Srpska

ќстави дете на миру!

††

Ќашу данашЬу беседу сам назвао „ќстави дете на миру“. «а Ъуде коЉи немаЉу децу, ова тема Ље такоРе важна Љер представЪа део проблема коЉи Ље мучан за све Ъуде Ц постоЉаЬе психолошког притиска, насиЪа у нашем животу. ћогла би се назвати и „ќстави човека на миру!“, то Љест, не узнемираваЉ и не малтретираЉ друге Ъуде.

 ада сам 1986. године први пут дошао на —вету √ору, питао сам Љедног монаха у скиту —вете јне:

Ц ќче, ти си монах, немаш породицу, децу, не градиш куЮе, не радиш у фабрици; шта ти радиш за оваЉ свет?

“ада сам имао 16 година. ќн ми Ље одговорио:

Ц «наш, Ља имам многе страсти и немоЮи. Ќепрестано се Ъутим, нервирам, имам тежак карактер. » моЉ допринос за вас коЉи живите у свету Ље ваш мир, да вас не оптереЮуЉем своЉим страстима и слабостима.  ада бих живео поред вас, Ља бих вас замарао своЉим тешким карактером. —ада у краЉЬоЉ мери никога не узнемиравам. ∆ивим овде у тишини, у своЉим грешкама, своЉим гресима, али вас не узнемиравам.

ќво су Љако дубоке и важне речи. ƒужни смо да стремимо томе, да не раздражуЉемо оне коЉи се налазе поред нас, да их не замарамо, не притискамо Ьихову личност. «ато чак и ако говориш са човеком о нечему што Ље добро и правилно али притом вршиш притисак на Ьега Ц то раздражуЉе. Ќа пример, када ти неко говори да Ље неопходно да постиш, да се молиш, идеш у храм, али Ље притом превише упоран, такав савет може Љедино да раздражи и да изазове отпор, резултат бива супротан. «ато остави другог на миру да би постепено сам схватио све што желиш да му кажеш, не примораваЉ Ъуде да раде нешто на силу, не раздражуЉ их.

ѕрошло Ље преко 20 година од моЉе прве посете —ветоЉ √ори а таЉ подвижник наставЪа да чини то исто Ц живи у тишини, ушао Ље у кошницу своЉе душе и сакупио мед сопственог живота. ћеРутим, сада га сами Ъуди моле за помоЮ, долазе и говоре му:

Ц ƒаЉ нам силу твоЉе душе, седи, поразговараЉ са нама, желимо да се дотакнемо тебе, да се исповедимо код тебе!

¬идите, он никога ниЉе узнемиравао, меРутим, Ъуди сада Ьега узнемираваЉу и траже. «ашто? «ато што он има нешто што они немаЉу.  ада ти узнемираваш друге Ъуде и притискаш их, онда ниси у стаЬу да умириш Ьихову душу, не можеш да их убедиш да измене своЉ живот. Ќа силу не можеш да примораш човека да измени своЉ живот, не можеш да му наметнеш добро на силу. ћогуЮе Ље изменити Љедино себе. «ато тако често наше речи не допиру до других, никога не убеРуЉу и ни на коЉи начин не утичу на друге Ъуде. Ќека твоЉе дете расте тихо и спокоЉно, остави га на миру, не држи му лекциЉе. ѕробаЉ да измениш себе. ѕостани по мало пустиЬак, отшелник. ЌиЉе важно што живиш у граду где Ље бука и лудачки ритам живота, живи макар мало као да си монах. “руди се да се бавиш собом, негуЉ своЉу душу, сакупЪаЉ у ЬоЉ спокоЉство, тишину и среЮу и када она буде преиспуЬена Ьима, ти Юеш бити у стаЬу да сва та богатства предаш свом детету без много речи и строгог укораваЬа Ьеговог понашаЬа коЉа Љедино могу да изнервираЉу.

ѕритискаЉуЮи некога, ми самим тим потврРуЉемо да се не осеЮамо среЮни. ѕокушаЉ да убедиш некога да си у праву на силу, означава да оно што ти радиш ни тебе самог не испуЬава. „овек коЉи Ље задовоЪан оним што ради не притиска остале. ќн Ље среЮан. –еци ми, да ли твоЉа деца, или твоЉ муж, или твоЉа жена или остали Ъуди виде да си среЮан са оним што чиниш? ≈то, ти идеш у храм Ц да ли тебе чини среЮним живот у ÷ркви? ƒа ли те то испуЬава миром? јко си миран, онда се ти неЮеш о томе распричати пред своЉим дететом, твоЉе спокоЉство Ље приметно само по себи и дете то схвата.  ада си преиспуЬен среЮом, не осеЮаш жеЪу да кажеш: „“и мораш да идеш у храм!“ Ќе примораваш на силу, не раздражуЉеш, веЮ предлажеш, показуЉеш, просто се осеЮаш среЮним и мислиш: „ћене не интересуЉе да ли моЉи роРаци, комшиЉе желе да иду у храм. «а мене Ље суштина у другом: да ли сам Ља коЉи идем у храм, као свештеник, као обични хришЮанин Ц среЮан? јко сам среЮан онда Юе они то видети, о томе Юе им реЮи моЉе лице, моЉе речи, моЉе понашаЬе. £а не могу никога да приморам да живи моЉим животом. „ак и Ѕог то не жели, и ќн сам то не ради“.

»сус Ље ходао са —воЉим ученицима и у неком тренутку су √а неки од ученика (на почетку их Ље било више од 12) оставили, не желеЮи више да буду Мегови ученици. ” том тренутку ќн се обратио ƒванаесторици и поставио им питаЬе коЉе се ми, можда, не бисмо усудили да поставимо своЉоЉ деци. √оспод их Ље питао:

Ц ћожда и ви желите да одете?

“ада ћу Ље ѕетар одговорио:

Ц √осподе, где да идемо, “и си наЉбоЪи ”читеЪ! јко се наша душа умируЉе, стишава поред “ебе, како да одемо?

√оспод као да одговара на Мегове речи:

Ц £а желим да останете са ћном, али да останете по своЉоЉ воЪи. Ќе желим да вас приморавам на силу. (види £н. 6: 67-69).

