Srpska

Ўест векова манастира ћанасиЉе

††††

,,—ве се може поднети када имамо ослонац у вери своЉоЉ, у ÷ркви своЉоЉ, у великим личностима историЉе наше. јко знамо шта Ље наше претке одржало кроз историЉу и угледамо се на Ьих, знаЮемо како и у овом данашЬем времену можемо издржати“казао Ље ѕатриЉарх »ринеЉ на свечаности у ћанасиЉи

 ао и више стотина верника са разних страна и ми смо се петоавгустовског Љутра нашли у реци Ъуди коЉи су новим асфалтним путем од ƒеспотовца хрлили ка манастиру ћанасиЉи, задужбини славног ƒеспота —тефана ЋазаревиЮа, сина —ветог  неза Ћазара и кнегиЬе ћилице, потоЬе монахиЬе ≈вгениЉе. —унце коЉе Ље упекло од раног Љутра као да Ље усмеравало све нас да пожуримо до манастира, Љер тамо Ље велики ЉубилеЉ - шест векова Љедне српске светиЬе. –есавском долином се веЮ чуло поЉаЬе мешовитог црквеног хора Ѕраничевске епархиЉе, кад се пред нама указаше зидине ћанасиЉе. ¬исоке куле су вешто скривале манастирску цркву. Ќарод Ље испунио простор пред великом капиЉом, меРу Ьима броЉно свештенство и монаштво. “ек кад прекорачисмо праг огромне дворишне капиЉе, пред нама се указа црква.  ао деспотица, у белоЉ хаЪини, пркосила Ље августовком сунцу, као што Ље вековима пркосила неприЉатеЪима коЉи су надирали са истока и запада. £едни Ље осваЉали, други Ље рушили, треЮи претварали у коЬушницу. —а дивних фресака брисали ЉоЉ делове одежди славних ЌемаЬиЮа, скидали и додавали слоЉеве малтера, односили украсе и манастирско благо. Ќад деловима фресака коЉи су преживели вековна страдаЬа, до дана данашЬег Ље остала да лебди вешта рука зографа чиЉа кичица ниЉе подрхтавала док Ље уносио боЉе по свежем малтеру и цртао линиЉу измеРу плавог и златног, иако Ље слушао ратне покличе турске коЬице коЉа се приближавала манастиру. «нали су зографи да Юе фреске опет и опет испливавати на површину зидова олтара иако их буду рушили... ,, олико су били велики наши преци, стварали су и умирали да би нама оставили задужбине по коЉима Юемо их памтити и у коЉима Юемо узносити молитве Ѕогу“, чух жену до мене како шапуЮе загледана у ктиторску композициЉу ƒеспота —тефана, представЪеног у свечаноЉ владарскоЉ одежди са круном на глави.

††††

» заиста, ћанасиЉа Ље надживела неприЉатеЪе и остала да светли народу српском до данас. Ќе само Ьене куле веЮ и дела настала у чувеноЉ преписивачкоЉ –есавскоЉ школи, коЉа Ље по жеЪи младог —тефана, владара и песника, окупЪала многе ЪубитеЪе писане речи тога времена.

–адост на лицима Ъуди око мене Ље сведочила да Ље заиста велики дан. » на лицу ѕатриЉарха —рпског »ринеЉа окруженог епископима, свештенством, монаштвом и верним народом, се видела радост. —а посебном свечаношЮу, погледа упереног истовремено и у прошлост и у будуЮност, началствовао Ље —ветом ЋитургиЉом. —аслуживали су му надлежни архиЉереЉ ≈пископ браничевски »гЬатиЉе, ћитрополит загребачко-ЪубЪански ѕорфириЉе као и ≈пископи будимски ЋукиЉан, враЬски ѕахомиЉе, шумадиЉски £ован, будимЪанско-никшиЮки £оаникиЉе, рашко-призренски “еодосиЉе, аустриЉско-шваЉцарски јндреЉ, нишки јрсениЉе и мохачки »сихиЉе.

