Srpska

ЅожиЮни интервЉу епископа “еодосиЉа за Д£единство"

††††

Ѕог Ље коначни судиЉа и знамо да он суди не по ЪудскоЉ правди веЮ по свом неизмерном човекоЪубЪу.  осово и ћетохиЉа, за све нас, ниЉе само териториЉа, веЮ, пре свега, духовни простор у срцу српског народа, коЉи своЉ идентитет има у православноЉ вери и следоваЬу оном наслеРу коЉе су нам оставили —вети ЌемаЬиЮи. ” историЉи Ље све подложно и променама, и ниЉедном окупатору свеЮа ниЉе горела до зоре.

Ќема исправног вероваЬа без правилног деловаЬа, а грех Ље, заправо, погрешан избор зато Ље покаЉаЬе природан начин постоЉаЬа и повратак Ѕогу. Ѕог никада неЮе одбацити онога ко се искрено покаЉе. «ато они коЉи мисле да нетрпеЪивошЮу и агресивношЮу према другима „службу Ѕогу чине” живе у великоЉ заблуди и духовном слепилу - каже у интервЉуу „£единству” Мегово ѕреосвештенство ≈пископ рашко-призренски и косовско-метохиЉски “еодосиЉе.

„есто се може чути да Ље хришЮанска вера идеологиЉа коЉу треба да прихватимо или не. ƒа ли су такви ставови увредЪиви за истинског хришЮанина?

Ќаравно, хришЮанство ниЉе идеолгиЉа и хришЮанин се не постаЉе тако што званично прихватамо одреРене дефинициЉе као наше вероваЬе. ’ришЮанство Ље пре свега начин живота.  рштеЬем се раРамо у ’ристу. ÷ео наш живот Љесте узрастаЬе у „меру висине раста ’ристовог” кроз свете таЉне и кроз свете врлине. ’ришЮанин само пролази кроз оваЉ свет на путу ка своЉоЉ вечноЉ отаЯбини коЉу и сада овде доживЪава у светоЉ ЋитургиЉи и заЉедници Ъубави коЉа почива на ЬоЉ. «ато, код истинских хришЮана, нема ортодоксиЉе (правилног вероваЬа) без ортопраксиЉе (правилног делаЬа).

 ако Ље први грех убачен у Ъудски живот и да ли Ље управо то била прекретница да човек скрене са вечног, бесмртног живота у амбис и мрак?

√рех (на грчком Љезику Ц амартиа) означава промашаЉ, погрешан избор. «аправо, грех Ље погрешан начин постоЉаЬа, коЉи нас одвлачи од Ѕога и истинског назначеЬа коЉе Ље ќн дао човеку. „овек Ље створен као икона ЅожиЉа и само у ’ристу обнавЪамо своЉ истински лик и упознаЉемо себе онаквим каквим нас Ље Ѕог створио. ∆ивот у греху Ље заправо завараваЬе, живот у илузиЉи и заблуди и све што више човек тоне у понор греха све више се удаЪава од аутентичног живота. ќтуда Ље код Ъуди, коЉи су грех прихватили као своЉ природни начин постоЉаЬа, стално присутно потмуло незадовоЪство.  олико год покушавали кроз грех и страсти да себе „остваре” или „унапреде” стално су незадовоЪни, Љер душа остаЉе гладна и жедна Ѕога коЉи Ље Љедини истински живот. «ато Ље покаЉаЬе (метаниа - преумЪеЬе) повратак Ѕогу и богомданом, природном начину постоЉаЬа. “ада човеку нису потребни богатство, слава, част, моЮ овога света, да би био среЮан и задовоЪан. Ўтавише, што човек више напредуЉе у богопознаЬу и богоЪубЪу, све више пролазне вредности овог света доживЪава као безначаЉне и као препреку за истински живот у Ѕогу.

Ўта су ’ристос и Ьегови верни следбеници донели човечанству?

