Srpska

ћитрополит јмфилохиЉе: ÷ариград нема право да намеЮе политичке концепциЉе «апада у ”краЉини

††

ƒан након повратка из посете латиноамеричком континенту, митрополит црногорско-приморски јмфилохиЉе узео Ље учешЮе на научном скупу о манастиру —таЬевиЮи, чиЉе Ље освеЮеЬе планирано следеЮег викенда. ” паузи измеРу литургиЉе у цркви —вете “роЉице у будванском —таром √раду и панела на научном скупу, митрополит јмфилохиЉе се Ъубазно одазвао на моЉу молбу за интервЉу, истакавши да му Ље увек драго да говори за медиЉ коЉи у свом називу има руски предзнак.

Ц ” Љавности се последЬих недеЪа много говори о намери ÷ариградске патриЉаршиЉе да се директно укЪучи у црквени раскол коЉи децениЉама тиЬа у ”краЉини.  олико по ¬ашоЉ оцени ове активности доприносе даЪем заоштраваЬу односа измеРу две наЉважниЉе патриЉаршиЉе, ћосковске, коЉа окупЪа наЉвише верника, и ÷ариградске, прве по значаЉу у православном свету?

Ц Ќажалост све иде у том смЉеру. ѕоставЪаЬем тзв. егзарха у ”краЉини, ÷ариградска патриЉаршиЉа наставЪа са активностима коЉе подсЉеЮаЉу на вриЉеме након убиства цара ЌиколаЉа ƒругог –оманова, на 20-е године прошлог виЉека, када се на престолу цариградског патриЉарха налазио ћелентиЉе „етврти ћетаксакис. “о Ље била Љедна по много чему дискутабилна личност, коЉа Ље одиграла негативну улогу у историЉи православЪа.

ѕатриЉарх ћелентиЉе „етврти нашао се на челу ÷ариградске патриЉаршиЉе у моменту Ьеног наЉвеЮег историЉског распеЮа, када су милиони православних, углавном £елина (√рка) из ћале јзиЉе прогаЬани са своЉих вЉековних огЬишта. ќн Ље покушао да губитак вЉерника надокнади враЮаЬем неких ингеренциЉа цариградскоЉ патриЉаршиЉи, коЉе Ље она имала у вриЉеме када Ље ÷ариград био престоница »сточно –омеЉског царства (¬изантиЉе). “ада Ље ÷ариградска патриЉаршиЉа одиграла и значаЉну улогу у формираЬу аутокефалне српске и бугарске цркве.

— обзиром да Ље велики броЉ Ьегових доЉучерашЬих вЉерника отишао у ≈вропу и јмерику, патриЉарх ћелентиЉе „етврти покушао Ље да комплетну православну диЉаспору, односно све православне коЉи живе ван граница православних држава и тадашЬих епископиЉа канонских цркава, стави под ингеренциЉу ÷ариградске патриЉаршиЉе. ќн Ље ту идеЉу успио да дЉелимично спроведе у дЉело, у првом реду на примЉеру £елина. ќстале православне цркве те тежЬе нису прихватиле, па данас српска, руска и остале цркве, сем оних Љелиноговорних, имаЉу своЉе епархиЉе широм свиЉета.

ћеРутим у то вриЉеме, ÷ариград Ље ‘инскоЉ православноЉ цркви, конституисаноЉ након формираЬа финске државе 1920. године признао аутономни статус. “о не представЪа аутокефалиЉу у пуном капацитету, али су двиЉе финске епархиЉе издвоЉене из састава ћосковске партиЉаршиЉе, коЉоЉ су до боЪшевичке револуциЉе припадале, и укЪучене у ÷ариградску.

Ќездрава политика цариградског патриЉарха ћелентиЉа „етвртог у православном свиЉету наставЪена Ље и касниЉе након Ьеговог одласка са престола. √одине 1923. одржана Ље —веправославна конференциЉа, на коЉоЉ ниЉесу учествовале источне православне цркве укЪучуЉучи и руску. Ќа конференциЉи Ље учествовала наша црква представЪена касниЉим патриЉархом √аврилом ƒожиЮем. Ѕиле су тамо присутне и Ѕугарска и –умунска црква. Ќа тоЉ конференциЉи предложено Ље било да се усвоЉи нови грегориЉански календар, што Ље одмах прихватила ÷ариградска патриЉаршиЉа. ќваЉ предлог начелно Ље подржао и наш представник, али на црквеном сабору одржаном у Ѕеограду предлог о усваЉаЬу новог календара Ље одбиЉен. ѕоЉедине цркве, иако су првобитно одбиле промЉену, нови календар су прихватиле накнадно. ”мЉесто да овако важно питаЬе буде риЉешено на свеправославном нивоу, дошло Ље нажалост до молитвеног раскола кроз увоРеЬе новог календара.

