Srpska

„аша страдаЬа —вештеноисповедника ƒоситеЉа «агребачког

††††

»скази сведока

ћитрополит загребачки ƒоситеЉ, роРен у Ѕеограду, 5. XII 1877, увече 7. маЉа 1941. доведен Ље у затвор загребачке полициЉе у ѕетриЬскоЉ улици заЉедно са Раконом Ћазаром ∆ивадиновиЮем и послужитеЪем –адомиром —танковиЮем. “у исту ноЮ претресена Ље зграда загребачке митрополиЉе и потпуно опЪачкана. Ќа сликаЬе и узимаЬе отисака прстиЉу у затвору, митрополита су водили заЉедно са наЉгорим олошем и криминалцима. £едан очевидац каже: „—трашно ми Ље било гледати старог, болесног, немоЮног и потпуно испребиЉаног митрополита ƒоситеЉа, коЉи Ље, иако испребиЉан, усправно стаЉао у полициЉском ходнику меРу криминалцима“. ѕо причаЬу стражара, меРу онима коЉи су се нарочито истицали у злоставЪаЬу митрополита била Ље студенткиЬа —тилиновиЮева из √оспиЮа. ќна га Ље тукла револвером по глави и рукама, чупала му браду и косу и пЪувала у лице. —трашно су изгледале од удараца натечене руке седога старца. ЅелгиЉски конзул √. јрнолд –оберт, коЉи Ље посматрао митрополита кроз рупу на вратима ЮелиЉе, рекао Ље: „Ќу, богами, ово Ље дивЪаштво што ови Ъуди раде“[1]. «атим су митрополита преместили у ЮелиЉу бр. 8. ћладиЮ коЉи га Ље довео причао Ље да Ље у преРашЬоЉ ЮелиЉи митрополит био просто премлаЮен од Љедне Љавне женске коЉоЉ су били обеЮали да Юе Ље пустити на слободу ако пендрецима истуче митрополита. ќна Ље то радо прихватила и толико га Ље тукла да Ље падао у несвест.  ад су га довели у ЮелиЉу броЉ 8, он Љош ниЉе био при свести и „повраЮао Ље врло често жуч“. ќчевици су причали да Ље митрополит ƒоситеЉ рекао онима коЉи су га били мучили: „ƒецо, зашто то радите?“. » сами стражари су се над свим тим згражали. ѕошто Ље због батина и мучеЬа изгледао врло рРаво а како усташке власти нису желеле да им умре у затвору, то су одлучили да га пошаЪу у Ѕеоград. »з ЮелиЉе су га извели неки младиЮи ухапшени због комунизма, пошто га усташе нису хтеле водити. ƒок Ље стигао до загребачке железничке станице, митрополит Ље два пута у ходнику затвора и Љеданпут на самоЉ станици пао у несвест[2].

ѕосле испраЮаЉа митрополита из «агреба, тадашЬи шеф усташке полициЉе у «агребу Ѕожидар ÷еровски, 24. маЉа 1941, хвалио се у Љедном друштву како Ље у загребачком полициЉском затвору био митрополит ƒоситеЉ „кога су страшно тукли и чупали му браду“. ѕо причаЬу ÷еровског „митрополит Ље био тако страшно измрцварен да Ље Љедва жив утрпан у воз за Ѕеоград“. ” даЪем разговору ÷еровски Ље казао „да Ље главно да Ље митрополит ƒоситеЉ отишао жив до железничке станице, а шта Юе даЪе бити са Ьиме ниЉе важно“. “у своЉу причу завршио Ље подругЪиво речима: „—ада се митрополит сигурно налази на небу, игра се са анРелима и гледа на нас“[3].

