Ље то православЪе без обичног народа! ќслушкуЉем поЉце. ќдмах примеЮуЉем да певаЉу ‘ранцузи. ‘ранцузи веома лоше изговараЉу словенски. ј када су запевали „ЅлагочестивеЉшега [ЌаЉпобожниЉегa]“, немогуЮе Ље било не осмехнути се. “ешко Ље и замислити шта Ље испало од Ьиховог „ЌаЉпобожниЉега“. «авршила се служба. ѕочели су да се разилазе. ƒаме су при изласку повеле живахне разговоре о куповинама. ј у моЉоЉ души било Ље неко осеЮаЬе незадовоЪства. —тоЉим у руском православном храму, а не могу реЮи да Ље ту руски дух, да се ту осеЮа –усиЉа. »зашли смо из храма и истог часа утонули у париску масу.

¬идиш, ѕриЉатеЪу моЉ, какво Ље наше православЪе на «ападу. ’рамови наши криЉу се подаЪе од очиЉу, служба у Ьима кратко траЉе, поЉу Ъуди неруски и неправославни. Ќе знам како теби, али мени се такво стаЬе православЪа на «ападу чини прилично жалосним, па чак и увредЪивим. ќткуд та наша тежЬа ка скриваЬу да нас не би упознали? “енденциЉа ка скривености испоЪава се Љош и у томе што наши загранични свештеници своЉу расицу облаче само при богослужеЬу, а све остало време носе световну одеЮу. ¬идео сам да Ље и Љедан уважени загранични протоЉереЉ под своЉом расом имао комплетну световну одеЮу, осим реденгота [мундира, салонског капута]. ѕосле литургиЉе скинуЮе расу, обуЮи реденгот и отиЮи у летЬиковац ван града. £а уопште не одобравам таЉ обичаЉ наших свештеника на «ападу да се преоблаче у световну одеЮу. –имокатолички патер неЮе се стидети своЉе сутане[1]) нити Юе се било где осеЮати притешЬено у ЬоЉ. ј ми смо заиста исувише стидЪиви. ћислим, напротив, да Ље на «ападу требало да се поставимо тако да би нас примеЮивали. Ќе помишЪам на пуко показиваЬе. “о не, али наше религиозно присуство на «ападу могло би да има и мисионарски значаЉ. »зненаРуЉуЮе Ље како «апад мало зна о православЪу. «а «апад све хришЮанство се исцрпЪуЉе римокатолицизмом и протестантизмом. –имокатолици и протестанти знаЉу Љедни друге, следе проматраЉу Љедни друге, а православЪе за Ьих као да не постоЉи. Ќе говорим само о обичним Ъудима. ѕравославЪе не познаЉу чак ни Ъуди богословске науке.

” нашоЉ богословскоЉ науци свако ко жели може наЮи наЉподробниЉа и свестрана податке и знаЬа о римокатолицизму и протестантизму. ћоже наЮи читаве студиЉе посвеЮене историЉи западних исповести у разним периодима. ƒруги радови имаЉу за предмет вероучеЬе и организациЉу Љеретичких заЉедница. ѕостоЉе и читаве кЬиге чак и о парохиЉском животу, на пример, у ‘ранцускоЉ, или о меРусобним односима ÷ркве и државе у разним земЪама «апада. Ќаши професори-богослови проводе читаве године на научним службеним путоваЬима по научним и религиозним центрима «апада. ј ево, «апад можемо да прекоримо за одсуство жеЪе да упозна православну истину. “амо и Ъуди науке о нашем православЪу знаЉу много маЬе него наши научници о западним заблудама.

ѕре петнаест година чувени немачки теолог берлински професор јдолф ’арнак одржао Ље на берлинском универзитету шеснаест предаваЬа о „суштини хришЮанства“. £едно (тринаесто) предаваЬе посветио Ље „хришЮанскоЉ религиЉи у грчком католицизму“. ” том предаваЬу о православЪу изнета су необична мишЪеЬа. ѕре свега, очигледно Ље да су схватаЬа сЉаЉног професора о савременом православЪу веома мутна. Ќе позива се он узалуд само на неке приче Ћ. “олстоЉа и на своЉе личне утиске. –азуме се, те утиске ’арнак Ље могао да има у £урЉеву. Ќо, може ли се у полунемачком £урЉеву проучавати дух православЪа!? ј очигледно Ље да се код Ќемаца створио неки шаблон за мишЪеЬе о православЪу и да таЉ шаблон за православЪе уопште ниЉе похвалан. ’арнак, на пример, изЉавЪуЉе да Ље православЪе нешто туРе £еванРеЪу, да Ље религиЉа на православан начин тобоже култ и ништа друго, да му се чини да се сâмо наше богослужеЬе састоЉи само из формула [правила], споЪашЬих знакова, па чак и идола. “радиционализам, интелектуализам и ритуализам Ц то су по ’арнаку карактеристичне особине православЪа. ћислим, моЉ драги ѕриЉатеЪу, да Ље на «ападу присутно не само одступаЬе од православЪа, него и Ьегово потпуно непознаваЬе. √оспод Ље апостолима заповедио да иду и науче све народе [ћт 5, 19]. –ади извршеЬа ове √осподЬе заповести требало би да се макар донекле постарамо о просвеЮеЬу «апада светлошЮу православЪа. –имокатолички Љезуити не занемаруЉу своЉе стараЬе, на пример, о доконим московским и петроградским госпоРама. «ашто да се ми одвраЮамо од «апада, даЉуЮи му пуно право да, како год хоЮе, квари хришЮанство, па чак и да се држи наЉружниЉих мишЪеЬа о самом православЪу?