ќдлука о егзарсима у ”краЉини Ље управо наставак по много чему погубне политике патриЉарха ћелентиЉа „етвртог ћетаксакиса. ¬ише од 300 година, тачниЉе о 1686. године простор данашЬе ”краЉине налазио се под ингеренциЉом ћосковске патриЉаршиЉе, што нико ниЉе доводио у питаЬе. Ќаша браЮа у ÷ариграду морали би да схвате да ону улогу коЉу су имали у вриЉеме ¬изантиЉе одавно више немаЉу. ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље и данас тотронос, првопрестолна црква, меРутим то значи да она има право части, али не и власти. ÷ариградска патриЉаршиЉа има право да иницира, али не и да доноси и намеЮе одлуке за свеправославни свиЉет.  ако Ље стаЉало у канону „етвртог ¬асеЪенског сабора, епископ ¬изантиона Ц ƒругог –има, зато што се налази у престоници царства, гдЉе Ље и сЉедиште царског сената сикрита, има иста права као и епископ ѕрвог –има Ц римски папа.

Ќеки теолози у ÷ариграду данас постаЉу заговорници новог папизма цариградског патриЉарха, што се покушава искористити и у односу ÷ариграда према –ускоЉ цркви. “у нажалост има и уплитаЬа политике, као што Ље било и у вриЉеме 20-их година и трагичних сукоба током ѕрвог свЉетског рата и оних коЉи су непосредно услиЉедили и довели до пропасти руског царства. ” данашЬоЉ ≈вропи и јмерици нажалост влада антируска идеологиЉа, коЉу у неком мЉери нажалост прихвата и ÷ариград. Ќаравно морамо бити свиЉесни да ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи дана заиста ниЉе лако, меРутим то овоЉ инсититуциЉи никако не даЉе за право да намеЮе у суштини политичке концепциЉе и под утицаЉем политике «апада разара Љединство православне цркве.

Ц ƒа ли се —рпска православна црква званично одредила према спору ћосковске и ÷ариградске патриЉаршиЉе у ”краЉини?

Ц Ќаша црква упутила Ље писмо цариградском патриЉарху. —адржаЉ писма у цЉелини Љош ниЉе доступан Љавности. ѕисмо Ље преведено и на руски Љезик и доставЪено московском патриЉарху. ” овом обраЮаЬу —рпска православна црква веома документовано и аргументовано говори о проблему егзарха у ”краЉини.

÷ариградском патриЉарху Ље указано на наставак политике патриЉарха ћелентиЉа „етвртог ћетаксакиса и Ьеговог наследника патриЉарха √ригориЉа —едмог, коЉи Ље чак био склон да малтене прихвати тзв. живоцрковнике у –усиЉи, неку врсту совЉетске цркве коЉа се одрекла патриЉарха исповЉедника “ихона и званичне руске цркве. ќва одлука, дониЉета под притиском историЉских збиваЬа, био Ље чин коЉи ниЉе служио на част ÷ариграду, како му не служи на част ни ово што се сада догаРа у ”краЉини. £а сам лично веома изненаРен да патриЉарх ¬артолемеЉ, теолошки образован човЉек, коЉи Ље докторирао на канонском праву, прихвата политику патриЉарха ћелентиЉа „етвртог ћетаксакиса.

 ао и у 20-им година, евро-америчке политичке силе и данас имаЉу за циЪ да разбиЉу Љединство православЪа. ѕослиЉе бурних историЉских збиваЬа током последЬих неколико вЉекова само Ље православна црква остала Љединствена на простору гдЉе живе православни народи. ќво што се догаРа у ”краЉини ниЉе добро, ни за саму ÷ариградску патриЉаршиЉу коЉа губи на свом ауторитету у православном свиЉету, а у исто вриЉеме не доприноси се превазилажеЬу раскола, веЮ се таЉ раскол продубЪуЉе без икакве сумЬе.

