Srpska

—едам месеци Ц цела епоха

††††

ќвог лета, тачниЉе 3.Љуна, —вето-¬аведеЬски ставропигиЉални мушки манастир ќптина ѕустиЬа Юе прославити 30.годишЬицу од служеЬа прве ЋитугриЉе и враЮаЬа манастира ÷ркви. —еЮаЬа Ъуди, савременика тог доба, када Ље враЮена колевка руског старчества, помажу нам не само да замислимо догаРаЉе нове црквене историЉе, него и да осетимо дух прошлих времена, да га срцем дотакнемо, да осетимо Ьегов колорит.  ада су, у полуразрушеноЉ ќптина ѕустиЬи одслужили прву ЋитургиЉу, наш саговорник се налазио на другом месту, пошто Ље добио ново одговорно послушаЬе. ћеРутим, према мишЪеЬима оних коЉи су стаЉали код извора поновног раРаЬа свете обитеЪи, управо Ље он Ц у то време Љеромонах £осиф, помоЮник економа —вето-ƒаниловог манастира Ц припремио манастир да се у Ьему разгори кандило монашког живота. ЌаставЪамо циклус беседа посвеЮених догаРаЉу од велике историЉске важности за верни народ –усиЉе.

ЅаЮушка, са интересоваЬем коЉи не ЉеЬава, погледала сам документарни филм „јрхимандрит £осиф. —оловецка прошлост“, коЉи Ље посвеЮен вашем 14-то годишЬем служеЬу на —оловкам, као настоЉатеЪа —оловецког манастира. ” филму се присеЮате ќптина ѕустиЬе. Ќеке чиЬенице, детаЪи, се, вероватно, савременим, оцрковЪеним, младим Ъудима чине невероватне. Ќа пример: намесник —вето-ƒаниловог манастира архимандрит “ихон (≈меЪанов), сада Ц митрополит Ќовосибирски и Ѕердски Ц рекао ¬ам Ље, да ¬и, Љеромонах (!) ни случаЉно не идете у ќптину у мантиЉи.

ѕремда се то и десило незадуго до великог ЉубилеЉа Ц хиЪадугодишЬице  рштеЬа –усиЉе, догаРаЉа коЉи Ље, како нам Ље познато, постао тачка преврата у рускоЉ историЉи XX века, премда су  ѕ—— и  омитет глубоког бушеЬа (тако смо дешифровали скраЮеницу  √Ѕ) били тада Љош на снази и нису губили на популарности. Ўта значе активности  √Ѕ, на своЉоЉ кожи сам осетио. ћоЉу сестру замало да су затворили, Љер су Ьена три брата, укЪучуЉуЮи и мене, уписали семинариЉу. ѕовереник —овЉета за религиЉу у –ЉазанскоЉ области, тужио Љу Ље, и само благодареЮи владици —имону (Ќовикову), изузетном рЉазанском архиЉереЉу, коЉи Ље привлачио Ъуде своЉом духовном мудрошЮу, дубоким богословским знаЬима, и поражаваЉуЮом ЉедноставношЮу у разговору, беда Ље успешно одвраЮена. ƒакле, да бих избегао неприЉатности, отишао сам у ќптина ѕустиЬу у световноЉ одеЮи, како ми Ље и речено. ѕодрасник и епитрахиЪ сам ставио у ташну, коЉу сам понео са собом. ћанастирске просториЉе нису биле враЮене ÷ркви, али без обзира на то, требало Ље радити рестаурациЉу, и стога су са мном у обитеЪ пошли радници из ”праве за рестаурациЉу и изградЬу ћосковског ƒаниловског манастира. Ѕило Ље то октобра 1987.године, уочи празника старца јмвросиЉа ќптинског. „ини ми се, чак сам и сигуран, да нисам случаЉно тамо завршио. ѕостоЉи предисториЉа коЉу би требало да испричам. “оком студираЬа у ћосковскоЉ духовноЉ семинариЉи, прво сам био црквеЬак, затим стариЉи црквеЬак, потом стариЉи ипоРакон. £едном приликом сам угледао на прозору, у олтару наше факултетске капеле синодик ќптинских стараца. ѕочео сам редовно да их помиЬем. ƒок сам био на четвртоЉ години студиЉа и пошто сам се замонашио, схватио сам да Юе ускоро доЮи време када Юу морати да напустим зидове алма матер. » преписао сам имена из синодика у свеску.  ада сам 1986.године пребачен у ƒанилов манастир, наставио сам да помиЬем ќптинске старце.