Ќеко од нас може реЮи свом детету:

Ц ƒете моЉе, Ља желим да ти останеш са мном не зато што сам ти отац или маЉка, не зато што закон захтева да останеш поред мене до своЉих 18 година, веЮ зато што желим да се осеЮаш среЮним поред мене. ƒа ли желиш да останеш? јко ти дам могуЮност избора, да ли Юеш отиЮи? ƒа ли на пример вечерас остаЉеш зато што се боЉиш да те не ударим ако будеш хтео да идеш, или зато што се радуЉеш могуЮности да будемо заЉедно?

††

≈то, то и Љесте циЪ и Ьега ниЉе тако лако достиЮи, меРутим, Ѕог жели управо то и никога не приморава. ѕожелели сте и дошли, а ако неко жели да оде, може тако и да учини. √оспод жели да ти слободно поступаш по своЉоЉ жеЪи.

 ада Ље блудни син рекао свом оцу: „∆елим да ми даш моЉ део, желим да одем и живим како Ља желим!“ Ц Ьегов отац Ље, иако у дубини душе ниЉе желео то, испунио Ьегову воЪу. ƒао Ље сину Ьегов део имаЬа са речима: „ƒете моЉе, Ља те волим, али Ъубав ниЉе принуда“.

Ќе можеш да желиш да те неко заволи на силу, Љер то онда ниЉе Ъубав. Ќе можемо да приморамо своЉе жене или мужеве да нас Ъубе на силу, ми не можемо и немамо права да своЉу децу принуРуЉемо на то. Кубав се не може наметати, човек се Љедино може надахнути на Ьу. «ато отац блудног сина говори: „”зми своЉ новац, своЉе имаЬе и иди, али знаЉ да те толико Љако волим да где год кренуо, таквог као Ља не можеш наЮи. «нам да Юеш живети развратно, у блуду, да Юеш имати неприЉатности, али Юеш се некада вратити мени. Ќе желим да те задржавам и неЮу то радити.“

≈то тако Ље отац сину дао слободу избора. «ашто? «ато што Ље сам био спокоЉан и сигуран у Ъубав коЉу Ље осеЮао према свом детету.  ада си сигуран у оно што радиш, онда си и спокоЉан.  ада Ље у куЮи сваРа и викаЬе, чак и из наЉправилниЉих и наЉдостоЉниЉих побуда, оне престаЉу да буду добре. Ќе сме се грдити дете за то што ради. јко Ље твоЉе дете учинило нешто неприлично, ти правиш много веЮи грех правеЮи скандал од тога, да би га на таЉ начин усмерио правилним путем. «ло не може да буде исправЪено новим злом. ≈то зашто говорим: неопходно Ље да на почетку сам учиниш први корак, сам постанеш среЮан, искрено се радуЉеш томе како живиш.

ƒозволите ми да вам испричам како Ље поступио Љедан човек, будуЮи —ветитеЪ када Ље, вративши се куЮи, затекао своЉу жену са другим. ќн Ље веома волео своЉу жену, али Ље знао да се Ъубав не може наметнути, он Ље веома желео да и она Ьега воли, меРутим, схватио Ље да то ниЉе могуЮе. “ада ЉоЉ Ље рекао: „ѕошто си са другим, то значи да не желиш да будеш са мном. ќпрости, одлазим.“

ќтишао Ље и постао ученик —ветог јнтониЉа. ” питаЬу Ље —вети ѕавле ѕрепрости, велики подвижник и велики чудотворац ÷ркве коЉи Ље чак прогонио зле духове. ќн Ље тако снажно волео своЉу жену да Ље уважавао Ьену слободу чак и када Ље грешила. ќн ниЉе могао на силу да Ље примора да га заволи, меРутим, он Ље ниЉе ни мрзео. ќн Ље рекао: „ѕитаЬе Ље шта Юу чинити сам са собом. јко Ље неопходно да будем болестан заЉедно са тобом да би ме заволела, ако Ље неопходно да се разболим да бих те натерао да постанеш онаквом какву желим да ти будеш, то Ље онда бесмислено.“ » са речима: „»дем макар себе да спасим!“, устао Ље и отишао у пустиЬу.

ћи смо дужни да се учимо овоме, учимо да се окренемо себи Ц у добром смислу ове речи, да се побринемо о своЉоЉ души, о миру унутрашЬег света. ” питаЬу ниЉе презир према другим Ъудима, веЮ указиваЬе помоЮи Љер ако будеш у стаЬу да им предаш таЉ спокоЉ и мир, онда Юеш их учинити боЪима, док напротив, сваРа коЉа Ље настала из жеЪе да помогнеш и измениш ситуациЉу не представЪа помоЮ.

 ада мучимо друге, тиме показуЉемо да заправо ми сами имамо проблеме. ћи се трудимо да их не примеЮуЉемо и често пребацуЉемо кривицу на туРа леРа. ј ето, можеш отиЮи до свештеника и искрено му реЮи:

Ц ќче, искрено речено, моЉе дете ниЉе криво за оно што се догаРа. «аправо Ља имам брдо проблема, Ља се сваРам са мужем, нервирам се, нервни систем ми Ље ослабио, не могу да се уздржим и избацуЉем своЉа негативна осеЮаЬа на дете и притискам га.

»ако често, жене искрено и говоре:

Ц ќче, често грдим своЉе дете и вичем на Ьега и то Ље моЉа кривица. –ецимо, нешто се десило измеРу мога мужа и мене, посваРали смо се, нисмо се меРусобно разумели. £а не желим са Ьим да се расправЪам Љер Ље Љачи од мене. » ето, Ља избацуЉем зло на своЉе дете, грдим га без разлога, иако говорим да Ље то на Ьегову корист.

ќва „пуцаЬа“ представЪаЉу сведочанства да сама маЉка често осеЮа унутрашЬу нелагодност, да има сопствене проблеме. ƒруги ниЉе крив што смо ми несреЮни. Ќи дете, ни муж, ни жена. —вако Ље одговоран за поЪе сопствене душе. Ѕог Юе ме питати: „ƒа ли си био среЮан? ƒа ли си био задовоЪан своЉим животом? £а тебе нисам терао да спасаваш цео свет.“

Ўта ми можемо дати овом свету и Ъудима коЉи су око нас? јко у нама постоЉи нешто снажно, целовито, ми то можемо поделити са другима. ƒа бисмо то стекли меРутим, неопходно Ље на почетку макар мало принудити себе. —ви ми смо веома себични.  ао знак нашег егоизма служи наша непрестана склоност да намеЮемо своЉе мишЪеЬе. ћи желимо да се наша воЪа обавезно испуни, а када се Ъуди понашаЉу другачиЉе, ми им истог трена указуЉемо на Ьихове грешке и оптужуЉемо их за све што нам се не допада: „“о Ље ужасно! “и мораш да се промениш, треба да се исправиш, не свиРа ми се твоЉе понашаЬе!“

“ако говоримо ми. ј ето, —вети ѕаЉсиЉе —ветогорац, када би видео грешке других Ъуди, никада им ништа ниЉе наметао. ”зимао Ље увек грешке других Ъуди на себе, иако ниЉе био крив. √оворио Ље:

Ц £а сам крив!

