Srpska

Ѕеседа против зависти

††

1. Ѕог Ље благ и достоЉнима даЉе добро. Ааво Ље, пак, лукав и ствара свако зло. Ѕлагог прати незавидЪивост, а Равола свуда следи завист. „уваЉмо се, браЮо, страсти зависти како не бисмо постали заЉедничари у делима Раволским и како на краЉу не бисмо били изложени истом суду. ќнаЉ ко се погорди доспева на суд Раволски.  ако Юе, онда, завидЪивац избеЮи суд коЉи Ље уготовЪен Раволу? ” Ъудским душама се не може укоренити страст коЉа би била погубниЉа од зависти. ќна маЬе шкоди другима, веЮ Ље прво и непосредно зло за онога ко Ље поседуЉе. «авист нагриза душу у коЉоЉ живи као што рРа нагриза гвожРе. “врде да се ехидне [тЉ. змиЉе отровнице] раРаЉу тако што прогризу утробу коЉа их Ље носила. —лично и завист по природи прождире душу у коЉоЉ се зачела. «авист Ље жаЪеЬе због добробити ближЬег. —тога завидЪивцу никада не недостаЉе жалост и огорченост. ƒа ли Ље на Ьиви ближЬег добра жетва? ƒа ли Ьегов дом обилуЉе свим животним добрима? »ли Ље можда он увек радостан човек? —ве [наведено] Љесте храна за завидЪивчеву болест и за увеЮаЬе Ьеговог бола. —тога се он нимало не разликуЉе од нагог човека кога сви раЬаваЉу. £е ли ко одважан? £е ли Ље ко здрав? «авидЪивац Ље опет погоРен. ”колико Ље неко други лепши, завидЪивац Юе [доживети] нови ударац. ”колико неко превазилази многе своЉим душевним преимуЮствима, уколико обраЮа на себе пажЬу и суревЬивост своЉом разборитошЮу и снагом речи, уколико Ље богат и уколико га славе због великодушности Ьегових дарова, због срдачности према невоЪницима, добиЉаЉуЮи многе похвале од оних коЉе Ље обасуо доброчинствима, завидЪивац добиЉа позледе и ране у самом срцу. “ешкоЮа Ьегове болести се повеЮава стога што ниЉе у стаЬу да о ЬоЉ говори. ќн корача повиЉено и снужден Ље: он Ље збуЬен и ЉадикуЉе, пропадаЉуЮи од зла. ћеРутим, када га упитаЉу за страст, он се стиди да огласи своЉу несреЮу и да каже: „£а сам завидЪив и огорчен и сатиру ме добра мог приЉатеЪа. £а плачем због радости брата и не могу да гледам туРа савршенства. Ќапротив, добро стаЬе ближЬег Ља сматрам своЉом несреЮом“.  ад би желео да призна истину он би нешто слично требало да каже. ћеРутим, он неЮе да призна ништа и дубоко у себи задржава болест коЉа прождире и изЉеда Ьегову утробу.

2. ќн не позива лекара због болести и не може да наРе лек коЉи би удаЪио страст, премда су ѕисма препуна сличних исцелитеЪских [средстава]. Ќапротив, он Љедину утеху очекуЉе од зла, тЉ.од призора пада некога од оних коЉи побуРуЉу Ьегову завист. ѕостоЉи Љедна граница ЬеговоЉ мржЬи: да види да Ље онаЉ ко побуРуЉе завист постао Љадан (премда Ље био блажен), и да Ље онаЉ кога Ље сматрао достоЉним суревЬивости постао достоЉан сажаЪеЬа. ќн се примируЉе и постаЉе приЉатеЪски [расположен] тек кад види да[човек] плаче или се жалости. ќн се не радуЉе заЉедно са радоснима, али лиЉе сузе са ожалошЮенима. ∆ивотни преокрет у коме Ље човек из среЮе пао у несреЮу он не оплакуЉе из човекоЪубЪа или због састрадаваЬа. Ќапротив, претходно стаЬе он хвали да би му несреЮу учинио Љош тежом. —ина коЉи Ље умро он хвали и велича хиЪадама похвала, говореЮи: „ ако Ље био прекрасан.  ако марЪив и за све способан“. ћеРутим, док Ље младиЮ жив Ьегов Љезик ниЉе био у стаЬу да изговори похвалну реч. ”колико види да и други почиЬу да га хвале, он се опет меЬа и почиЬе да завиди покоЉнику. ќн се диви богатству након што пропадне. “елесну лепоту, снагу и здравЪе хвали тек када наступи болест. ”општено, он Ље неприЉатеЪ онога што постоЉи и приЉатеЪ онога што Ље пропало.

