Srpska

ЅожиЮ Ључе и данас, исти Ље у све векове

јутобиографски интервЉу схиархимандрита »лиЉе (Ќоздрина)

—тарац Ље, у прошлоЉ 2017. години, прославио 85. роРендан. —коро никада не говори о себи, али Ље због празника направио изузетак. ќво Ље прича о ЅожиЮу испричана тако тешким, али и радосним животом.  роз Ьу просиЉава двехиЪадегодишЬа историЉа овог, заправо, наЉважниЉег празника у Ъудском животу...

††††

Ц ќче »лиЉа, како сте раниЉе славили ЅожиЮ? ƒа ли се сеЮате свог првог дочека ЅожиЮа?

Ц«аправо, сеЮам се. ѕре рата смо сви заЉедно чекали ЅожиЮ. ќтац Ље Љош увек био жив. ’рамови су веЮ били затворени. »пак, на ЅожиЮ као и на ¬аскрс, увек Ље у души био неки посебан осеЮаЉ, неко посебно расположеЬе. Ўтета што тада нисмо могли да идемо у цркву... ƒа захвалимо Ѕогу. ћолили смо се како смо могли.

ќдрасли су на оваЉ или онаЉ начин покушавали да обележе празник. ћи, деца, у то време, били смо стално гладни. “ада нам Ље маЉка за празник Ц какав Ље обичаЉ био Ц правила Ље ситнике,Ц обичне препечене хлебчиЮе. ” колиби смо имали руску пеЮ. ћириси руске пеЮи напуЬене дрвима, и тек испеченог хлеба не могу се ни са чим упоредити! Ќикакви миомириси, ма колико они коштали. Куди данас више не знаЉу шта да измисле, чиме да се забаве. ” тим временима хлеб на столу Ље веЮ била огромна среЮа!

Ѕедно се тада живело, али Ље у души била радост. »мали смо малу колибу. ѕре рата смо планирали да се скуЮимо.  аткад су родитеЪи имали такве жеЪе Ц али где! ѕрво раскулачеЬе, после Ље почео рат, и оца су позвали на фронт. “амо Ље и 1942. године погинуо. ћаЉка Ље нас, четворо, сама подизала.

—еЮам се деде »вана —емЉоновича Љош пре рата, Ц много се молио. Ѕио Ље плаховитог карактера, али се контролисао захваЪуЉуЮи молитви. ƒок Ље Љош ѕокровски храм у суседном селу —тановоЉ  олодез био отворен, деда Ље служио при том храму, био Ље старешина. Ѕио Ље ту и за све што Ље требало да се уради. »мао Ље златне руке. —ве Ље знао.  од куЮе Ље правио свакоЉаке бачве и каце. ¬рло темеЪно Ље све подешавао, стругао, шмирглао. Ѕио Ље маЉстор и за метал. јко Ље коме требало штогод од посуда или другог инвентара да се поправи, одмах би се прихватао. —ам Ље ковао, калаЉисао, лемио. —аонице Ље правио. ѕосле, током рата, на тим саоницама смо се спашавали, док су нас немци из домова протеривали.

÷ело село су уништили Ц претресали су колибе, да провере не криЉу ли се негде партизани. «а везу са партизанима, мештани би одмах били стреЪали на месту. ƒакле, комшиЉама Ље остао Љош само коЬ, а деда Ље направио санке, и сви смо се на Ьих натоварили, са наЉнеопходниЉом старудиЉом.  ренули смо се где нас пут води. ј тад Ље, узгред речено, исто била зима, божиЮни дани. » оваквог ЅожиЮа се сеЮам. Ѕио Ље мраз. ћеРутим, били смо среЮни што смо имали коЬа.  уда да идемо Ц не зна се. √де Юемо наЮи пристаниште? јли, пошто немци прогаЬаЉу, Ц кренули смо...

ѕрошли смо наше село –едкино (од 1969.године, ушло Ље, као улица, у састав села —танова  олодез, у ќрловскоЉ области Ц –ед.) ƒаЪе Ље ишло ’отетово Ц велико село, коЉе се протеже на преко два километра. »демо, гледамо како стоЉи много товарних кола Ц сва празна, без коЬа... и без Ъуди. ¬ероватно су се са Ьима веЮ по домовима обрачунали. —ве около су немци ускомешали. «ауставили су нас.  о Ље имао коЬе, швабе су им их, како се испоставило, силом отимали, Ц тако су и нама испрегнули коЬа. Ўта смо могли да урадимо?