Ц јх, оче, па у чему си ти крив? Куди због коЉих тугуЉеш не живе овде, дошли су и отишли. «ашто себе оптужуЉеш због Ьих?

Ц ƒа сам био добар, они се сада не би сваРали.

£едном Ље старцу дошао Љедан брачни пар. ќни су му испричали да су се развели. ”место да им одржи лекциЉу и натера их да се покаЉу, —тарац Ље рекао:

Ц £а сам крив што су се они развели. ƒа сам био у добрим односима са Ѕогом, да сам се помолио, они се не би развелиЕ √де Ље молитва? £а немам смиреЬа и Ѕог ме не слуша.

ќн ништа ниЉе наметао другима, веЮ Ље увек желео да исправи себе. » говорио Ље као и сви —ветитеЪи: „ од мене ствари нису у реду, Ља имам проблеме, не други“. –азмислите о томе, „код мене“, а не код мог детета, мог мужа, моЉе жене. ≈то, тако свако треба да говори о себи: „«нам да сам крив. “ражиЮу кривицу у себи, а не у другима, потрудиЮу се да им не стварам проблем у животу“.

£ако Ље добро када у дому постоЉи послушност и меРусобно уважаваЬе. ћеРутим, ми не можемо да захтевамо то од других, ми можемо само да их надахЬуЉемо на тако нешто. ћноги очеви, лупивши песницом по столу, вичу на своЉе дете:

Ц »маш да ме слушаш! –адиЮеш онако како ти говорим Љер сам ти Ља отац! »спуЬаваЮеш све што кажем док не напуниш 18 година! » тачка!

ƒете дрхти од страха и мисли у себи:

Ц ЌапуниЮу Ља тих 18 година, видеЮеш онда шта Юе бити!

» трпи, чека, Юутке испуЬаваЉуЮи наредбе и затим одлази из дома. „есто заувек.

«нам сина коЉи Ље свом оцу рекао:

Ц “и сада више ништа не можеш да урадиш. Ќапунио сам 18 година, одрастао сам! ƒо виРеЬа!

ј затим Ље устао и отишао. ≈то примера принудног и неуспешног васпитаЬа.

 ада дете заврши школу и ступи у живот одраслих, како Юе живети? ƒо тренутка док Ље са тобом, од себе правиш учитеЪа и примораваш га да учини нешто.  ада почне да живи своЉим животом, да ли Юе постити?  ада оде у ≈нглеску на школоваЬе, да ли Юе тамо одлазити у храм? “амо Юе одлазак у храм имати велику вредност, Љер он Юе то чинити сам, чинити оно што Ље изабрао, што Ље сам решио. » ако он каже: „ћогу да изаберем: могу да одспавам, могу да останем будан целу ноЮ, а могу и да одем у храм и то Юу и урадити“, значи да су га правилно васпитали. £едино такво васпитаЬе и има вредност. ”право то и треба да буде циЪ родитеЪа, без обзира на све тешкоЮе.

„овек коЉи поседуЉе истинску слободу и у души ближЬег ствара спокоЉство и осеЮаЬе слободе. ќнда човек може слободно да изрази своЉе мишЪеЬе, не боЉеЮи се онога што Юе чути као одговор. –ецимо, многе жене страдаЉу, нервираЉу се, ако треба да разговараЉу са своЉим мужем, да изнесу своЉе мишЪеЬе Љер муж то не трпи, не жели да слуша, жели да наметне своЉе мишЪеЬе. «апамти: то ниЉе дух слободе, веЮ притисак, ти не даЉеш души човека коЉи живи поред тебе да расте и цвета пред Ѕогом. ј када се ваша породица стварала, имали сте заЉедничке наде, заЉедничке разговоре, маштали сте о свом животу, како Юете иЮи тим путем држеЮи се за рукеЕ ћеРутим, почиЬе свакодневица, рутина, умор и душа као да се скупЪа. «аборавЪа се све оно што Ље некада било драго.

¬елика ствар Ље умеЮе да се слуша други и уважи туРе мишЪеЬе. ” школи где предаЉем више ми се допадаЉу деца коЉа ми супротставе своЉе мишЪеЬе, коЉа не прихватаЉу одмах то што им говорим; она ми се допадаЉу више од оних коЉи се увек и у свему слажу. £а не желим да чуЉем формално „да“, желим да дете обЉасни зашто он говори: „ƒа, оче, слажем се са тим“.

јко Ље дете поделило своЉе мишЪеЬе са тобом, чак и ако се разликуЉе од твог, веруЉ ми, ти си стекао нешто Љако велико, ти си освоЉио Ьегово повереЬе, он ти открива душу иако се и не слаже са тобом, а то значи да те се не боЉи.  ога би изабрао: човека коЉи Юутке седи пред тобом, а изнутра га изЉедаЉу сумЬе, Ьегове мисли лутаЉу, замараЉу се, губе се меРу хиЪаду несхватЪивих ствари или човека коЉи ти Љедноставно говори: „ќче, не слажем се са оним што ти говориш, чини ми се да Ље то тешко, имам друго мишЪеЬе по том питаЬу“?

£а у том тренутку одговарам:

Ц –еци шта мислиш, не боЉ се. ’аЉде да поразговарамо. “и Юеш изнети своЉе мишЪеЬе, а Ља Юу ти реЮи шта о томе говори ÷рква и ако ми поРе за руком да те убедим, биЮе добро. јко не будем могао да те убедим, ништа страшно. ∆ивот Юе те убедити. ќтиЮи Юеш од мене, живеЮеш своЉим животом, чиниЮеш своЉе грехе, чиниЮеш оно што желиш, али знам да сам био у праву у разговору са тобом и да Юе те сам живот научити. ћеРутим, не могу да делуЉем на тебе на силу, не могу да ти наметнем оно о чему ти говорим, чак ако Ље то и истина.