3. ѕостоЉи ли нешто погубниЉе од сличне болести? ќна Ље пропаст живота, изопачеЬе природе, неприЉатеЪство према ономе што нам Ље дато од Ѕога, противЪеЬе Ѕогу. Ўта Ље злоначелника Равола побудило на рат против човека? «ар ниЉе Ц завист? Ѕогоборац Ље отворено разоткрио своЉу завист када се разЉарио против Ѕога због Мегових изобилних дарова човеку. ѕошто ниЉе могао да се освети Ѕогу, он се осветио човеку. ѕоказало се да слично чини и  аин. ќн Ље постао први ученик Раволов. ќд Ьега се он научио зависти и убиству, тЉ. меРусобно сродним безакоЬима, коЉа наброЉа и ѕавле, говореЮи: ѕуни зависти и убиства (–им.1,29). Ўта Ље, дакле, учинио  аин? ќн Ље видео почаст од Ѕога [указану јвеЪу] и у Ьему се распламсала Ъубомора. ќн Ље погубио почаствованог да би ражалостио ќнога ко Ље почаст указао. ЌемаЉуЮи снаге за богоборство, он Ље починио братоубиство. »збегаваЉмо, браЮо, болест коЉа Ље учитеЪ богоборства, маЉка човекоубиства, изопачеЬе природе, заборав сродства, наЉбесмислениЉа несреЮа. «бог чега се жалостиш, човече, с обзиром да ниси претрпео ништа лоше? «бог чега ратуЉеш против човека коЉи има нешто мало добара и ниЉе ништа одузео од твоЉих? ”колико негодуЉеш чак и кад ти се чине доброчинства, зар не завидиш своЉоЉ сопственоЉ користи? —личан Ље био и —аул, коЉи Ље преобиЪе доброчинстава претворио у повод за рат против ƒавида. ќслободивши се махнитости ƒавидовим складним и божанственим свираЬем, —аул Ље наЉпре покушао да копЪем прободе свог доброчинитеЪа.

«атим се заЉедно са свом своЉом воЉском спасао од неприЉатеЪа и избавио од срамоте коЉом му Ље [претио] √олиЉат. ћеРутим, играчице су у победничким песмама почеле ƒавиду приписивати десет пута веЮи удео у задобиЉаЬу победе: —аул погуби своЉу тисуЮу, а ƒавид своЉих десет тисуЮа (1.÷ар.18,7). «бог Љедног израза, због Љедног сведочанства заснованог на самоЉ истини, —аул Ље хтео своЉим рукама да убиЉе ƒавида у заседи. ѕотом га Ље приморао да постане бегунац. ѕа ипак, Ьегово неприЉатеЪство ниЉе прекинуто. ЌаЉзад Ље иступио против Ьега са три хиЪаде одабраних воЉника и тражио га по пустиЬама (1.÷ар.24,3). » да га Ље неко упитао за узрок рата, он би, наравно, могао да укаже само на ƒавидова доброчинства. ” само време прогона он беше заспао и нашао се изложен опасности да га неприЉатеЪ убиЉе. ћеРутим, спасао га Ље праведник [тЉ. ƒавид], коЉи се суздржао да подигне руку на Ьега (1.÷ар.26,7). »пак, Ьега ниЉе дирнуло ƒавидово доброчинство, него Ље поново окупио воЉску и поново наставио прогон. ѕотом га Ље ƒавид и по други пут ухватио у пеЮини. ƒавидова врлина се показала Љош блиставиЉом, док Ље —аулова злоба постала Љош очигледниЉа. «авист Ље наЉнеугодниЉа врста неприЉатеЪства. ќстале ненависнике Юе доброчинства учинити питомиЉима. ћеРутим, завидЪивог и злоЮудног учиЬено добро само Љош више раздражуЉе. ”колико му Ље учиЬено више доброчинстава, утолико Љаче негодуЉе, жали и ЉадикуЉе. ќн се више жалости због силе доброчинитеЪа, неголи што осеЮа захвалност због доброчинства коЉе му Ље учиЬено. ѕостоЉи ли дивЪа звер коЉу завидЪивац не превазилази суровошЮу свог понашаЬа? ѕси се припитомЪуЉу уколико се хране. » лавови постаЉу приступачни уколико се негуЉу. ћеРутим, завидЪивац постаЉе Љош свирепиЉи кад му се чини услуга.