ћитрополит ƒоситеЉ Ље 8. маЉа увече утрпан у воз и послат за —рбиЉу.  ад Ље сутрадан стигао у Ѕеоград, одмах Ље пренет у санаториЉум ∆ивковиЮ у улици краЪице ЌаталиЉе, бр. 84. ”след злоставЪаЬа био Ље не само физички оронуо веЮ и душевно потиштен. ƒетаЪно су га прегледали лекари, и то: интерниста др –адмило £овановиЮ, санитетски пуковник, неуролог др ¬ладимир ¬уЉиЮ, професор ”ниверзитета, хирург уролог др »во £овановиЮ, шеф одеЪеЬа ќпште државне болнице и хирург др ¬оЉислав АорРевиЮ, оператор за општу и мождану хирургиЉу и установЪено Ље да се: „¬исокопреосвеЮени митрополит налази у стаЬу тешкога ступора [обамрлости] и психичке дезориЉентациЉе: говори тешко, невезано, неразговетно и не реагуЉе ни на какав физички додир, као врео предмет, убод, притисак. Ћице му Ље модро, надувено, покривено пространим крвним суфузиЉама. »з браде и са главе Ље чупана коса и та места подливена крвЪу. √рудни кош, леРа, рамена и руке покривени модрицама-екимозама и отоцима, зглобови долактица и шака надувени, модри, диформи. Ѕутине ишаране модрицама, колена отечена и покрети артикулациЉа немогуЮи. Ќарочито пада у очи Љезик коЉи Ље испао из уста, модар и крвав, здебЪао од рана виси кроз разбиЉане и израЬавЪене десни. –аЬеник Ље фебрилан, показуЉе знаке акутне срчане слабости и бронхитичне поЉаве. »спитиваЬе рефлекса немогуЮе, и то ателарних због отока, а зеничних због крвЪу подливених беоЬача и отечених аркада, коЉе затвараЉу потпуно очне дупЪе. ƒоЬи део абдомена надувен услед ретенциЉе мокраЮе. —ве наведене споЪашЬе повреде као и унутрашЬе повреде тешко су трауматичне природе и нанете ударцима тупог оруРа или чупаЬем, као што Ље случаЉ са Љезиком и косом“. ћитрополит ƒоситеЉ Ље остао у санаториЉуму осамдесет дана на лечеЬу, али се Ьегово здравЪе споро поправЪало. » кад Ље изашао из санаториЉума, „остале су Љош увек траЉне последице тешко повреРеног организма“[4]. «бог тешке душевне болести, коЉа Ље постала неизлечива, митрополит ƒоситеЉ ниЉе био више способан ни да управЪа самим собом а камоли своЉом имовином и да обавЪа ма какве дужности. «бог тога Ље 1942. године —в. арх. синод морао да га стави под старатеЪство. ѕосле тога митрополит ƒоситеЉ живео Ље Љош две и по године као тежак душевни и физички болесник, док ниЉе 13. Љануара 1945. умро у Ѕеограду.[5]

”зети на знаЬе извештаЉ комисиЉе одреРене да изврши попис заоставштине блаженопочившег ћитрополита загребачког ƒоситеЉа и све ствари према изложеном списку уступити манастиру св. ¬аведеЬе на име накнаде за стараЬе око блаженопочившег ћитрополита.

»звештаЉ протоЉереЉа ¬итковиЮа доставити у препису будуЮем архиЉереЉу ≈пархиЉе загребачке или Ьеговом заменику с тим да оваЉ учини детаЪан попис заоставштине коЉа се налази у митрополиЉи у «агребу.

ќд централне касе затражити извештаЉ о томе колико износи депозит блаженопочившег и посебно утврдити колико му износе дугови. »з суме депозита исплатити све оно што Ље дужан остао, а са остатком, ако га буде било поступити по чл. 43 ”става —рпске православне ÷ркве.

ќ свему овоме спремити извештаЉ за —вети јрхиЉереЉски —абор.

