Srpska

–одитеЪска борба против греха у детету

††

–одитеЪи отпочиЬу борбу са грехом коЉи живи у детету. » премда Ље таЉ грех лишен тачке ослонца, он ипак делуЉе, настоЉеЮи да овлада детиЬим телесним и душевним снагама, како би нашао себи чврсто упориште. ќво се, меРутим, не сме допуштати, те ваЪа детиЬе снаге отимати из руку греха и предавати их Ѕогу. јли, како ово деловаЬе не би било без основа, веЮ утемеЪено на разумном познаваЬу Ьеговог значаЉа и предности, потребно Ље Љасно спознати за чим жуди грех коЉи Ље остао у детету, чиме се храни, преко чега успева да човеком овлада. ќсновни покретачи коЉи увлаче у грех Љесу своЉеумЪе, односно Ъубопитство (знатижеЪа) у уму, своЉевоЪност Ц у воЪи, самонаслаРиваЬе Ц у чувствима. —тога душевне и телесне снаге коЉе се обликуЉу и развиЉаЉу ваЪа тако водити и усмеравати да не доспеЉу у ропство угаРаЬа плоти, радозналости, своЉевоЪности и самонаслаРиваЬа, Љер то Ље Љарам греховни, него, напротив, учити дете да се удаЪава од Ьих и да их побеРуЉе, чиме Юемо их, заправо, колико год Ље то могуЮе, обеснаживати и обезвреРивати. “о Ље главно руководеЮе начело, коме ваЪа саобразити читаво васпитаЬе. «ато Юемо у даЪем излагаЬу размотрити наЉглавниЉа деЉетва тела, душе и духа.

 од детета се наЉпре буде, а затим живо делуЉу, све до смрти, телесне потребе. ”толико Ље неопходниЉе свести их у разумне оквире и усталити навиком, како би оне касниЉе причиЬавале што маЬе сметЬи. ѕримарна функциЉа телесног живота Љесте узимаЬе хране. ћеРутим, у моралном погледу оно представЪа извор страсти за греховно услаРиваЬе плоти или поприште на коме се та врста греха развиЉа и потхраЬуЉе. «ато дете треба хранити тако да, омогуЮаваЉуЮи му развоЉ телесног живота и пружаЉуЮи му снагу и здравЪе, у души не распалимо страст угаРаЬа плоти. Ќе треба се много обазирати на то што Ље дете мало; потребно Ље Љош од наЉраниЉег узраста разумно кротити плот коЉа се приклаЬа грубом вештаству и учити дете да Ьоме овладава, како би и у дечаштву, и у младиЮком добу, и касниЉе оно било у стаЬу да лако и слободно управЪа телесним потребама. “аЉ први „квасац“ Ље веома драгоцен. ќд исхране у детиЬству зависиЮе много шта и касниЉе. Ќаиме, ако нисмо будни, ми неприметно можемо да код детета развиЉемо сластоЪубЪе и неумереност у храни Ц два вида чревоугодиЉа (стомакоугаРаЬа), коЉе представЪа погубну склоност за тело и душу, а стиче се преко исхране. «бог тога чак и лекари и педагози саветуЉу:

1) да се одабира здрава и прикладна храна, примеренаузрасту детета, Љер Љедна Ље врста хране погодна за одоЉчад и малудецу, а друга за веЮу децу, младиЮе и девоЉке;

2) да се исхрана регулише одреРеним правилима, опет ускладу са узрастом, према коЉима би се одреРивало време, количина и начин узимаЬа хране, и

3) да се од Љедном установЪеног реда без потребе не одступа. Ќа оваЉ начин дете Юе се научити да не тражи храну усвакоЉ прилици, чим му се прохте да Љеде, него да чека одреРено време; ово су први покушаЉи опробаваЬа и навикаваЬа себе на одустаЉаЬе од своЉих прохтева и Ьихово ограничаваЬе. “амо где се дете храни кад год заплаче и чим зажели да Љеде, оно постаЉедо те мере раслабЪено да се само са болом може одреЮи хране.ѕоред тога, дете постаЉе самовоЪно, пошто му полази за руком да измоли или плачуЮи издеЉствуЉе све што зажели. »сто тако,мораЉу се на разумну меру свести и сан, утопЪаваЪе и друге удобности, непрестано имаЉуЮи у виду циЪ, а то Ље Ц не распаЪивати страсти чулним насладама и навиЮи дете да се умери. ќвога се ваЪа строго држати током читавог периода васпитног деловаЬа, разуме се, меЬаЉуЮи та правила само у погледу Ьихове примене, али не и у суштини, све док док васпитаник, навикнут на Ьих, не почне да се сам стара о себи.