4. Ўта Ље племенитог £осифа учинило слугом (ѕост.37,28)? «ар ниЉе Ц завист Ьегове браЮе? «аиста Ље и достоЉна чуРеЬа бесмисленост болести [зависти]. ”плашивши се испуЬеЬа сна, они су продали свог брата у ропство [са увереЬем] да се робовима никада не клаЬаЉу. ћеРутим, уколико су снови истинити, ништа не може омести оствареЬе онога што су предсказали. ”колико су, пак, сновиРеЬа лажна, чему завидети ономе што се не остваруЉе? ћеРутим, ЅожиЉи домостроЉ Ље потпуно поразио Ьихову мудрост. £ер, показало се да су оним чиме су мислили да спрече предсказаЬе заправо припремили Ьегово испуЬеЬе. ƒа ниЉе био продат, £осиф не би ни дошао у ≈гипат, нити би, премда целомудрен, био изложен лукавим нападима развратне жене. ќн не би био затворен у тамницу, не би се зближио са фараоновим слугама, нити би почео да тумачи снове, услед чега Ље добио старешинство над ≈гиптом и услед чега су му се поклонила браЮа, коЉа су због недостатка жита дошла у ≈гипат. ќбрати мисао ка наЉвеЮоЉ зависти, коЉа се везуЉе за наЉважниЉу ствар, тЉ. ка зависти коЉу су £удеЉци, услед своЉе махнитости, испоЪили према —паситеЪу. «бог чега су му завидели? «бог чуда.  аквих чуда? «бог спасеЬа убогих. √ладни су били нахраЬени, па ипак су се побунили против ’ранитеЪа. ¬аскрсавани су мртви, па ипак Ље ∆ивотодавац постао предмет зависти. ƒемони су били изгоЬени, али су ќноме ко им Ље заповедао смишЪали зло. √убавци су се чистили, хроми су почиЬали да ходаЉу, глуви да слушаЉу, слепи да гледаЉу, па ипак су ƒоброчинитеЪа прогаЬали. ЌаЉзад су ∆ивотодавца предали смрти, бичевали ќслободитеЪа Ъуди и осудили —удиЉу света. Ќа таЉ начин се злоба зависти распростире на све. ќд ствараЬа света па све до кончине века уништитеЪ нашег живота, Раво, коЉи се радуЉе нашоЉ погибли, свакога раЬава и обара истим оружЉем. ќн Ље сам пао због зависти: он истом страшЮу и нас повлачи за собом. ћудар Ље био онаЉ ко Ље забранио чак и да се обедуЉе са завидЪивим човеком (ѕрич.23,6). ќн говори о заЉедничком обеду, а подразумева свако општеЬе у животу. ћи се трудимо да запаЪиво вештаство држимо што даЪе од ватре. Ќа исти начин треба да се побринимо да, колико Ље год могуЮе, избегавамо приЉатеЪске разговоре са завидЪивцима, удаЪуЉуЮи се од стрела зависти. ћи се не можемо повезати са завидЪивцем уколико не успоставимо присно приЉатеЪство. ѕо речи —оломоновоЉ, завист човеку долази од Ьеговог приЉатеЪа (ѕроп.4.4). » заиста. Ќе завиди —киЮанин ≈гипЮанину, него свом саплеменику. ћеРу саплеменицима, опет, не завиде оном ко Ље непознат, него ономе ко Ље добро познат. ћеРу познаницима завиде суседима, Ъудима истог заната и по нечему блискима, тЉ. вршЬацима, роРацима, браЮи. ”опште, рРавица Ље болест жита, а завист Ље болест приЉатеЪства. ѕостоЉи, уосталом, нешто чиме се може похвалити слично зло: уколико Љаче деЉствуЉе, утолико теже бива ономе ко Ље носи у себи. ”колико падну на нешто тврдо и гипко, снажно одапете стреле се враЮаЉу ономе ко их Ље испустио. » кретаЬа зависти не наносе жалост ономе коме се завиди, него задаЉу ударце самом завидЪивцу.  о Ље нашкодио савршенствима ближЬег своЉим ЉадиковаЬем? Ќапротив, завидЪивац уништава самога себе, изЉедаЉуЮи се жалошЮу. ќне коЉи страдаЉу од болести зависти сматраЉу штетниЉима од отровних звери, коЉе пропуштаЉу отров кроз рану услед чега угрижено место постепено почиЬе да трули. ќ завидЪивцима, пак, неки мисле да наносе штету и самим погледом. Ќаводно, од Ьиховог завидЪивог погледа почиЬу да се суше тела снажне граРе (коЉа услед своЉе младости цветаЉу у пуноЉ лепоти), услед чега одмах нестаЉе сва Ьихова пунота. »з завидЪивих очиЉу као да се излива нека погибеЪна, штетна и погубна буЉица. £а, уосталом, одбацуЉем слично вероваЬе с обзиром да Ље простонародно и да су га старице унеле меРу женски [свет]. Ќапротив, Ља тврдим да ненависници добра, демони, откривши произвоЪеЬе коЉе им Ље своЉствено, користе сва средства да га искористе за своЉе намере, због чега и очи завидЪивца користе да би служиле ЬиховоЉ сопственоЉ воЪи. «ар се не плашиш да постанеш слуга погубног демона, да допустиш у себи зло коЉим Юеш постати неприЉатеЪ Ъуди коЉи ти ни у чему нису учинили неправду, те да постанеш и неприЉатеЪ Ѕога, коЉи Ље благ и не зна за завист?