††††

√оспод Ље тако премудро све уредио, да Ље директор  озеЪске поЪопривредне школе, на дан нашег доласка био у болници, па сам се, са Ьеговим негативним односом према ÷ркви и верницима, а посебно према монасима, сусрео нешто касниЉе. ƒо тада ми Ље заменик директора школе доделио у двоспратном корпусу собу на првом спрату, а раднике су сместили на други. ѕреградио сам собу завесом: добио сам спаваЮу и, грубо говореЮи, дневну.  асниЉе, када се поЉавио и директор, питао сам га да ли би могао да нам уступи таЉ корпус, на шта ми Ље он одговорио: „Ќе корпус, него ни Љедан квадратни метар вам неЮу оставити! ћарш, идите у трпезариЉски корпус, тамо се сместите.“ ќдвео ме Ље у трпезариЉу на други спрат. ѕодижем очи Ц маЉко моЉа! Ѕило Ље веЮ касно, и изнад мене се простирало небо и сЉаЉ звезди. “о Ље био северозападни обЉекат, без плафона и крова. »скено говореЮи, сневеселио сам се. ѕожалио сам се момцима-радницима из ƒаниловог манастира. ќни су ме, за сваку похвалу, одмах умирили, ободрили: „ќче £осифе, не брините се, презимиЮемо. ЌаручиЮемо летве, шпер-плоче, битумен, све Юемо урадити“. «аиста, све су наручили и урадили. ј даЪе, десило се мало чудо. »зашао сам да се прошетам, и решио да погледам у неку просториЉу испод. »споставило се да Ље то котларница. ”познао сам се са ложачем, азербеЯанцем по националности, и питао сам га да ли може да може да пронаРе маЉстора да бисмо урадили греЉаЬе. ќдговорио Ље: „Ќема проблема, урадиЮемо“. » право из котларнице нам Ље стигло греЉаЬе.

«начи, дошавши у разрушену обитеЪ, где су били тешки животни услови, ¬и сте, са радницима ƒаниловог манастира, презимили у топлом?

ƒа, живот се некако уреРивао. «амислите, у фебруару месецу долази ми директор школе и строго пита, зашто сам отворио прозор. ¬ели, ученици му се смрзаваЉу у учионицама, а овде, по хладноЮи прозор отворен! „—ада Юу га затворити и изаЮи, а ¬и овде поседите“, Ц замолио сам га, уз осмех. ѕосле неког времена, враЮам се и видим: директор седи уз отворен прозор. „ѕа овде нема ваздуха!“ Ц говори избезумЪено.  ако и да се не избезуми: Ьему се ученици смрзаваЉу, а код нас у фебруару вруЮина! ћорао сам да га подсетим како сам га молио за другу просториЉу и како ме Ље одбио. » да нам Ље он, директор ѕ“”, дао корпус у коЉи Ље у почетку било страшно улазити. ћи смо средили обЉекат, и сада Ље функционалан.

ј мантиЉу сте извадили из ташне?

»звадио. Ќеочекивано, 7.новембра, на 60.годишЬицу ќктобарске револуциЉе, у обитеЪ Ље дошао повереник —овЉета за религиЉе за  алушку област. “реба да признам, помислио сам: ево, бес га Ље довео овамо! ƒа у оквиру празничне демонстрациЉе шетао по  алузи! јли ми Ље √оспод послао Љедну плодотворну мисао: треба из свега извлачити корист.  ада Ље неочекивани гост стигао, Ља сам се молио. —кинуо сам епитрахиЪ, остао у мантиЉи. —местио сам повереника за сто и почео сам да му причам чиме се бавимо. «атим сам предложио да се заЉедно прошетамо по поседу: боЪе Ље кад човек види све своЉим очима. ”радио сам то промишЪено, интересовала ме Ље Ьегова реакциЉа: шта Юе реЮи на моЉу мантиЉу. јко реакциЉа буде негативна, мораЮу да скинем. јко преЮути, моЮиЮу да Ље носим без опаски. ѕреЮутао Ље. ƒанас причам оваЉ случаЉ, као неку баЉку.