* * * * *

ћоЉе забелешке ќ ћитрополиту «агребачком ƒоситеЉу Ц ћитрополит скопски £осиф

–еЮи Юу овде нешто из живота «агребачкога ћитрополита мученика ƒоситеЉа, човека благе нарави и простосрдачнога, кога су многи несавесници до невероватности искоришЮавали, а добри Ъуди волели, поштовали и жалили. ЌеЮу се упуштати у Ьегов раниЉи живот, навешЮу само оно што се с Ьиме десило од како Ље доведен из «агреба у Ѕеоград, у маЉу 1941. године. ” Ѕеограду Ље из апсане у ул.  раЪа јлександра бр. 5 преведен у санаториум „∆ивковиЮ“ не знам и по чиЉем нареРеЬу, а Ьегове жеЪе и воЪе ниЉе могло бити, Љер Ље био и доцниЉе за читавих 1015 дана у бесвесном стаЬу. „уо сам да Ље без одела, веша и обуЮе, те сам му послао одмах два пара веша и замолио Ѕанатског ≈пископа г. ƒамаскина да га посети и однесе му нешто од свога веша. ѕо повратку са посете ≈п. ƒамаскин саопштио ми Ље о жалосном стаЬу ћитрополита ƒоситеЉа. —ав Ље испребиЉан, модар, поднадуо; руке и ноге су му отечене. ∆али се да Ље био мучен и жестоко тучен, показуЉе на рукама ожиЪке од синЯира и жица коЉима Ље био везан.  ада га питах ко га Ље тукао и везивао, умео Ље само толико реЮи: „ќни, они проклетници у «агребу“Е “ешко мисли, мисли Љош теже везуЉе и не сеЮа се прошлости. Ќе зна да сте му ¬и послали веш. ѕросто изгубЪен човек. “реба да га што скориЉе посетите“. „им сам од послова стигао, а тада их Ље било на све стране и сувише, отишао сам да га посетим. ” меРувремену моЉе и ≈пископа ƒамаскина посете посетио га Ље и прота ћиливоЉе ÷рвчанин, као Ьегов бивши Рак, а потом ревносни сарадник у ѕрагу („ешка).  ада сам био код ћитрополита ƒоситеЉа, познао ме Ље. «арадовао се моме доласку, плакао Ље и жалио се на злочиначко поступаЬе „оних из «агреба“ против Ьега. £ош Ље био сав отечен, а ментално сумЬив, иначе миран, али Љако заплашен. ЌиЉе у почетку знао ко му Ље веш послао, одрицао Ље да му Ље ≈п. ƒамаскин донео две топле кошуЪе (пиЯаме) а доцниЉе тиме се хвалио.  од Ьега сам затекао две средовечне особе, сестричину по маЉци и зета, Ьенога мужа, како ми они рекоше. „им су ме срели сакрили су неке флаше са алкохолним пиЮем. «ато сам им препоручио да ћитрополиту не даЉу никакво алкохолно пиЮе, Љер то лекари забраЬуЉу, на шта они реагираше оштро: „Ўта знаду доктори“? „овеку треба повратати снагу и отворити апетит“: ѕри поласку скренуо сам болничкоЉ послузи пажЬу на ово, а лекаре замолио да и они о томе поведу рачуна и да своЉу констатациЉу ћитрополитова здравЪа и стаЬа при приЉему у санаториум што детаЪниЉе опишу. ƒоцниЉе, ипак, приметало се да „родбина“ тера своЉе са разним понудама и место да се ћитрополит окрепи и опорави, она доводи Ьегово здравЪе у питаЬе. “ребало Ље ћитрополита спасавати од „родбине“. ѕре него би —в. —инод то учинио чуЉем да Ље г. ѕетар «отас, београдски трговац, приметивши и сам шта „родбина“ и приЉатеЪи у доброЉ намери, раде с ћитрополитом, извео ћитрополита из санаториума и сместио код себе у стан. «аинтересовао сам се овим и позвао сам г. «отаса к себи и тражио обЉашЬеЬе под каквим Ље он условима узео ћитрополита себи, ко Ље он, шта мисли чинити с ћитрополитом и зашто ниЉе о свему обавестио —в. —инод. √. «отас Ље обЉаснио. ћени ћитрополит ниЉе никакав род, али ми Ље познаник и приЉатеЪ, учинио Ље велико добро моЉоЉ кЮери, примивши се у своЉе време покровитеЪства Ьене