ћраз Ље био велики, -30, наЉтоплиЉе -25. ѕадало Ље вече, а скоро и ноЮ. Ќикако нисмо могли да пронаРемо преноЮиште. ћа где да смо покуцали, све Ље било пуно. —ве! Ўта чинити? ѕрепаковали смо наЉнеопходниЉе из санки у ручне саонице и кренули пешице у следеЮе село ‒ £еропкино. » тамо Ље у сваком дому било народа, ниЉе се могло уЮи. Ќико ниЉе могао да нас прими.

Ц“ако и √оспода пре 2018 година нико ниЉе желео да прими....

Ц—амо Љедан старац, осетили смо, како Ље благонаклоно одговорио. ћаЉка се заплакала, почела Ље да моли. ќн нас Ље пустио. —еЮам се, на поду смо се сместили. Ќисам спавао. ”Љутру смо побегли у £аковЪево, то Ље Љош удаЪениЉе село, где смо имали стрица. —азнали смо да Ље тамо слободан пут. ћислили смо да Юемо се Љедва довуЮи, али родбина се ниЉе уплашила, на коЬима нам Ље кренула у сусрет.  од Ьих смо остали око месец дана. Ѕио Ље то почетак 1942. године.

††††

Ц¬ас су у £аковЪеву у детиЬству крстили? 1942. године, када сте се поново тамо задесили,  азаЬска црква Ље била отворена?

ЦЌе, Ьу су веЮ затворили. “амо, одакле су нас протерали, из –едкина, Ц тамо су при немцима, веЮ краЉем 1941.године, поново отворили храм. Ќемци, наравно, нису били православни. Ќису се досетили да су наши Ъуди почели да се моле, и √оспод им Ље помагао.

Ц¬ладика £осиф („ернов) причао Ље оцу ¬ладимиру ƒивакову, како се вратио почетком 1941. године из затвореништва, ушао у московски храм на ЅадЬи дан Ц а унутра свега 10-15 Ъуди. »сто и на сам празник –оРеЬа ’ристовог у £елоховском катедралном храму, било Ље полупразно.  ако Ље почео рат Ц Ъуди су похрлили у храмове... “ако да Ље на ¬аскрс 1944. године у храму ¬аскрсеЬа —ловушчег у ЅрЉусовоЉ уличици у ћоскви, било веЮ 2500 Ъуди!

Цƒа, √оспод уразумЪуЉе. Ўта ако другачиЉе не може? —амо Ље Ѕог, по молитвама оних што су се вратили у храмове, сачувао –усиЉу. Ѕезбожна земЪа би погинула, а —вету –усиЉу су Ќебеске силе сачувале. »онако Ље веЮ сву нашу териториЉу поделио ’итлер.

Ц ако сте преживели остатак рата?

Ц ако? Ѕиле су такве околности, живело се у страЮарама. —еЮам се, деда Ље некако залутао, Ц опет смо се селили из места у место, Ц и нису га пустили к нама. —вугде около су биле немачке патроле. «ауставЪали би: „—тоЉ!  о то долази?“ јко не послушаш Ц стреЪали су. ƒобро Ље, ако би дали знак, дешавало се да им буде жао чаура, па пуцаЉу у ваздух. ћогли су на месту убити. “ад су тек тако пуцали у Ъуде.

”вече и ноЮу смо седели без икаквог извора светлости, Ц сматрало се да, уколико упалимо ватру, даЉемо сигнал партизанима. ” детиЬству, наравно, никакву струЉу нисмо имали. ќнако како сада палимо кандило, Ц то Ље било нешто наЉбоЪе што смо себи у наЉбоЪим временима могли да приуштимо. —лава Ѕогу за све!

√лад Ље и у рату била.  ада су нас вратили на место првобитног становаЬа, одузели су нам башту. “о Ље био Љедини начин да се прехранимо. ѕри томе, сеЮам се, немци су имали овакву политику; раскулаченима су све вратили. јко су се сачували домови, сеЪаке су поново усеЪавали. “ако су покушавали да придобиЉу народ. Ќаш дом Ље, у тренутку када смо се вратили, био уништен. —амо Ље мала барака остала, и Ьу су запосели неки Ъуди. ƒеда Ље замолио нове власнике да поживимо у тоЉ дашчари. ѕустили су нас, и све до пролеЮа нису нас дирали: „«а сада будите ту“. јли, када Ље стигло пролеЮе, башту нисмо смели да обраРуЉемо.

