Srpska

ѕравославЪе и рат

ќ научном зборнику „ѕравославЪе и рат“ разговарамо са професором доктором Ѕориславом √роздиЮем, пуковником у пензиЉи, некадашЬим професором воЉне етике на ¬оЉноЉ академиЉи. ѕрофесор √роздиЮ тренутно предаЉе етику на ѕравном факултету ѕривредне академиЉе у Ќовом —аду.

ѕомаже Ѕог, професоре! ”очи Ѕеоградског саЉма кЬига из штампе Ље, у издаЬу »нститута за филозофиЉу и друштвену теориЉу универзитета у Ѕеограду и медиЉа центра „ќƒЅ–јЌј“, изашао зборник научних радова „ѕравославЪе и рат“. ¬и сте приредили оваЉ зборник и он Ље своЉеврсна новина.  ако се родила идеЉа за овим зборником?

Ѕог вам помогао!

ќдмах на почетку да кажемо да Ље идеЉа потекла од директора »нститута за филозофиЉу и друштвену теориЉу, професора доктора ѕетра ЅоЉаниЮа, затим професора етике на ‘илозофском факултету £ована ЅабиЮа и да поменем и себе. ќчигледна Ље празнина у стручноЉ литератури коЉа се бави проблемом погледа различитих традициЉа на рат и ратоваЬе. ” литератури где се налазе прегледи различитих конфесиЉа и Ьихов поглед на рат, Љедино нема православног погледа. “о Ље био Љедан од разлога због чега Ље покренут циклус предаваЬа. ƒруги: «аиста постоЉе практичне потребе за одговорима на та питаЬа. Ќаиме, ова питаЬе се увек изнова поставЪаЉу. ѕоставЪа се питаЬе како православЪе и православна црква гледаЉу на рат и ратоваЬе. ѕоставЪа се веЮ 2000 година и не значи да имамо апсолутно све одговоре на та питаЬа.  олико год би се о односу рата и православЪа говорило, увек би ту остала отворена питаЬа о коЉима може да се разговара. ѕостоЉи Љедна заблуда да Ље све речено и да на све можемо наЮи одговоре код светих отаца, у —ветом ѕисму, светом предаЬу. ƒолази ново време, нови облици ратоваЬа. Ќове технологиЉе у ратовима отвараЉу нова питаЬа на коЉа мора да се да одговор. “о су разлози због коЉих Ље покренут циклус предаваЬа. ”осталом, идеЉа Ље била да се наЉпре чуЉу познаваоци и стручЬаци коЉи би имали шта да кажу на ову тему. » то различите провиниЉенциЉе. Ѕогослови наЉпре, филозофи, социолози, политиколози.

¬идимо да Ље на зборнику радило више стручЬака из различитих области. Ќа ову тему су писали проф.др ЅогоЪуб ЎиЉаковиЮ, архимандрит др Ќикодим (ЅогосавЪевиЮ), проф.др јлександар ‘атиЮ, др ¬ладимир ƒимитриЉевиЮ, др јлександар —тевановиЮ, £еромонах »гнатиЉе (Ўестаков), ƒавор Палто, —лавиша  остиЮ, др ¬асилиос £улцис, проф. др АорРе ≈нахе, ЉереЉ ¬укашин ћилиЮевиЮ, ѕетар ЅоЉаниЮ, £ован ЅабиЮ, и ¬и као приреРивач и потписник увода.

ƒа, настоЉали смо да добиЉемо гледаЬа на оваЉ феномен са различитих аспеката. ƒаЪе, била Ље идеЉа да се укЪуче стручЬаци из што веЮег броЉа православних земаЪа и цркава. “о нам Ље било важно, да видимо те специфичности, разлике. јли, на краЉу имамо погледе стручЬака из √рчке, –умуниЉе, –усиЉе. Ќисмо успели да доведемо познаваоце из других православних земаЪа коЉи би говорили на ову тему. “о Ље био први корак. ƒа се одржи Љедан циклус предаваЬа. ÷иклус Ље почео 1. априла 2015. године и траЉао Ље до 22. априла 2016. године. ”купно Љеданаест предаваЬа. — тим што треба напоменути да текст Ракона Ќенада »лиЮа, коЉи Ље држао предаваЬе, овде ниЉе уврштен. «ато Ље уврштен текст архимандрита др Ќикодима (ЅогосавЪевиЮа) коЉи Ље припремио своЉе излагаЬе за оваЉ циклус предаваЬа, али га, из одреРених разлога, ниЉе одржао у »нституту, веЮ на Љедном другом месту. Мегов текст смо уврстили у зборник. ќн представЪа значаЉан допринос овоЉ теми, Љер Ље наслов Ьеговог излагаЬа био „ƒа ли Ље ’ристос био пацифиста?“

«борник не представЪа Љединствено становиште, веЮ пре скуп различитих погледа; измеРу неких Ље разлика толико велика, да се налазе на супротним краЉевима.