5. Ѕежимо од неподношЪивог зла коЉе у ствари представЪа учеЬе змиЉе, изум демона, усев неприЉатеЪа, залог мучеЬа, препреку побожности, пут у геену, лишаваЬе ÷арства. «авидЪивци се донекле могу препознати и по самом лицу. Михове очи су суве и помрачене, образи суморни, обрве надвиЉене, а душа помуЮена страшЮу и лишена мерила истине о стварима. «а Ьих не постоЉи врлинско дело достоЉно похвале, нити снага беседе коЉа Ље украшена часношЮу и благодаЮу, нити било шта друго достоЉно суревЬивости и пажЬе. Ћешинар тежи смраду премда надлеЮе многе лугове и многа приЉатна и миомирисна места, а муве прелеЮу оно што Ље здраво и журе ка гноЉном. » завидЪивци не гледаЉу на светлост живота, нити на величину успеха [других], него нападаЉу само оно што Ље труло. » ако се догоди да неко у нечему погреши (што се Ъудима често догаРа), они одмах разглашаваЉу [случаЉ] с обзиром да желе да [су Ъуди] познати само са [рРаве стране]. ѕакосни живописци изглед онога кога изображаваЉу на слици истичу искривЪеним носом, ожиЪком или неким другим природним недостатком, или нечим што се поЉавило као последица болести. ќни су вешти да чак и оно што Ље похвално учине достоЉним презира, тЉ. да га ружно протумаче, да оклеветаЉу врлину и да Ље представе као порок коЉи ЉоЉ Ље [привидно] близак. ќни, наиме, храброг називаЉу дрским, целомудреног безосеЮаЉним, праведнога суровим, разборитог лукавим. ќнога ко има блиставо имаЬе они клеветаЉу због [наводне] нечовечности, слободног због разврата, а штедЪивог због шкртости. ”опште, Ьима ниЉе тешко да сваки вид врлине именуЉу ЬоЉ супротним пороком. Ўта, дакле? ’оЮемо ли се ограничити Љедино на осуду зла речима? ћеРутим, тиме би се остварила само Љедна половина исцелеЬа. ЌиЉе бескорисно да се страдалнику укаже на величину болести, како би се подстакао на дужну бригу о пороку. ћеРутим, оставити страдалника на наведеном и не управити га ка задобиЉаЬу здравЪа значи препустити га деЉствоваЬу болести. Ўта, дакле?  ако Юемо, наЉпре, бити у стаЬу да се не разболимо [завишЮу], или барем да Ље се решимо уколико ЉоЉ подлегнемо? ѕре свега, немоЉмо ништа Ъудско сматрати великим и значаЉним: ни Ъудско благостаЬе, ни увеЪиву славу, ни телесно здравЪе. £ер, ми не сматрамо да се благо састоЉи у ономе што Ље пролазно, веЮ смо позвани на причесност вечним и истинским добрима. ѕрема томе. онаЉ ко Ље богат ниЉе достоЉан суревЬивости због Ьеговог богатства, нити начелник због величине Ьеговог достоЉанства, нити крепки због Ьегове телесне снаге, нити мудри због превасходства Ьегових речи. £ер, наведено представЪа оруРе врлине за оне коЉи се Ьиме добро користе: само у себи оно не садржи блаженство. ќнаЉ, пак, ко га рРаво користи достоЉан Ље сажаЪеЬа с обзиром да Ље сличан човеку коЉи, узевши мач да би се осветио неприЉатеЪу, хотимично раЬава самога себе. ќнаЉ, пак, ко ваЪано и у складу са исправним смислом користи садашЬа [добра], ко управЪа оним што му Ље Ѕог даровао и не сабира ризницу ради сопственог наслаРиваЬа по правди треба да буде похваЪен и воЪен због братоЪубЪа и дружеЪубивог држаЬа. ќсим тога, [рецимо] да се неко одликуЉе разборитошЮу и да Ље од Ѕога почаствован беседничким [даром], те да тумачи свештене речи. Мему немоЉ завидети и немоЉ пожелети да било кад замукне тумач свештене речи само стога што га због благодати ƒуха прате одобраваЬа и похвале слушалаца. £ер, ради се и о твом благу, будуЮи да ти се кроз брата шаЪе дар поучаваЬа, уколико само хоЮеш да га прихватиш. ЌаЉзад, нико не заграРуЉе источник набуЉале воде и нико не заклаЬа очи када сунце засиЉа: Ьима нико не завиди, веЮ свако жели да се Ьима наслаРуЉе. «бог чега, дакле, не приклониш радосно уши и благодарно не прихватиш корист када духовна реч извире у ÷ркви и кад побожно срце излива [нешто од] дарова ƒуха? Ќапротив, тебе гризе тапшаЬе слушалаца и желиш да нема ни онога ко стиче корист, нити оних коЉи тапшу.  