Ц ако сте преживели?

Ц “ако смо преживели. Ќекако. ЅожЉом милошЮу. —лава Ѕогу! Ќаравно да Ље било тешко. Ќа неком другом месту смо сеЉали, али Ље кромпир у земЪи промрзао, па чак и оно што смо засеЉали, нисмо могли да пожЬемо у Љесен. ќпет су нас немци с места на место гонили. Ќекако смо преживели. (ЅаЮушка прави велике паузе, присеЮа се, пред очима му се враЮа то време Ц прим.аут.)

“ада нас Ље било седморо у породици: деда, баба, маЉка и нас, четворо деце. ќтац Ље био у рату. Ќисмо одмах сазнали да Ље погинуо 1942.године. ” болници, у ¬ладикавказу Ље умро. ќдлазим тамо.

Ц ƒа ли Ље баба била побожна?

Цƒа, баба ƒомна, наравно да Ље веровала у Ѕога. ЌиЉе ЉоЉ било лако, деда Ље имао Љак темперамент, Ц бака Ље, поред свега, и Ьегове бурне моменте смиривала. ƒеда, »ван —емЉонович, Ље био помало кратковид, можда од таквог склопа, какав Ље био у целости: било му Ље свеЉедно ко Юе шта о Ьему помислити, увек Ље говорио истину, а тада то ниЉе било безбедно. ”мро Ље током рата, као отац, 1942. године. Ѕабу Ље касниЉе тетка одвела у ЅелорусиЉу. ” нашим краЉевима и после рата Ље харала глад. “амо се баба упокоЉила, тамо су Ље сахранили. ∆елела Ље, наравно, да се врати куЮи, али ниЉе успела.

“ада Ље свима било тешко, не само нама. £ош пре рата, када су почели да одводе народ у колхозе, све трудбенике су отели. ѕлате нису плаЮали, само су штиклирали Ц радни дани. ѕасоше су одузели, да не би народ одлазио. —амо Ље тетка, како Ље бежала од сукоба, успела да се сакриЉе у ћоскви. ” селима су на помоЮна домаЮинства ставили порез: од сваке кокошке, ако би неко и успео да Ље има, морало се дати неколико ЉаЉа, Ц а ако кокошка не би носила ЉаЉа? »сто Ље било и са сваким дрветом Љабуке, Ц а, ако Ље сушна сезона? —а сваке рибизле, итд. »знуривали су народ. „ак и сламу, за покриваЬе крова, Ц замислите, и Ьу смо морали да даЉемо!  о сада хвали онаЉ живот при совЉетским правитеЪима? £едноставно се не сеЮаЉу више, како смо тада живели. —амо за рад су и знали. Ќи нама деци ниЉе било до игара и празника.

Ц ƒа се певаЉу коЪадке, за ЅожиЮ, тога ниЉе било?

Ц¬еЮина вршЬака за то ниЉе ни знала. јли у неким веруЉуЮим породицама, где су се посебно трудили да се сачува црквена традициЉа, чак при затвореним храмовима, сеЮаЬе Ље било присутно. Ќе знам, да ли Ље Љош увек жива ¬арвара ¬асиЪевна, ‒ она се потом преселила у град Ћивни. «аЉедно смо ишли у школу. ќна Ље била из врло побожне породице. ≈то, деца из те породице су ишла и прославЪала ’риста: „’ристос се роди, славите!“ » Ља сам ишао са Ьима, славио ’риста, певушио.

ЦЎкола Ље била адаптирана при самом ѕокровском храму, где Ље до револуциЉе ваш деда био старешина? ƒа ли су учитеЪи били верници?

Цƒа, одеЪеЬа су била у храму...  ако су цркве уништавали, тако су и у школама нове власти посебно вршЪале. ѕокушавали су да изроде своЉе, спроводили су идеологиЉу. «авршио сам свега седам разреда. “ада Ље било овакво школоваЬе: седмогодишЬа школа, у наЉбоЪем случаЉу, негде у градовима десетогодишЬа школа.