††††

√орка баЉка, оче, среЮом из прошлости. –еците, колико интензивно сте проживЪавали одваЉаЬе од литургиЉског живота?

Ѕио сам у вези са ƒаниловим манастиром, коЉи, иако Ље био у рушевинама, и прекривен рововима, ипак Ље одреРену суму новца одваЉано за обнову ќптина ѕустиЬе. »шао сам за Ьима, односио авансни предрачун у рачуноводство, правдао сваки потрошени рубаЪ. £едном приликом, намесник архимандрит “ихон ми Ље рекао: „—ваке суботе долази овамо, служи, а у понедеЪак се враЮаЉ у своЉу ќптину“. —воЉу!  ада сам дошао у ќптину, прво што смо урадили, почели смо да се молимо. —лужили смо ЉутреЬе и вечерЬе, а у ¬еликом посту смо, у суботе, почели да читамо молитве за упокоЉене. ∆ена, коЉа Ље код нас спремала, “атЉана, Љедном Ље упитала: „ќче £осифе, можемо ли да долазимо код вас, а не  озеЪск?“ ќдговорио сам позитивно, и веза се моментално успоставила. ЌаЉважниЉе Ље што Ље на том месту опет прозвучала молитва. ¬атрена, суштински искрена. ѕомиЬали смо ќптинске старце. ѕомиЬали смо упокоЉене, чиЉа Ље имена народ оставЪао. ѕостоЉи непроменЪиви закон духовног живота: тело без душе Ље мртво. ѕред нашим очима, душа ќптина ѕустиЬе Ље оживела.

ќче, али ако говоримо о практичним стварима, монаси коЉи су послати овде да обнавЪаЉу манастир, приписуЉу ¬ам заслугу, да сте, пре свега, оспособили за богослужеЬа надвратну ¬ладимирску цркву, саграРену на кули са јнРелом на ветруЪи. ”право Ље у овоЉ цркви три децениЉе уназад служена прва Ѕожанствена литургиЉа.

“о такоРе има своЉу предисториЉу, са интересантним превратима. ” Љедан од моЉих долазака у ƒанилов манастир, намесник ми Ље рекао: „” фебруару Юе у ќптину ѕустиЬу доЮи намесник, спремаЉ храм“. ” повратку, одмах сам отишао директору  озеЪске поЪопривредне школе и обавестио да имам нареРеЬе да спремам храм за богослужеЬа. Ќа шта ми Ље оваЉ одговорио: „Ќикакав храм ти неЮеш добити! “ребаЉу нам просториЉе“. “ада сам се упутио у  озеЪск, у извршни комитет, чиЉи Ље председник била жена. ѕошто Ље саслушала моЉе излагаЬе и питаЬе за савет, како да поступим Ц да ли да враЮам раднике у ƒанилов манастир, или да им даЉем посао, одговорила Ље да сада, овог тренутка не може ништа посаветовати. —ама Юе доЮи у ќптину, погледати, проникнути у смисао, и тек након тога донети закЪучак. —тигла Ље, и ушла са северне стране у ¬аведеЬски храм.  ако Ље згазила на трули дрвени под, тако ЉоЉ Ље даска под ногама пукла. –астоЉаЬе измеРу пода и земЪе било Ље мало, па на сву среЮу, председници се ниЉе ништа десило. «ато Ље могла у ходу да оцени ситуациЉу. –екла Ље директору школе: „¬и сте мислили овде да правите учионице? ƒаЉем вам недеЪу дана да ослободите просториЉе, нека граде храм“. —а стране су стаЉали стругови. ” недеЪу сам отишао на службу у ƒанилов манастир, и замолио протомаЉстора коЉи Ље такоРе био из ƒанилова, да се договори са руководством Љедне воЉне Љединице, да воЉници камионима однесу машине из храма. ¬ратио сам се у понедеЪак и био сам шокиран. —тругови леже на земЪи, а ручке поломЪене. ƒиректор школе ми Ље претио судом. јли, пре свега, наредбу председника исполкома, да испразни просториЉу у року од недеЪу дана ниЉе испунио. ƒруго, сам нисам био тог дана у ќптини. —ве у свему, средило се.

