Srpska

Ќаше историЉско искуство говори да Юемо опстати

Ќеопходно Ље да се вратимо светосавЪу, правим вредностима, да ценимо своЉ народ и поштуЉемо друге... “реба говорити, писати, аргументима сведочити да Ље ово српска земЪа.

Ќаучни сарадник јлександра Ќоваков роРена Ље у породици ћарковиЮ у ѕризрену 1973. године где Ље завршила основну и средЬу школу. ” родном граду Ље живела до 1991. године. Ќа ќдсеку за историЉу ‘илозофског факултета у Ќовом —аду Ље дипломирала, магистрирала и докторирала. ќд 1995. ангажована као хонорарни сарадник на проЉекту ћатице српске —рпски биографски речник. ќд 1998. запослена Ље као стручни сарадник Ћексикографског одеЪеЬа ћатице српске и научни секретар —рпског биографског речника. ”редник Ље за фотографиЉу лексикографских издаЬа ћатице српске (—рпски биографски речник, —рпска енциклопедиЉа и Ћексикон писаца српске кЬижевности). ќд 2012. године члан Ље ќдбора –укописног одеЪеЬа и ќдбора Ћексикографског одеЪеЬа ћатице српске. „лан Ље и секретар  осовскометохиЉског одбора ћатице српске (од 2018). ѕроучава историЉу српског народа у ќсманском царству, у периоду од средине 19. века до ослобоРеЬа 1912. године.  ао резултат досадашЬих истраживаЬа обЉавила Ље: две кЬиге, Љедну Ље приредила у коауторству, 19 научних радова у тематским зборницима радова меРународног и водеЮег националног значаЉа, као и у научним часописима. ” лексикографским издаЬима обЉавила Ље преко 250 енциклопедиЉских Љединица.

†††† ††ќ животу и раду и везаности за завичаЉ, са јлександром Ќоваков смо разговарали у ѕризрену, од коЉег, бавеЮи се научним радом никад ниЉе ни отишла.

†† јлександра, ево нас у твом родном граду ѕризрену, граду из коЉег си отишла, али му се стално враЮаш, у последЬе време све чешЮе и сваки пут донесеш неко ново дело коЉе нам открива важне чиЬенице о Ъудима и догаРаЉима коЉи су у Ьему живели, радили, коЉи сведоче о постоЉаЬу —рпства и православЪа на овим просторима.††

†† - ѕризрен Ље моЉ град, град у коЉем сам провела своЉе наЉлепше године и на прагу зрелости отишла да студирам историЉу, с намером да се вратим... ЎетаЉуЮи, као девоЉчица, по призренскоЉ калдрми на сваком кораку сам се сусретала са траговима српског средЬовековног културног наслеРа. »ако нисам у пуноЉ мери била свесна значаЉа свог окружеЬа Ц Ѕогородице Кевишке, ÷ркве —ветог —паса, —ветих архангела, ЅогословиЉе, ипак сам веЮ тада почела да снивам да постанем хроничар свога града. ∆еЪа ми Ље испуЬена, бавим се прошлошЮу свога ширег завичаЉа. “рудим се да од заборава отргнем знамените личности, догаРаЉе, друштвени живот, менталитет Ъуди, обичаЉе... града ѕризрена.

†††† ѕризрен Ље стално присутан у твом научном раду.  ако си се уопште одлучила да се бавиш ѕризреном, призренским темама?

†† - ќдувек сам желела да се бавим темама из мог завичаЉа али сам мислила да Ље то потпуно немогуЮе да се на прави, истраживачки начин бавим —таром —рбиЉом Љер живим и радим у Ќовом —аду. «ато сам и почела да пишем магистарски рад о ћилици “омиЮ, знаменитоЉ ЌовосаРанки, Юерки —ветозара ћилетиЮа и супрузи £аше “омиЮа. јли готово преко ноЮи као да ми Ље неко шапнуо ,,ќстави то, то Юе неко други, врати се ѕризрену.“  ада сам решила да се бавим призренским темама размишЪала сам о чему бих могла да пишем, а да буде на научноЉ бази. ”з велику помоЮ колеге проф. др —лавише ЌедеЪковиЮа определила са се да реконструишем рад ѕризренске богословиЉу, на основу архивске граРе. Ќакон мукотрпног архивског истраживаЬа (сва архивска граРа саме школе страдала Ље у ѕрвом светском рату) успела сам да напишем историЉат ЅогословиЉе од осниваЬа 1871. до 1890. године, до прве реформе. ” том периоду школа се називала ѕравославна српска богословиЉа у ѕризрену. ћагистрирала и ту се зауставила... ѕриреРена Ље кЬига ,,ѕравославна српска богословиЉа у ѕризрену 1871Ц1890“, поводом 140 годишЬице ѕризренске богословиЉе, у издаЬу ≈пархиЉе рашко-призренска и ≈пархиЉе нишке. ќ кЬизи су афирмативно говорили колеге историчари, написано Ље неколико приказа и то ме Ље подстакло да наставим да се даЪе бавим завичаЉном историЉом, у ширем смислу те речи.... и тако су настали „—тубови српске просвете“