—еЮам се, наравно, било Ље веруЉуЮих педагога. Ќе сви, али било Ље. √еографиЉу нам Ље предавала врло побожна учитеЪица.

ƒок смо похаРали школу, ништа нисмо имали: ни уЯбеника, ни свезака. —еЮам се да сам од цвекле правио мастило. Ќи учитеЪи никакве приручнике нису имали. —ве су нам по сеЮаЬу предавали. ќдлично памтим нашег учитеЪа из математике, »вана јлексеЉевича, он ми Ље после документа за упис у средЬу техничку школу вадио.

Цќче, док сте похаРали техничку школу у —ерпухову, да ли сте ишли у храм?

Цƒа. ’рам Ље био одмах поред техничке школе. —еЮам се у околини Ље било Љош три храма, истина, али Ље служба била само у два. ќци из —ерпухова били су добри проповедници.

 од нас у техничкоЉ школи су све били побожни професори. —амо, често нису никако смели да искажу своЉу веру. —кривали су Ље, како не би изгубили радно место. »ако Ље у техничкоЉ школи било маЬе идеолошког притиска на професоре, него у седмогодишЬоЉ школи, Ц нове власти су пре свега покушавале да изопаче дечиЉе умове.

ѕремда су и на младе пазили. —еЮам се да ме Ље Љедном Љедан из органа безопасности прозвао: „“и, Ц вели, Ц знам, на службе идеш?“

††††

ЦЎта сте му ви одговорили?

Цћа, шта да му одговорим? ¬ише сам на службе у ћоскву ишао. “у ми Ље тетка живела.

Ц оЉа вас Ље од детиЬства водила у храм и учила молитве?

Цƒа, звала се ЌаталиЉа. Ѕила Ље врло религиозна жена.  ада су бомбардовали ћоскву, она се ничега ниЉе боЉала, остаЉала Ље у храму, молеЮи се за све.

Ц” каквом вам Ље сеЮаЬу остала православна ћосква тих година.

Ц“ада Ље ћосква била сасвим другачиЉа!

—еЮам се Љедне рабе ЅожЉе јлександре, коЉа Ље просто плакала за старом ћосквом, за Ьеним заЉедништвом, за благочешЮем народа. ј друга старица се стално у сузама присеЮала како су дизали у ваздух ’рам ’риста —паситеЪа. “о су биле такве чисте, истински веруЉуЮе душе! ѕознаваЉуЮи живот са Ѕогом, колико Ље благодатан и радостан, оне су такав живот свима желеле и плакале су, гледаЉуЮи, како Ъуди сами себи уништаваЉу шансу за миран живот, на земЪи, и за блаженство у вечности са ’ристом.

Ц“о Ље било до рата?

Ц» до рата, и после рата. Ќакон свега што Ље народ преживео, репресиЉа се наставила. ќне, коЉе совЉетска власт ниЉе могла да „преваспита“, истребЪавала би. »ли Ље развраЮала народ своЉом безбожничком идеологиЉом, или убиЉала.  олико Ље на Ѕутовском полигону Ъуди стреЪано, на —оловках послато у гробове... ѕамтим да Ље пред рат било много скаредности. ќбраРивали су омладину. ѕропаганда Ље интензивно радила. ћада Ље у то време, наравно, много царских, дореволуционарних Ъуди остало. ƒругачиЉа Ље била ћосква, другачиЉа –усиЉа!

Ц” коЉи храм у ћоскви сте ишли?

Ц¬аскрсеЬа —ловушчего на ”спеЬском ¬ражке, Ц онаЉ у ЅрЉусовоЉ уличици. “амо ми Ље тетка живела. ѕомало Ље боловала. Ѕез обзира на то, била Ље живахна, велики радник, много се трудила. ѕомогла нам Ље да преживимо наЉгладниЉи период. ќна Ље била сама. ѕосле Ље желела да ми препише стан, а Ља сам ЉоЉ одговорио: „Ўта Юе ми?“

Ц” ком сте храму први пут били на божиЮноЉ служби?