ƒруга телесна функциЉа Љесте кретаЬе, а орган преко кога се оно врши Љесу мишиЮи, оруРа рада, у коЉима Ље смештена телесна снага и крепост. ѕосматрано у односу према души, кретаЬе Ље средиште воЪе, и као такво оно Ље у стаЬу да развиЉа своЉевоЪност. ’армонично, благоразумно развиЉаЬе ове функциЉе, придаЉуЮи телу покретност и живост, развиЉа радне навике и улива сталоженост и достоЉанственост. Ќасупрот томе, нестално и недоследно развиЉаЬе кретаЬа у деце, препуштено случаЉу, код Љедних доводи до неумерене живахности и расеЉаности, док код других изазива апатиЉу, беживотност, леЬост. ќно прво доприноси ЉачаЬу и устаЪиваЬу своЉеглавости и непокорности, коЉе су, са своЉе стране, повезане са напраситошЮу, свадЪивошЮу, неспутаношЮу жеЪа, док ово потоЬе доводи до погружаваЬа у плот и предаваЬа чулним насладама. —тога, ЉачаЉуЮи телесне снаге, морамо да пазимо да преко тога не распалимо своЉевоЪу, те да ради плоти не погубимо дух. ј основно правило поступаЬа ради достизаЬа тога циЪа Љесте умереност, непрестано упуЮиваЬе и надзор. ƒете може да буде живахно, али у оно време, на оном месту и на начин коЉи му Ље допуштен. ¬оЪа родитеЪа мора да прати сваки дететов корак, разуме се, уопштено говореЮи. јко тога нема, дететова нарав лако може да се изопачи. ѕошто своЉевоЪно да себи слободу и постане несташно, дете неЮе бити спремно да се из тог стаЬа поврати у послушност, и одбиЉаЮе да слуша чак и наЉмаЬе захтеве своЉих родитеЪа. “о се дешава веЮ и уколико се детету само Љедном пружи прилика да се своЉевоЪно распусти, а шта да кажемо за породице у коЉима се на ово уопште не обраЮа пажЬа?

ќ, како Ље тешко касниЉе сузбити своЉеглавост, пошто се она веЮ увелико укорени у телу као у каквоЉ тврРави! √ле, такво дете ни главу неЮе да покрене, ни руком или ногом да мрдне, ни да погледа када му се нареРуЉе! Ќапротив, оно Юе на сваки захтев родитеЪа реаговати бодро и чило, уколико се од самог почетка пази на Ьегово кретаЬе. —ем тога, нема боЪег начина да се дете навикне да влада своЉим телом од изискиваЬа да своЉе снаге користи према воЪи родитеЪа.

“реЮа телесна функциЉа повезана Ље са нервима. »з Ьих исходе чувства, коЉа представЪаЉу оруРа опажаЬа и спознаваЬа. јли о овоме Юемо касниЉе. —ада бисмо се задржали на другоЉ наЉопштиЉоЉ функциЉи нерава као средишта телесне сензитивности (осетЪивости) Ц способности примаЬа Ьему приЉатних или неприЉатних споЪашЬих утисака. ќвде се поставЪа правило да се тело навикне на лако подношеЬе различитих споЪашЬих утицаЉа: ваздуха, воде, промене температуре, влаге, вруЮине, хладноЮе, повреда, болова и сл. ќнаЉ ко Ље стекао одговараЉуЮе навике може се сматрати среЮним и способним и за наЉтеже подухвате, у свако доба и на сваком месту. ” таквом човеку душа неприкосновено господари телом, тако да он не одлаже, не меЬа и не оставЪа послове коЉи му предстоЉе у страху од телесних неприЉатности, веЮ се, напротив, чак и жеЪно лаЮа онога чиме би могао обуздати плот. ј то Ље веома важно. ќсновно зло у нашем односу према телу Љесте Ъубав према телу и жаЪеЬе тела, Љер то одузима души сваку власт над Ьим, чинеЮи Ље Ьеговом слушкиЬом; насупрот томе, онаЉ коЉи не жали своЉу плот у подухватима коЉе предузима неЮе бити смуЮиван боЉазнима изазваним слепим угаРаЬем плоти. Ѕлаго ономе ко се на ово навикао Љош од детиЬства!

