Srpska

 ада хришЮанство прегази време

††††

” ƒругу недеЪу ¬еликог поста

ƒруга недеЪа ¬еликог поста се Љош назива и „ЌедеЪа светотворних постова“. ÷рква обележава спомен на светитеЪа √ригориЉа ѕаламу, великог богослова XIV века, „проповедника благодати“, како му се пева у тропару. —ветитеЪ √ригориЉе нас учи о ЌетварноЉ “аворскоЉ ЅожанскоЉ светлости ѕреображеЬа, коЉа нема почетак, ни краЉ, него увек пребива тамо где Ље √оспод, у ÷ркви МеговоЉ, и ми смо призвани да будемо сведоци ове светлости. ћожемо да видимо ову светлост, ако ЉоЉ се приопштимо по дару ’риста, по мери очишЮеЬа наших срца.

 ада хришЮанство прегази време, тако да оно не буде више никоме претЬа, онда Юе Ьегови неприЉатеЪи, Љавни или притаЉени, са изненаРеЬем погледати на времена Ьегове прошле славе. Ќе плашеЮи се благодати коЉа ЪубавЪу сагорева срца, неЮе узносити похвале монашком делаЬу, нити Юе хвалити ни са чим неупоредиву лепоту богослужеЬа, црквене речи, савршенство хришЮанске филозофиЉе. Ѕио Ље то, реЮи Юе они, велики моменат наше цивилизациЉе. ќни Юе признати способност хришЮанства да проникне у дубине Ъудског духа. ќ Ьеговим моралним и духовним вредностима говориЮе са поштоваЬем, помешаним са тугом. ѕодвуЮи Юе да Ље, без обзира на неке негативне карактеристике, сувишни догматизам и елементе фанатизма, хришЮанство помогло човечанству у Ьеговом формираЬу и развоЉу. »згубивши постепено своЉу бескорисну тежЬу ка небесима, успело Ље да се оваплоти у овоземаЪском. јли, додаЮе они, на краЉу краЉева, као и све на свету, оно Юе само себе исцрпети. ” исто време, у прелепим храмовима са иконама Ц ремек делима, чуЮе се древни знамени распеви и пред очима радозналих показиваЮе се евхаристиЉски судови Ч драгоцени музеЉски предмети.

 ада хришЮанство не буде више никоме сметало, као што Ље рекао Љедан од богослова, на краЉу Юе му, по правди, одати пошту и то Юе бити нешто попут посмртне похвале. “ада Юе наступити потпуно славЪеЬе греха и смрти. «а умножаваЬе безакоЬа охладнеЮе Ъубав; со неЮе више бити слана, сунце Юе заЮи и месец неЮе давати светла.

¬идимо да неприЉатеЪ има озбиЪне намере. «ато, не само утеху меРу неподношЪивом тугом, него и —амог ”тешитеЪа ƒуха »стине тражимо у ¬еликом посту. —вети »гнатиЉе ЅрЉанчанинов се молио за свог друга: „√осподе, даЉ Ћеониду духовну утеху, да би Ьегова вера постала жива, срдачна, а не само услишене речи!“ ѕреподобни —илуан јтонски се тако молио за сав народ.

ј оптински старац ЌектариЉе, коЉи Ље често говорио: „ ако могу бити наследник преРашЬих стараца! Михова благодат Ље била читав хлеб, а моЉа свега зрно“.  ао одговор на питаЬе Љедне своЉе духовне кЮери, да ли Ље истина да су се сви признаци ƒругог ƒоласка испунили, говорио Ље: Ќе, нису сви. јли, наравно, и телесне очи виде, а духовним Ље откривено, да Ље раниЉе ÷рква била распростраЬена по свом хоризонту, а сада Ље као кружиЮ; а у последЬе дане пред долазак ’ристов, она Юе се сва сачувати у таквом облику: Љедан православни епископ, Љедан православни ЉереЉ, и Љедан православни мирЉанин. Ќе кажем ти да цркава неЮе бити, оне Юе бити, али Юе се ѕравославЪе само у таквом облику сачувати.“ „ќбрати пажЬу на ове речи, Ч додао Ље он, Ч схвати. £ер Юе тако бити у читавом свету“.

–азуме се, старац ЌектариЉе, вероватно ниЉе у буквалном смислу мислио да Юе остати Љедан епископ, Љедан свештеник, и Љедан мирЉанин, веЮ Ље мислио на то, да докле год постоЉи у ÷ркви макар Љедан човек коЉи истински тражи спасеЬа, само ради тог Љедног човека √оспод не узима од Ме благодат. ЌастаЮе таква искушеЬа, да без умножене благодати нико, ни Љедан човек неЮе моЮи да се одржи у истини и Ъубави.

≈во о чему нам говори данашЬи празник. ћеРу лажима коЉе владаЉу, сваки хришЮанин мора бити богослов, Ч онаЉ коЉи може да каже реч о Ѕогу, не зато што зна све о ’ристу, веЮ зато што зна ’риста.  ао што Ље —ам ’ристос говорио: „ и познаЉем своЉе, и ћоЉи ћене познаЉу“ (»н. 10, 14). “ако треба да проРемо период ѕоста, да бисмо на краЉу, заЉедно са ÷рквом, запевали не Љедним устима; „¬оскресение ’ристово видевше“. —лично апостолима, о коЉима смо чули у £еванРеЪу на свеноЮном бдениЉу, треба сами да се дотакнемо рана Мегових и ¬аскрсеЬа Меговог, Љер Юе без тога бити немогуЮе живети. ƒа бисмо могли да говоримо другима не само оно што смо чули, него и оно што смо видели своЉим очима, оно чега су се дотакле наше руке, Ч —лово ∆ивота, Љер нам се ∆ивот Љавио. Ѕогослови постаЉемо молитвом и постом. ЅогословЪе Ље наставак молитве (треба да буде Љедан исти Љезик Ч онаЉ на коЉем се говори са Ѕогом) и наставак поста, узвраЮаЬе даваЬем целог себе, свом душом и телом, ’ристу Ѕогу. —вима су нам познате речи: „јко си богослов, молитва ти Ље чиста, и ако се чисто молиш, богослов си“.

≈во меРу каквим опасностима се налазимо. ѕрво чисто Ъудска мудрост, за коЉу потребе живота у ƒуху изгледаЉу као бесмислица, а за Ьом и распад сазнаЬа и општа погибиЉа. Ќе наступа одмах, како Ље говорио “еофан «атворник, богоборни атеизам, него Ље испрва просто неко неодрицаЬе „вишег разума“. ћеРутим, наш Ѕог Ље веЮи од „вишег разума“, ќн Ље ќтац,  оЉи воли, и —ин  оЉи Ље био разапет и победио смрт, и ƒух —вети коЉи Ље —ветлост што ѕросветЪава сваког човека приликом доласка на свет.

¬реме поста и молитве. —тоЉ намртво, хришЮанине, буди спреман да платиш свом крвЪу своЉом за Љедну кап благодати, скупо исплаЮену! “реба да их онеспособимо, да им не дамо да победе, треба да задржимо зло Ч да будемо „бедем“Ч они коЉи су заправо причасници тврРаве ЅожиЉе, благодати —ветог ƒуха. “реба да запушимо уста трулежи и лажи, веЮ отворена за последЬи приговор ÷ркви.

08 / 03 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0