„ак и ако си изговорио наЉбоЪе, наЉправилниЉе речи, друга особа треба да их прихвати слободно и сложи се са Ьима. „ о хоЮе за ћном да иде?“ (ћк. 8:34) Ц да ли сте размишЪали некада о томе, колико Ље то страшно?

 о од вас Ље био данас у храму? ќнима коЉи су били желим да кажем да сте ви Љаки. √оспод жели да сви идемо у храм, меРутим, ми имамо толику слободу пред Мим да ћу мирно можемо реЮи: „ƒанас не желим да идем у храм Љер хоЮу да спавам. Ќе желим да идем у храм, зато што ме мрзи, не желим да идем у храм, зато штоЕ неЮу.“

ј шта Ѕог чини? ќн Ъуби свакога од нас. „ека. «ар ти Ље ќн нечим нанео штету? «ар те Ље ќн нечим казнио? «ар ти Ље нанео неко зло? Ќе. “и дишеш, осеЮаш своЉ пулс, а Ѕог ти говори:

Ц Ќиси дошао у храм, али те £а и даЪе волим. ∆елим да доРеш к ћени, али желим да и ти то пожелиш! ∆елим да доРеш по своЉоЉ слободноЉ воЪи.

††

ћени се веома допада када млади Ъуди добровоЪно долазе на исповест. ѕитам их:

Ц  о те Ље довео, маЉка, отац?

Ц Ќико! £а сам.

ѕостоЉе деца коЉа долазе на исповест у таЉности од родитеЪа, код куЮе о томе нико ништа не зна, они иду у храм добровоЪно. –одитеЪи таквог детета можда мисле да се он бави нечим лошим чим ниЉе код куЮе и маЉка му додиЉава своЉим проповедима, а он жели да буде ближе Ѕогу, жели и Ц долази. ќво има веома велики значаЉ. £ер постоЉе деца коЉу доводе насилно, примораваЉу их, меРутим, Ѕог не жели то, Љер Ље принуда прави пакао. јко те Ља на силу ставим у раЉ, ти Юеш се осеЮати тамо као у паклу. «ато Ље ’ристос рекао:

Ц ∆елим да ће волите, али желим да то буде ваш слободни избор, да ће заволите по своЉоЉ слободноЉ воЪи!

 ако нам често недостаЉе вера у ЅожиЉи ѕромисао и мислимо да можемо и да смо дужни да нешто одлучимо, поправимо, исправимо, упадамо у хистериЉу и говоримо: „јко одмах нешто не урадим, он Юе пропасти! јко не будем викао на своЉе дете, он Юе пропасти када порасте!“ Ќаивно сматрамо да имамо велику снагу да утичемо на Ъуде око нас, да можемо нешто да кажемо и да Юемо тиме изменити своЉе дете или блиску особу. Ќе! ЌеЮеш ти изменити своЉе дете! Ѕог то чини! ЅожиЉи ѕромисао Юе изменити твоЉе дете. √де ти Ље дете сада? √де ти Ље муж сада, твоЉ друг? ћи не знамо шта они раде, али Ље √оспод поред Ьих. Ќе можеш преко телефона пратити теби драгу особу, поставЪати му сваких 10 минута питаЬе: „√де си, шта радиш?“, „ƒа ли знаш колико Ље сати?“, „ ада Юеш се вратити куЮи?“

ЌемогуЮе Ље непрестано осеЮати ту ужасну несигурност у другог, мислити да се можда све изменило, можда ме више не волиЕ ѕотребно Ље поверити се Ѕогу и реЮи од свег срца: „Ѕоже моЉ, предаЉем у руке “воЉе човека кога волим!“ » поверовати да се √оспод брине о Ьему, смирити се. “ада Юеш видети да га Ѕог неЮе оставити.

»спричаЮу вам за Љедан храбри и неочекивани поступак —ветог ѕорфириЉа —ветогорца. £едном му Ље на исповест дошао мушкарац. »споведио Ље све своЉе грехе, осим Љедног, коЉи Ље био наЉозбиЪниЉи у Ьеговом животу. Ѕио Ље ожеЬен, али Ље варао жену са Ъубавницом. —ви су живели у јтини и таЉ човек Ље имао одраслу децу, студенте коЉи су се школовали такоРе у јтини. ќ свему томе ниЉе рекао —тарцу.  ада Ље исповест била завршена, —тарац ѕорфириЉе га Ље питао:

Ц “о Ље све? «авршио си исповест?

Ц ƒа, завршио сам.

—тарац Ље прочитао молитву за разрешеЬе грехова над Ьим. ћушкарац Ље био спреман да оде, отворио врата, меРутим, —тарац ѕорфириЉе му Ље рекао:

Ц —ачекаЉ, хоЮу да ти кажем Љош нешто.

ћушкарац се окренуо према Ьему, а сам у себи Ље помислио: „ѕа ето, а Љош и говоре да Ље он —ветитеЪ и да све види. Ќишта ниЉе ни наслутио, не зна шта криЉем од Ьега“. —тарац Ље, гледаЉуЮи му у очи, рекао:

Ц ƒозволи ми да те посаветуЉем. ∆ену са коЉом вараш своЉу супругу немоЉ више довозити у таЉ атински хотел где си увек са Ьом. Ќеко од твоЉих синова студената могу да те виде и могу веома да се наЪуте на тебе. јко Ље твоЉа страст толико снажна да ниси у стаЬу да се зауставиш, иди даЪе где те нико неЮе видети.

ћушкарац Ље изгубио моЮ говора од запрепашЮеЬа. Ѕио Ље поражен да Ље —тарац знао за Ьегов грех, али да о томе ниЉе говорио са гневом, веЮ Ље показао уважаваЬе према Ьему. Ќасилно чак ни исповест не може да се догоди. ЌемогуЮе Ље приморати човека да се исповеди ако он то сам не жели. —ам то треба да пожели и сам да говори о томе.

—тарац не само да га ниЉе прекорио, веЮ му Ље и рекао како лакше да учини грех, да Ље потребно да буде опрезниЉи да би сачувао добре односе са децом. ƒа ли можете то да замислите?

«ашто Ље —тарац ѕорфириЉе то учинио? «ар да би √оспод оставио овог човека? Ќе. ћеРутим, неопходно Ље да будеш —ветитеЪ да би некоме тако нешто рекао. —тарац Ље знао шта Юе бити даЪе. –екао му Ље:

Ц ƒао сам ти савет, меРутим, то ниЉе све. ћолиЮу се усрдно Ѕогу за тебе и ќн те неЮе оставити.