Ц”право тамо, у ЅрЉусовоЉ уличици. ћада, наравно, из детиЬства се сеЮам како смо прославЪали ЅожиЮ на ќрловшчини, у селу. ј на служби сам први пут био у престоници. “ада Ље у храму био одличан хор. ћноги познати певачи, уметници ЅоЪшог театра, стаЉали су за певницом, певали. √енерално, то Ље био храм московске интелигенциЉе.

Ц о Ље служио у храму?

Ц—еЮам се настоЉатеЪа, оца ¬ладимира £елховског. »ако су многи свештеници тамо служили. ¬еЮина храмова у ћоскви Ље веЮ тада била разрушена или затворена. ј онда су почела и хрушчовска гоЬеЬа....

’рушчов Ље просто био хулиган, судеЮи по Ьеговом понашаЬу. «ар се смеЉу такви пуштати на власт? Ќа државном нивоу наступио Ље са програмом: да покаже на телевизиЉи последЬег попа. ’тео Ље да уништи православну –усиЉу.

јли су Ъуди тада много ценили богослужеЬа. » вукло их Ље у храмове. ћоЉа тетка Ље често боравила у цркви. —еЮам се да се, у левом параклису светог Ќиколе, код иконе пророка ЅожЉег £елисеЉа Ц ЉедноЉ од наЉстариЉих икона храма ¬аскрсеЬа —ловушчего, стално молила. “амо Љу Ље увек било могуЮе пронаЮи, уколико ниЉе код куЮе.

Ц«нам да тих година ниЉе постоЉао поЉам духовника. ” младости сте имали наставника?

Ц ќтац £ован Ѕукотник. “о Ље веЮ у  амишини, на ¬олгоградскоЉ земЪи. ѕосле техничке школе, тамо су ме послали да радим у фабрици за обраду памучног текстила. ќн ме Ље и благословио на школоваЬе у —аратовскоЉ семинариЉи. Ќаписао ми Ље препоруку за упис.  ада су при хрушчовском гоЬеЬу по земЪи затваране семинариЉе, мене су пребацили у ѕетроградску семинариЉу. (ќтац намерно избегава да изговори совЉетски назив града на Ќеви Ц прим.аут.) ƒок сам студирао у ѕетрограду, баЮушка Ље веЮ служио у Ѕоровичах, Ц не тако далеко, под ЌижЬим Ќовгородом. ќдлазио сам му у посету. ѕосебно сам за празнике волео да боравим тамо. ƒешавало се да, преседим са Ьим у разговору читаву ноЮ. ћолили смо се заЉедно.

2000.године када сам веЮ био у ќптиноЉ пустиЬи, баЮушка се упокоЉио у —амари, где Ље живео последЬих година. “амо, у »верском женском манастиру се он и упокоЉио. ††

Ц” каквом вам Ље сеЮаЬу остало школоваЬе у семинариЉи, а потом и на академиЉи?

Ц“ада Ље, наравно, било тешко. ѕочиЬали смо да учимо у ЉедноЉ школскоЉ установи, а нас су 1961. године пребацили из —аратова у ѕетроград. ѕри ’рушчову су по читавоЉ земЪи затварали семинариЉе. ѕрво су нас, саратовске питомце, затворили. Ѕило нас Ље пуно. “оком школоваЬа почели су са антицрквеном пропагандом, почели су нарочито ватрено да спутаваЉу младе да се школуЉу за свештенике. «нали су да нам у семинариЉама преносе царске црквене традициЉе. ѕрофесори су, и у —аратову, и у ѕетрограду били из старих, дореволуционарних времена.

–ектор ѕетроградске семинариЉе био Ље протоЉереЉ ћихаил  ронидович —перански. ѕрема нама Ље био очински настроЉен, не као друг према другу, што се веЮ практиковало у тим временима. »нспектор Ље био Ћав ЌиколаЉевич ѕариски. ќн се, узгред, одмах после револуциЉе нашао на осуРеничкоЉ клупи, заЉедно са митрополитом ѕетроградским и √довским ¬ениЉамином. ¬ладику су заЉедно са архимандритом —ергиЉем (Ўеиним) и двоЉицом мирЉана, £уриЉем и »ваном, стреЪали, Ц сви су они сада новомученици. ј Ћава ЌиколаЉевича са многим другима, Ц само због Љедне клеветничке приче, ухапсили су 86-торо Ъуди! Ц и осудили на пет година робиЉе. ѕрофесори су прославЪени као исповедници.

