Srpska

 роз пост и бдеЬе се разоружава Раво

††††

 роз подвиг човек губи везу са тварношЮу

Ц —тарче, Љеданпут сте нам рекли: „” духовноЉ борби Ље неопходна „опсада“.“ Ўта сте тиме хтели да кажете?

Ц ” рату се труде да изврше опсаду неприЉатеЪа. ќпкоЪаваЉу га, затвараЉу у зидине, оставЪаЉу га да гладуЉе. ѕосле му прекину и воду. «ато што Юе неприЉатеЪ без неопходне опреме и оружЉа бити приморан да се преда. ’тео сам да кажем да се исто тако кроз пост и бдеЬе разоружава Раво и одлази. „ѕостом, бдеЬем, молитвом, небеске дарове прибавЪаЉуЮи[i]Е“, каже химнопоЉац

 роз подвиг човек губи везу са тварношЮу и потребу за Ьом. Ќаравно, човек треба да се уздржава имаЉуЮи пред собом узвишени духовни циЪ. јко се уздржава, како би се ослободио отрова и сувишне масноЮе, опет се стара само за своЉу телесну добробит. “ада подвиг личи на Љогу. Ќажалост, питаЬе подвизаваЬа гурнули су устрану чак и Ъуди ÷ркве. „“реба да поЉедем“, кажу, „своЉе оброке, да уживам и у овоме и у ономе, Љер Ѕог Ље све то за нас створио.“ «нате ли шта ми Ље Љедном приликом, за неком трпезом, рекао Љедан архимандрит? Ќисам могао да се присилим да Љедем више него што сам навикао, а он Ље топриметио, па ми рече: „ о уништава храм ЅожиЉи, разориЮе Ьега Ѕог“ (1  ор«, 17). „ƒа ниси то можда наопако разумео?“ кажем. „ƒа ли се то односи на блудничеЬе, или на подвизаваЬе? “аЉ цитат се односи на оне коЉи блудничеЬем и злоупотребама разараЉу храм ЅожиЉи. “о се не односи на оне коЉи се подвизаваЉу из Ъубави према ’ристу.“ јли видиш, он Ље и даЪе повлаРивао своЉоЉ помисли и наставио да говори: „“реба да Љедемо, како не бисмо разорили храм ЅожиЉи.“ ƒруги ми опет, после своЉе посете Љедном манастиру, рече: „Ѕио сам у Љедном манастиру и монаси су се разболели од превеликог поста. £ели су искЪучиво боб и пасуЪ са уЪем. ≈то, то раде, моЉ оче, пост и бдеЬе.“ Ўта да кажеш? “акви Ъуди не желе да се било чега лише. £еду своЉе оброке, воЮе, слаткише, а после, како би себи нашли оправдаЬе, оптужуЉу друге коЉи се подвизаваЉу. Ќикада нису окусили духовну радост подвига. ƒруги ти опет каже: „“реба да попиЉем толико и толико шоЪа млека. ѕостиЮу на „етрдесетницу, а после Юу да надокнадим, Љер морам да узмем толико и толико беле хране.“ ЌиЉе у питаЬу потреба Ьеговог организма, него то каже само да би повлаРивао своЉоЉ помисли, да Ље то на месту и да ниЉе грех. ћа грех Ље и помислити тако нешто. ƒокле иде човеков разум? ƒа Ље у реду да надокнади оно што му Ље недостаЉало током поста, коЉи Ље одредила ÷рква.  ако онда —вети ƒух у Ьему да остане?

ј да видиш само, колико усрдности поседуЉу неки очеви породица! ѕоРе Љедном да се исповеди Љедан од Ьих, изузетно простодушан, коЉи Ље имао деветоро деце, а духовник му рече да приступи причешЮу. „јли, како да се причестим?“ каже. „—тавЪамо мало уЪа у Љело, Љер радимо и Ља и деца.“ „ олико деце имаш?“ упита га духовник. „ƒеветоро.“ „ олико уЪа ставЪате у Љело?“ „ƒве кашике.“ „ѕа колико онда уЪа стигне теби, моЉ несреЮниче?“, рече му духовник, „иди ти само да се причестиш!“ Ѕило их Ље Љеданаесторо и Љели су две кашике уЪа сви заЉедно, а Ьега Ље мучила помисао!

