Srpska

ƒа ли Ље сваки човек лаж?

††††

КубитеЪима поезиЉе добро су познати стихови из песме ‘Љодора “Ључева „Silentium!“ („ОутаЬе“):

 ако срце да искаже себе?

ƒруги како Юе разумети тебе?

„име ти живиш, да ли Юе схватити?

»зречена мисао лаж Юе постати.

—ЉаЉни стихови песника-филозофа о раРаЬу мисли у дубини срца и тешкоЮама Ьеног оваплоЮеЬа у реч, о томе како Ље тешко да Ље други Ъуди разумеЉу.

ѕрема схватаЬу светитеЪа √ригориЉа Ќиског, та реченица може означавати ово:

„ о се напреже да речима искаже неизрециво, таЉ Ље заиста лажЪив, не по мржЬи према истини, него по немоЮи речи“.

ѕесник наЉвероватниЉе мисли на муке стваралаштва. јли поставЪа се питаЬе: ако Ље у дубинама срца мисао чиста и истинита, а по исказиваЬу постаЉе лажна, по немоЮи речи, ниЉе ли аутор сувише категоричан? £ер написано Ље толико истинитих кЬига о »стини и ѕравди ЅожиЉоЉ.

Ќе говоримо о свесном изражаваЬу онога што Ље човеку на срцу. ‘Љодор “Ључев Ље био на служби у ћинистарству иностраних послова и одлично Ље знао изреку, широко распростраЬену у дипломатским круговима: „£език Ље дат човеку да би сакрио своЉе мисли“.

јли ово Ље веома слично другим речима Ц из псалама цара ƒавида. ѕо мишЪеЬу псалмопоЉца, не само мисли и речи, него Ље и сав човек лаж. ѕритом, не неки одреРени грешни, него сваки коЉи живи на земЪи (види ѕс. 115:2).

“аЉ 115. псалам улази у  анон пред ѕричешЮе, и зато Ље познат многим православним хришЮанима.

„¬еровах, зато (и) говорих: а Ља се понизих веома. £а рекох у иступЪеЬу моме: —ваки Ље човек лаж. Ўта Юу узвратити √осподу за све што ми Ље дао? „ашу спасеЬа примиЮу и име √осподЬе призваЮу. («авете моЉе √осподу испуниЮу пред свим народом Меговим). „асна Ље пред √осподом смрт преподобних Мегових. ќ √осподе, Ља сам слуга “воЉ, Ља сам слуга “воЉ и син слушкиЬе “воЉе. –аскинуо си окове моЉе. “еби Юу принети жртву хвале, и »ме √осподЬе призваЮу. «авете моЉе √осподу испуниЮу пред свим народом Меговим, у дворима дома √осподЬег, усред “ебе, £ерусалиме.“

Ќажалост, не читамо увек пажЪиво речи молитве (не пазимо) и не разумемо шта значи „сваки Ље човек лаж“. ”з то, мало ниже у истом псалму читамо: „„асна Ље пред √осподом смрт преподобних Мегових“. »згледа као противречност. ƒок Ље живео на земЪи, човек Ље био лаж, кад Ље скончао Ц може постати преподобан, свети.  ако обЉаснити ову очигледну противуречност?

„есто се у црквеноЉ средини износе те речи: „—ваки Ље човек лаж“. јли оне почиЬу овако: „£а рекох у иступЪеЬу моме: —ваки Ље човек лаж“.

»ступЪеЬе (на грчком Ц екстаза, од старогрчког ἔκστᾰσις) Ц пребиваЬе ван себе, налажеЬе изван, усхиЮеЬе, виша форма молитвеног стаЬа. ≈кстаза Ц посебно духовно стаЬе, коЉе свети подвижници називаЉу „умним созерцаЬем“, „спознаЬем“, „изумЪеЬем“, „вишим виРеЬем“. »ступЪеЬе се среЮе у ЅиблиЉи, кад се говори о посети ƒуха —ветог човеку.

„” таквом „духовном усхиЮеЬу“ подвижник се ангелоподбно узноси созерцаЬу —вете “роЉице и таЉни домостроЉа нашег спасеЬа. ќн добиЉа недоступну природном разуму способност созерцаЬа истинске суштине ствари; Ьему се враЮа првобитно (праоца јдама) просвеЮеЬе и способност да види благодатну светлост“ (преподобни √ригориЉе —инаит).

“ако Ље било са светим ћоЉсиЉем, са светим ƒавидом, са светим апостолом ѕетром и светим апостолом ѕавлом, када се нашао на треЮем небу и чуо речи неизрециве.