уметничке изложбе у јранРеловцу. ѕриметио сам да ћитрополитова „родбина“ Ьему не чини добро своЉим разним услугама, веЮ штети Ьеговом здравЪу, а лекари слабо на то обраЮаЉу пажЬу, узео сам ћитрополита себи из чисто хришЮанских приЉатеЪских обзира. “олико сам имуЮан да то могу поднети без икакве материЉалне награде, а у стану имам лекара, г. ”рошевиЮа, такоРе ћитрополитова познаника, коЉи Юе га лечити о моме трошку. Ќисам у почетку знао коме у цркви да се обратим, нисам ни знао какав Ље у вас ред, зато сам самовласно узео ћгтгрополита себи. ѕосетао сам ћитрополита у стану г. «отаса и уверио се да му Ље врло добро у сваком погледу. —азнао сам и видео да Ље г. «отас снабдевао ћитрополита свим потребама одела, веша, обуЮе и другим стварима од „аз до ижице“. —ве Ље ново, све Ље солидно и првокласно, а по предратним ценама. “ражио сам од г. «отаса да нам о овоЉ куповини поднесе рачун и каже колику месечну награду тражи за издржаваЬе г. ћитрополита. ќпирао се овоме, но при моме неотступном захтеву пристао Ље то да учини. ќн Ље рачуне поднео, а за издржаваЬе г. ћитрополита тражио Ље по 100 дин. дневно, рачунаЉуЮи ту лекарски преглед и надзор над здравЪем г. ћитрополита. ќ свему овоме обавестио сам браЮу синодалце, те смо заЉеднички решили; да се сви трошкови за ћитрополита ƒоситеЉа исплате из Ьегових личних принадлежности, да се г. «отасу за ћитрополитово издржаваЬе плаЮа по 150 дин. дневно за сада, а доцниЉе ова цена повишава према курсу новца и намирница, да се лекови посебно плаЮаЉу, а тако и ванредни лекарски прегледи, и да се одреди комисиЉа од два монаха, чиновника синодалне канцелариЉе, коЉи Юе купЪене ствари прегледати, као и рачуне и контролисата доцниЉе трошкове око лечеЬа и издржаваЬа ћитрополита. ќвако се доцниЉе и радило. —инод Ље био принуРен Љош нешто да учини. ћитрополит ƒоситеЉ био Ље председник ¬еликог ÷рквеног суда. ћеРутим, Љасно се приметило да он ту дужност не може даЪе да врши. «ато га Ље —инод морао те дужности поштедети, а за председника поставити ≈пископа “имочког г. ≈милиЉана, редовног члана ¬еликог ÷рквеног суда. Ќешто доцниЉе ова се предострожност —в. —инода показала потпуно на свом месту. Ц √. «отас и Ьегова породица истински се заузимала око лечеЬа ћитрополита ƒоситеЉа, коЉи Ље сваким даном давао знаке своЉе умне поремеЮености и физичких немоЮи [Е] —ве би се то разумело и трпело, вели породица г. «отаса, али нам досаРуЉу неки „приЉатеЪи“ и познаници г. ћитрополита [Е] Ѕио сам образовао лекарску комисиЉу од стручЬака психиЉатара да испитаЉу Ьегово психичко стаЬе. Ц Ћекари из санаториума ∆ивковиЮ, дали су раниЉе своЉ стручни извештаЉ о здравЪу ћитрополита ƒоситеЉа у моменту када Ље протеран из «агреба у ∆ивковиЮа санаториум, а ова нова комисиЉа испитала Ьегово ментално стаЬе сада нашла да Ље ментално Ц неурачунЪив и неизлечив. ќба ова лекарска извештаЉа, као и доцниЉи лекарски извештаЉи о здравЪу ћитрополита ƒоситеЉа, налазе се у архиви —в. јрхиЉереЉског —инода [Е] јрхимандрит ¬исарион (—такиЮ) кога смо били одредили да стално свакодневно посеЮуЉе ћитрополита ƒоситеЉа, прави му друштво и занима га [Е] ћитрополит ƒоситеЉ Ље, вели он очевидац разних нечовештина хрватских власти према —рбима па га ’рвати могу убита или од Ьега узета какву писмену изЉаву повоЪну по Ьих! ћитрополит Ље толико застрашен од ’рвата! [Е]