”познао сам мирЉане коЉи су кроз подвиг доспели до светости. ≈то, нема томе много година, како су на —ветоЉ √ори неко време радили Љедан мирЉанин и Ьегов син. ѕосле тога Ље искрсао добар посао у Ьиховом родном месту и отац беше одлучио да оде, да поведе са собом и сина, како би цела породица била на окупу. ћеРутим, Ьеговог сина беше привукао монашки подвижнички живот и, пошто Ље са подвижничким животом упоредио живот у свету са свом Ьеговом тескобом, ниЉе хтео да поРе за оцем и да се врати у свет. „ј ти, оче, пошто имаш и друге деце“ рече му, „остави Љедно у √радини ѕресвете Ѕогородице.“ ѕошто Ље он остаЉао при своме, отац Ље био принуРен да га остави. ћомак Ље био неписмен, али веома осеЮаЉан, усрдан и простодушан. —ебе Ље сматрао недостоЉним монашког пострига, пошто Ље мислио да не би био у стаЬу да одговори на све монашке дужности.

ѕронаРе неку малу колибу, коЉу су некада користили за стоку, затвори камеЬем врата и прозоре, а остави само Љедан округли отвор кроз коЉи Ље могао Љедва да се провуче и коЉи Ље изнутра затварао некаквим прастарим капутом, коЉи беше пронашао. Ќи ватру ниЉе палио. „ак су и птичЉа гнезда и животиЬске Љазбине биле боЪе од тог Ьеговог пребивалишта. јли толико радости колико Ље та душа поседовала не поседуЉу заЉедно сви они коЉи живе у богатим палатама, Љер он се борио за ’риста и ’ристос Ље био поред Ьега, не само у ЬеговоЉ колиби, него и у ЬеговоЉ духовноЉ куЮи, у Ьеговом телу, у Ьеговом срцу. «ато Ље живео у раЉу. »з свог боравишта би повремено излазио и свраЮао у ову, или ону келиЉу, где су оци имали баште и потребу да им неко помогне око Ье. ѕомагао им Ље у послу, а они су му давали по мало двопека и по коЉу маслину. јко му нису дали да ради, ниЉе узимао благослове. Ѕлагослове коЉе Ље узимао, требало Ље да плати двоструким радом. Ќаравно, Ьегов духовни живот познавао Ље само Ѕог, Љер Ље своЉ живот проводио тихо и Љедноставно. Ќа основу Љедног догаРаЉа, о коме се причало, могло се много разумети. £едном Ље свратио у неки манастир да упита када Ље ¬елика „етрдесетница Ц иако Ље за Ьега готово цела година била ¬елика „етрдесетница Ц а потом Ље отишао да се затвори у своЉе гнездо. Ѕеше прошло готово три месеца, а он ниЉе ни опазио. £еднога дана изиРе и оде да пита у манастир када Ље ¬аскрс. ѕрисуствовао Ље служби, причестио се на божанственоЉ ЋитургиЉи, а затим поРе са оцима за трпезу. Ќа трпези угледа црвена ЉаЉа. «ачуди се и упита Љедног од братиЉе: „£е ли то веЮ ¬аскрс?“ „ акав ¬аскрс?“ одговори му брат, „—утра Ље ¬азнесеЬе!“ ќн Ље дакле, провео у посту читаву ¬елику „етрдесетницу и Љош четрдесет дана до ¬азнесеЬа! “ако се подвизавао све док му ниЉе куцнуо смртни час. ћртвог га Ље пронашао Љедан ловац два месеца пошто Ље умро, обавестио Ље полициЉу и лекара. “аЉ лекар ми Ље рекао: „Ќе само да ниЉе заударао, него Ље, напротив, одисао миром.“

ƒеца и пост

††

Ц —тарче, дa ли деца.од пет-шест година треба да посте пре причешЮа?

Ц “реба бар вече пре тога да Љеду на уЪу. ћеРутим, то зависи од духовника, ЌаЉбоЪе Ље да маЉка за то пита духовника, Љер може бити да дете има некакав здравствени проблем, па мора, на пример, да пиЉе млеко.

Ц  олико дете треба да пости, старче?