≈гзарси коЉи су данас поставЪени у ”краЉини, од коЉих Љедан долази из ÷ариградске патриЉаршиЉе, подсЉеЮаЉу на ЉерархиЉу створену за вриЉеме нацистичке окупациЉе 1941-1943. ѕод притиском ’итлера, митрополит ¬асилиЉе ѕоЪски неканонски Ље рукоположио епископе из групе аутокефалиста, тзв. самосвЉатих. ѕослиЉе пада нацизма, они су напустили ”краЉину и отишли на «апад. ”краЉински расколници били су на неки начин везани и за наш раскол у вриЉеме владике ƒионисиЉа у јмерици.

“о што се на сличним позициЉама као у вриЉеме нацистичке окупациЉе покушава риЉешити сложен проблем раскола у ”краЉини, неЮе добра дониЉети ни ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи, а ни осталим православним црквама.

Ц ѕре 2 године одржан Ље —абор на  риту, коЉи Ље боЉкотовало неколико православних цркава, укЪучуЉуЮи и ћосковску патриЉаршиЉу. ” коЉоЉ мери тада испоЪено неразумеваЬе две водеЮе православне патриЉаршиЉе утиче и на актуелни спор око ”краЉине?

Ц ¬Љероватно Ље оваЉ руски изостанак са —абора на  риту у некоЉ мЉери оптеретио односе ћосковске и ÷ариградске патриЉаршиЉе. Ћично сам сматрао, а сматрам и данас да Ље ћосковска патриЉаршиЉа погриЉешила што ниЉе присуствовала сабору, Љер Ље учествовала у ЬеговоЉ припреми и потписала све пратеЮе документе у ∆еневи 27. Љануара 2016. године. Ўтавише, ћосковска патриЉаршиЉа се до последЬег тренутка припремала да учествуЉе у раду сабора.

–уско присуство и мишЪеЬе на  риту било би веома значаЉно, поготово по питаЬима коЉа су се тицала диЉаспоре. ”сЪед одсуства ћосковске патриЉаршиЉе избЉегнуто Ље да се ова питаЬа ваЪано размотре. ÷ариградска патриЉаршиЉа Ље себе покушала поново да позиционира као надлежну за сву православну диЉаспору. ѕредставници српске цркве су реаговали и издвоЉили супротно мишЪеЬе, али заЉедно са ћосковском патриЉаршиЉом и другим православним црквама коЉе нису дошле на  рит, ти наши ставови имали би Љачу снагу.

Ц ƒа ли Ље и у коЉоЉ мери учешЮе представника —ѕ÷ на  ритском сабору пореметило Ьене односе са ћосковском патриЉаршиЉом?

Ц Ѕило Ље притисака на нашу цркву да и она одустане од одласка на —абор на  риту. ћи смо меРутим дониЉели одлуку да на овом сабору ипак учествуЉемо. ¬ажно Ље истаЮи да смо ми на  риту заступали управо оне ставове коЉе би заступала ћосковска патриЉаршиЉа да Ље тамо била присутна.

«аиста, по мом схватаЬу, ћосковска патриЉаршиЉа ниЉе требала да пропусти —абор на  риту, први од 1961, Љер Ље управо она била наЉакативниЉа у ЬеговоЉ припреми. £едан од главних разлога руског одсуства био Ље то што ниЉе постигнут консензус са √рузиЉском и Љош двиЉе патриЉаршиЉе, меРутим никада на васеЪенском сабору нису присуствовале све православне цркве, веЮ су поЉедине цркве одлуке прихватале накнадно. ќни коЉима ниЉе на срцу суштинско Љединство православЪа искористили су руско одсуство са —абора на  риту да покрену активности коЉе су по мом суду безумне са становишта Љединства православЪа.

Ц  раЉем октобра прошле године доделили сте ќрден —ветог ѕетра ÷етиЬског председнику »нгушетиЉе £унус Ѕек £евкурову, Љедном од наЉзаслужниЉих за успешно заузимаЬе приштинског аеродрома од стране руске воЉске у Љуну 1999. године. ” време наЉвеЮег страдаЬа српског народа на  осову и ћетохиЉи у лето и Љесен 1999. били сте тамо. ” коЉоЉ Ље мери руско воЉно присуство помогло српском народу на  осову?