ƒок сам истраживала историЉат ѕризренске богословиЉе, по архивима широм —рбиЉе, сусретала сам се са граРом о српским средЬим школама у ќсманском царству. ќ томе, као студент историЉе, и касниЉе, нисам знала ништа, о томе ниЉе било литературе и то ме Ље посебно заинтригирало. ќдлучила сам да приЉавим докторску тезу о тим школама, имала сам потребу да допринесем откриваЬу нечег новог, а тиче се живота —рба у ќсманском царству.. » кренула да истражуЉем... ƒуго, скоро осам година сам радила на тоЉ теми, како Ља у шали кажем 2.920 дана Ље траЉало истраживаЬе и писаЬе тезе. ћислим да сам успела да реконструишем живот српских средЬих школа у ќсманском царству. ѕотпорни стуб тих школа била Ље свакако ЅогословиЉа у ѕризрену, а велику улогу у развоЉу просвете, културног и уопште националног рада имале су и друге средЬе школе: —рпска гимназиЉа у ÷ариграду, —рпска гимназиЉа у —олуну „ƒом науке“, —рпска мушка гимназиЉу у —копЪу, —рпска мушка гимназиЉа у ЅитоЪу (она ми Ље била наЉвеЮи изазов Љер ми Ље било потребно готово годину дана да откриЉем када Ље гимназиЉа и отворена) и —рпска гимназиЉа у ѕЪевЪима. ќдбранила сам докторску дисертациЉу и из Ье Ље проистекла кЬига ,,—тубови српске просвете, српске средЬе школе у ќсманском царству 1878Ц1912“.  Ьига Ље обЉавЪена у издаЬу «аводу за уЯбенике.  Ьига Ље запажена о томе сведоче и два значаЉна признаЬа: на Ќишком саЉму кЬига припала ЉоЉ Ље награда „»нициЉал“, а √одишЬу награду АурРа ». £елениЮа доделио Ље јрхив —рбиЉе. ќва друга награда ме Ље посебно обрадовала Љер су моЉе колеге, историчари, проценили да Ље то било наЉбоЪе историографско дело у 2017. години, од тога нема веЮе сатисфакциЉе.

ƒелом из ѕризрена ниси одлазила, мада физички ниси била присутна. ј како се десио поновни долазак у ѕризрен?

†† ћоЉа породица, као и друге српске породице протеране су из ѕризрена 1999. године. —ви ти догаРаЉи су за мене били болно искуство. ” ѕризрен нисам долазила све до 2015. године. ћислила сам да сам изгубила ѕризрен и да више немам своЉ завичаЉ. ”жасан осеЮаЉ, посебно за неког ко се свакодневно сусреЮе са славном историЉом тог града.  ада сам први пут, након 16 година дошла у ѕризрен осеЮала сам се ужасно, Љадно... помислила сам да ту више неЮу крочити. »сувише болно, навирала су ми сеЮаЬа, успомене, куЮе у коЉоЉ сам порасла више ниЉе било, споменик на очевом гробу Ље био оштеЮен... пролазила сам градом пуним Ъуди а то Ље за мене био град без Ъуди, Љер се ником нисам Љавила, никог нисам познавала.... ≈моциЉе су биле разаруЉуЮе. Ќисам могла да издржим таЉ осеЮаЉ и дуго сам се борила са тим... –екла сам да се никада у ѕризрен неЮу вратити Љер то ниЉе више био моЉ град... “ако ми Ље то тада изгледало.

