Srpska

ќ светости. ѕромишЪаЬе

††††

„—вако има своЉу прошлост. —ваки грешник има будуЮност.“ ѕошто сам прегледао хиЪаде англоЉезичних психолошких форума, оваЉ цитат из драме „∆ена коЉа не заслужуЉе пажЬу“ (са тако провокативним називом, мала Ље вероватноЮа да би могла бити обЉавЪена на «ападу) изгубио Ље своЉ први део, срж шале, коЉа Ље некада шокирала престарелу викториЉанску даму у капици, и коЉа Ље сада прелетела на наше, домаЮе интернет простаранство. ќвде она наставЪа да теши све оне, коЉи се, присеЮаЉуЮи се младости, спотичу о празне флаше, непознате Ъуде у кревету, и лагане угризе савести. ¬ели, светих ни из далека нема, не гураЉ нос. јли, хаЉде да оставимо ќскара ¬аЉлда и Ьегов префиЬени цинизам по страни, и хаЉде да се потрудимо да одговоримо на питаЬе, ко су светитеЪи и да ли ми, грешни можемо да им се приближимо.

—ветитеЪи, заиста, имаЉу прошлост. —вако од Ьих има своЉу. », ако се човеку чини да Ље светост потпуна безгрешност, онда мало шта разуме. Ѕезгрешан Ље само Љедан „овек на свету. Мега тако и зову, £едини Ѕезгрешни. —ви остали учествуЉу у борби, стоЉе на ивици, и не знаЉу своЉу будуЮност.

јли Ље од изузетне важности да грешник има будуЮност. „овек Ље саздан као способан за светост.  ао што се из било коЉе тканине може направити мантиЉа, од било ког комада воска направити свеЮа, тако и сваки, чини се, грешни човек, може се осветити, ако се приближи Ѕогу. ќн Ље чак призван на то: зато се освеЮуЉте и будите свети, Љер сам Ља свет. “ако Ље написано.

ƒа, и из ког разлога би над сваким покоЉником певали „—а светима упокоЉ“, ако би меРу Ьима и заиста светим Ъудима лежала непремостива пропаст?

ѕропаст се може превазиЮи.

≈во вам Љедно мало откровеЬе: сваки човек може бити свет.

“о никако не значи да Юе заличити на светог Ќиколу, или светог —ерафима. Ќапротив. “о значи да он неЮе ни на кога личити. —ветост се не може ставити под шаблон. Ќема ни Љедног светитеЪа, коЉи би са Љувелирском прецизношЮу ископирао неког другог. јко нам делуЉе другачиЉе, значи да опет нисмо у току.

Ћичност коЉа се расцветала у ƒуху —ветом, Ље света. Ћичност Ље стога личност, што друге такве у свету нема и неЮе Ље бити.

Ќе треба при томе чекати чуда и свима очигледне славе. ”право то смо навикли да очекуЉемо од светости, и то само изнова потврРуЉе да, како сада кажу, нисмо „у току“. ЌаЉвеЮи од свих роРених од жене Ц £ован  рститеЪ Ц ниЉе направио ни Љедно чудо. ћоЉсеЉ и »лиЉа су маЬи од Ьега, а он нити Ље васкрсавао, нити исцеЪивао. ѕостоЉали су истински чудесни Ъуди, попут ќнуфриЉа ¬еликог, коЉи су у пустиЬама провели по пола века и више, коЉи су разговарали са анРелима, и ни са ким другим. Ќису имали славу. «а Ьих Љедноставно нису знали. “ако да ни чуда, ни широко распростраЬено признаЬе светости, нису обавезни пратиоци.

„овек треба да буде испуЬен Ѕогом. Ќе апстрактном добротом, нити мекоЮом и питомошЮу, него управо Ѕогом. ѕри томе, по мери своЉе дубине. ”нутрашЬа мера човекова може бити мала, као напрстак. јли ако Ље напрстак пун, то Юе бити велика светост. ѕостоЉе Љош и ведра, амфоре, кофе, и остали судови, распореРени према своЉоЉ величини. ƒобро би било, ако би сваки био пун. “ада би сви били свети, при томе различито свети. “ако Ље и на видЪивом небу: ƒруга Ље слава сунцу, друга слава месецу, и друга слава звездама; Љер се звезда од звезде разликуЉе у слави. (1  ор. 15:41).

—ветост доказуЉе постоЉаЬе другог света и истину £еванРеЪа.

«ахваЪуЉуЮи светом £еванРеЪу, из кЬиге, од „обичног“ текста настаЉу плот и крв, дисаЬе и молитва конкретног човека. —ветитеЪи и Љесу „оваплоЮено £еванРеЪе“. —ваки посебно се оваплоЮуЉе у Љедан или неколико цитата. —ви заЉедно, сабор свих светитеЪа, оваплоЮуЉу £еванРеЪе у целини.

ћожемо их молити: ѕантелеЉмона за здравЪе, ЌиколаЉа за помоЮ на путу, —пиридона за решаваЬе стамбених проблема. «ашто не молити? “о су отворени и чисти извори. —рамно Ље и глупо да жедан не пиЉе са тих извора. јли, волети светитеЪе треба не само за добар удео у нашем суЉетном животу. “реба их волети Љер постоЉе; за то што су радосно откровеЬе о томе, какав може човек да буде.

—ве што свет говори о човеку Ље идеолошко убиство. ѕрема учеЬу гордих наука, човек Ље грумен прЪавштине коЉа говори, дужник гроба без наде на васкрсеЬе. “ешко Ље не спустити главу пред виртуелним Љармом, ако нас тако учи школа, ако тако говори улица, тако пева естрада... јли, довоЪно Ље да се у тоЉ тами упали свеЮа намеЬена —ергиЉу –адоЬешком, и лажна мишЪеЬа одлазе у углове химере, а на Ьихово место долази радост.

—ветост Ље, на краЉу краЉева, радост коЉа Ље заменила сузе.  оЉи су сеЉали у сузама, пожЬеЮе у радости. »дуЮи иРаху и плакаху, бацаЉуЮи семе своЉе; а долазеЮи доЮи Юе с радошЮу, узимаЉуЮи рукотворине своЉе. (ѕс. 125:5-6).

09 / 06 / 2018

     оментари:

    2018-06-09
    19:59
    ћилица:
    ’вала оче јндреЉ по ко зна коЉи пут. »наче веома леп превод. ѕохвале дакле и за преводиоца. Ѕог вас поживео!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0