јпостоли, светитеЪи, мученици, подвижници и броЉни хришЮани, знани и незнани, коЉи су своЉим животом сведочили ’риста, нису донели на земЪи неко ново усреЮитеЪско учеЬе. ќни су пре свега живели ’ристом и ’ристом су заквасили васеЪену и показали су се као првина нове твари у ’ристу. ќни коЉи истински заживе Ѕогом, Љош су у овом свету првовесници оног будуЮег начина постоЉаЬа у коЉи нас уводи васкрсли ’ристос Ѕогочовек. Михови примери су свакако поучни, али ако им не будемо ми следовали своЉим животом, проживеЮемо оваЉ земаЪски век у своЉеврсном сну и питаЬе Ље, у будуЮности, у каквоЉ Юемо се реалности пробудити. «ато Ље хришЮански живот пре свега духовно пробуРеЬе, духовно просветЪеЬе, исцелеЬе нашег ума, срца, воЪе, целе наше природе, да бисмо себе учинили способним да примимо светлост и радост коЉу нам Ље Ѕог припремио.††

 ада нам се упокоЉе наЉближи, тугуЉемо и плачемо. ƒа ли нас томе √оспод учи и постоЉи ли смрт коЉа може пресеЮи живот човека коЉи истински веруЉе у ’риста?

«а нас хришЮане телесна смрт Ље само привремени растанак са нашим наЉдражим.  ао Ъуди тугуЉемо што неЮемо више овде бити заЉедно, али се као хришЮани радуЉемо, Љер знамо да онаЉ коЉи Ље заживео у ’ристу неЮе умрети, веЮ Юе и даЪе живети. «а нас Ље живот више од биохемиЉског феномена. «ато се молимо светитеЪима, зато помиЬемо упокоЉене на светоЉ ЋитургиЉи и у нашим молитвама, Љер веруЉемо и знамо да они и даЪе учествуЉу у животу ÷ркве као чланови “ела ’ристовог. ЌаЉтрагичниЉа смрт Ље духовна смрт, отуРеЬе од Ѕога. “акви Ъуди умиру и пре биолошке смрти. £една светогорска изрека каже: ќнаЉ коЉи умре пре него што умре, неЮе умрети када умре. ќвде Ље садржана дубока истина и зато умиремо палоЉ природи, греху, живеЮи по ’ристу, да бисмо након биолошке смрти наставили да живимо, чекаЉуЮи опште васкрсеЬе и живот будуЮег века.

јко се вером, молитвом и ЪубавЪу предамо Ѕогу и сЉедиЬуЉемо се са √осподом у ÷ркви ’ристовоЉ, чека ли нас вечни живот?

Ѕог Ље коначни судиЉа и знамо да он суди не по ЪудскоЉ правди веЮ по свом неизмерном човекоЪубЪу. ќнаЉ коЉи се труди колико Ље у ЬеговоЉ моЮи да победи своЉе слабости и живи у чврстоЉ нади у √оспода, неЮе остати без ЅожиЉе утехе и овде, а камоли у будуЮем животу. јко смо у стаЬу да опростимо ближЬима грехе и разумемо, да када нам чине неправду то чине зато што нису свесни шта раде, можемо бити сигурни да Юе Ѕог и нама опростити наша сагрешеЬа. «ато Ље важно да се стално трудимо да се сЉедиЬуЉемо са √осподом праштаЉуЮи ближЬима да би и нама било опроштено, показуЉуЮи милосрРе према другима, да би Ѕог и нама био милосрдан, Љер како ми чинимо ближЬима, тако Юе Ѕог дати и нама. —рце у коме влада мржЬа, горчина, нетрпеЪивост, гордост или било коЉа друга страст, стегне се и затвори за светлост ЅожиЉу. Ѕог жели да се сви спасу и доРу у познаЬе истине, али ако не отворимо своЉе срце покаЉаЬем и сталним трудом (подвигом) да заживимо новим животом у ’ристу, √оспод неЮе моЮи да нас на силу уведе у радост. ќнаЉ коЉи Ље прихватио мрак као своЉе природно стаЬе, светлост неЮе доживЪавати као радост, веЮ као вечну муку и патЬу. ƒругим речима, √оспод Юе свима дати пуноЮу своЉе Ъубави и светлости, само Юе то за Љедне бити вечна радост, а за друге бол и вечна мука.