” нашоЉ богословскоЉ литератури можемо да запазимо интересантну поЉаву.  од нас има веома много полемичких радова против римокатолика и протестаната. ћи стално воЉуЉемо с Ьима. ѕолемика продире и у догматске, црквено-историЉске, егзегетичке и канонске радове. “ешко Ље реЮи због чега пишу све те полемичке радове. ћи сами и читамо сва та дела, али они против коЉих су управЪена обично их не познаЉу и често чак ни не претпоставЪаЉу да постоЉе. ћеРу римокатолицима и протестантима на самом «ападу не прекида се жустра полемика; они пажЪиво проматраЉу Љедни друге. ѕоЉави ли се нека протестантска научна кЬижица у коЉоЉ су овако или онако дотакнути интереси римокатолицизма, не проРе ни година а веЮ запажаш да Ље са римокатоличке стране о истом питаЬу написана читава кЬига са оповргаваЬем протестантске и да се веЮ у првим обЉавЪеним броЉевима римокатоличких часописа поЉавЪуЉу критички чланци. ј што год они о нама писали Ц наш глас се уопште не чуЉе. ” своЉим часописима Љош и одговарамо, овако или онако се одазивамо, али ти одзиви не чуЉу се на «ападу.

 о се од наших православних богослова непосредно обраЮао самом «ападу? ћожемо указати можда само на ’омЉакова са Ьеговим полемичким трактатима, написаним и штампаним на француском Љезику, не за руског читаоца, него управо за западног. ќн Ље писао полемичка писма поЉединим западним богословима. ” том погледу римокатолици су неупоредиво предузимЪивиЉи од нас.  раЉем осамдесетих година прошлог века код нас се истовремено поЉавило неколико научних радова против римокатолицизма, а нарочито против папског првенства.  ао одговор паписти су на руском Љезику обЉавили у ‘раЉбургу исцрпну (584 страница) кЬигу „÷рквено предаЬе и руска богословска литература“. ѕо своЉ прилици, то Ље Љедини случаЉ у последЬе време када су нашу полемику запазили.

“ако Ље у науци, у богословскоЉ литератури. ЌиЉе другачиЉе ни у животу.  од нас можемо видети праве римокатолике и лутеранце. «аиста, у своЉоЉ сопственоЉ земЪи ми не морамо да будемо заокупЪени Ќемцима. ј како Ље на «ападу? –уске Ъуде «апад види, али на «апад путуЉу руски Ъуди коЉи сами имаЉу врло мало везе са православЪем. ” неким европским центрима много Ље –уса, али то су обично Ъуди без икакве вере. Ќе треба судити о православЪу по тим Ъудима. «аиста, у неким европским престоницама, на пример у ѕаризу, живи на хиЪаде –уса. » ево, те хиЪаде у празнични дан не могу да испуне ни Љедан храм. £асно Ље да су –уси у иностранству, са незнатним, наравно, изузецима, у религиозном погледу нихилисти. јко судимо по таквим „представницима руског народа“, онда вероватно можемо да помислимо да руски Ъуди немаЉу никакву веру, да за руску душу православЪе уопште ниЉе родна стихиЉа. “акви Ъуди немаЉу шта да кажу «ападу о рускоЉ народноЉ вери.

ƒа, моЉ ѕриЉатеЪу, чини ми се да смо ми криви пред «ападом.  обне историЉске околности одвоЉиле су «апад од ÷ркве. “оком векова на «ападу се постепено изопачавало црквено схватаЬе хришЮанства. ѕроменило се учеЬе, променио се живот и сам поглед на живот одступио Ље од ÷ркве. ћи смо сачували црквено богатство. јли, уместо да другима даЉемо на заЉам од тог неисцрпног богатства, ми смо у неким областима потпали под утицаЉ «апада и Ьеговог богословЪа туРег ÷ркви. ѕоследЬих десетлеЮа и на «ападу се испоЪило интересоваЬе за –уску ѕравославну ÷ркву. ј ко Ље с наше стране излазио у сусрет том побуРеном интересоваЬу? »злазиле су поЉедине личности, веома мало Ьих, и то у веЮини случаЉева световни Ъуди. ќва поЉава Ц подразумевам покушаЉе зближаваЬа старокатолика и англиканаца с нама Ц свакако Ље веома утешна, иако им Ља лично не придаЉем велики значаЉ. јли, интересантно Ље истаЮи како су те поЉаве настале. ќне уопште нису настале због тога што смо ми умели да било кога заинтересуЉемо за себе, да некога убедимо у преимуЮства православЪа у односу на западне вероисповести. Ќе, покушаЉи зближаваЬа с нама имаЉу другу основу.