ѕрошло Ље време и таЉ човек Ље заиста изменио своЉ живот. “ада Ље дошао —тарцу и на коленима, у сузама исповедио своЉ грех. ј затим Ље —тарцу ѕорфириЉу рекао:

Ц ќче, дирнуо си ме тиме што ниси почео да ме грдиш, ниси почео да ме плашиш. ” мени се све преокренуло. »зненада сам схватио да пошто ме ти не принуРуЉеш, Ља сам морам себе да натерам да се променим. “и си успео да ми, не осуРуЉуЮи ме, помогнеш.

††

 ако Ље предивно исправЪати некога, не сваРаЉуЮи се никада са Ьим!  ако Ље добро када човек по твоЉим очима схвата шта желиш да му кажеш, када осеЮа твоЉу Ъубав и одговара истим. » где год да оде, увек Юе се вратити Љер Юе га благост твоЉе душе обавезно позвати назад. “ако Ље учинио и —тарац ѕорфириЉе. “аЉ човек Ље изменио своЉ живот без притискаЬа.  ако Ље то предивно и правилно! ƒа нас нико не приморава на силу да нешто радимо. ƒа можемо у ÷ркви да се осеЮамо слободно и да се трудимо, радосно говореЮи: „«ар могу да будем толико незахвалан према √осподу,  оЉи све види, све зна,  оЉи ме не кажЬава, даЉе ми шансу да постанем боЪи? Ќе, никако неЮу бити такав!“

Ќаш Ѕог Ље добар и милосрдан, ќн ниЉе некакво страшило коЉе нас вечно принуРуЉе. ’аЉде дакле да васпитавамо и своЉу децу без психолошког притиска, хаЉде да их не плашимо. “аЉ строги, ужасни бог коЉи нас грди, коЉи нам се чини чудовишним Ц то ниЉе наш Ѕог!

—тарац ѕаЉсиЉе Ље говорио да га Ље маЉка од малих ногу научила да се моли, не говореЮи му никада о молитви. „ ада смо били мали“, сеЮао се он, „говорили смо у себи: ‘√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме!’. Ќаша мама нас никада ниЉе приморавала да то изговарамо, ниЉе захтевала да се помолимо. ћи смо Љедноставно слушали како Ље она изговарала: ‘√осподе »сусе ’ристе, помилуЉ ме!’ док Ље месила тесто за хлеб“.

“ако Ље и потребно живети. –ади своЉ посао, а другога остави на миру. Ќе оптереЮуЉ се Ьиме. Ѕрини се за спокоЉ у своЉоЉ души, а он Юе осетити леп мирис твоЉе душе, он Юе га схватити. ћаЉка —тарца ѕаЉсиЉа им Ље додавала Љело из пеЮи и изговарала молитву, падала би виЪушка на под, она се ниЉе нервирала, разбиЉала се чаша, Ьегова маЉка се молила. „“о нам Ље она предала, осеЮали смо се као у –аЉу, волели смо да остаЉемо код куЮе и то Ље била утеха за наше родитеЪе“.

”поредите ове речи са речима Љедног младиЮа:

Ц  ада долазим куЮи, не осеЮам никакву радост. Ќе волим своЉу куЮу, иако Ље велика, лепа, прекривена теписима, клима уреРаЉима; не свиРа ми се, неприЉатно ми Ље у ЬоЉ.

«амисли се, зашто се твоЉе дете не осеЮа код куЮе тако добро, као што се осеЮао —тарац ѕаЉсиЉе у свом дому? £едном приликом ми Ље дошла маЉка Љедног младог човека и рекла:

Ц ќче, моЉ син долази теби на исповест веЮ шест месеци и ипак ниЉе престао да пуши! Ўта радиш ти све то време?

Ц ј шта ти хоЮеш да Ља радим?

Ц ѕаЕ “реба да буде неки резултат!

Ц ј ти ниси приметила никакав резултат?

Ц Ќе, моЉе дете пуши као и раниЉе!

Ц ј то што твоЉ син наставЪа да долази на исповест, без обзира што пуши, зар то ниЉе добро?

Ц јли, оче, Ља сам мислила да ти можеш да утичеш на младе.

Ц ѕа зар то ниЉе добар утицаЉ? Ўто он долази и често се исповеда?

Ц ƒа, али не само то, он треба да прекине да пуши!!!

ƒругим речима, тако ти желиш да укажеш свом детету шта треба да исправи у себи. ј како Юе он то учинити, како Юе он то исправити? јко си тако добра маЉка, зашто ти сама не учиниш то чудо, веЮ га тражиш од мене? ”ради то ти! »справи своЉе дете!

ѕостоЉе деца коЉа желе да учине сто грехова, али се боре са собом, уздржаваЉу се и учине само три, само два, само Љедан грех. ћлади човек има много жеЪа коЉе га муче. ƒуховник све то зна. «на, зато што младиЮ говори:

Ц ќче, желим да урадим и то и то, али од свега тога, Ља само пушим.

£а не говорим да Ље добро када пушиш, али и то Ље боЪе него да учиниш сто других греховаЕ Ѕог види да Ље и то пушеЬе Ц борба коЉу млади човек има. јли ЬеговоЉ маЉци то не могу да обЉасним. ќна види све по своме и сви ми гледамо на то што се догаРа, Љако уско, на Ъудски начин. Ѕог гледа на наш живот са свих страна и зна све о сваком човеку, Ьегово душевно стаЬе, проблеме, унутрашЬе расположеЬе. √овореЮи о томе, —тарац ѕаЉсиЉе Ље наводио следеЮи пример. ѕретпоставимо да Ље човек у свом животу извршио два убиства, али Ьегова унутрашЬа злоба Ље толика да жели да изврши сто убистава, меРутим он се уздржава. ћи за таквог човека вичемо:

Ц ”бица! ” затвор, иза решетака!

ј Ѕог зна да Ље таЉ човек од сто могуЮих убистава, учинио само два. ћи судимо као Ъуди, а Ѕог суди божански, зато ќн не осуРуЉе као што ми то чинимо и не изводи закЪучке коЉе ми сами изводимо. Ѕог нас воли Љер зна све о нашем карактеру и души. Ќаравно, жена коЉе се жалила на пушеЬе сина, била Ље добра и веровала у Ѕога. Ўта сам могао да ЉоЉ одговорим? –екао сам:

Ц јко си тако добра, онда ти и учини чудо! Ўта хоЮеш од мене? ”чини то сама.