–еците нам, да ли се рат може сагледати (и како) кроз дискурс православЪа? ƒа ли Ље допуштено да се злу супротставЪа силом?

ƒа, то Ље питаЬе коЉе се увек изнова поставЪа.  ако православЪе гледа на рат.  ада кажемо православЪе, онда мислимо ѕравославна црква. јко Ље Ѕог у кога веруЉемо, ако Ље √оспод »сус ’ристос Ѕог Ъубави коЉи доноси мир и да Ље мир идеал. ” смислу мир у човековоЉ души, да се човек помири сам са собом, да се измири са другима око себе. £едан наш духовник, старац “адеЉ Ље говорио „»змирите се сами са собом па Юете се измирити са целим светом“. ћир и у том политичком смислу, мир измеРу држава. ѕоставЪа питаЬе како се гледа на рат. £едан од разлога због коЉих Ље такоРе важно било да се покрену оваква питаЬа и да изаРе Љедан овакав зборник Љесте чиЬеница да у нашоЉ, —рпскоЉ православноЉ цркви меРу богословима, свештеницима има оних коЉи заговараЉу пацифистичко становиште коЉе подразумева потпуно противЪеЬе свакоЉ употреби силе. “акав став представЪаЉу као православни став, аргументуЉуЮи чиЬеницама да се у Ќовом «авету и ономе што √оспод поручуЉе, говори, што Ље Мегово учеЬе, поступаЬе, понашаЬе, нигде не може наЮи места или основа упоришта за употребу силе. “о Ље чиЬеница код нас. ” нашоЉ традициЉи се то по први пут ЉавЪа. ”колико би православно становиште било апсолутно пацифистичко, онда би стварно могло да се постави питаЬе „ ако Ље на то гледао —вети —ава?“, а ми знамо да —вети —ава ниЉе био пацифиста. »з житиЉа —ветог —аве коЉе су написали ƒоментиЉан и “еодосиЉе, видимо да се —вети —ава залаже за мир. ƒа иде да преговара са Љедним великашем коЉи Ље хтео да нападне Ьеговог брата и тада младу краЪевину —рбиЉу, где Ље  раЪевина —рбиЉа била у опасности. —вети —ава каже: „идем да преговарам са Ьим, Ља Юу га поучавати Ѕогу, ЅожЉоЉ правди, ЅожЉоЉ истини. јко мене не послуша, онда ви вршите своЉу човечанску дужност“. Ќи Љедног тренутка се не може реЮи да Ље —вети —ава, према ономе што знамо, из Ьеговог житиЉа, и Ьегових поступака, био апсолутни пацифиста.

—ледеЮа ствар, када би православно становиште било пацифистичко, онда се поставЪа питаЬе како су канонизовани толики свети ратници у —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. ќд —тефана ЌемаЬе, односно —имеона ћироточивог, коЉи Ље ратовао и коЉи Ље био владар, од Ьеговог сина —тефана ѕрвовенчаног коЉи Ље такоРе био владар, и коЉи Ље такоРе ратовао, затим —ветог краЪа ћилутина, —ветог —тефана ƒечанског. Ќа пример каже се, да ако Ље постоЉао светитеЪ на челу Љедне државе, онда Ље то био свети —тефан ƒечански. ѕреко светог  раЪа Ћазара, светог ѕетра ÷етиЬског, коЉи Ље такоРе ратовао, и сви они су канонизовани.