††††

Ќо, на среЮу упознала сам ЅоЉана ЅабиЮа, председника ƒруштва приЉатеЪа манастира —ветих Aрхангела и великог заЪубЪеника у ѕризрен. ѕре три године, организовао Ље ‘естивал средЬовековне музике у јтриЉуму ÷ркве —ветог —паса. Ќа подстицаЉ моЉе куме –адмиле  нежевиЮ Ља сам дошла на таЉ фестивал и нисам погрешила. ќсеЮала сам се посебно, поново сам поносно ходала ѕризреном, без страха, срела старе приЉатеЪе, маЉке моЉих приЉатеЪа коЉе су се вратиле да живе у ѕризрену... ќд тада редовно се враЮам ѕризрену, на два или три месеца долазим, као по своЉе окрепЪеЬе некако, као да долазим у неко светилиште. ќсеЮам се добро, испуЬено, као да ѕризрен никад нисам напуштала. “аквом мом осеЮаЉу доприноси отац ћихаило, игуман манастира —ветих архангела коЉи нас ѕризренце сабира у свом дому, јрхангелима, духовно окрепЪуЉе и снажи. »зузетна личност. ѕридружила сам се малоЉ, али одабраноЉ екипи ЅоЉана ЅабиЮа и ƒруштву приЉатеЪа и сада заЉедничким снагама духовно обнавЪамо ѕризрен.

†††† ѕрошле године си у ѕризрену представила Љедну кЬигу значаЉног —рбина, ѕризренца, ѕетра  остиЮа. ћожеш ли да нам кажеш нешто о тоЉ кЬизи?

- ѕрошле године Ље ƒруштво приЉатеЪа манастира —вети Aрхангели прославило 165. роРендан ѕетра  остиЮа, чини ми се, на наЉбоЪи начин, тако што Ље сабрало све Ьегове радове расуте по српскоЉ периодици, обЉавЪиване од 1902Ц1934. године и обЉавило кЬигу „ЋистиЮи из ближе и даЪе прошлости ѕетра  остиЮа.  Ьигу смо приредили др ”рош Ўешум и моЉа маленкост. ѕетар  остиЮ Ље наЉзначаЉниЉи —рбин ѕризренац свога доба, а Љедна Ље и од наЉзнаменитиЉих личности уопште —таре —рбиЉе и ћакедониЉе, притом мислим и на средЬи век све до дана данашЬег. ѕрошле године обЉавЪена Ље и кЬига „—тубови српске просвете“, али сам се Ља много више потрудила да се промовише кЬига ѕетра  остиЮа, него моЉа кЬига. ¬ажно Ље да се о  остиЮу говори, посебно у овим одсудним тренуцима ...  Ьигу смо представили на —аЉму кЬига у Ѕеограду, у ѕризренскоЉ богословиЉи, у  рипти ’рама —в. —аве, то Ље била Љедна велика и важна промоциЉа, скоро двеста Ъуди Ље присуствовало. ” оквиру недеЪе  осова и ћетохиЉе у ћатици —рпскоЉ представЪени су „ЋистиЮи...“ Ќа тоЉ промоциЉи Ље говорила проф. др КиЪана ѕешикан КуштановиЮ коЉа Ље потпуно очарана ѕетром  остиЮем.  ада Ље прочитала кЬигу послала ми Ље поруку: ,,ѕрочитала сам ову кЬигу као наЉузбудЪивиЉи роман“. —рпски културни центар из ¬уковара Ље желео да промовише „—тубове..“, Ља сам предложила да се промовишу и ЋистиЮи из даЪе и ближе прошлости. «анимиЪиво Ље то да Ље публика у ¬уковару била врло заинтересована, Љер ми —рби где смо у маЬини бринемо исте бриге, како на  осову и ћетохиЉи тако и у ’рватскоЉ. Ќакон промоциЉе у  рипти ’рама —в. —аве, Ьегово преосвештенство епископ јтанасиЉе £евтиЮ Ље предложио да се поново обЉави  остиЮева кЬига „÷рквени живот православних —рба у ѕризрену и околини, са успоменама писца.††

†††† » та кЬига ѕетра  остиЮа Ље представЪена ове године у оквиру —пасовданских дана у ѕризрену?

-“ако Ље. ÷рквени живот православних —рба у ѕризрену и ЬеговоЉ околини у XIX веку (са успоменама писца), обЉавЪено Ље 1928. године у Ѕеограду.  Ьига Ље наишла на велико интересоваЬе научне Љавности и шире читалачке публике. “о дело Ље доживело репринт издаЬе 1998. године. Ќажалост, ратне прилике су онемогуЮиле читаоце да доРу до кЬиге и готово цео тираж Ље остао у јрхиву у ѕризрену. ¬ишегодишЬа потраживаЬе те кЬиге нису уродила плодом а тираж Ље вероватно доживео „кЬигоцид“.  ао што сам веЮ поменула, инициЉативом владике јтанасиЉа ƒруштво приЉатеЪа Ље одлучило да одштампа репринт издаЬе ове  остиЮеве кЬиге.