Ц јли, оче, зашто тако говориш? Ўта, зар сам Ља лоша маЉка? «ашто ме грдиш?

Ц Ќе грдим те, али мораш да схватиш да понекада и деца добрих родитеЪа могу да скрену са правилног пута. —вашта се дешава. ” ЉедноЉ породици муж може бити добар, а жена учинити грех. ј у другоЉ породици Ље жена пример за врлину, а муж лако може да одступи и учини неки грех. ћеРутим, у томе нема Ьене кривице. ƒешава се тако у животу. “о уопште не значи да Ље у куЮи увек неко крив. Ѕог то допушта да би испитао наше трпЪеЬе, непоколебЪивост, смиреЬе, молитву, Ъубав, слободу човека.

£едан човек ми Ље причао о нечему што се догодило у ЬеговоЉ породици. ќдговорио сам му:

Ц ƒа ли можеш сада да заволиш своЉу жену, сада, након што Ље то урадила?  ада Ље била жена за пример, теби Ље било лако да Ље волиш, била Ље као анРео. —ада, након што Ље то учинила, да ли си у стаЬу да Ље прихватиш? ƒа ли можеш да Ље волиш истински? –аниЉе си волео савршенство. “о Ље лако. ј волети грешницу, волети блудницу, прихватити Ље, не подсетити на оно што Ље учинила, не примораваЉуЮи Ље да се осети понижено, да ли можеш? “о Юе и бити истинска Ъубав. “о Ље божанско понашаЬе. √оспод управо тако поступа. ƒа ли си у стаЬу да поступаш као ќн?

≈то, то и Љесте величина. » Ѕог позива свакога од нас да то достигнемо. —ве оно о чему сада говоримо, захтева трпЪеЬе од нас. ∆ивот захтева трпЪеЬе.

Ќеки Ъуди желе да измене друге Љако брзо, желе тренутне промене.  ада идеш у неки центар за мршавЪеЬе, тамо ти поставЪаЉу питаЬе колико килограма желиш да скинеш. “и им одговараш: „13 килограма.  олико Юе времена то захтевати? ∆елим да то иде брже“. ћеРутим, у животу се тако не дешава. ћожеш да смршаш за два месеца, али карактер ниЉе нешто што можеш да измениш за два месеца, па ни за две године. —вако има своЉ животни ритам. Ќеопходно Ље да се научиш да чекаш. ¬реме меЬа човека. Ќеопходно Ље да кажеш себи: „ѕоказаЮу трпЪеЬе ради свог детета, ради своЉе жене, ради себе самога, постепено, уз ЅожиЉу помоЮ, измениЮу се“.

£едном Ље отац —ветог —илуана замолио свог сина да припреми Љело за Ьега и раднике. Ѕио Ље петак. ћладиЮ Ље заборавио на то, припремио Љело са месом и однео га оцу. ќтац —ветог —илуана никада ниЉе нарушио пост петком, меРутим, видевши колико се радуЉе син што Ље све сам припремио, замислио се, говореЮи у себи:

Ц Ўта сада да радим? ƒа ли да му кажем да то неЮу Љести, да ли да му кажемЕ

Ќишта ниЉе рекао, захвалио Ље сину и сео да Љеде, али се у себи помолио да син некада схвати своЉу грешку. ѕрошло Ље време и —вети —илуан Ље схватио ово. ћеРутим, Ьегов отац се уздржао и ништа му ниЉе рекао. ќн се направио да ништа не схвата и не примеЮуЉе, док се ми све време увек трудимо да се покажемо паметним и говоримо: „ќткрио сам га! —ве знам о Ьему!“

£едном приликом ми Ље Љедна жена рекла:

Ц ”хватила сам свог сина. «ар сам Ља глупа, оче? ќдмах сам схватила о чему се ради. ”зела сам Ьегове ствари, помирисалаЕ —ве се осеЮало на цигарете. “ада сам му рекла: „Ўта радиш ти? ћислиш да ништа не видим?“, Љер сам схватила да пуши! Ќе може да се сакриЉе од мене!

ќдговорио сам ЉоЉ:

Ц Ѕраво за тебе, баш си паметна! ј шта се десило онда?

Ц Ќаравно, направила сам скандал!

Е ќд тада син жваЮе жваке пре него што се врати куЮи, прска своЉу одеЮу парфемом, криЉе се и осеЮа се Љако добро због тога. Мегова маЉка веЮ ништа не осеЮа. £а ЉоЉ говорим:

Ц », шта мислиш, да ли си успела?

«ар Ље то успех? “и се поносиш тиме што си тако домишЪата, а не схваташ да права мудрост ниЉе у томе да глумиш да све схваташ, веЮ у умеЮу да сачекаш мало. —ачекаш да проРе време. ћислиш да Ѕог не види то? ¬иди. јли да ли се ќн одмах меша у наш живот и кажЬава? Ќе. » ти сачекаЉ, остави га, он Юе се изменити и схватити као што Ље схватио и —вети —илуан. ќн Ље отишао до оца и питао га:

Ц ќче, реци ми, оног дана када сам ти припремио Љело са месом, ти си знао да Ље таЉ дан петак?

Ц  ако да не знам? Ѕио Ље петак и Ља сам се осеЮао као да Љедем леш, нисам се осеЮао добро.

Ц ј зашто ми ништа ниси рекао? Ќиси ме опоменуо, изгрдио, ниси ме натерао да се осеЮам лоше.

» —вети —илуан Ље схватио. Ќа таЉ начин се меЬа човек.

††

£една жена се жалила —ветом ѕаЉсиЉу на своЉу Юерку. ќна Ље била леЬа, спавала Ље до касно, имала Ље 25 година и Љош ниЉе била удата. ћаЉка Ље говорила:

Ц ќче, па како Юе се она удати ако по цео дан спава? Ќишта Ље не занима, цео дан лежи или излази са своЉим другарицама. ѕритом Ље ужасна чистуница, све ЉоЉ Ље прЪаво, ништа не жели да додирне и зато ништа и не ради.  ада се поздравЪа, обавезно пере руке алкохолним раствором. ÷ео дан шета са том флашицом. Ўта да радим са Ьом?  ако она мисли да створи породицу, како Юе бринути о куЮи, како Юе спремати Љело Ц па она ништа не зна и не жели да зна? ќчаЉна сам. —ве време ЉоЉ говорим о свему овоме, али се она не меЬа.