”колико потиснемо √оспода из нашег срца и наших душа, где припадамо и коме?

” срцу у коме не обитава √оспод, усеЪаваЉу се грех и страсти и са Ьима и демонске силе мрака и мржЬе. «ато стално треба да се враЮамо √осподу и отварамо своЉе срце покаЉаЬем, молитвом, постом и другим трудовима, како би Ѕог очистио наше срце и уселио у Ьега своЉ мир. ” противном, они коЉи су одбацили Ѕога и предали се страстима и греху, лако постаЉу плен демона коЉи их уводе у своЉе царство таме и вечне муке. “о бива Љош и овде у овоме свету, а ако се не покаЉу, са Ьима Юе у мраку остати и у вечности.

” коЉоЉ мери нас материЉално - потрошачко друштво и наша оптереЮеност стицаЬем ситних задовоЪстава удаЪава од вечних, беспролазних вредности и свега духовног у нама?

„итаво потрошачко друштво засновано Ље на покушаЉу да замени Ѕога и природну, богомдану потребу за Ѕогом, материЉалним пролазним вредностима. —вако од нас добро зна да гомилаЬе материЉалног богатства не доноси траЉно задовоЪство и човек постаЉе све више незаЉажЪив и похлепан, како би то Љош више стекао. Ѕогатство само по себи ниЉе грех ако за Ьега нисмо везани, али онаЉ ко своЉ смисао живота види само у стицаЬу материЉалних богатстава, пролазних знаЬа и почасти овога света, или у што веЮем задовоЪаваЬу своЉих телесних страсти и пожуда, он остаЉе вечно гладан, неиспуЬен и неостварен као личност. “о Ље велика трагедиЉа човековог пада, коЉа се Љедино може излечити животом у ’ристу и постепеном исцеЪиваЬу наше пале природе.

 ако победити грех и приморати себе на добра дела у свету пакосних, злобних, гордих и опаких Ъудских биЮа?

ѕре свега Ље потребна вера, из коЉе извире истинско познаЬе у ’ристу, коЉе Љача нашу наду у Ѕога и Ъубав према Ѕогу и ближЬима. «ло око себе треба сагледати као болест Ъудског рода и потребно Ље праштати онима коЉи нам чине зло, Љер они заиста не знаЉу шта чине. јко човеку коЉи Ље болестан од зла узвратимо злом, сами смо у себе примили отров и неЮемо помоЮи ни Ьему ни себи самима. Куди коЉи су склони сплеткареЬу, ширеЬу мржЬе, клеветама, злоби и другим страстима, заправо наЉвише штете чине себи и показуЉу своЉу слабост. «а Ьих се треба молити Ѕогу и ако желимо да их исправимо треба да то чинимо у духу Ъубави, а никако у гневу. ЌесреЮе у овом животу коЉе се дешаваЉу само су Љедан сегмент стварности овог палог света.  ада човек заживи у ’ристу, он свет око себе види дубЪе и много лепшим, и познаЉе чудесни ЅожиЉи промисао коЉи надилази сваку човечЉу логику. ќноме, пак, коЉи не познаЉе ’риста, све Ље бесмислено и трагично. ЅожиЉе савршенство Ље свуда око нас, у свакоЉ биЪци, у свакоЉ животиЬи, а поготово у сваком човеку, коЉи, без обзира на греховне ране, носи лик ЅожиЉи. «ато увек у ближЬем треба да сагледавамо таЉ лик ЅожиЉи, и што више такав човек страда од греха и страсти треба и ми да му састрадавамо трпЪеЬем и ЪубавЪу. «а свет Ље то пораз и слабост, али у Ѕогу, то Ље истинска сила и моЮ.

 ада се чином крштеЬа сЉединимо са √осподом, треба ли да икада поставимо питаЬе, шта Ље циЪ хришЮанског живота?