Ц –уско воЉно присуство на  осову и ћетохиЉи било Ље драгоцЉено. Ќажалост, убрзо Ље и отишла. ¬аЪа истаЮи да су команданти руске армиЉе ту акциЉу наредили и практично спровели без знаЬа предсЉедника Ѕориса £еЪцина и таЉ подвиг треба да им служи на част. Ўтета Ље што руска воЉска и данас ниЉе на  осову и ћетохиЉи, меРутим став –усиЉе у —Ѕ ”Ќ и другим меРународним институциЉама данас Ље такоРе веома драгоцЉен не само што не признаЉе тамошЬу лажну државу, веЮ и што подржава српски народ у одбрани своЉих права.

–уска подршка Ље много важна и драгоцЉена, меРутим постоЉи оправдана боЉазан да садашЬе власти —рбиЉе не направе нешто слично што Ље урадила веЮ црногорска власт и признаЉу независност  осова. »пак добро Ље што власт у —рбиЉи за разлику од ÷рне √оре одржава добре односе са –усиЉом. ћноге велике и моЮне земЪе као што су  ина и »ндиЉа имаЉу истовЉетан став према  осову и ћетохиЉи као –усиЉа. Ќедавно сам се вратио из £ужне јмерике, континента на коЉем Ље само Љедна земЪа, ѕеру, под снажним притиском —јƒ признала независнот  осова. ƒвиЉе треЮине човЉечанства и даЪе не признаЉе ту лажну државу.

—ергеЉу Ѕубликову, саветнику у јмбасади –уске ‘едерациЉе у ÷рноЉ √ори уручи Ље орден —ветог ѕетра ÷етиЬског додеЪен председнику –епублике »нгушетиЉе £унус Ѕек £екурову од стране —ветог јрхиереЉског —инода —ѕ÷.

Ц ќве године митрополиЉа на чиЉем се челу налазите обележила Ље 100 година од страдаЬа царске породице –оманов. ” манастиру ƒаЉбабе подигнуто Ље и спомен обележЉе —ветим ÷арским ћученицима.  олико Ље последЬи руски цар био значаЉан за ÷рну √ору и српски народ уопште?

Ц ”лога руског царства у ствараЬу ÷рне √оре била Ље огромна у сваком погледу. “у ниЉе риЉеч само о материЉалноЉ помоЮи веЮ и политичком покровитеЪству. ƒа ниЉе било –усиЉе не би било ÷рне √оре ѕетровиЮа и ÷рне √оре уопште. «ато Ље безумна политика санкциЉа –усиЉи од стране црногорских власти у првом реду издаЉничка према ÷рноЉ √ори.

ќд свих руских царева коЉи су били посвеЮени ослобоРеЬу Ѕалкана од турске окупавиЉе, посебну улогу одиграо Ље цар ЌиколаЉ ƒруги, цар коЉи Ље своЉе царство, своЉ и живот своЉе дЉеце жртвовао за спас —рбиЉе. Ќе само да Ље ушао у рат да би заштитио —рбиЉу, веЮ Ље и 1916. године испоставио ултиматум савезницима да се српска воЉска и краЪ ѕетар  араРорРевиЮ мораЉу спасити, а да уколико се то не деси, –усиЉа Юе потписати сепаратни мир са Мемачком и јустроугарском. “ек након Ьеговог ултиматума савезници су послали бродове коЉи су српску воЉску пребацили на  рф.

Ц Ўта за вас, преосвеЮени владико, представЪа –усиЉа?

Ќаш народ –усиЉу назива маЉком. ќна Ље била и остала Љедна од наЉзначаЉниЉих православних земаЪа. Ќакон пада »сточно –омеЉског царства (¬изантиЉе) –усиЉа Ље спасила православни исток. –усиЉа Ље послиЉе убиства цара ЌиколаЉа и Ьеогове породице прошла кроз страшно совЉетско распеЮе, али Ље ипак успЉела да сачува своЉу душу и своЉу православну цркву. ƒанас су управо сатанске силе кренуле на православну цркву, Љедину институциЉу коЉу нису успЉели да разоре ни ’итлер, ни ћусолини, ни боЪшевици, ни титоисти. —а Љедне стране распируЉу раскол у ”краЉини, а у ÷рноЉ √ори спремаЉу отимаЬе црквене имовине.

ћитрополиЉа ÷рногорско-ѕриморска

21 / 09 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0