—тарац ѕаЉсиЉе ЉоЉ Ље одговорио:

Ц “воЉа Юерка Юе се променити само на Љедан начин.

Ц  ако?

Ц “рпЪеЬем. МоЉ проповед ниЉе потребна. Ќишта ЉоЉ немоЉ говорити. ѕокажи трпЪеЬе.

Ц » она Юе се променити?

Ц Ѕог Юе Ље изменити. —ачекаЉ мало, научи се трпЪеЬу, она веЮ ниЉе дете, има 25 година, веЮ Ље формирана. ј ако се не измени, значи да Ље достоЉна своЉе судбине. ќстави Ље на миру.

ѕрошло Ље неко време, девоЉка Ље срела младог човека у кога се заЪубила, удала се за Ьега и родила дете, научила рано да устаЉе, све стиже по куЮи, спрема и пере. Мен живот се изменио и натерао Ље да постане боЪа. ” питаЬу Ље био Ьен избор, нико Ље ниЉе приморао на то.  ада Ље након неколико година жена поново отишла —тарцу ѕаЉсиЉу, он Ље питао:

Ц Ўта ради твоЉа Юерка?

Ц ќче, све се догодило како си и рекао. ”дала се и тако изменила! —ве Ље научила.

Ц ј шта Ље са чистунством?

Ц ќ, превазишла Ље то. » дете купа и чисти га, спрема, све ради сама.

Ц ¬идиш како се променила? ƒа ли си ЉоЉ нешто говорила?

Ц Ќе, оче, нисам, како си ми и рекао. Оутала сам, предала Ље Ѕогу и чекала.

ƒа ли Ље лако показати трпЪеЬе? ћи желимо да други буду онакви каквим ми желимо да их видимо. ѕо Ъудском схватаЬу то Ље нормално, да и сам имам дете, Ља бих то исто хтео. ћеРутим, ми не знамо ЅожиЉи ѕромисао за свакога од нас. Ќама Ље неопходно да се научимо смиреЬу, да можемо да кажемо: „√оподе, предаЉем се “вом ѕромислу, не желим да се “и равнаш у односу на мене, чини са мном шта желиш“. » онда Юемо чути одговор од √оспода:

Ц £а не желим да ти диктирам, не желим да те претварам у шаховску фигуру. ∆елим да будеш среЮан.

«ато Ље неопходно потчинити се ЅожиЉоЉ воЪи и не инсистирати непрестано на испуЬаваЬу своЉе воЪе. ќво можемо достиЮи Љедино трпЪеЬем и молитвом. ƒа ли се молимо за оне коЉе волимо, да се измене? ƒа би променио човека, помоли се за Ьега. ћоли Ѕога да га ќн измени и видеЮеш како Юе се твоЉом молитвом постепено изменити. ћеРутим, ми се не молимо.

»спричаЮу вам нешто. £едне вечери се Љедан брачни пар сваРао три сата, цела зграда их Ље чула. —ваРали су се, сваРали, затим су се уморили и сели да гледаЉу телевизиЉу. “о Љест, посваРали су се, вика Ље достигла врхунац, они су истрошили батериЉе и досадило им Ље. ќнда Ље жена рекла:

Ц ƒаЉ да поЉедемо нешто!

—ели су да гледаЉу телевизиЉу, Љели и помирили се. –екао сам им:

Ц “ри сата сваРе. «а пола сата сте могли да прочитате молбени канон ѕресветоЉ Ѕогродици, само за пола сата. ƒа ли сте урадили то? Ќе, нисте могли то да урадите. Ќисте научили да се молите. Ћакше Ље сваРати се.

Ћакше Ље Љер затим вам постаЉе лакше. „ћоЉа крв се узбуди“, овим речима Ље то обЉаснио Љедан човек. ћеРутим, молитва боЪе „узбуРуЉе“ крв у твом срцу. ƒруги човек ми Ље рекао:

Ц јко се молиш заЉедно са своЉом женом или са своЉим дететом, зар можеш одмах након тога да се сваРаш са Ьима? Ќе можеш. Ќа пример, служимо неки молебан и заЉедно почиЬемо да певамо „ѕресвета Ѕогородице, спаси нас“, а затим Ља изговарам „ћолитвама —ветих ќтаца наших, √осподе »сусе ’ристе, помилуЉ и спаси нас“. ƒа ли можемо одмах након тога да се сваРамо? Ќе, након молитве ти ниЉе до сваРе.

Ќа таЉ начин, сви проблеми у куЮи, сва напетост и раздражЪивост потичу од тога што у дому нема духа молитве и мира. ћолитва Ље наЉмоЮниЉе оружЉе, наЉвеЮа помоЮ, наЉвеЮа подршка у нашем животу.

£едан момак ми Ље говорио:

Ц ќче, шта се ово дешава? Ќе могу да наРем девоЉку да учиним грех са Ьом.  ако кренем да се спремам да учиним то, у последЬем тренутку се обавезно нешто догоди и све пропадне! Ќеко ми смета!

«апрепастио сам се:

Ц Ќисам те схватио? Ўта ти смета?

Ц —метаЉу ми да учиним грех!

Ц » то те брине?

Ц Ќаравно да ме брине!

Ц £ел’ све у реду са тобом? ƒруги се моле да не греше, а ти се жалиш због обрнутог?

Ц јли Ља желим да учиним грех са девоЉком!

ѕогледаЉ га. ’вала му и за то што Ље поштено признаоЕ Ќакон неког времена ми Ље дошла Ьегова маЉка и рекла:

Ц ќче, знам на шта се жали моЉ син и откриЮу ти таЉну, али му Ље ти немоЉ реЮи. »шла сам —ветом ’аралампиЉу кога веома волим, однела сам му дар и замолила га: „—вети ’аралампиЉе, молим те, помози. Ќека мом сину, када пожели да учини било коЉе лоше дело, пожели да учини грех, ништа не поРе за руком. јли када наступи тренутак да створи породицу, када Ьегова осеЮаЬа буду озбиЪна, помози му!“ » знаш оче, сада мирно спавам! «ато што раниЉе целу ноЮ нисам могла да спавамЕ

”згред, ова жена Ље имала 12 деце, спавала Ље на поду, то Љест, молила се и од умора би заспала на поду. √оворила ми Ље: „“о Ље било мучеЬе. “олико сам се боЉала за децу, толико сам желела да остану добри, пратила сам их, звала их на телефон и они су ме лагали. —коро да сам полудела, претворила сам се у детектива. “о ниЉе био живот. “ада сам рекла себи: „Ќишта не могу сама да урадим. »Юи Юу —ветитеЪма, молиЮу се и ако Ѕогу буде угодно, све Юе се променити. ѕочела сам да се молим: ‘√осподе, знам да Юеш “и све да уредиш!’ и умирила се. —вети ’аралампиЉе се веома добро сналази, Ља сам мирна за своЉу децу.“

“ада сам схватио зашто млади човек ниЉе могао да наРе девоЉку да би учинио грех са Ьом. —метала му Ље молитва маЉке. –азмисли, да ли можеш да се молиш тако?