ћанастири су наЉприличниЉа места за духовна лица. јли, аваЉ! ¬еЮина Ље разрушена и попаЪена, а оно мало што Ље случаЉно поштеРено, напуЬено Ље избеглицама и избегличком децом; и Ьима Ље имовина разрушена, сви су без наЉпотребниЉих угодности за здравога, а Љош маЬе за болеснога. ћорам на другу страну. ќбратио сам се куми ћитрополита ƒоситеЉа, гРици ћици £овановиЮ, претседници болнице „¬асилиЉе ќстрошки“. Ќисам нашао удобно место и прескупо Ље за Љеднога ћитрополита са платом 10.800 дин. месечно. ќбратио сам се управи болнице „“рговачке омладине“. ќвде су нам радо изашли у сусрет. ÷рква им Ље, рекоше, симпатична са своЉим држаЬем. МоЉ Юе изаЮи у сусрет и болеснога ћитрополита примити као брата. “у смо га и сместили. ”добно се осеЮа, али се жалио на слабу храну.  ратко Ље време онде остао, лекари су констатовали да он ниЉе за лечеЬе, Ьему треба нега, а не лекови. ЌаЉпосле га сместимо у женски ћанастир —в. ¬аведеЬе на “опчидерском брду. —естре монахиЬе примиле су га као драгог родитеЪа, коЉи их Ље раниЉе у свакоЉ прилици помагао као наЉроРениЉе. ƒали су му видну, чисту и пространу собу, уз то сталну сестру болничарку, коЉа и даЬу и ноЮу бди над Ьим као анРео хранитеЪ. ЌегуЉу га као мало дете; купаЉу га сваки дан, хране га како лекар нареди. ќн им Ље велика тешкоЮа и брига, али и утешна радост! »з ћитрополитових принадлежности манастир Ље примао, наЉпре 6 па 7.500 а сада 9.000 динара месечно. ќво за сада. ” манастиру манастирски лекар уредно врши сваке недеЪе преглед над болесним ћитрополитом, а по потреби и чешЮе. Ќаде нема за Ьегово оздравЪеЬе, али се све чини да му се пружи све што би му живот олакшало. Ќи на какве се болове нарочито не тужи, али стално вене и опада [Е] —естрама монахиЬама за Ьино усрРе и хришЮанску Ъубав према болесноме ћитрополиту нека √оспод подари све што би добро желеле.

5/18. септембар 1944. г.

ћитрополит —копски

на дан пророка «ахариЉа £осиф Ѕеоград

Ќ. зн. √осподину ѕетру «отасу и ЬеговоЉ породици издали смо нарочиту писмену захвалницу за Ьихову Ъубав и усрРе према болесном ћитрополиту ƒоситеЉу. Ѕог им за све дао среЮу у оба света.[6]

* * * * *

††††

Ѕлажене памЉати ћитрополит загребачки ƒоситеЉ

ƒана 13. Љануара 1945. год., доРе тужан глас у ѕатриЉаршиЉу —рпску, а убрзо се разлеже и по целоЉ престоници, да се упокоЉио у √осподу Мегово ¬исокопреосвештенство ћитрополит загребачки ƒоситеЉ, човек великог духа и „равне душе“. ЌиЉе било човека коЉи га Ље познавао а да ниЉе искрено ожалио овог тако омиЪеног и по доброти срца знаног ѕрвоЉерарха ÷ркве наше. Ўтедра и милостива духа беше Ѕлажене памЉати ћитрополит ƒоситеЉ.  огод Ље долазио у додир са ћитрополитом ƒоситеЉем, свако Ље одлазио од Ьега ободрен, расположен и задовоЪан са приЉемом и сусретом правога јрхипастира стада —ветосавске ÷ркве —рпске.