ќвде Ље умесно подсетити се и лекарских савета у вези са купаЬем, временом и местом излажеЬа и шетЬе, одеваЬем. ќсновно правило Ље да тело не пребива искЪучиво у стаЬу у коме прима приЉатне утиске, него да му се што више омогуЮава да доРе у додир и са утисцима коЉи изазиваЉу немир. ѕриЉатним утисцима тело се раслабЪуЉе, док га ови потоЬи снаже и крепе; изложено оним првим, дете Юе се свега боЉати, а суочено и са другима, биЮе на све спремно и способно да буде постоЉано и трпеЪиво у свему што предузме. ќвакав однос према телу препоручуЉе и педагогиЉа. ќвде смо показали само како се педагошке препоруке могу применити и на развоЉ хришЮанског живота. “а примена, наиме, у нашем случаЉу значи да Ьихово ревносно испуЬаваЬе онемогуЮава да у душу продре штетни и непотребни коров чулних наслада, своЉевоЪности, угаРаЬа плоти или самосажаЪеваЬа, образуЉуЮи Ьима супротна расположеЬа и учеЮи господареЬу телом као нашим органом, а не потчиЬаваЬу Ьему. ј то Ље веома важно за хришЮански живот, коЉи Ље по самоЉ бити своЉоЉ слободан од чулности и сваког угаРаЬа плоти. —ледствено томе, телесни развоЉ детета не сме се препуштати случаЉу, него се мора држати под строгом контролом од самог почетка, како би касниЉе васпитаник био веЮ припремЪен и прилагоРен нормама хришЮанског живЪеЬа, тако да се према Ьима не односи са неприЉатеЪством и неприхватаЬем.

’ришЮани-родитеЪи коЉи искрено воле своЉу децу не треба да жале ништа, ни своЉа родитеЪска срца, како би ова блага учинили своЉином своЉих чеда. ” противном случаЉу сва дела Ьихове Ъубави и бриге коЉа се касниЉе предузму или Юе донети слаб плод, или Юе чак остати бесплодна. “ело Ље обиталиште страсти, чак и оних наЉстрашниЉих, попут гнева и похоте. ќно уЉедно представЪа и орган преко кога демони продиру у душу или ЉоЉ се приближаваЉу. ѕо себи се разуме да не смемо да губимо из вида све оно што може да пружи ÷рква, нарочито не ништа од онога што се тиче тела, Љер се благодатним даровима ÷ркве ’ристове тело освештава, а незасита жудЬа кроти.

Ќа овом месту ни из далека нисмо све описали, веЮ смо само покушали да предочимо основне црте и покажемо наЉопштиЉи правац васпитног деловаЬа на тело, а подробности Юе постати Љасне на делу. Ќа основу свега овде изнетог може се поЉмити и какав ваЪа да буде однос према телу у остало време живота, Љер према Ьему увек ваЪа поступати на исти начин.

”поредо са поЉавЪиваЬем телесних потреба, и у души Юе се, веома брзо, испоЪити способности нижега реда, у Ьиховом природном поретку. “ако Юе, рецимо, дете почети да зауставЪа поглед на различитим предметима Ц на некима дуже, на некима краЮе, као да му се Љедни предмети више, а други маЬе допадаЉу.