ѕрема тумачеЬу светих јтанасиЉа и ¬асилиЉа ¬еликих, иступЪеЬем ƒавид назива овде пораз и удивЪеЬе, када Ље, достигавши духом своЉим √орЬе обитеЪи и видевши чудесну земЪу живих при садеЉству —ветог ƒуха, рекао Љасно да Ље сваки човек коЉи се налази у овом свету лажан у смислу Ъудског блаженства, коЉе Ље и √ригориЉе Ѕогослов назвао лажним благостаЬем.

„—тавши изнад човека, презрео сам све Ъудско. £ер иступЪеЬе значи промену. –екавши: „”годиЮу... √осподу“ (ѕс. 114:8), потом схвативши „да Ље сваки човек лаж“ (Љер помисли Ъудске обмаЬуЉу), смирио сам се и подвргао себе страдаЬима, да не бих пао са висине свог стаЬа“ (—ветитеЪ јтанасиЉе ¬елики).

јко уопштимо мисли светих отаца, ƒавид Ље ƒухом —ветим созерцавао палу Ъудску природу јдамових потомака Ц старог човека. » увидео да су Ъудске мисли, изречене речи, поступци, срце, ум, расуРиваЬе, разум Ц да Ље све лаж.

ј како сам цар ƒавид? ќ томе читамо код ¬асилиЉа ¬еликог:

„ѕророк овде не противуречи сам себи, у чему неки софисти покушаваЉу да га изобличе, тврдеЮи да, ако Ље сваки човек лажан, а ƒавид такоРе човек, то Ље очигледно и сам он лажан. ј ако Ље лажан, онда ни Ьему не треба веровати у то што тврди. ј истина Ље онаква како ми кажемо. £ер су Ъуди коЉи се овде наводе они коЉима Љош владаЉу Ъудске страсти, али онаЉ ко Ље стао изнад телесних страсти и по савршенству ума прешао у ангелско стаЬе, таЉ, када говори о Ъудским делима, очевидно искЪучуЉе самог себе из реда таквих Ъуди“.

јко постоЉи искЪучеЬе за пророка ƒавида, разумЪиво Ље да Юемо се постарати да то искористимо и сазнамо услове за такво искЪучеЬе.

ѕрема мишЪеЬу светитеЪа √ригориЉа ѕаламе, иступЪеЬе у широком смислу „Љесте удаЪеЬе од светског и телесног мудроваЬа...“. ƒругим речима, иступЪеЬе Ље

„Ќепрестана умна молитва, у коЉоЉ ум човека има стално сеЮаЬе на Ѕога, ослободивши се свих привезаности страстима и такозваном свету греха“ (митрополит £еротеЉ ¬лахос).

јли да би иступио из себе, потребно Ље прво познати себе, спознати то из чега треба иступити. ј према светим оцима, „човек Ље онаЉ коЉи Ље познао себе“ (преподобни ѕимен ¬елики).

„ќноме ко Ље познао себе даруЉе се познаЬе свега; и коЉи се повинуЉе Ѕогу, Ьему се повинуЉе све, када се смиреЬе завцари у саставима Ьеговим“ (свештеномученик ѕетар ƒамаскин).

„ о Ље успео да позна достоЉанство своЉе душе, таЉ може да позна силу и таЉну Ѕожанства“ (преподобни ћакариЉе ≈гипатски).

„ ако онаЉ ко Ље познао себе познаЉе све, так онаЉ коЉи не зна себе не може познати ни ништа друго“ (свети £ован «латоусти).

„ ада познаш самог себе, тада можеш познати и Ѕога, и сагледати мишЪу твари“ (преподобни Ќил —инаЉски).

„«а оног коЉи жели да постане причасник Ќебеске —ветлости неопходно Ље да позна самог себе“ (преподобни Ќикодим —ветогорац).

„ о Ље познао немоЮ Ъудске природе, таЉ Ље стекао искуствено познаЬе и ЅожиЉе силе коЉа помаже“ (преподобни ћаксим »споведник).

ќнаЉ ко Ље познао себе увидео Ље да Ље у Ьему „скривени човек срца“ (1. ѕетр. 3:4), у ѕисму назван „чедом ЅожиЉим“ (£ован 1:12), „сином светлости“ (Ћука 16:8), „роРеним одозго“ (£ован 3:3), „оживелим из мртвих“, „небеским“ (1.  ор. 15:47, 49), „човеком унутрашЬим“ (2.  ор. 4:16), „духовним“ (≈фес. 4:21), „новом твари“ (2.  ор. 5:17).