£ош много аргумената се може навести да ово пацифистичко становиште ниЉе дубоко укореЬено у нашоЉ традициЉи. ќно може да буде врло опасно у смислу да Ъуде, институциЉе и снаге коЉе би требало да се супротставе неприЉатеЪу, паралише и збуЬуЉе. “о Ље последица. »ма Љедна кЬига од »вана »Ъина коЉу смо Љош давно превели и на коЉу сам посебно поносан, а коЉа разЉашЬава ово питаЬе врло дубоко и Љасно, и коЉа говори о томе да православни хришЮани не да само имаЉу право да се злу супротставЪаЉу силом, него су и дужни да се у одбрани своЉих ближЬих злу супротставЪаЉу силом. Ќе само што Ље то Ьегово право коЉе се овим пацифистичким ставом оспорава, него Ље и дужност хришЮана. Ќеко из личног кукавичлука, из своЉе личне неспремности, инсистира на оваквом становишту. Ќико не воли да иде у рат. »мамо народну изреку „ о рат жели, код куЮе га имао“. Ќико то не воли. ”колико се рат намеЮе као Љедини излаз, онда се мора иЮи у рат. ¬ладика ЌиколаЉ у своЉоЉ чувеноЉ кЬизи „–ат и ЅиблиЉа“ говори да ни маЉка ни отац не воле да туку дете. Ќи Љедан родитеЪ не воли, ако Ље нормалан. “о Ље Љош Љедан од разлога зашто Ље циклус предаваЬа покренут. ”осталом, чак овде у текстовима могу да се виде различита схватаЬа, коЉа нису сва у потпуном ЉеднодушЉу и ЉедномислиЉу. ∆елели смо да се чуЉу та схватаЬа. Ќемамо разлога неке ствари на силу намеЮемо.

ќво Ље отворена теолошка тема, где се чуЉу различита мишЪеЬа, где се сучеЪаваЉу и где се супротставЪаЉу различити аргументи. ћного Ље лакше ратовати супротним аргументима, него узимати оружЉе у руке и ратовати.

 оме Ље намеЬен зборник „ѕравославЪе и рат“?

ћогло би да се каже да Ље намеЬен наЉшироЉ публици. јко бисмо желели да то сузимо и конкретизуЉемо, онда Ље пре свега, намеЬен, снагама безбедности. ЌамеЬен онима коЉи имаЉу православан поглед на свет, коЉи су чланови цркве, коЉи живе хришЮански и коЉи сада мораЉу да у своЉ поглед на свет, у своЉ живот, у своЉ систем вредности као православног хришЮанина, уврсте и чиЬеницу да мораЉу ратуЉу. Ўта то значи? —вакако да се сваки хришЮанин пита, ако Ље лекар, на пример, како сада из хришЮанске перспективе изгледа Ьегов позив и призив лекара. ƒа он у хришЮанима, пре свега онима коЉи су достигли циЪ хришЮанског живота, а то значи они коЉи су се посветили, коЉи су канонизовани, да себе, своЉ живот, врлине коЉима тежи усклаРуЉе са тим примерима, тим узорима, тим идеалима. —коро сам добио маил, коЉи ме Ље Љако обрадовао, од Љедне студенткиЬе са правног факултета, где Ље она, читаЉуЮи уЯбеник „ѕравну етику“ коЉи Ље недавно изашао, а коЉи смо приредили колега и Ља, врло обрадована пише како Ље добила важан одговор у каквом односу стоЉи позив правника, а то подразумева различите специЉалности у оквиру правничке професиЉе: судиЉа, адвокат, тужилац, и уопште правник, са хришЮанским системом вредности. ќна Ље препознала, да то ниЉе инкомпатибилно.

«а воЉника Ље наЉсложниЉе ово питаЬе.  ад кажем воЉника мислим и на официра, и на онога коЉи Ље у полициЉи, и на онога коЉи Ље у специЉалним ЉединицамаЕ ќн се разликуЉе од свих других хришЮана, како на Љедном месту Љедан руски филозоф каже „коЉи се спасаваЉу чистим рукама“, шта то значи? ” преносном смислу: монах се спасава тако што се моли Ѕогу, тако се иконописац спасава иконописаЬем, може да испЪа руке само од фарбе и боЉе. Ћекар се спасава тако што помаже Ъудима, али гледаЉте, воЉник, он треба да се спасава убиЉаЉуЮи. ” краЉЬем и убиЉаЉуЮи. ЌиЉе Ьегов смисао да убиЉе. —мисао тог воЉничког позива Ље прво да одвраЮа, да одвраЮа неприЉатеЪа. “о Ље Ьегова улога. ќн, облачеЬем униформе показуЉе спремност да погине, он се легитимише као легитимни циЪ. Ћегитимни циЪ у рату нисте ви, него Ље управо таЉ воЉник у униформи. ќн Ље легитимни циЪ. ќн показуЉе да Ље спреман да страда за своЉе ближЬе, али показуЉе и да Ље спреман и да убиЉе. ѕа чак и да убиЉе. «ашто Ље за воЉнике то Љако важно питаЬе? «амислите воЉника коЉи веЮ има ту дилему, Љер у —ветом ѕисму пише не убиЉ, Љер то √оспод у Ќовом «авету Љош више заоштрава: не само не убиЉ, него не гневи се на свог ближЬег, и тако даЪе. јли ви сад у Љендом тренутку морате да узмете оружЉе и кренете у рат да убиЉате. “о ниЉе нешто што се дешавало тамо негде у средЬем веку, када гледамо иконе светих ратника, наоружаних штитовима и мачевима, него се дешава хришЮанима данас. ƒешавало се нама коЉи смо учествовали од 1991. на ратиштима. ƒешава се православним руским воЉницима коЉи сада учествуЉу у многим оружаним сукобима, и на истоку ”краЉине, и у —ириЉи. » многи други православни воЉници сада учествуЉу у многим мировним мисиЉама. “о су такоРе питаЬа коЉа се отвараЉу за православне хришЮане.