ќво су почеци коришЮеЬа чула, за чиме непосредно следи буРеЬе уобразиЪе (маште) и памЮеЬа. –еч Ље о прелазним способностима измеРу телесне и душевне активности, коЉе делуЉу у узаЉамноЉ зависности и повезаности, тако да оно што учини Љедна намах бива пренето оноЉ другоЉ. јко Ље судити по значаЉу коЉи у данашЬе време припада машти и памЮеЬу у нашем животу, онда Юе нам бити Љасно колико Ље добро и спасоносно Ьихова прва проЉавЪиваЬа освештати управЪаЬем на обЉекте везане за веру. ѕрви утисци, наиме, дубоко се урезуЉу у сеЮаЬе. ќвде ваЪа имати на уму да душа доспева у свет као „tabula rasa“, те да она тек касниЉе узраста, богати своЉ унутарЬи садржаЉ и стиче разнообразност у активностима. ѕрви материЉал, прву храну за своЉе обликоваЬе душа задобиЉа од споЪа, од чула, а преко уобразиЪе. —тога Ље само по себи очигледно какав карактер треба да имаЉу први предмети (обЉекти) опажаЬа и уобразиЪе, како они не би представЪали препреку, веЮ, напротив, подстицаЉ за напредак хришЮанског живота у периоду Ьеговог обликоваЬа. ѕознато Ље, наиме, да, као што храна са коЉом се дете наЉпре сусретне врши приметан утицаЉ на формираЬе телесног темперамента, тако и први предмети на коЉима се уставЪа и коЉима се занима душа снажно утичу на Ьен карактер и општи начин живота.

„улни опажаЉи у развоЉу потхраЬуЉу уобразиЪу; замишЪени предмет чува се у сеЮаЬу, чинеЮи тиме, да се тако изразимо, садржаЉ душе. ѕретпоставимо да чула своЉе прве утиске примаЉу од свештених предмета: очи Ц од икона и светлости кандила, слух Ц од свештених песмопоЉа, и слично. ƒете, истина, Љош ниЉе у стаЬу да разуме ништа од онога што му Ље пред очима, али се и видом и слухом навикава на те предмете и атмосферу коЉа га окружуЉе, а то, испуЬаваЉуЮи срце, удаЪава од Ьега друге и другачиЉе предмете. «бог таквих опажаЉа и осета прве проЉаве уобразиЪе такоРе Юе носити свештени карактер; детету Юе бити лакше да замишЪа овакве, него некакве друге предмете; такве Юе бити прве вежбе и први напори Ьегове маште.

ƒаЪе, у будуЮности, лепота и префиЬеност, коЉе су Љедном своЉом страном суштински повезане са облицима опажаЬа и уобразиЪе, моЮи Юе да га привлаче Љедино у своЉим свештеним видовима.

††

ѕрема томе, дете ваЪа окруживати свештеним предметима сваке врсте. —ве што би могло да га разврати као негативни пример, саблажЬаваЉуЮа представа или ствар, треба да Ље далеко од Ьега. Ѕитно Ље да се и касниЉе доследно чува оваЉ поредак. ѕознато Ље како Ље снажно деловаЬе развратних и изопачених представа на душу, без обзира на начин на коЉи Ље се такве представе дотичу.  ако Ље несреЮно дете коЉе, затворивши очи или оставши у самоЮи и погрузивши се у себе, осети терет мноштва непотребних, ништавних, саблажЬуЉуЮих, страстима испуЬених представа! “акве представе на душу утичу исто као што густ, смрадан дим утиче на главу.

Ќе треба губити из вида ни начин на коЉи делуЉу ове снаге у детету. ‘ункциЉа чула састоЉи се у томе да гледаЉу, слушаЉу, пипаЉу, Љедном речЉу Ц да истражуЉу и спознаЉу. «ато она представЪаЉу прве покретаче знатижеЪе, коЉа доцниЉе под Ьиховим утицаЉем прелази у уобразиЪу и памЮеЬе, да би, усталивши се у Ьима, постала необуздани тиранин душе. –азуме се, ниЉе могуЮно не користити своЉа чула, Љер се управо преко Ьих спознаЉу ствари коЉе треба да знамо у славу ЅожиЉу и на наше добро. ћеРутим, Ьихова неизбежна пратиЪа Ље знатижеЪа, коЉа представЪа необуздану склоност да се без циЪа гледа и слуша шта се где и како чини.  ако овде поступати?