ј од чега почиЬе познаЬе себе? ѕрема речима епископа »нокентиЉа ’ерсонског, „добар Ље онаЉ коЉи искрено себе сматра недобрим, тек таЉ почиЬе да буде добар“. “о Ље почетак, то Ље први степеник. Ќа врху могу бити мисли преподобног —илуана јтонског:

„ћи можемо расуРивати само толико колико смо познали благодат —ветог ƒуха“; „—авршени ништа не творе од себе. ќни говоре само оно што има даЉе ƒух“.

»ли, према апостолу ѕавлу, у обновЪеном човеку делуЉе Ѕожанствена сила, „коЉа чини у вама и да хоЮете и да творите“ (‘илипЪ. 2:13). “о Љест, и мисао истиниту, и реч, и дело.

“им поводом можемо навести пример из житиЉа преподобног —илуана јтонског из кЬиге „—тарац —илуан“ архимандрита —офрониЉа (—ахарова):

„1932. године манастир Ље посетио Љедан католички доктор, отац ’р. Ѕ. ќн Ље много беседио са ќ. ¬. о разним питаЬима живота —вете √оре, и измеРу осталог питао:

Ц  оЉе кЬиге читаЉу ваши монаси?

Ц £ована Ћествичника, аву ƒоротеЉа, “еодора —тудита,  асиЉана –имског, £ефрема —ириЉског, ¬арсануфиЉа и £ована, ћакариЉа ¬еликог, »сака —ириЉског, —имеона Ќовог Ѕогослова, Ќиките —тифата, √ригориЉа —инаита, √ригориЉа ѕаламе, ћаксима »споведника, »сихиЉа, ƒиЉадоха, Ќила и других отаца из „ƒобротоЪубЪа“ Ц одговорио Ље ќ. ¬.

Ц ¬аши монаси читаЉу те кЬиге!  од нас их читаЉу само професори, Ц рекао Ље доктор, не скриваЉуЮи чуРеЬе.

Ц “о су кЬиге на столу сваког нашег монаха, Ц одговорио Ље ќ. ¬. Ц ќни читаЉу такоРе и друга дела светих отаца ÷ркве и дела касниЉих писаца-аскета, као на пример епископа »гЬатиЉа (ЅрЉанчанинова), епископа “еофана «атворника, преподобног Ќила —орског, ѕаЉсиЉа (¬еличковског), £ована  ронштадског и других.

ќ том разговору Ље ќ. ¬. испричао старцу —илуану, кога Ље дубоко поштовао. —тарац Ље приметио:

Ц ћогли бисте реЮи доктору да наши монаси не само да читаЉу те кЬиге, него би и сами могли написти сличне... ћонаси не пишу Љер веЮ постоЉе многе прекрасне кЬиге, и оне су Ьима довоЪне, а ако би те кЬиге из неког разлога нестале, монаси би написали нове.“

“о значи да и у наше време постоЉе такви подвижници коЉи имаЉу истиниту мисао, и оваплоЮену реч, као и други велики светитеЪи. £ер Ље речено: „Ћаж Ц то Ље „стари“ човек, а истина Ц „нови“ човек“ (ƒревни ѕатерик).

» у том случаЉу „духовни човек“ каже: „»зрече срце моЉе –еч добру“ (ѕс. 44:2), и „£език Ље моЉ трска (перо) писара брзописца“ (ѕс. 44:2). «ато што Ље он веран √осподу своме, коЉи Ље рекао: „ оЉи у мене веруЉе, као што ѕисмо рече, из утробе Ьегове потеЮи Юе реке воде живе“ (£ован 7:38). ”троба Ц то Ље срце са неизрецивим мислима, а жива вода Ц благодат са оваплоЮеним речима и делима (светитеЪ £ован «латоусти).

»ступЪеЬе, како смо веЮ означили, Љесте промена (промена ума, старогрчки μετάνοια). ћеЬаЉуЮи своЉ живот, просвеЮуЉуЮи ум, чистеЮи срце, испуЬаваЉуЮи заповести, причешЮуЉуЮи се из „аше “ела и  рви ’ристове, из Љедног драгоценог сасуда у други, не маЬе драгоцени, сасуд, принудимо себе и постараЉмо се да и ми подражавамо светим подвижницима, коЉи су се удостоЉили да чуЉу од √оспода »суса ’риста у животу: „≈во правог »зраиЪца у коме нема лукавства“, а по смрти: „„асна Ље пред √осподом смрт преподобних Мегових“ (ѕс. 115:6). јмин.

—а руског ћирЉана ћилетиЮ

26 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0