ƒруги млади човек Ље молио да убедим Ьегову вереницу да напусти посао у банци где Ље радила, Љер су у истоЉ канцелариЉи са Ьом радили и мушкарци. ќн се бринуо да Юе Ље они гледати. –екао сам му:

Ц —лушаЉ ме, она Ље део твог живота.  ако Юеш живети са Ьом? «ар Юеш Ље бесконачно пратити да неко други случаЉно не погледа на Ьу? «ар Ље то Ъубав? «ар Юе те она волети на силу? “и треба да се молиш и немаш права да ЉоЉ одузимаш слободу!

£едино Ъубав коЉа Ље слободна има вредност. ¬олети не значи да те затворим у куЮи и не дозвоЪавам да се виРаш са другим Ъудима да те не бих изгубио. ƒужни смо да учимо да волимо онако како нас воли √оспод.  ада човек нема избора, он не може да каже да Ље изабрао онога кога Ље изабрао добровоЪно. —лобода значи да Ља могу да бирам, поредим и изабирам тебе. ”право тако Ље било у случаЉу са овим младиЮем. Мегова вереница ми Ље рекла:

Ц ќче, што више гледам на друге мушкарце, то ми више недостаЉе моЉ вереник, Љер га Ља заиста волим.

ќн Ље то схватио, умирио се, ниЉе се више нервирао због Ьеног посла. Ќеко може да каже: „«начи, предлажеш ми да оставим све како Љесте, да се ни у шта не мешам, не бринем се уопште ни за шта и легнем да спавам мирно?“

Ќе. ”опште ти не предлажем да оставиш човека коЉи се налази поред тебе и не бринеш, веЮ да промениш начин на коЉи делуЉеш: буди стално са своЉим дететом, своЉом женом, своЉим мужем, са оним на кога желиш да утичеш, али изабери други, тихи, невидЪиви и врло ефикасни начин Ц молитву, смиреЬе, уважаваЬе друге особе и рад на своЉоЉ души.

£едном су —тарца ѕаЉсиЉа питали:

Ц Ўта радиш оче, када твоЉ парадаЉз тако расте?

Ц ѕодупирем их кочиЮима да не падну, Љер Ље парадаЉзу неопходна подршка. ћеРутим, не везуЉем их жицом, веЮ влакнима тканине коЉе узимам из неке од маЉица и везуЉем их са бригом и прецизно.

ƒакле, да, делуЉ на човека, али делуЉ брижЪиво, не притискаЉ га, да не осети твоЉе деЉство и не помисли у себи: „ ако да се избавим од Ьега, немам снаге да трпим више ово!“

ћи не можемо на силу да задржимо дете око себе. Ќекада Юе он или она имати своЉу породицу, своЉ дом, своЉу децу. Ќаше дете не припада нама, оно ниЉе наша своЉина. ћи се раРамо у утроби маЉке сами, растемо, одрастамо и Ѕог говори сваком од нас: „”зми себи сапутника да не будеш сам на путу живота и заЉедно идите ка ћени. ƒаЉем ти друга, али не да би га ти мучио или се мучио сам, веЮ зато да тражиш и наРеш свог Ѕога и научиш се да волиш и уважаваш друге Ъуде“. «атим ти Ѕог даЉе децу и говори: „–аРаЉте, будите велика породица и радуЉте се томе.“

ћеРутим, време пролази и породица се поново смаЬуЉе. ∆ени се прво дете, одлази из куЮе, затим друго Ц и породица поново постаЉе мала. » у великим породицама када се сви ожене и удаЉу, у дому поново остаЉу само два човека. ј затим наступа тренутак када поново постаЉеш усамЪен Љер Љедан од двоЉе умире. ћеРутим, ако си на почетку свог пута чуо шта ти говори √оспод, онда Юеш се учити томе, учити се да Ъубиш и научивши се, неЮеш ни од кога ништа захтевати.

Ќико мене на силу ниЉе натерао да будем свештеник као и све остале свештенике. ” сваком занимаЬу коЉим се принудно бавиш ниЉе могуЮе осетити радост. ќ овоме говорим и деци у школи: мени се допада оно што радим, Ља предаЉем добровоЪно, допада ми се што ми моЉ посао доноси задовоЪство и Ља желим тиме да се бавим. ” противном, не бих издржао.

» √оспод не принуРуЉе никога од нас насилно. » ако ми себе принуРуЉемо на нешто, треба то да чинимо добровоЪно. Ќа пример, пост представЪа самопринуРиваЬе Ц ако желиш, онда пости. јко не желиш то да радиш, немоЉ да радиш, никакве користи нема у томе да постиш на силу и мучиш се, постиш и сваРаш се са Ѕогом. “ако нешто ниЉе правилно. Ќеопходно Ље радовати се што се трудиш за Ѕога, али никада не треба притискати и прекоревати остале због тога. ∆иви у духу хришЮанске слободе и Ъубави. » што се више будеш снажио у томе, то Юе више други имати потребу за тобом.  ада примораваш другог човека да ради нешто на силу, само га одгуруЉеш од себе. ƒозволи му да оде и он Юе се обавезно вратити да би нашао утеху у твом загрЪаЉу. ќстави га на миру и он Юе сам тражити да те поново сретне. ’аЉде да запамтимо то.

Ќаравно, лакше Ље говорити него пробати са применом овог принципа у животу Љер смо сви склони да намеЮемо своЉу воЪу осталима. ћеРутим, увек треба да памтимо да управо због тога наш живот постаЉе тежак и увидимо како се то одражава на нашим меРуЪудским односима Ц и са нашом децом и меРу нама самимаЕ

—ветосавЪе

29 / 01 / 2018

     оментари:

    2018-02-08
    22:12
    Ѕ:
    ’¬јЋј,ќпрости те.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0