††††

—а сестринством манастира ћанасиЉе на ЋитургиЉи Ље смерно стаЉала и високопреподобна игуманиЉа ѕавла, коЉоЉ Ље ѕатриЉарх »ринеЉ у беседи упутио честитке поводом великог ЉубилеЉа и пожелео да и даЪе врши духовну улогу коЉу Ље манастир ћанасиЉа вековима имао.

ј историЉа манастира ћанасиЉе Ље настала почетком петнаестог века када Ље ƒеспот —тефан ЋазаревиЮ угледавши се на славне ЌемаЬиЮе, и свога оца —ветог  неза Ћазара, почео да зида ову своЉу задужбину,, кров наше културе и бисер наших светих манастира“, како рече ѕатриЉарх »ринеЉ на почетку празничне беседе.

-£а могу само да замислим и сви ми такоРе како Ље изгледала онда кад Ље ƒеспот 1418.године осветио ову светиЬу, са овако дивном архитектуром и предивним фрескама коЉе носе велики одраз, велике културе и печат нашег српског, средЬовековног фрескосликарства - казао Ље ѕатриЉарх »ринеЉ, додавши да нама данас ,,остаЉе да се дивимо лепоти храма, лепоти ових преосталих светих фресака, коЉе само наговештаваЉу каква Ље то лепота била у времену када Ље била завршена“.

††††

ѕатриЉарх Ље казао да ова светиЬа са своЉим ктиторима и приложницима чини част нашоЉ историЉи и позива нас да следимо Ьиховим примерима и да се у свему угледамо на Ьих:

-ќва светиЬа Ље део историЉе нашега народа, она нам осликава нашу историЉу. —ва стаЬа и фазе коЉе Ље прошла ова светиЬа су фазе наше историЉе. ќна Ље славила √оспода своЉом лепотом, као што Ље српски народ славио √оспода —вога и велике своЉе претке. ќна Ље бисер меРу бисерима, она Ље оно што нас Ље представЪало пред светом и на основу чега свет може да закЪучуЉе коме то ми народу припадамо и какав смо ми народ у времену када Ље она блистала не само лепотом наше културе, наше уметности, наше духовности, веЮ лепотом целог хришЮанског света, целог истока и то у времену када нисмо ни знали ни ко Ље ни шта Ље јмерика. “ада смо ми стварали велика дела почевши од ∆иче и —туденице и ƒечана и других наших светиЬа. ќна чини врх наше културе и духовности.

ћанасиЉа Ље као плод наше вере ѕравославне, играла велику улогу у нашоЉ историЉи, казао Ље ѕатриЉарх, нагласивши да Ље била ,,центар српске духовности, културе, писмености и свега онога што Ље траЉно пред Ѕогом и пред историЉом“.

††††

ѕо речима ѕатриЉарха »ринеЉа Ѕог Ље у времену када Ље на ,, осову српско царство потамнело“ послао две мудре личности ÷арицу ћилицу и Ьеног сина —тефана, —рпског —оломона, коЉи су нашли пут и начин да опстану, али и да иза себе оставе велика дела из области духовности и уметности. ћноге су жртве принели, ал Ље наЉвеЮа била што су кЮер ћилицину и Ћазареву, а сестру —тефанову, дали турском султану ЅаЉазиту.

-“о Ље била превелика лична жртва за народ, коЉу су учинили у договору са представницима цркве и то Ље омогуЮило да српска држава настави да дела, да настави своЉу историЉу и да Ље веома обогати Ц казао Ље патриЉарх, нагласивши да Ље поред ћанасиЉе у том периоду подигнуто Љош неколико великих цркава и манастира коЉи су играли у потоЬоЉ историЉи велику улогу:

††††

-ƒа нисмо имали ове светиЬе да се у Ьима ниЉе неговала вера и духовност, оно што прати веру и духовност, не бисмо преживели турско ропство. ѕет стотина година Ље огроман период, али ми смо одолели великоЉ турскоЉ наЉезди, и дочекали време слободе.