ћеРу своЉом браЮом јрхиЉереЉима уживао Ље велику Ъубав а код свештенства и подручном му и свеколике ÷ркве —рпске неподеЪене симпатиЉе и поштоваЬе. ¬едар и благ поглед ЅлаженопокоЉног ћитрополита свакоме Ље остао у сеЮаЬу когод Ље долазио у додир са Ьим.

ќд 1941 године на овамо Ѕлажено упокоЉени ћитрополит ƒоситеЉ, тешко злоставЪан од разЉарених ѕавелиЮевско-католичких сестара, боловао Ље тешко и претешко. “ежак и мукотрпан живот проводио Ље све до смрти своЉе Ѕлажене памЉати ћитрополит ƒоситеЉ. јли милост ЅожЉа никога не напушта! ЌаРоше се толики приЉатеЪи, а у првом реду браЮа Ьегова у ’ристу на челу с Меговим ¬исокопреосвештенство ћитрополитом скопским √. £осифом, замеником Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског и —в. јрхиЉереЉским —инодом, и побринуше се да олакшаЉу тешко стаЬе преболног ћитрополита ƒоситеЉа. ѕрво Ље ЅлаженопокоЉни ћитрополит ƒоситеЉ био на нези у куЮи честитога ЅеограРанина г. «отаса и Ьегове породице. ѕотом су монахиЬе манастира св. ¬аведеЬа на “опчидерском брду у Ѕеограду, из велике захвалности за учиЬена им толика доброчинства, двориле и неговале до издиханиЉа претешко оболелог ћитрополита ƒоситеЉа. “у у манастиру св. ¬аведеЬа и предаде дух своЉ √осподу ЅлаженоупокоЉени ћитрополит ƒоситеЉ.

„им Ље стигла вест о смрти Ѕлажене памЉати ћитрополита ƒоситеЉа, тог истога дана подне Мегово ѕреосвештенство ≈пископ будимЪански г. ¬алериЉан, викар Мегове —ветости ѕатриЉарха —рпског, у пратЬи придворних монаха Љеромонаха о. ¬исариона и ЉероРакона о. ѕрохора, отишао Ље у манастир, гдЉе Ље узео учешЮа у преносу тела ЅлаженоупокоЉеног ћитрополита ƒоситеЉа у манастирски храм. ѕреосвеЮени г. ¬алериЉан, одмах по преносу одржао Ље кратак помен над одром Ѕлажене памЉати ћитрополита ƒоситеЉа.

+ + + + + +

” недеЪу на нашу Ќову 1945 годину обавЪена Ље, после подне, свечана сахрана посмртних остатака ЅлаженоупокоЉеног ћитрополита загребачког ƒоситеЉа. Ќа опелу чинодеЉствовали су Мегово ѕреосвештенство ≈пископ нишки √. £ован, Мегово ѕреосвештенство ≈пископ мукачевско-прЉашевски √. ¬ладимир уз садеЉство осморице свештеника и четворице Ракона.

ѕо свршетку опела с Ѕлажене памЉати ћитрополитом ƒоситеЉем, у име —рпске ѕравославне ÷ркве, опростио се ѕреосвеЮени √. £ован, коЉи Ље у главном рекао ово:

„—мрт ЅлаженопокоЉног ћитрополита ƒоситеЉа ниЉе нас могла изненадити, Љер се он на таЉ пут веЮ одавно спремао. ѕа, ипак, када сам Ља пре два дана допутовао из Ќиша, надао сам се да Юу му моЮи испоручити поздрав града Ќиша, кога Ље он толико волео. Ќисам ни помислио да Юемо се данас овде састати да испратимо Ьегово трошно тело на онаЉ свет и да му кажемо последЬе збогом.“