††††

ќ тешким узаЉамним односима са тим чевеком по презимену јгеЉев, коЉи се осеЮао као пуноправни домаЮин у ќптиноЉ ѕустиЬи, и коЉи ниЉе желео у ЬоЉ да види никакве монахе, сеЮао се и после 30 година, први настоЉатеЪ обновЪеног манастира, митрополит ¬ладимирски и —уздаЪски ≈влогиЉе. јли, први ударац сте ¬и примили. » шта Ље на краЉу било са храмом ¬аведеЬа?

ƒесило се следеЮе. ѕрипремили смо Љужни параклис, у част светог Ќиколе, али Ље архимандрит “ихон, до коЉег су, по свему судеЮи, дошле нетачне информациЉе, загрмео: „ акве ти тамо службе правиш?  ако смеш?“ £а сам одговорио да врло добро знам: без архиЉереЉског благослова не смем да служим, па се зато само окупЪамо у параклису и служимо молитвено правило. ќтац “ихон Ље наредио да се расклопи иконостас. £едном Ље рекао, двапут, па Ље решио да пошаЪе у контролу свог келеЉника. “у ме Ље √оспод просветлио да пронаРем ново место за иконостас. ”гледавши изнад ÷арских двери просториЉу, у коЉу, из неЉасног разлога ниЉе било улаза, обратио сам се директору музеЉа за обЉашЬеЬем. ƒобио сам одговор како Ље све обновЪено, ставЪен нови под, али због предострожности од деце коЉа би могла да направе пожар, врата су морала да се зазидаЉу. ƒаЪе Ље речено, кобаЉаги, да, ако преузмем на себе одговорност за пожарну безопасност, показаЮе ми прорез за врата. ѕоказали су.  ада Ље келеЉник намесника дошао „у контролу“ ми смо веЮ расклопили дрвени иконостас у параклису светог Ќиколе, и пренели га у надвратни храм. ѕри чему се по размерама одлично уклопио! ѕотом Ље »здавачко одеЪеЬе ћосковске ѕатриЉаршиЉе направило фотографиЉе икона и ми смо их по редоследи налепили.  асниЉе, како су ми причали, архимандрит ≈влогиЉе (—мирнов), Ље у маЉу 1988.године послат тамо овамо као намесник. –адосно се изненадио: „Ќевероватно, храм Ље спреман за богослужеЬе!“ “акво Ље чудо учинио √оспод!

“о су биле копиЉе икона?

Ќе, баш колор фотографиЉе великог формата.

ќче £осифе, из горенаведеног документарног филма сам сазнала да се током вашег периода у ќптина ѕустиЬи десио догаРаЉ од посебне важности за ¬ашу породицу. ¬аше мама и сестра су се замонашиле.  ако се то десило?