—вако истраживаЬе неминовно веЮ представЪа радозналост. ќ ЬоЉ можемо говорити тамо где постоЉи тежЬа да се све испитуЉе без поретка и циЪа, не разликуЉуЮи да ли нам Ље то потребно или ниЉе. «ато Ље, дакле, при развиЉаЬу и усавршаваЬу чула неопходно знати меру и ред, те их усмеравати само на оно што Ље на потребу, чиЉе неопходности смо свесни; у том случаЉу Ъубопитство се неЮе непотребно потхраЬивати. ƒругим речима, дете треба научити да истражуЉе оно што се сматра за Ьега неопходним, док се од свега другога ваЪа уздржавати и клонити. ” самом истраживаЬу околине треба се држати поступности Ц не пребацивати се сваки час са предмета на предмет, са Љедног своЉства на друго, веЮ их разматрати Љедно по Љедно, стараЉуЮи се да се стекне правилна представа о Ьима. ќваква занимаЬа избавиЮе дете од склоности ка забавЪаЬу и површности чак и у ономе што Ље допуштено, научиЮе га да влада своЉим чулима, а преко Ьих и уобразиЪом. “ако дете неЮе без потребе нагло прелазити са Љедног на друго, неЮе се, дакле, зауставЪати и занимати свакоЉаким представама, нарушаваЉуЮи своЉ душевни мир и смуЮуЉуЮи се плимама и осекама своЉих неразумних виРеЬа.  о не уме да влада своЉим опажаЉима и уобразиЪом, неминовно постаЉе расеЉан и непостоЉан, вазда мучен своЉом знатижеЪом, коЉа Юе га бацакати са Љедног предмета на други, све док му се снаге не раслабе, а све то остаЮе без плода.

»стовремено са тим способностима раРаЉу се у детету страсти, и тако га оне узнемираваЉу Љош од раног доба. ƒете Љош ниЉе способно да говори, да хода, Љедва Ље некако научило да седи и да прихвата играчке, али веЮ показуЉе ЪутЬу, завист, тежЬу за поседоваЬем, за издваЉаЬем и слично. –ечЉу, у Ьему се проЉавЪуЉе деЉство страсти. ќво зло, коЉе се темеЪи на живЪеЬу по плоти, разорно Ље и погубно. «ато му се ваЪа супротставЪати Љош од првих Ьегових манифестоваЬа. “ешко Ље казати како би то требало чинити: све зависи од благоразумности родитеЪа. ћогло би се, меРутим, препоручити следеЮе:

1) да се на сваки начин спречава буРеЬе ових страсти;

2) ако се нека страст испоЪи, да се журно приступи Ьеном стишаваЬу смишЪеним и опробаним средствима.

Ќа таЉ начин спречиЮе се Ьихово дубЪе укореЬиваЬе или предиспозициЉа према Ьима. ќну страст коЉа се испоЪава чешЮе него друге требало би лечити са нарочитом пажЬом, Љер у противном она може да постане господар детиЬег живота. ЌаЉпоузданиЉи начин искореЬиваЬа страсти Љесте прибегаваЬе благодатним средствима са вером. —траст Ље душевна поЉава. ћеРутим, родитеЪи у почетку немаЉу начина да делуЉу на детиЬу душу. «ато Ље пре свега потребно молити се √осподу да ќн учини —воЉе. ƒоцниЉе Юе се ревносни отац, мати или дадиЪа у овом делу руководити искуством.  ада дете постане разумно и самосвесно, биЮе могуЮно користити и она наЉопштиЉа средства коЉа се свима препоручуЉу против страсти. ” сваком случаЉу, са страстима се ваЪа борити од самог почетка и искореЬивати их у читавом периоду васпитаЬа, како би дете стекло умеЮе и навику да Ьима господари, пошто се Ьихови смуЮуЉуЮи нападаЉи не прекидаЉу све до краЉа живота.

”колико се строго будемо држали препорученог поретка деловаЬа на тело и на ниже способности, душа Юе се тиме изванредно припремити за стицаЬе истински доброг настроЉеЬа; то Юе, меРутим, ипак бити само припрема, док само то настроЉеЬе ваЪа стварати позитивним деловаЬем на све детиЬе снаге на ум, воЪу и срце.

—ветосавЪе

23 / 01 / 2018

     оментари:

    2018-01-29
    19:01
    b:
    ’¬јЋј!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0