Ц јко Ље снажно и здраво, може да пости. »наче сада има много посне хране. Ќекада су деца постила и по цео дан су трчала и играла се, али су више пута узимала оброке. ” ‘араси, за време ¬елике „етрдесетнице, сви су се, и стари и млади, придржавали „деветог сата“.[ii] –одитеЪи су сабирали децу у  астру[iii], давали им играчке да се играЉу, а у три сата после подне, када би зазвонило звоно за ЋитургиЉу преРеосвеЮених дарова, одлазили би да се причесте. —вети јрсениЉе Ље имао обичаЉ да каже: „ƒеца се не сете хране када се играЉу по цео дан, ј сада када им Љош и ’ристос помогне, како да не издрже?“

» одрасли када не посте, коре сами себе видеЮи да деца посте.  ада сам био мали и дуже времена радио са маЉстором у некоЉ куЮи па смо тамо и обедовали, средом и петком сам одлазио куЮи да обедуЉем, Љер они нису постили. £едном приликом, била Ље среда, послужили су ме баклавом. „ЌаЉлепше хвала“, рекох им, „али Ља, данас постим.“ „¬иди ти Ьега“ рекоше, „мало дете па пости, а ми одрасли Љедемо!“

”срдни пост

Ц ѕостеЮи човек показуЉе своЉе добровоЪеЬе. »з усрдности се подвизава и Ѕог му помаже. јли ако то чини на силу и каже: „Ўта да радим, петак Ље, па Ље ред да постим“, мучиЮе се. ћеРутим, ако му Ље Љасан смисао поста и ако пости из Ъубави према ’ристу, радоваЮе се. „Ќа оваЉ дан“, треба да помисли, „’ристос Ље био распет: ни воде ћу нису дали да попиЉе. ƒавали су му сирЮе. Ќи Ља неЮу пити воде целога дана.“ јко то чини, онда Юе осетити у себи узвишениЉу радост од онога ко попиЉе наЉукусниЉи освежаваЉуЮи напитак!

ј видиш, многи мирЉани ни на ¬елики ѕетак не могу да посте, чак ни на таЉ Љедан дан. јли пред неким министарством могу да седе по цео дан и штраЉкуЉу глаРу због неког Юефа, да нешто постигну. “амо их бодри Раво. “о што чине Ље самоубиство. ƒруги пак, када доРе ¬аскрс, радосно и из све снаге поЉу „’ристос воскресе“ Љер Юе добро да Љеду. Ћиче на £удеЉце коЉи су ’риста хтели да начине краЪем, Љер их Ље нахранио у пустиЬи[iv].

—еЮате ли се шта каже ѕророк? „ѕроклет био ко немарно ради дело √осподЬе.“ (£ер. 48,10) £едно Ље када неко има добру воЪу да пости, али не може, Љер му, ако не Љеде, дрхте ноге, пада у несвест не помаже му, дакле, Ьегова издржЪивост, или здравЪе итд. Ц а друго Ље када има снаге и не пости. √де Ље онда добра воЪа? ј жалост онога коЉи жели да се подвизава, а не може, надомешта подвиг и он има веЮу плату од онога ко има одважности и подвизава се, Љер таЉ осеЮа и задовоЪство. ƒанас Ље дошла Љедна сиротица од неких педесет пет година сва уплакана, Љер не може да пости. ћуж се од Ье развео. »мала Ље Љедно дете и изгубила га у саобраЮаЉноЉ несреЮи, па Ље остала сама. ћаЉка ЉоЉ Ље умрла, нема где ни да стануЉе ни где да се храни, па Ље узимаЉу жене да им ради за стан и храну. „»мам велики грех на савести, оче“, рече ми та сиротица, „Љер ништа не радим: а наЉгоре од свега Ље што не могу да постим. £едем шта ми даЉу. ѕонекад ми средом и петком даЉу посну храну, али често ми даЉу мрсну, а Ља сам принуРена да Ље Љедем, Љер се исцрпЪуЉем и не могу да стоЉим на ногама.“ „£еди“, рекох ЉоЉ, „ако не можеш да издржиш.“ „овек треба да испита своЉе могуЮности. јко види да не може да издржи, нека поЉеде Љош нешто. „»змери самога себе“ каже преподобни Ќил.

Ц  ако су некада, старче, жене по селима издржавале ништа неЉедуЮи од белог понедеЪка све до суботе светог “еодора? ј имале су толико посла, куЮа, деца, стока, Ьиве, како су то могле да издрже?