«нао сам да Ље моЉа мама (÷арство ЉоЉ Ќебеско и вечни покоЉ) од малих ногу желела да буде монахиЬа. £ош као дете Ље молила мог деду да Ље у будуЮности отпусти у манастир. ƒеда Ље одговорио да се манастири затвараЉу, да се цркве руше Ц и где да Ље пусти? 1987.године мама Ље оболела од перитонитиса. ѕребацили су Ље у –Љазан моЉоЉ сестри, та ми Ље написала телеграм: „ћама се лоше осеЮа. ƒоРи.“ ƒолазим, и схиархимандрит —ерафим (Ѕлохин), захваЪуЉуЮи коме сам Ља у своЉе време одабрао монашки пут, говори: „«амонаши Ље“. —естра Ље исто тежила монаштву, стога сам их обе, по благослову оца —ерафима, замонашио: маму Ц са именом ћариЉа, и сестру са именом Ќеонила. “ако Ље √оспод испунио давну мамину жеЪу... ѕотом Ље она била са мном у Ўацку –Љазанске епархиЉе, где сам морао да се потрудим око уреРеЬа —вето-ЌикоЪског храма. «атим у мушком манастиру —ветог £ована Ѕогослова у селу ѕошчупово код –Љазана, где су ме послали да обнавЪам обитеЪ, и где Ље мама имала послушаЬе у трпезариЉи.  ада Ље фебруара 1992.године, ѕатриЉарх јлексиЉе II своЉим ”казом поставио мене за намесника обитеЪи на —оловках, стара монахиЬа ћариЉа кренула Ље са мном у оваЉ сурови и прелепи краЉ. ¬еЮ сам говорио новинарима да ми Ље мама много причала о нашоЉ породици. ѕо ЬеноЉ линиЉи, били су то благочестиви преци. —матра се да Ље Ьиховим молитвама троЉе из наше породице примило монаштво Ц мама, сестра и Ља, док су двоЉица браЮе постали свештеници.

ќ безграничноЉ милости ЅожиЉоЉ говори и чиЬеница да сте, када вам Ље било свега 20 година, по повратку из воЉске, први пут угледали свештеника, први пут се причестили, после чега ¬ас Ље √оспод узео за руку и повео путем спасеЬа.

Ќеизмерно сам благодаран √осподу за то што Ље ќн уложио у моЉу душу Ъубав према храму и молитви. ѕриликом ступаЬа у семинариЉу, 1978.године ми Ље владика —имон, код коЉег сам пре служио као ипоРакон, наредио да редовно одлазим на братски молебан преподобном —ергиЉу. ”верио сам га да Юе тако и бити. Ќа шта Ље он, некадашЬи инспектор —еминариЉе и јкадемиЉе, са осмехом одговорио: „«нам вас! ћатуранти сви иду. —еминаристи са прве и друге године исто скоро сви иду. —а треЮе године маЬе, са четврте Љош маЬе, а студенти јкадемиЉе Ц иду само изабрани“. £а сам много волео братски молебан, па сам обеЮаЬе коЉе сам дао, и одржао.

£едном приликом се отац ≈всевиЉе (—авин), коЉи Ље био намесник (сада митрополит ѕсковски и ѕорховски, од недавно умировЪени) заинтересовао: „¬аЬа, видим, често одлазиш на братски молебан. “ешко ти Ље?“ Ц „Ќе, оче, Ц одговарам му. Ц ƒопада ми се, даЉе ми снагу“. ” семинариЉи нас Ље у соби било по 15-20. ѕосле братског молебна сам одлазио у амфитеатар и тамо се молио. “о Ље постало моЉе омиЪено занимаЬе. јко Ље учионица била заузета, ишао сам у врт, шетао по диЉагонали и читао молитве из каноника.

††††

ЅаЮушка, можемо ли реЮи да Ље време коЉе сте провели у ќптина ѕустиЬи, мада и кратко, свега седам месеци, било за вас читава епоха?

Ќаравно да може. ћада, треба додати, за мене Ље све било епоха. » служеЬе у манастиру светог £ована Ѕогослова у селу ѕошчупово, где сам имао послушаЬе благаЉника, а затим економа манастира и где сам видео необичан раст духа! —ве Ље кипело и врило, као да смо имали геЉзир! » послушаЬе намесника у другом обновЪеном манастиру Ц —оловецком Ц исто Љедна епоха.  уда год би ме √оспод слао, све ми Ље постаЉало домаЮе и блиско. » Ъуди, и зидови.

ќ обнавЪаЬу манастира —оловки Юемо се вратити у другом интервЉуу. —ада бих желела да питам: ƒа ли се видели обновЪену ќптину ѕустиЬу?

—амо Љедном. ћислим да Ље то било 1994.године. ћорао сам често да путуЉем за ћоскву, да решавам питаЬе —оловецког манастира са ѕатриЉархом јлексиЉем II, али нисам желео на дуго да напуштам обитеЪ, зато никуда даЪе нисам одлазио. £едном приликом, када сам одлазио код —вЉатЉеЉшег, Ќамесник ќптина ѕустиЬе блаженопочивши, архимандрит ¬енедикт (ѕеЬков) ме Ље позвао на неку прославу. Ѕио сам приморан да променим устаЪену маршруту, да посетим светиЬу за коЉу ме Ље везивало много успомена.