††††

»мате у зборнику Љако занимЪиво питаЬе, пошто Ље познато колико се сада употребЪаваЉу дронови у оружаним сукобима. ƒа ли православни хришЮанин може да буде таЉ коЉи Юе управЪати дроном и убиЉати на стотине Ъуди, а да себе не излаже било каквоЉ опасности? ћнога питаЬа данас стоЉе отворена. ƒа ли сада православни хришЮанин треба да иде да служи воЉску? Ўта то значи ако православни хришЮанин иде да служи професионалну воЉску? “у сада долазе тешка етичка питаЬа. –аниЉе, када Ље требало да бране своЉу отаЯбину, код хришЮана ниЉе било много моралних дилема. ћорао си да идеш да браниш отаЯбину. Ќаши преци коЉи су се у ѕрвом светском рату супротставили аустроугарскоЉ армади, бранили су своЉу отаЯбину, своЉу земЪу, своЉу веру од иноверних. ќд римокатолика пре свега. ЌиЉе било дилеме. —амо се поставЪало питаЬе ко Ље кукавица, ко ниЉе. ƒанас, када имате ситуациЉу да се од воЉника, уколико су професионални,очекуЉе да осим тога да сутра бране земЪу, очекуЉе се да иду и у мировне мисиЉе. ѕоставЪа се велико питаЬе, да ли таЉ воЉник треба да иде или не. Ќе може селективно да се гледа, да Юе неке ствари у воЉсци радити, а неке неЮе радити.

ƒаЪе, рецимо, Љедно занимЪиво питаЬе. «намо да Ље наЉвеЮи грех, да човек почини самоубиство. «а све друго може да се покаЉе. “о имамо као пример, разбоЉник на крсту се први од свих покаЉао и први Ље био у ÷арству Ќебеском. ѕравио Ље за живота, вероватно, незамисливе ствари. ѕокаЉао се. ќнаЉ коЉи изврши самоубиство, не може да се покаЉе. “у се поставЪа Љедно питаЬе, како би се гледало, уколико би неко одузео себи живот да би се спасао од понижаваЬа коЉе може да доживи. «аробЪени воЉници доживЪаваЉу бескраЉна, не мучеЬа, него понижаваЬа. “о Ље рецимо, Љедно питаЬе, коЉе бисте ви сада, када бисте разговарали, и у цркви поставЪали ово питаЬе духовницима, теолозима, свештеницима, епископима, давали би вам различите одговоре.

—тога ова тема остаЉе траЉно отворена. «ато на ова тему никада нису дати коначни одговори, зато она треба да буде увек отворена Љер живот и начин ратоваЬа намеЮе друга питаЬа коЉа траже одговоре.

—а пуковником у пензиЉи, проф. др Ѕориславом √роздиЮем

–азговара »ва ЅендеЪа

22 / 01 / 2018

     оментари:

    2018-01-26
    23:20
    ћилорад “имотиЮ:
    “ема заиста заслужуЉе анализу и коментаре уважених стручЬака и добро Ље што Ље овде отворена. «анимЪива су сва питаЬа, дилеме, коЉе отвара проф. √роздиЮ. ЌадаЉмо се да Юе се у дискусиЉу укЪучити и други компетентни стручЬаци, мада су одговори тешки.

    2018-01-23
    21:55
    b:
    ’¬јЋј !!!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0