Ц —а помишЪу да Ље субота близу, или су можда говориле: „’ристос Ље постио четрдесет дана[v], шта Ље онда за мене да постим Љедну седмицу?“ ј затим, биле су простодушне и зато су издржавале. јко Ље неко простодушан, и поседуЉе смиреЬе, прима благодат ЅожиЉу, смирено пости и храни се божански. ќнда му Ѕог дарива снагу и велику издржЪивост у великим постовима. ” јустралиЉи Ље Љедан младиЮ, од око двадесет и седам година, доспео дотле да не Љеде ништа двадесет и осам дана. Мегов духовник га Ље послао мени да ми то каже. Ѕио Ље веома благоверан и поседовао Ље подвижнички дух. »споведао се, редовно одлазио у цркву, изучавао отачке кЬиге, а наЉвише Ќови «авет. £еднога дана, када Ље у £еванРеЪу читао како Ље ’ристос постио четрдесет дана, много се потресао и помислио: „јко Ље √оспод, коЉи Ље био Ѕог, као безгрешан човек, четрдесет дана постио, шта треба да чиним Ља, као толико грешан човек?“ «ато Ље затражио благослов од свог духовника да и он пости, али му ниЉе поверио своЉу помисао да хоЮе да не Љеде ништа четрдесет дана. ѕочео Ље дакле са постом на бели понедеЪак, прешао Ље и  рстопоклону недеЪу, а ни воде ниЉе пио, иако Ље радио у фабрици и посао му Ље био тежак Ц слагао Ље сандуке.  ада Ље доспео до двадесет и осмог дана, осетио Ље благу вртоглавицу док Ље радио и зато Ље мало сео. ѕосле Ље попио чаЉ и поЉео Љедан двопек, Љер му Ље пало на памет да би га, ако се онесвести, пренели у болницу, а онда би се уверили да му се то догодило од поста, па б.и рекли: „≈то видиш, хришЮани умиру од поста.“ „—тарче“, рече ми, „после поста од толико дана, гадила ми се храна, али сам себе присиЪавао да Љедем бар нешто, како бих могао да радим.“ јли га Ље мучила помисао што ниЉе испунио свих четрдесет дана и то Ље рекао своме духовнику. ќн му Ље са расуРиваЬем рекао: „» толико колико си постио, сасвим Ље довоЪно. ЌемоЉ да имаш помисли.“ ѕотомта Ље послао код мене, како не би остала да га мучи Љош нека помисао. ƒа бих био сигуран да су му мотиви били чисти, упитах га: „£еси ли се заклео да Юеш да постиш четрдесет дана?“ „Ќисам“, рече. „ ада си од свог духовника узео благослов за пост, зар ти тада ниЉе пало на памет да му повериш своЉу помисао, то Љест, да намераваш да будеш у потпуном посту четрдесет дана? ƒа ниси можда сакрио ту, тобож’ добру помисао, како би по своЉоЉ воЪи постио четрдесет дана?“ „Ќисам, старче“, рече. ќнда му рекох: „“о сам, разуме се, знао, само сам те питао како би сам разумео да имаш небеску плату за оне дане што си постио, а било их Ље сасвим довоЪно и немоЉ да будеш узнемирен што ниси могао да издржиш четрдесет дана. ƒруги пут, меРутим, треба да кажеш духовнику и своЉе добре помисли и све добро што криЉеш у свом срцу, а духовник Юе просудити да ли треба да се упустиш у такав подвиг, или не.“ ѕошто Ље поседовао велико смиреЬе, захваЪуЉуЮи смиреним помислима, коЉе Ље неговао, и пошто Ље у таЉ пост ушао са великом усрдношЮу ’риста ради, ’ристос га Ље због тога ободрио —воЉом божанском благодаЮу. ƒа Ље неко други започео такав пост, можда би из чистог егоизма рекао: „«ашто и Ља да не постим тако, ако Ље то могао да учини ’ристос?“ ѕостио би само дан-два и срушио би се. “ада би му се и ум помрачио, Љер би га напустила благодат ЅожиЉа, па би пожалио што Ље учинио и онолико напора, колико Ље учинио. ћогао би чак доспети и до тога да каже: „Ўта ми Ље то требало?“