ќбрадовале су ме добре промене у ЬоЉ...  ада сам, после тешког хеморагиЉског инфаркта 2006.године (а прогнозе доктора су биле следеЮе: 99 процената да неЮу преживети, и само 1 проценат да хоЮу) по сеЮаЬу сам окренуо броЉ оца ¬енедикта. ѕозвао ме Ље да посетим обновЪени скит £ована ѕретече. “о сада имам аутомобил-аутоматик и сваки дан (изузетак Ље двонедеЪна рехабилитациЉа у болници, два пута годишЬе), и одлазим у манастир £ована Ѕогослова на ЋитургиЉу и вечерЬу службу. ј тада ниЉе имао ко да ме довезе до ќптине, па сам морао да се захвалим баЮушки на позиву и одбиЉем. –еЮи Юу да ме за скит везуЉе не баш лепо сеЮаЬе. —а болом у души се сеЮам да Ље у скиту, на горЬем месту висио...портрет Ћава “олстоЉа. ѕосле су ми испричали, да Ље приликом освеЮеЬа скита 1990.године присноблажени митрополит ¬ладимир (—абодан), будуЮи ѕредстоЉатеЪ ”краЉинске ѕравославне ÷ркве ћосковског ѕатриЉархата, питао директора музеЉа (тада Ље скит био у власништву музеЉа): „ акво сте то чудовиште окачили?“

* * *††††

††††

” наставку разговора о безграничноЉ милости ЅожиЉоЉ, навешЮу Љош Љедан пример, у вези са моЉим саговорником. 22.септембра 2005.године архимандрит £осиф Ље прославЪао своЉ имендан у —оловецком манастиру, где Ље окупио настоЉатеЪе подворЉа. ќдЉедном, како се после присеЮао, чуло се звоно Ц била Ље то келеЉница оца £ована ( рестЉанкина) “атЉана —ергеЉевна. √овори да баЮушка позива оца намесника у ѕечере, а потом пружа слушалицу самом старцу... ќдмах после имендана, отац £осиф се упутио и ѕсково-ѕечерски манастир. —а оцем £ованом Ље приЉатно разговарао, фотографисао се за успомену. ќтац £ован Ље госта даривао разним даровима, меРу коЉима су била и сабрана дела светитеЪа »гнатиЉа (ЅрЉанчанинова) и светитеЪа “еофана «атворника, баЮушкина полумантиЉа и епитрахиЪ. ” зиму наредне године отац £осиф Ље доживео инфаркт. £едан сабрат —пасо-ѕреображеског —оловецког ставропигиЉалног манастира, Љеромонах Ћонгин (Ќовоселов), коЉи сада служи на подворЉу у ћоскви, у том тренутку Ље био у ѕечерама. —азнавши за несреЮу, саопштио Ље старцу неутешну реалност: отац £осиф Ље у врло тешком стаЬу и тешко да Юе преживети. „–ано му Ље да одлази. ЌеЮемо га пустити“, Ц изговорио Ље отац £ован, и устао на молитву. „¬еруЉем да сам молитвама оца £ована остао жив, а такоРе и молитвама соловецких монаха коЉи су се усрдно молили за моЉе здравЪе“, Ц рекао Ље, за краЉ нашег разговора, архимандрит £осиф (Ѕратишчев). Ќаш фотограф ¬ладимир ’одаков Ље фотографисао баЮушку у полумантиЉи сверуског старца.

‘отограф: ¬ладимир ’одаков

“акоРе су представЪени снимци из архиве архимандрита £осифа (Ѕратишчева)

јрхимандрит £осиф (Ѕратишчев)
ћатериЉал припремила Ќина —тавицкаЉа
—а руског »ва ЅендеЪа

—инодальный отдел по монастыр€м и монашеству –усской ѕравославной ÷еркви

29 / 05 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0