¬ласти су веЮ у ѕетрограду претиле да Юе затворити и ову семинариЉу. ћитрополит Ќикодим (–отов), коЉи Ље тада био одреРен на катедри, свим силама се трудио да се не затвори семинариЉа. „ак Ље отворио и „факултет афричке хришЮанске омладине“, како су га тада називали, позиваЉуЮи да се тамо школуЉу црнци. ’рушчов Ље, веле, волео афроамериканце. Мих Ље из неког разлога волео, а своЉ народ Ље презирао...ѕрошло столеЮе Ље, свакако, несреЮа за –усиЉу.

Ц ако се √оспод проЉавЪивао у тешким временима?

Ц»скушеЬа Ље ќн, безусловно, допуштао. ѕошто су комунисти заузели власт, значи да Ље народу то допустио. «аборавили су Ѕога, зато Ље √оспод то и послао. ѕроЉавЪивао —е кроз живот верника. ЅоЪшевици и комунисти су се на сваки начин трудили да разоре цркву. ” то време, мрак Ље са свих страна опкоЪавао. —еЮам се, било Ље страшно. ћеРутим, учили су нас молитвама. ќд детиЬства сам знао „ќче наш“. ћолио сам се. ¬идео сам помоЮ ЅожЉу. ∆ив Ље √оспод. ЌиЉе допустио да разоре ÷ркву Мегову. –ечено Ље: врата ада неЮе Ље надЉачати (ћт. 16, 18).

††††

Цѕреподобни ѕорфириЉе  авсокаливит Ље говорио: треба се обраЮати Ѕогу, а √оспод Юе —ам веЮ све проблеме —воЉих верника решити. Ќаводимо пример: када мало дете види неку сурову звер, оно не Љури да уРе са Ьом у конфликт, веЮ истог трена пружа руке оцу: „“а-та!“

Цƒа, треба се молити! ќтац £ован ( рестЉанкин) Ље такоРе говорио: „ Куди на земЪи се удаЪаваЉу од Ѕога, и немоЉ се трудити да то зауставиш своЉом немоЮном руком. ”клони се од тога, и √оспод Юе ти дати снаге, и храбрости и разума да живиш у Ѕогу са Ѕогом. ј само то и Љесте на спасеЬе“. Ќаше Ље да се молимо Ѕогу, а —ам √оспод силан Юе учинити све неопходно.

Ц ако у души да проведемо –оРеЬе ’ристово?

Цƒа се молимо. ƒа будемо у храму. ƒа се причешЮуЉемо. √оспод нам у светоЉ таЉни ≈вхаристиЉе даЉе —ебе целог. ќн Ље наше –оРеЬе, ’ристос Ље наш ¬аскрс. ЌаЉважниЉе Ље оно, ка чему Ље усмерена воЪа човека: шта ти сам желиш? “ражиш ли да се родиш за свет духовни? √оспод куца свакоЉ души. «ове у храм. ∆ели да спаси. ƒаЉе нам све за живот, не само овдашЬи, него што Ље наЉважниЉе и вечни. „ак нам и немоЮи шаЪе да бисмо се замислили о томе шта нас очекуЉе у будуЮем веку. јко се човек разболео Ц ето подсетник: нека се помоли, припреми за причешЮе. ѕонекад смо толико заузети, да као да нам ниЉе до Ѕога. ќдЉедном се разболимо, и одмах се сетимо! “ако Ље увек, када се поЉавЪуЉе неки неред. »ли започне рат, Ц народ поЉури у храмове.

—а Ѕогом ниЉе страшно. √оспод помаже.

Ц оЉе су вам наЉсветлиЉе успомене, у вези са празником ЅожиЮа?

Ц—аме околности празника увек радуЉу дух.  ада Ље човек уз √оспода, за све слави Ѕога. —ва Ље слава кЮери ÷ареве унутра (ѕс. 44, 14). —ветитеЪ јтанасиЉе ¬елики обЉашЬава да се овде говори о благочешЮу, то Љест о украсу унутрашЬе ÷ркве, духовне. —ама служба, узгред, различито се у детиЬству и одраслом добу проживЪава. „ак и тропар се у детиЬству другачиЉе проживЪава. —ада се разликуЉе.