√оспод нас учи да кандидате за крштеЬе, прво треба да научимо, а онда да крстимо. «ато они коЉи примаЉу хришЮанску веру у одраслим годинама, треба да се припреме за свето крштеЬе и да веЮ тада почну да меЬаЉу своЉ живот. ќни коЉи су крштеЬе примили као деца, треба да се увек враЮаЉу смислу крштеЬа, коЉе само по себи нема силу уколико не заживимо силом ќнога у кога смо се крстили. ƒругим речима, крштеЬем добиЉамо благодат ЅожиЉу, али да би она у нама заиста постала и делатна, треба да Ље оживимо сопственим трудом, вером и ЪубавЪу.

јко човек велики део свог животног века проведе у гресима и искрено се покаЉе и постане узоран хришЮанин, да ли Юе му √оспод опростити и подарити му вечни живот када напусти овоземаЪски?

Ѕог никада неЮе одбацити онога коЉи се искрено каЉе. јли не заборавимо, покаЉаЬе ниЉе само осеЮаЉ кривице, веЮ Ље делетна промена живота, коЉом отварамо двери свога срца за деловаЬе ЅожиЉе Ъубави, коЉа се опитно и познаЉе. ќтуда, онаЉ коЉи се истински покаЉе, не треба да живи у сумЬи у ЅожиЉу милост и опроштаЉ. ќн, иако и даЪе сагледава своЉе раниЉе грехове и заблуде, треба да се уЉедно радуЉе свом сусрету са живим Ѕогом. ¬ечни живот зато почиЬе веЮ сада, у овом животу, и наставЪа се. «ато онаЉ, коЉи овде не заживи тим вечним животом, неЮе га окусити ни када се сусретне са ’ристом при Меговом другом доласку. ƒругим речима, онаЉ коЉи се не покаЉе (не промени живот и не врати Ѕогу) овде у овом привременом животу, неЮе наследити ни вечни живот, веЮ он умире душом и пре телесне смрти.

 роз целу историЉу водили су се верски ратови.  ако Юе нас вера, нада и Ъубав спасити од нетрпеЪивости и сукоба у чиЉим узроцима Ље и различито вероваЬе?

јутентично хришЮанство не познаЉе поЉам верског рата. £едини рат коЉи смо позвани да водимо Љесте рат против греха и наших слабости.  оришЮеЬе вере, посебно хришЮанске, као средства да се другима нанесе бол и патЬа, потпуно Ље супротно свему ономе што нас √оспод учи. „овек коЉи заиста живи ’ристом, не може да мрзи, Љер у срцу не може истовремено да обитава и Ѕог и —атана. «ато они коЉи мисле да нетрпеЪивошЮу и агресивношЮу према другима „службу Ѕогу чине” живе у великоЉ заблуди и духовном слепилу. ’ришЮани, ипак, добро знаЉу да нема веЮе Ъубави од оне да неко положи живот своЉ за ближЬе. «ато Ље одбрана наших породица, невиних Ъуди и светиЬа благословена, Љер то не чинимо, и не смемо никада да чинимо са мржЬом, веЮ чинеЮи што до нас стоЉи, да служимо ближЬима, па ако треба и своЉ живот положимо у том настоЉаЬу.

—рпски народ на  осову и ћетохиЉи вековима Ље био изложен искушеЬима, терору, окупациЉи и ропству. ”колико будемо воРени —ветим кнезом Ћазаром и светим £еванРеЪем —ветога —аве, можемо ли савладати све недаЮе и дочекати боЪе и среЮниЉе дане?

—вети —ава, —вети кнез Ћазар и сви наши свети нас уче да Ље Љедини патриотизам коЉи Ље благословен - еванРелски. ƒакле, наЉпре треба победити сопствене страсти и савладати мржЬу да бисмо могли да праведно и исправно помогнемо другима, а да притом не будемо савладани мржЬом и горчином.  осово и ћетохиЉа, за све нас, ниЉе само териториЉа, веЮ, пре свега, духовни простор у срцу српског народа, коЉи своЉ идентитет има у православноЉ вери и следоваЬу оном наслеРу коЉе су нам оставили —вети ЌемаЬиЮи. ” том контексту нико нам не може одузети  осово осим нас самих, ако се одрекнемо онога пута коЉи су нам указали велики духовни светилници нашег рода. ќно привремено, може бити у овим или оним границама, како Ље и било кроз историЉу, а у историЉи Ље све подложно и променама, и ниЉедном окупатору свеЮа ниЉе горела до зоре. ќнаЉ коЉи на неправди и нечасним делима гради своЉу будуЮност, никада неЮе имати благослов ЅожиЉи, било да Ље у питаЬу поЉединац или цео народ.  ао народ, пре свега треба да сагледамо сопствене погрешке и лутаЬа и вратимо се ’ристу, а онда Юе Ѕог нама дати оно што Ље наЉбоЪе.

