Srpska

ƒан сеЮаЬа на Љасеновачке жртве

—пирала злочина од ѕага, £адовног, преко £асеновца, √радишке, до —аЉмишта,  рагуЉевца, према Ѕроду, ѕребиловцима, херцеговачким Љамама однела Ље милион жртава српског народа у ƒругом светском рату

—веЮе у ƒоЬоЉ √радини (‘о≠то “анЉуг) —веЮе у ƒоЬоЉ √радини (‘о≠то “анЉуг)
††††

ќд нашег сталног дописника

ЅаЬалука Ц ” наЉвеЮем стратишту Ц ƒоЬоЉ √радини, малом месту у –епублици —рпскоЉ, смештеном на обали реке —аве Ц преко пута некадашЬег концентрационог логора £асеновац, –епублика —рпска и —рбиЉа су обележиле ƒан сеЮаЬа на жртве усташког злочина Ц геноцида у концентрационом логору £асеновац. Ѕио Ље то логор смрти под окриЪем Ќезависне државе ’рватске (Ќƒ’), коЉи се по многоброЉним историЉским изворима од осталих нацистичких логора разликовао по бестиЉалности по коЉима су жртве скончавале. » по томе што припадници усташког режима у логорима Ќƒ’ нису штедели ни децу.

” обраЮаЬу на комеморациЉи у —помен-подручЉу „ƒоЬа √радина” председник –— ћилорад ƒодик рекао Ље да Ље концентрациони логор £асеновац био државни проЉекат Ќƒ’ за коЉи никада нико ниЉе одговарао и коЉи ни до данас нема своЉу званичну категоризациЉу као геноцид на —рбима, £евреЉима и –омима.

‘ото ћинистарство одбране —рбиЉе ‘ото ћинистарство одбране —рбиЉе
††††

„“а спирала места злочина Ц од ѕага, £адовног, преко £асеновца, √радишке, до —аЉмишта,  рагуЉевца, па поново према Ѕроду, ѕребиловцима, херцеговачким Љамама, однела Ље милион жртава српског народа у ƒругом светском рату. ”биЉали су нас, а нису ни знали зашто то чине, али су у томе уживали Љер се никада нису уморили, стали, престали, чули Љаук, плач маЉке и детета”, рекао Ље ƒодик.

ƒодик Ље потом рекао да су —рби страдали због две страшне ствари у своЉоЉ историЉи Ц страха и илузиЉе. „ѕаралишуЮег страха од тог монструозног логора и илузиЉе комунистичке £угославиЉе у коЉоЉ Ље разграРена снага српске националне државе. “а илузиЉа Ље опет довела до страдаЬа —рба и она мора да нестане”, рекао Ље ƒодик.

ƒодао Ље да —рби не би страдали ни у ƒругом светском рату да су имали државу, рекавши да се неЮе одустати од права добиЉених ƒеЉтонским споразумом. „ЌеЮемо да западнемо у страх нити да прихватимо илузиЉе ствараЬа друштва над коЉим Ље пропала бивша £угославиЉа”, истакао Ље председник –—. Ќагласио Ље да —рби као народ желе мир.

ѕредседница —купштине —рбиЉе ћаЉа √оЉковиЮ у обраЮаЬу Ље навела да се страхоте почиЬених злочина у Љедном од наЉстрашниЉих концентрационих логора и стратишта у ƒругом светском рату не огледаЉу само кроз броЉ свирепо убиЉених невиних жртава, веЮ у томе што Ље то био државни проЉекат Ќƒ’, чиЉе Ље циЪ био затираЬе читавих народа Ц —рба, £евреЉа, –ома и осталих коЉи другачиЉе мисле.

‘ото ћинистарство одбране —рбиЉе ‘ото ћинистарство одбране —рбиЉе
††††

» на другим стратиштима Ќƒ’, £астребарско, —тара √радишка, —исак, £адовно и другим знаним и незнаним стратиштима, додала Ље она, дешавали су се стравични злочини а Ъуди су истребЪивани систематски, смишЪено и организовано.

” темеЪу Ќƒ’ били су мржЬа и расизам, а √оЉковиЮева напомиЬе како то зло „ниЉе потпуно нестало урушаваЬем те државне творевине”, па наводи да се о монструозности Яелата неосетЪивих и на крике деце и маЉки мора гласно говорити. „“ражеЮи правду за жртве у жеЪи да градимо боЪи регион и свет, наш одговор на насиЪе и екстремизам Ље Љош снажниЉа приврженост миру и сарадЬи. ЌеЮемо дозволити да се ови страшни злочини негираЉу, оправдаваЉу и икада забораве, због жртава и потомака, мира и стабилности коЉе желимо да градимо с онима коЉи то желе. Ќашу слободу и достоЉанство смо платили ужасном ценом, никада се тога не смемо одреЮи”, рекла Ље √оЉковиЮева.

‘ото ћинистарство одбране —рбиЉе ‘ото ћинистарство одбране —рбиЉе
††††

” ÷ркви —ветих апостола ѕетра и ѕавла служена Ље литургиЉа, комеморациЉа Ље почела полагаЬем венаца на гробном поЪу “ополе, а помен жртвама уз верски обред предводили су представници православне, ЉевреЉске и ромске верске заЉеднице.

ƒану сеЮаЬа су присуствовали представници –—, Ѕи’ и —рбиЉе, поред √оЉковиЮеве и министар јлександар ¬улин, те представници »зраела, као и меРународне заЉеднице и дипломатског кора. ћеРу осталима, и амерички и руски амбасадори у Ѕи’, ћорин  ормак и ѕетар »ванцов, те специЉални представник ≈” Ћарс √унар ¬игемарк.

«а 1.337 дана убиЉено више од 20.000 деце

—истем концентрационих логора £асеновац наЉвеЮе Ље стратиште у ƒругом светском рату на териториЉи бивше £угославиЉе. ќ броЉу жртава Љош постоЉе спореЬа.

ЅаЬалучки медиЉи подсеЮаЉу на податке из ексхумациЉа коЉе Ље урадила државна комисиЉа ‘едеративне Ќародне –епублике £угославиЉе, а коЉе Ље, измеРу осталих, потврдио центар „—имон ¬изентал”, по коЉима Ље у Љасеновачким логорима нестало 500.000 —рба, 80.000 –ома, 32.000 £евреЉа и неколико десетина хиЪада антифашиста различитих националности. ” мемориЉалном комплексу £асеновац у ’рватскоЉ као жртве су наведени само они коЉи су идентификовани, односно 83.145 убиЉених, што Ље броЉ коЉи се као релевантан користи у ’рватскоЉ.

ћедиЉи у –— подсеЮаЉу да Ље меРу страдалима, за 1.337 дана постоЉаЬа логора £асеновац, било више од 20.000 деце. Ћогор ƒоЬа √радина оформЪен Ље 1942. у систему усташког логора £асеновац, а био Ље активан све до завршетка ƒругог светског рата 1945. и слома Ќƒ’. ѕростирао се на 116 хектара, са 64.800 квадратних метара масовних гробница, а у Ьему Ље, преноси –адио-телевизиЉа –—, убиЉено и закопано 360.000 Ъуди, углавном —рба.

ћладен  ременовиЮ

ѕолитика

16 / 04 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0