††††

Ц ако деци приближити смисао –оРеЬа ’ристовог?

Ц«бог Ьих Ље, свакако, важна споЪашЬа лепота. ƒобро Ље да служба буде празнична. Ќа проповеди Ље важно да им се изложи историЉа празника.  ако се само они саосеЮаЉу са ћаЉком ЅожЉом у томе, што ќна и Мен —ин нису нигде могли наЮи места. —ве те околности су врло дирЪиве за Ьих. ѕосебно, ако се са ЪубавЪу направи ¬итлеЉемска пеЮина. јко се направе Љасле. —таве овчице.  равице. ƒецу то радуЉе. ќна врло живо замишЪаЉу анРеле, дугачак пут мудраца, радост пастира коЉи су такоРе дошли да се поклоне Ѕогомладенцу. ƒеци, наравно, треба поклаЬати поклоне, Љер Юе тада и они √осподу принети неке своЉе дарове, обеЮаЬа. Михов живот Юе од малих ногу бити уреРен са Ѕогом.

ќд нашег покоЪеЬа су скривали сву ту радост. “ада сам веЮ отишао у ѕсково-ѕечерски манастир, где сам четири године имао послушаЬе да водим екскурзиЉе. ѕоказивао сам пештере. ”право у овим божиЮним данима, када Ље у школама распуст, обитеЪ су посеЮивали учитеЪи са децом. £едни су ми узвикивали: „—амо им немоЉте ништа о вери говорити!“ ƒруги, супротно: „»спричаЉте им, молим вас, више о Ѕогу, о ÷ркви“. ѕо деци се могло приметити да су различита! ќдмах се види да ли са Ьима ради побожни учитеЪ или не. “ада Ље у школама било уреРено да деца ништа не треба да знаЉу о ÷ркви.  акво Ље то убиство Ъудских душа!

††††

” то време сам на ѕсковшчини и на парохиЉама служио. Ќе само да ту био Љедини манастир за целу –усиЉу, коЉи ниЉе затваран, него Ље около било и 80 активних храмова. Ќас, монахе, слали су тамо да служимо. ≈то, када сам Љош из ѕетроградске семинариЉе одлазио оцу £овану Ѕукоткину, испрва ми се чинило да у ЌижЬем Ќовгороду мора бити посебно много храмова. “амо Ље земЪа освештана подвигом таквих светитеЪа, као што су преподобни —ерафим —аровски, ƒивЉеЉево Ље тамо, Ц четврти краЉ ѕресвете Ѕогородице. “амо Ље било свега десетак отворених цркава! “ако Ље на тоЉ земЪи Ъути заступник владао. «атварао Ље све храмове за редом.  од нас на ѕсковшчини заступник државе Ље волео старину, па ниЉе дирао храмове. » владика £ован (–азумов) умео Ље са Ьим. «ато Ље тамо, на псковскоЉ земЪи било много парохиЉа.

Ц  ако су прославЪали ЅожиЮ у ѕсково-ѕечерскоЉ обитеЪи?

Ц—лава Ѕогу. ћене Ље Љош митрополит Ќикодим (–отов) пре ѕечора рукоположио, па сам тамо дошао као Љеромонах. «ато су ме на ЅожиЮ често слали, служио сам негде на селу, по парохиЉама, да Ъуди и у тим местима осете празник. Ѕило Ље добро. ј какве храмове имамо у манастиру! ”спеЬски, храм јрхангела ћихаила, —ретеЬски.... (ЅаЮушка се опет, мислима, враЮа на воЪена места, и лице Ьегово постаЉе радосно и среЮно Ц прим.аут)

Цј на јтосу како се прославЪали ЅожиЮ?

Ц—ваки манастир другачиЉе. Ќаравно, увек се служило посебно празнично свеноЮно бдениЉе, затим празнична литургиЉа. ” нашем ѕантелеЉмоновом манастиру служба не траЉе дуго, чак и на велике празнике. ј у ¬еликоЉ лаври може и по десет сати да траЉе богослужеЬе.

Ц ако ви, монаси, честитате Љедни другима ЅожиЮ?

Ц—вако од нас дели своЉа радосна осеЮаЬа, и она се умножаваЉу. √оспод нам свима даЉе благодат: и монасима, и мирЉанима. ƒелите радост.

13 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0