«ашто Ље ƒруштво одлучило да одштампа ову кЬигу?

 остиЮева дела су своЉеврсни документи о постоЉаЬу —рба на овим просторима и сведоче о историЉском праву —рба на те териториЉе. Ќе само зато што Ље то колевка српске државности, веЮ и због тога што су —рби, упркос свим насилним сеобама, тамо живели у великом броЉу, у време османско, све до последЬе сеобе. ќбЉавЪиваЬем  остиЮевих дела духовно обнавЪамо ѕризрен и чувамо га у мислима, садашЬим и потоЬим генерациЉама. —еЮамо се прегаоца коЉи су делали у корист српског националног биЮа, коЉи нас подсеЮаЉу и позиваЉу да идемо Ьиховим путем. ј  остиЮ Ље био типичан национални делатник коЉи Ље бринуо „српске бриге“. ѕо архивима широм —рбиЉи постоЉи Ьегова преписка са знаменитим личностима и представницима власти, предлагао Ље, саветовао, износио своЉе мишЪеЬе. Мегов речи су имале одЉека у Ѕеограду и захваЪуЉуЮи Ьеговим залагаЬима —рби су у ќсманском царству, колико Ље то било могуЮе, живели спокоЉниЉе.

—поменули сте преписку ѕетра  остиЮа.  олике су шансе да српски историчари сакупе и обЉаве ту преписку?

†† ћоЉ план и не само моЉ план, веЮ и других историчара попут ”роша Ўешума, —лавише ЌедеЪковиЮа Ље да се обЉави целокупна преписка ѕетра  остиЮа. Мегове преписке има много и не само у српским архивама, веЮ и у архивима у ЅугарскоЉ. Ќаиме, за време ѕрвог светског рата, 1916. када Ље ѕетар  остиЮ интерниран, Ѕугари су однели све Ьегове списе и сву Ьегову преписку. ќн Ље због тога био дубоко огорчен... ѕокушаЮемо да пронаРемо  остиЮево давно изгубЪено „благо“ коЉе Ље похраЬено у —офиЉи.

†† †† ао историчар коЉи има приступа историЉским архивима, када доРете у ѕризрен, после свега што се издешавало 1998, 1999, 2004. марта месеца, да ли се дешава да поредите оно време ѕетра  остиЮа и ово време данас? »ма ли сличности када Ље живот —рба у питаЬу?

†† -Ќепрестано поредим, има сличности, итекако... £а мислим да Ље време када Ље живео ѕетар  остиЮ било боЪе, можда чак и безбедниЉе за —рбе него данас. «ашто, па зато што Ље тада у ѕризрену живело око 8500 —рба, зато што Ље у граду постоЉао руски конзулат коЉи Ље штитио интересе —рба, често и Ьихов голи живот. «нало се у ѕризрену ко Ље ко? ќд ѕетра  остиЮа су не само турске власти него и граРани, иноверци, зазирали. »мали сте и тог косовског валиЉу па сте могли да се потужите. ј у ÷ариграду Ље дуго година био —тоЉан ЌоваковиЮ коЉи Ље успевао да на неки начин, заштити интересе —рба. ЌиЉе било лако онда али Ље страшно време и сада.  ада помислим на живот —рба у енклавама „том затвору на отвореном“ осетим зебЬу и страх за Ьих. “а Ьихова храброст као да се генетским кодом преноси... «а дивЪеЬе Ље Ьихова решеност да остану у своЉоЉ вери и на свом огЬишту.

†† †††† » ето после свега овога што смо казали, шта нама као народу коЉи има иза себе ѕетра  остиЮа и Ьегове савременике и коЉи има —рбе коЉи у Љако тешким околностима живе у ќраховцу, ¬еликоЉ ’очи, ѕризрену и у другим деловима  осова и ћетохиЉе, ваЪа чинити?