«атим Ље Мегово ѕреосвештенство описао благотворан и напоран рад и живот Ѕлажене успомене ћитрополита ƒоситеЉа и окарактерисао га врло лепо рекавши:

„ѕрва карактеристика нашег драгог ћитрополита била Ље доброта душе и разумеваЬе туРе несреЮе. ƒруга карактеристика Ьегова била Ље, да као јрхиЉереЉ ниЉе био само старешина свом свештенству и ЪубЪеноЉ пастви своЉоЉ, веЮ и саветник, учитеЪ и помагачЕ“

ѕотом Ље ѕреосвештени √. £ован опширно описао рад и делаЬе ЅлаженопокоЉног ћитрополита ƒоситеЉа нарочито на хуманом поЪу коЉи се простирао на целу £угославиЉу, па отуда и тако велика популарност Ьегова у васколиком народу нашем. ≈пископ £ован истакао Ље Ѕлажене памЉати ћитрополита ƒоситеЉа делатност и изван граница наше земЪе, подвлачеЮи нарочито рад Ьегов у „ехословачкоЉ и ѕрикарпатскоЉ –усиЉи. √овореЮи о великоЉ пажЬи и Ъубави према руском народу коЉу Ље гаЉио ЅлаженоупокоЉени ћитрополит ƒоситеЉ, Мегово ѕреосвештенство √. £ован рекао Ље: „ѕред покоЉниковом канцелариЉом Ље у време кад сам Ља био секретар —в. јрхиЉереЉског —инода било увек много –уса и –ускиЬа коЉи су долазили да га питаЉу за савет, или да му се обрате с каквом другом молбом. Ѕлажене успомене ћитрополит ƒоситеЉ био Ље „маЉка –уса“ у £угославиЉиЕ“

Ќа краЉу посмртног слова ѕреосвеЮени √. £ован обратио се покоЉнику овим речима:

„ƒраги брате ƒоситеЉе, дозволи да ти се обратим с Љедном молбом.  ажи свима коЉи се данас налазе с тобом: ћитрополиту сараЉевском ѕетру и осталим знаним и незнаним мученицима, да Ље ÷рква наша света остала верна себи и своЉоЉ животворноЉ вери и да данас окупЪа око себе паству своЉу, као што квочка окупЪа око себе пилиЮе своЉе, да их чува, храни и саветуЉе. ћолимо те, драги брате наш, не заборави нас у своЉим молитвама пред престолом —вевишЬега!

ƒрага браЮо и сестре, нека Ље слава нашем врлом покоЉнику!“

«атим се у име клирика ≈пархиЉе загребачке с ЅлаженоупокоЉеним ћитрополитом опростио врло дирЪиво прота Ћазар £акшиЮ, парох загребачки.

ѕосле су се реРали Љош неки говорници.

ѕосмртни остаци су, потом, спуштени у ктиторску гробницу.

+ + + + + +

” уторак 20. фебруара о. г., у цркви женског манастира св. ¬аведеЬе у Ѕеограду, одржан Ље четрдесетодневни парастос блажене успомене ћитрополиту ƒоситеЉу. ѕрво Ље одслужена тога дана заупокоЉена ЋитургиЉа. ѕарастос Ље одржан у 11 часова после ЋитургиЉе. Ќа парастосу чинодеЉствовао Ље ѕреосвеЮени √. ¬алериЉан уз сарадЬу дванаесторице свештеника и Љедног архиРакона.

ѕри краЉу парастоса протоЉереЉ ƒушан ќн. ѕоповиЮ, парох при цркви св. ћарка у Ѕеограду,, као Рак богословиЉе за време професороваЬа ЅлаженопокоЉног ћитрополита, одржао Ље врло упечатЪиво слово.