ќдвоЉивши се од свог некадашЬег темеЪа, старокатолици и англиканци осетили су да Ље под Ьиховим ногама остало нешто веома климаво и непоуздано. ћалоброЉни старокатолици, на пример, не могу себе да сматраЉу Љединим хришЮанима на свету. ѕотребно Ље уЉединити се с неким. „исто теоретским путем они су се сетили да на »стоку постоЉи древна хришЮанска ÷рква, у коЉоЉ, на пример, нема Ьима мрског папства. ”познавши се поближе, увидели су да источноЉ ÷ркви мораЉу признати чистоту учеЬа. ƒакле, нас су открили зато што су се одвоЉили од свог темеЪа. “ако Ље и  олумбо открио јмерику, иако ниЉе тражио јмерику, него нову земЪу уопште. јмерика ни мало ниЉе крива за своЉе откриЮе. ќна се ниЉе помицала с места и случаЉно се нашла на  олумбовом путу. »сто Ље то било и са православном ÷рквом. ќна Ље такоРе стаЉала непомично, никога на «ападу не позиваЉуЮи к себи. —тарокатолици су отишли да траже нову земЪу, напустивши старо копно [суву земЪу, континент] папизма и сусрели су се са православЪем. — наше пак стране ниЉе било никаквих настоЉаЬа да било кога заинтересуЉемо за себе, да било чиЉу наклоност придобиЉемо.

«агранични православни храмови, коЉе сам имао прилике да видим, за мене су символични. ќни су скривени, често уопште нису видЪиви. “акав Ље и општи стаЬе православЪа на «ападу. ѕравославЪе тамо не само да не проповеда о себи, него као да се скрива и преоблачи у световну одеЮу да га не би примеЮивали. Ќа «ападу о православЪу знаЉу и мало и слабо, а православни се уопште не труде да било шта о себи саопште.

јли, на краЉу краЉева, Ља ипак никако не могу да се помирим с тим да у неким европским престоницама уопште нема православног храма. “ребало би «ападу показати православно богослужеЬе у своЉ ЬеговоЉ красоти. ѕодиЮи, на пример, у –иму читаву лавру[2]). ѕодиЮи саборну цркву макар налик на нашу лаврску ”спенску саборну цркву. ѕоред Ц звонару са звонима од хиЪаду пудова[3]). «а певаче поставити не Ќемце, не »талиЉане, него прави манастирски хор, коЉи не би певао италиЉанске вишегласне ствари, коЉе Ље некакав маестро компоновао за Љедно вече, него наше православне напеве, коЉи су вековима стварани у побожним обитеЪима. Ќека се звоЬава у сва звона разлеже по туРоЉ земЪи (иако би га вероватно забранила полициЉа!), нека се наши свечано-победни напеви чуЉу под сводовима истинског православног храма. ј око тог храма требало би настанити учене иноке и мирЉане и дати им нарочито послушаЬе: да благовесте о православноЉ вери меРу инославнима, да проповедаЉу и усмено и писмено, тако да би ту проповед морали да примете они коЉи се интересуЉу за религиозну истину. “ребало би гласно и уверено реЮи «ападу: „ћи смо православни и нимало се тога не стидимо, штавише непоколебЪиво смо убеРени у надмоЮност своЉе вечне истине.“

≈то, драги ѕриЉатеЪу, какви снови ми се каткад ЉавЪаЉу. “ешко да им Ље суРено да се остваре. £ош дуго Юе на «ападу наши православни храмови бити у забаченим попречним уличицама и туРинци Юе, квареЮи словенски Љезик, певати богослужбене песме за мали броЉ руских Ъуди коЉи се моле своме Ѕогу у туРоЉ земЪи.


[1] —утана [фр. soutane од итал. sottana] Ц горЬа дугачка одеЮа римокатоличких свештеника коЉу носе ван богослужеЬа. Ц прим. прев.

[2] Ћавра Ц веЮи православни манастир окружен зградама са монашким келиЉама, маЬим црквама и другим манастирским зградама (често и као седиште црквене власти у одреРеном краЉу). Ц прим. прев.

[3] ѕуд Ц мера за тежину равна 16-38 кг. Ц прим. прев.

— руског ћирослав √олубовиЮ

28 / 12 / 2017

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0