—рпска ѕравославна ÷рква, као и Ьен верни народ, потискивана Ље са свог места настанка а црквена имаЬа и земЪу отимали су “урци, јлбанци и комунисти. — обзиром на то да Ље Љедан од услова евроинтеграциЉа наше Љужне покраЉине реституциЉа, односно враЮаЬе земЪе старим власницима или надокнада штете, да ли привремене институциЉе самоуправе у ѕриштини испуЬаваЉу своЉу обавезу према —ѕ÷?

Ќажалост, косовске институциЉе готово ништа не чине да би се надокнадила штета и вратила имовина Ьеним власницима. Ќа сваком кораку се суочавамо са узурпациЉом српских имаЬа и неспремношЮу, од стране власти, да се омогуЮи повратак и миран живот онима коЉи су протерани. „ак се не поштуЉу ни судске одлуке коЉе гарантуЉу имовинска права наше ÷ркве, као у случаЉу земЪе манастира ¬исоки ƒечани. Ќаше Ље да чинимо што до нас стоЉи, да покушамо ту неправду да исправимо и да укажемо Љавности да без поштоваЬа права свих становника,  осово и ћетохиЉа никада неЮе изаЮи из овог вртлога у коме се сада налази. Ѕез владавине права и закона, оваЉ простор на коме живимо, остаЮе црна рупа ≈вропе. «ато Ље веома важно да се сва кршеЬа права и закона правилно документуЉу и обЉавЪуЉу и да се нашим Ъудима помогне правним саветима како да се изборе за своЉа права, уколико Ље то могуЮе у овим условима. “амо где то тренутно ниЉе могуЮе, никако не треба попуштати и продавати земЪу, знаЉуЮи да смо Ље наследили од своЉих старих, коЉи су Ље са муком чували и обраРивали, и да тиме можемо да Љош више отежамо живот оним —рбима коЉи су опредеЪени да и даЪе живе на  осову и ћетохиЉи. —тално саветуЉемо наш народ, да продаЉа наслеРене земЪе, Љош никога ниЉе усреЮила, а броЉни су примери оних коЉи су на таЉ начин на себе навукли Љош веЮу беду и несреЮу.

Ўта све садржи у себи божиЮни поздрав „’ристос се роди”?

–оРеЬе ’ристово Ље дан радости, дан у коЉи Ље сам предвечни Ѕог Ћогос роРен као човек од ѕресвете Аеве Ѕогородице и ушао у наше историЉско постоЉаЬе. —воЉим домостроЉом спасеЬа, Ѕогочовек ’ристос Ље победио силу смрти и отворио нам двери вечног живота. “реба да се трудимо да се Ѕог роди и у нашим срцима тЉ. да своЉом животворном силом заживи у своЉ дубини нашег биЮа. ќн долази тихо и неприметно у оваЉ свет, а тако бива и када Ље у питаЬу наша душа. ƒа ли Юемо отворити двери свога срца и примити ’риста у себе и даривати га, или Юемо, не дао Ѕог, затворити врата своЉа, као некада витлеЉемски гостионичари коЉи нису имали места за —вету породицу и Ѕогомладенца, то све зависи од нас самих. «ато се сви угледаЉмо на витлеЉемске пастире коЉи су похитали у ¬итлеЉем да прославе роРеЬе Ѕога у телу и том приликом чули неизрециво лепу анРелску песму: - —лава на висини Ѕогу и на земЪи мир, меРу Ъудима добра воЪа.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

02 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0