акво Юеш, меРутим, оправдаЬе наЮи пред —удиЉом наших срдаца? “ребало би да душевно благо сматрамо прекрасним по природи. ќнога ко Ље богат и ко Ље славан због власти и телесне снаге треба волети и поштовати уколико [дарове] користи у складу са правим смислом, тЉ. уколико, поседуЉуЮи заЉедничка оруРа живота, великодушно даЉе новац сиромасима, сопственим телом служи болеснима и све шта поседуЉе сматра колико своЉим власништвом толико и власништвом сваког потребитог. ќнога, пак, ко се не држи на описан начин пре би требало сматрати убогим, неголи достоЉним зависти, с обзиром да има више повода [да покаже] да Ље зао. Ќаиме, он Юе пропасти од многих припрема и исцрпЪуЉуЮих брига. ”колико богатство служи као залог неправде, богаташ Ље пре достоЉан сажаЪеЬа. ћеРутим, уколико служи врлини, за завист нема места, с обзиром да корист од Ьега бива заЉедничка свима. »зузетак Ље онаЉ ко, услед преизобиЪа злобе, почне да завиди и своЉим сопственим добрима. ”опште, уколико у помислима пред себе поставиш [све] Ъудско и уколико поглед управиш ка заиста добром и похвалном, неЮе се десити да било шта пропадЪиво и земно сматраш достоЉним ублажаваЬа и суревЬивости. ќноме ко се понаша на описан начин и ко се не диви световном као нечем великом, никада се не може приближити завист. ћеРутим, уколико безусловно желиш славу, уколико желиш да будеш истакнутиЉи од многих и уколико не трпиш да будеш други (што такоРе бива повод за завист), своЉе частоЪубЪе (као неки поток) управи ка задобиЉаЬу врлине. Ќипошто немоЉ желети да се на сваки начин обогатиш или да узнапредуЉеш у световним стварима. £ер, тако нешто не зависи од твоЉе воЪе. Ќапротив, буди праведан, целомудрен, разборит, храбар и трпеЪив у страдаЬима за побожност. Ќа таЉ начин Юеш се спасти и задобити велику знаменитост због великих блага. ¬рлина зависи од нас и трудоЪубиви може да Ље задобиЉе. Ќапротив, велико имаЬе, телесна лепота и висина чина не зависе од нас. ¬рлина Ље наЉвеЮе и наЉтраЉниЉе добро и сви ЉоЉ признаЉу првенство. —тога треба и да ЉоЉ стремимо. ¬рлина се, меРутим, не може укоренити у души коЉа ниЉе очишЮена од страсти, нарочито од зависти.

6. «ар не видиш какво Ље зло лицемерЉе? » оно Ље плод зависти. Ќаиме, дволичност нарави се код Ъуди углавном поЉавЪуЉе услед зависти. —криваЉуЮи мржЬу у дубини, они показуЉу споЪашЬост украшену ЪубавЪу. ќни су слични подводним стенама коЉе, будуЮи незнатно прикривене водом, неопрезнима причиЬаваЉу непредвиРено зло. »з зависти, дакле, као из извора произиРе смрт, отпадаЬе од добара, удаЪаваЬе од Ѕога, бркаЬе установЪенога и разараЬе свих животних добара. —тога послушаЉмо апостола и немоЉмо бити суЉетни, изазиваЉуЮи Љедне друге и завидеЮи Љедни другима (√ал.5,26), него будимо благи, милостиви, праштаЉуЮи Љедни другима, као што Ље и ЅогЕ опростио нама у ’ристу »сусу, √осподу нашем (≈ф.4,32), коме нека Ље слава заЉедно са ќцем и —ветим ƒухом у векове векова. јмин.

—ветосавЪе

14 / 01 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0