„овек кроз пост постаЉе ЉагЬе. јко постане звер, то онда значи да подвиг, коЉи Ље започео, или превазилази Ьегове моЮи, или се подвизава из егоизма, па зато не добиЉа помоЮ од Ѕога. ћеРутим, пост понекад чини питомим и смиреним чак и дивЪе животиЬе и звери. ћожеш их видети како прилазе човеку када су гладне. »нстинктивно осеЮаЉу да Юе угинути од глади, меРутим, ако се приближе човеку и потраже храну, можда им се ништа неЮе догодити. ¬идео сам вука коЉи Ље био као ЉагЬе, Љер Ље био гладан. —ишао Ље Љедне снежне зиме у наше двориште. »зашао сам са братом да нахранимо стоку. Ќосио сам и феЬер. ћоЉ брат Ље узео цепаницу и ударио га Ьоме, али он уопште ниЉе реаговао.

јко човек не доспе дотле да што год то било, чини из Ъубави према Ѕогу и према ближЬему, само губи време. јко пости и има горду помисао да чини нешто важно, узалуд пости. ќн Ље после тога само као празан шупЪи казан у коме не може ништа да се чува. —ипаЉ унутра воду, мало по мало, сва Юе истеЮи.

«адовоЪство због лаганог стомака

Ц  ада се човек не уздржава, оптереЮуЉу га читаве наслаге. јли, ако се уздржава и Љеде само онолико колико му Ље потребно, организам то троши и ништа не одлаже у наслаге.

–азноврсност исхране истеже стомак и повеЮава апетит, али може да иза«ове и горушицу. јко на трпези има само Љедно Љело и ниЉе превише укусно, можда га неЮемо ни поЉести, али ако Ље укусно и отвара прождрЪивост, можда Юемо поЉести мало превише. јли ако се на трпези наРе риба, супа, пржени кромпир, сир, ЉаЉа, салата, воЮе и слаткиши, човек би да поЉеде све, па и Љош да затражи. —ве то отвара апетит, Љер се Љедно слаже преко другог. » видиш, човек без видЪивог разлога не „вари“ овога, не подноси онога, а сироти стомак подноси и трпеЪиво вари све што у Ьега убацимо. £есмо ли га икада питали да ли све то вари и подноси? —томак, значи, коЉи нема разума, превазилази нас у врлини и бори се да свари све. ј ако се Љедна врста хране не слаже са другом, посваРаЉу се када уРу у стомак и шта Юе он Љадан тада? ќнда настаЉе осеЮаЉ тежине у стомаку.

Ц ј како човек, старче, да прекине са навиком да много Љеде?

Ц “реба мало да прикочи. ЌемоЉ да Љедеш нешто што ти се допада, како не би превише отворио прохтев за Љелом, Љер се „штала“ полако шири. —томак онда, као зли „порезник“, како каже авва ћакариЉе[vi], стално тражи све више и више. ѕосле обеда си сит и задовоЪан, али после тога би да спаваш, не можеш ништа да радиш. јли, ако Љедеш Љедну врсту хране, то ти помаже да пресечеш прохтев за Љелом.

Ц јко постоЉи разноврсна храна, али у малим количинама, да ли и онда, старче, имамо исти проблем?

Ц ≈, проблем Ље поново исти, само су маЬеЕ странке и не могу да формираЉу владу!Е  ада Ље разноврсност велика, то Ље као да су се сабрале многеЕ странке у стомаку, па Љедна странка нервира другу, каче се меРусобно, почиЬе туча и опетЕ проблеми са вареЬемЕ


[i] ќдломак из Љедне химне преподобнима: „ќбитавалац пустиЬе и анРео у телу“.

[ii] Ќису узимали храну до деветог византиЉског сата, што Юе реЮи до три сата после подне.

[iii] —таро утврРеЬе у ‘араси, у коме Ље у византиЉско доба боравила посада, заЉедно са своЉим породицама, коЉу Ље, у пограничним областима, држава одреРивала као стражу.

[iv] ¬иди: £н 6, 5-15

[v] ¬иди: ћт 4, 2 и Ћк 4, 2.

[vi] ¬иди: ѕаладиЉе, епископ ≈ленопоЪа, „Ћавсаик“, стр. 124

—ветосавЪе

14 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0