-„удно, али Ља мислим да време ради за нас. ≈кономске неприлике обичног човека, не нарко дилера, су наши савезници, али не и ≈вропске униЉе. ”здамо се и у еманципациЉу жена и не више енормни наталитет, напротив... ƒо боЪих прилика, нама Љедино преостаЉе да очувамо српско културно наслеРе, да обновимо тамо где Ље разрушено, да духовно напаЉамо наше градове... «а —рбе коЉи живе на  осову и ћетохиЉи Ље наЉважниЉа ЅожЉа помоЮ да опстану. £а мислим да Юе, упркос свему, опстати. £а бих желела да се вратим и да са породицом живим у ѕризрену и ако околности дозволе, вратиЮу се. Ќаше историЉско искуство говори да Юемо опстати, Љер смо опстали и након прве и друге ¬елике сеобе и свих сеоба, а било их Ље... Љер да ниЉе тако данас у ќраховцу и ¬еликоЉ ’очи не би било ни Љедног —рбина, коЉи стрпЪиво чекаЉу и дочекаЮе, веруЉем у то.

††††

†††† –екосте и то да сте у ѕризрен овога пута довели своЉе приЉатеЪице, колико Ље и то важно да се на  осово и ћетохиЉу доводе и Ъуди коЉи овде нису роРени?

- “о Ље задатак свих нас. ¬ажно Ље доводити —рбе из уже —рбиЉе да виде и осете  осово и ћетохиЉу, да виде ќраховац, ¬елику ’очу, —редачку ∆упу, да виде Ќово Ѕрдо. ≈во данас смо били, Ља сам фасцинирана, први пут сам била у Ќовом Ѕрду... ƒа престанемо да будемо аутошовинисти, да не мислимо да Ље  осово и ћетохиЉа завршена прича... » не говорим само о сусрету —рба са светиЬама нашим, него са обичним народом, Ьиховим народом, коЉи ту живи. Ќе предаЉе се лако што Ље твоЉе. ¬ратити осеЮаЉ да Ље то српска земЪа и да се Ьоме не тргуЉе тако лако. Ќеопходно Ље да се вратимо светосавЪу, правим вредностима, да ценимо своЉ народ и поштуЉемо друге... ќвоЉ нациЉи треба оздравЪеЬе... ƒа се вратимо Ѕогу, као што данас, након литургиЉе, рече отац ћихаило. ƒа своЉу децу учимо да знаЉу ко су, одакле су и где су Ьихови корени а и корени овог народа.. ѕозната Ље чиЬеница да се ‘ранцузи, након ‘ранцуско-пруског рата када су јлзас и Ћорен припоЉени ЌемачкоЉ на географским картама, ту област означавали црним флором. ѕосебно су на томе инсистирали у школама и у уЯбеницима, да деца то запамте. Ќису имали избора, као ни —рбиЉа данас, али су сеЮаЬе на те своЉе области, тако чували и сачували. “о исто може и —рбиЉа, не мора да користи црни флор али постоЉи толико других начина да се одржи живо сеЮаЬе. “реба говорити, писати, аргументима сведочити да Ље ово српска земЪа. » да завршим речима нашег епископа “еодосиЉа изреченим у ћатици српскоЉ „да и ако нам и узму све, не могу нам узети наше прегалаштво, труд и напор... “, треба истраЉати!

Ћепо сте то казали да се треба говорити и сведочити да Ље ово наше да Ље ѕризрен настао на темеЪима српства. јли шта као историчар кажете на одлуку тзв.  осовске владе, коЉа Ље управо данас до нас стигла, да Ље ѕризрен седиште самопроглашене државе  осово?

-ѕризрен не може никако истински (осим као мртво слово на папиру) да буде историЉска престоница тзв. државе  осово.  омплетно споменичко и културно наслеРе ѕризрена припада пре свега српскоЉ али и турскоЉ провиниЉенциЉи. ” самом граду и околини забележено Ље да Ље постоЉало више од 300 цркава и манастира. ” самом ѕризрену и данас постоЉи десетак црква у коЉима се литургиЉа служи, а тамо Ље Љош толико и црквишта. ƒо краЉа 20. века у самом граду и околини ниЉе постоЉао ни Љедан Љедини албански споменик, осим куЮе у коЉоЉ Ље заседала ѕризренска лига, Љуна 1878. године. £а мислим да они припремаЉу ѕризрен за будуЮу престоницу тзв. ¬елике јлбаниЉе и да Ље ово само опипаваЬе пулса... ќни сниваЉу, Ѕог се смеши... ¬реме Юе показати. £а сам оптимиста!

ќливера –адиЮ

01 / 06 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0