“ог истог дана када Ље одржан четрдесетодневни парастос ћитрополиту ƒоситеЉу одслужена Ље заупокоЉена св. ЋитургаЉа и у ѕридворном храму ѕатриЉаршиЉе у Ѕеограду. Ќа ЋитургиЉи чинодеЉствовао Ље Љедан новорукоположени презвитер. ќдмах после ЋитургиЉе одржан Ље и помен. Ќа помену чинодеЉствовао Ље Мегово ѕреосвештенство ≈пископ зворничко-тузлански √. ЌектариЉе.

” ЋитургиЉи и помену своЉим присуством узели су учешЮа: Мегово ѕреосвештенство ≈пископ браничевски √. ¬ениЉамин и Мегово ѕреосвештенство ≈пископ мукачевско-прЉашевски √. ¬ладимир.

¬рсном јрхипастиру ’ристовог светосавског стада нека √оспод да вечан покоЉ и вЉечнаЉа памЉат ЅлаженоупокоЉеном ћитрополиту ƒоситеЉу![7]

††

* * * * *

»згнанство из «агреба и смрт у Ѕеограду ¬исокопреосвеЮеног ћитрополита ƒоситеЉа

ѕо доласку из «агреба ћитрополит ƒоситеЉ Ље од мучеЬа и злоставЪаЬа у загребачком затвору тешко оболео. —мештен Ље прво био у санаториЉуму „∆ивковиЮ“, па код породице «отас у  осовскоЉ улици.

8. септембра 1942. године обавЪен Ље од стране четири лекара стручЬака преглед и установЪено да Мегово ¬исокопреосвештенство болуЉе од хроничне и неизлечиве душевне болести „пресбиофрениЉе“ и да Ље услед тога неспособан за вршеЬе правних послова и да управЪа своЉом имовином, те Ље доживотно упуЮен на туРу негу и стараЬе. «ато Ље ставЪен под непосредно старатеЪство —ветог јрхиЉереЉског —инода с тим да —вети јрхиЉереЉски —инод води рачуна о свима Ьеговим приватноправним пословима, као што Ље то веЮ и чинио. ≈пархиЉа загребачка поверена Ље у администрациЉу Меговом ѕреосвештенству ≈пископу зворничко-тузланском √осподину ЌектариЉу без права на награду («ап. бр. 412 из 1942).

ѕо указаноЉ потреби смештен Ље 6. Љануара 1943 у болницу трговачке омладине у Ѕеограду («ап. бр. 5. из 1943).

15. фебруара, пошто му према извештаЉу болнице ниЉе било потребно лечеЬе, него само куЮна нега, пренет Ље у женски манастир —в. ¬аведеЬа.

13. Љануара 1945 упокоЉио се у √осподу у ¬аведенском манастиру у Ѕеограду и у недеЪу 14. Љануара Ље сахраЬен поред манастирске цркве (бр. 40/зап. 2 из 1945).[8]


[1] »зЉава сведочеЬе свештеника ƒушана  липе  омесариЉату за избеглице.

[2] ƒр ј. ЎумановиЮ, исто.

[3] »зЉава-сведочеЬе Ќевенке ѕокраЉац, домаЮице из √лине, Ѕеоград 26. август 1943. године  омесариЉату за избеглице.

[4] ”вереЬе санаториЉума „∆нвковиЮ“, дато —ветом јрхиЉереЉском —иноду, Ѕеоград 23. октобар 1942. године.

[5] ƒр ƒрагослав —траЬаковиЮ: ЌаЉвеЮи злочини садашЬице (патЬа и страдаЬе српског народа у Ќƒ’ од 1941-1945), √орЬи ћилановац 1991, стр. 142-144.

[6] ћитрополит —копски £осиф, ћемоари, ÷етиЬе, 2006. г., стр. 179-185.

[7] √ласник —рпске ѕравославне ÷ркве Ц 1945 (бр. 4)

[8] »звештаЉ —в. јрхиЉереЉског —инода —ветом јрхиЉереЉском —абору о раду од 1941 до 1947 године, Ѕеоград 1947, страна 39-40.

—ветосавЪе

13 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0