ѕатриЉарх »ринеЉ Ље окупЪене подсетио да Ље ова светиЬа после “урака страдала и од хришЮана, ћаРара, коЉи су у ЬеноЉ припрати држали коЬушницу, и да су у том периоду многе фреске пострадале.

-—ве Ље то историЉа наша браЮо и сестре, али и сведочанство наше историЉе - казао Ље ѕатриЉарх и нагласио да се ,,све може поднети када имамо ослонац у вери своЉоЉ, у цркви своЉоЉ, у великим личностима историЉе наше, Љер ако знамо шта Ље наше претке одржало кроз историЉу и угледамо се на Ьих , знаЮемо како и у овом данашЬем времену можемо издржати“.

-“ешка су то била страдаЬа, а и данашЬа наша страдаЬа нису мала, можда су и равна онима из прошлости. јли, као што су се и наши преци надали у помоЮ ЅожЉу и опстали, треба да се и ми надамо у √оспода и веруЉемо да нас неЮе оставити. ƒокле имамо ове велике светиЬе и свете мошти српских епископа, светих личности, светих царева и краЪева надамо се да нас √оспод неЮе оставити. »скушеЬа су врло велика, али Ље Ѕог веЮи од свих искушеЬа и невоЪа коЉе нам Ъуди могу нанети. —амо остаЉе да имамо наду као што су имали наши свети преци, да имамо веру и Ъубав, да имамо Ъубав према ÷ркви своЉоЉ, коЉа Ље увек била тамо где Ље било наЉпотребниЉе. “амо где Ље нестаЉало и велможа и краЪева и царева била Ље ÷рква коЉа Ље водила народ и ево постоЉимо до данашЬег дана-казао Ље ѕатриЉарх.

††††

ѕатриЉарх Ље на краЉу истакао важност окупЪаЬа у храмовима на заЉедничким молитвама, Љер се √оспод наЉвише осеЮа у дому Меговом где смо сЉедиЬени вером и ЪубавЪу према Мему:.

-» зато и ми да сву бригу препустимо √осподу, оно што ми не можемо може √оспод, али са нашом вером и нашом ЪубавЪу. ќве године прославЪамо 600 година ове свете обитеЪи, а следеЮе године 800 година самосталности наше цркве. ћи смо мали народ, одржало нас Ље Љединство кроз читаву историЉу. “о Юе нас и данас одржати и убудуЮе ако будемо Љединствени, не посваРани, не подеЪени, не омражени. »ма много оних коЉи нас не воле, али Ље за нас наЉбитниЉе и наЉважниЉе да имамо Ъубав ЅожЉу и благослов ЅожЉи. —ве друго Ље маЬе важно. √оспод и наши свети нека буду са нама, да нас воде и руководе ка оном циЪу коЉи Ље √оспод свима нама поставио.

††††

—ветом сабраЬу у манастиру ћанасиЉи осим мноштва народа из разних ≈пархиЉа —рпске ѕравославне ÷ркве, присуствовали су и представници –епублике —рбиЉе и –епублике —рпске: министар кутуре и информисаЬа ¬ладан ¬укосавЪевиЮ, представници градских власти, директор ”праве за сарадЬу са ÷рквама и верским заЉедницама др ћилета –адоЉевиЮ са помоЮником др ћарком ЌиколиЮем, г. ЌебоЉша ЅрадиЮ, главни и одговорни уредник културног програма –“—, са сарадницима, личности Љавног и културног живота.

” манастирскоЉ порти Ље изведен културно-уметнички програм у коЉем су учествовали  ”ƒ „÷рквина“ из –аконца и  ”ƒ „¬еЪко ƒугошевиЮ“ из  учева.

††††

«а трпезом Ъубави у манастирском конаку ≈пископ браничевски »гЬатиЉе захвалио Ље ѕатриЉарху »ринеЉу и сабраЮи архиЉереЉима што су се одазвали позиву да заЉеднички, литургиЉски прославе шест векова зрачеЬа манастира ћанасиЉе.

