Srpska

—упруг и супруга из села ћати

††††

“√де ниЉе неопходна реч, Юутати; где Ље неопходно ЮутаЬе, на изглед и по свему, тек ту треба проговорити”.

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ћомчило ЌастасиЉевиЮ

ЌастасиЉевиЮа сам, не знам зашто, увиЉек извлачио из себе, не Ьегове риЉечи, него Ьега циЉелог, кад год сам се нашао пред смрЮу ближЬих, а Ьих Ље било толико да сам последЬих година као хаЉдучки побратим са Ьим наЉчешЮе и друговао. » сад ми Ље он као у духовноЉ маини, пред очима, док слушам и читам последЬа два дана о пожару у околини јтине.

—ва та мЉеста, у коЉима се смежурала земЪа од Ъудских патЬи и трагичних последица пожара, добро познаЉем и у свима сам био током мог скоро децениЉског боравка у јтини. “амо сам и сада, док ово пишем, Љер Ље, а то нас смрти уче, некад важниЉе присуствовати него бити.

—ела ћати и нема више.

“аЉна свЉедочеЬа Ље наЉузвишениЉе и наЉсветиЉе достоЉанство на коЉем смо призвани. ƒимитриЉе  укла, седамдесетдвогодишЬи зубар, пориЉеклом из “рикале, нашао се 23. овога мЉесеца са своЉом супругом и двоЉе унучади у своЉоЉ куЮи у селу ћати, приморском мЉесташцету коЉе Ље сво као стрчало низ падине Ќовог ћакриЉа, заробЪен пламеним валовима као и Ьегове комшиЉе. » док су унучад уз помоЮ свога дЉеда пронашла спас у оближЬем мору, ƒимитриЉе се вратио у куЮу да би поред своЉе супруге, коЉа се тешко кретала и ниЉе могла изаЮи, сачекао незваног госта и заЉедно са Ьом, загрЪен, окончао оваЉ овоземаЪски живот.

—упруг и супруга из села ћати.

ЌаЉЪепша Ъудска прича личности коЉе су знале за разлику од јристотела да Ље наЉважниЉе у животу не воЪети да знате веЮ знати да волите. »стинска философиЉа.

 ада су упитали у Љедном новинском разговору, ѕ. ¬. ‘лоренског, предсЉедника експертне групе за опис чудесних поЉава, оформЪене од –уске православне цркве, а иначе потомка чувеног математичара, философа и богослова ѕавела ‘лоренског, а коЉи се у свом раду срео са хиЪадама чудесних и необЉашЬивих ствари за Ъудски ум у последЬих педесет година у –усиЉи, шта Ље за Ьега наЉвеЮе чудо са коЉим се сусрео, он Ље не заставши, као у даху, одговорио, наЉвеЮе чудо Ље кад Ља и моЉа супруга уЉутро пиЉемо кафу и Юутимо и све разумиЉемо.

—упруг и супруга из ћоскве.

» треЮу причу коЉе сам се сЉетио, а коЉу сам био заборавио и негдЉе склонио, коЉу ми Ље испричао отац £устин “асиЮ, дугогодишЬи игуман манастира ƒечани, а са коЉим сам више мЉесеци живио у манастиру АурРеви —тупови код Ѕерана, када се доласком тада новог владике измонашио из своЉе ћетохиЉу и умонашио у ÷рноЉ √ори послиЉе безмало пола виЉека косовско метохиЉског свештеничког живота.  од оца £устина, у ¬рту и под “риЉемом, и у ƒечанима, АурРевим —туповима и на краЉу у манастиру —авини долазили су као прави поклоници –иЉечи и —рби и јлбанци и ÷рногорци да наРу своЉу архимедовску тачку ослонца. ћилисав “асиЮ, кога су хтЉели као младиЮа тек стасалог за живот и наочитог, да негдЉе у —араЉеву, неку децениЉу послиЉе другог свЉетског рата, ожене, напустио Ље своЉу предодреРену невЉесту и отишао у богословиЉу у ѕризрену да би касниЉе по завршетку замонашио се и узео име £устин по аскетском ‘илозофу. ќстала Ље у народу она Ьегова чувена изрека, достоЉна атинских мудраца и Ьима подобна, да у животу ништа нема тачку, него запету. ≈ таЉ £устин, ми Ље из мноштва прича коЉе ми Ље приповЉедао шетаЉуЮи ¬ртом, из свог богатог монашког и приЉе свега исповЉедничког живота, издвоЉио Љедну причу за коЉу ни он сам ниЉе знао како да Ље обЉасни, па Ље тражио од мене савЉет. £а сам Юутао и ниЉесам знао да Ље обЉасним, а сад чини ми се знам, а мислим да Ље и он знао тада него Ље мене упуЮивао у оно што Юу тек много касниЉе разумЉети.

” манастир Ље често свраЮала старица негдЉе из неког села са лиЉеве обале ƒечанске Ѕистрице, чиЉе сам име заборавио, и коЉа се одваЉала по господском држаЬу и скромности. —тарамаЉка, скромна и богобоЉажЪива. ” послиЉелитургиЉскоЉ гостопримници, гдЉе Ље са братством игуман £устин угошЮавао причаснике, као и увиЉек повео се разговор о многочему, и као обично игуман Ље волио и могао сатима да слуша али Ље у риЉетким приликама и пропитивао о ономе што Ље Ьега копкало и о чему Ље размишЪао. ѕа Ље тако упитао шта Ље наЉЪепше у животу. Ќе знам одговоре других коЉи су тога недеЪнога и празничнога приЉеподнева сЉедили у великоЉ и пространоЉ монашкоЉ обЉедоваоници, али се сЉеЮам шта Ље на то одговорила старица из ове приче.  ад Ље на Ьу дошао ред, ако Ље и реда било у таквим разговорима, она Ље рекла: оче игумане, Ља сам седамдесет година била у лиЉепом браку са моЉим супругом, коЉи Ље преминуо има неколике године, изродили смо седморо дЉеце, петоро Ље умрло и тешко смо живЉели, земЪу обраРивали и стоку чували, али за све те године Ља сам свако Љутро кад се пробудим, помирисала груди мога супруга и ниЉесам се могла надисати те Ъепоте, и сада када га нема мирис Ьегових груди ме буди свако Љутро. јко има Ъепоте за мене Ље то.

—упруг и супруга из ƒечана.

Ѕорис Ѕ. ЅраЉовиЮ,
професор на ‘илософском факултету у ЌикшиЮу

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

27 / 08 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0