-ћанастир Ље проживео све што и наш народ - посведочио Ље епископ »гЬатиЉе и додао да све оно што су други пре нас урадили, остало Ље нама у наслеРе, чега смо сведоци управо данас.

††††

«а трпезом се обратио словом и министар културе у ¬лади –епублике —рбиЉе ¬ладан ¬укосавЪевиЮ рекавши да Ље то министарство значаЉно учествовало у обнови манастира и археолошким ископаваЬима последЬих неколико година, за коЉе Ље издвоЉило 80 милиона динара, а радови су финансирани у сарадЬи са општином ƒеспотовац и кабинетом председника —рбиЉе.

-Ўест векова Ље велика традициЉа и за земЪе коЉе нису имале толико ратова и разараЬа у своЉоЉ историЉи. ћи морамо као ћинистарство културе, али и читаво друштво да се снажно боримо за заштиту културног наслеРа, Љер имамо шта да штитимо, имамо чиме да се поносимо-рекао Ље министар ¬укосавЪевиЮ и на дар манастиру уручио икону ѕресвете Ѕогородице.

††††

ƒиректор ”праве за сарадЬу са црквама и верским заЉедницама др ћилета –адоЉевиЮ Ље подарио манастиру ÷ветни “риод, богослужбену кЬигу на српском Љезику у издаЬу ≈пархиЉе будимске, а директор –епубличког завода за заштиту споменика културе, ћирЉана јндриЮ „ћонографиЉу манастира –есаве од почетка радова на ЬеноЉ обнови“.

††††

ћанастир ћанасиЉа, задужбина ƒеспота —тефана ЋазаревиЮа, Ље у народу познат и као манастир –есава, по краЉу у коЉем се налази. —пада у наЉзначаЉниЉе споменике српске средЬовековне културе и наЉзначаЉниЉа Ље граРевина коЉа припада моравскоЉ школи. √раРен Ље у периоду од 1407. до 1418.године. ∆ивотопис ове велелепне задужбине, иако тешко оштеЮен у многим рушеЬима и пустошеЬима, део Ље културне баштине нашег народа, али и света.

јрхитекте «авода за заштиту споменика културе —рбиЉе истичу да Ље ћанасиЉа ,, владарска задужбина ƒеспота —тефана ЋазаревиЮа, замишЪена као манастирска тврРава способна за одбрану, са Љединственим системом кула и бедема“. »ма 11 кула, а наЉмасовниЉа Ље ,,деспотова“ коЉа има пет спратова, са петнаест машикула, одбрамбених балкона коЉи су у нашоЉ средЬовековноЉ архитектури ретко сачувани. ” конацима манастира Ље радила и чувена преписивачка,, –есавска школа“. ” манастирскоЉ цркви, на 2000 квадрата су фреске коЉе спадаЉу меРу наЉзначаЉниЉа оствареЬа српског сликарства. Ќа Љедном свитку Ље позив на Ъубав, на коЉу Ље ƒеспот —тефан и у своЉим кЬижевним делима позивао: ,, ЅраЮо и оци, ако хоЮете да се спасите, волите Љедан другога“. Ќа 43. заседаЬу  омитета за светску баштину ”Ќ≈— ј манастир ћанасиЉа Ље прелиминарно уврштен на листу светске културне баштине.

08 / 08 / 2018

     оментари:

    2019-04-01
    00:46
    novinar:
    Jos da je sestrinstvo malo ljubaznije da ne vracaju narod cak i eskurzije zatvaraju im kapiju ispred nosa, cak i svestenike a o teroru igumanije da ne govorim.

    2018-08-09
    09:18
    Ѕранислав:
    ќдличан текст..осим грешке при самом краЉу текста..мошти —ветог —тефана ЋазаревиЮа се налазе у манастиру  опорин...а не у манастиру ћанасиЉа..то Ље Љако важно да се наведе..

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0