Srpska

Ѕелешка о нетачном црквеном и публицистичком начину говора на тему ”краЉине

††††

—вакодневно се може запазити да у погледу црквеног проблема у ”краЉини црквена лица, чак и поЉедини веома образовани Љерарси и теолози, често, а новинари, како „световни” тако и „црквени”, по правилу говоре и пишу да Юе ¬асеЪенска ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа ускоро дати Ц или, по другима, да неЮе дати Ц аутокефалност ”краЉинскоЉ ÷ркви. ќваЉ начин изражаваЬа, меРутим, еклисиолошки и канонски Ље нетачан, те стога уводи Ъуде у заблуду, независно од добрих намера огромне веЮине оних коЉи се тако изражаваЉу. Ќе тврдим, наравно, да оваква формулациЉа проистиче из недовоЪне богословске спреме одреРеног броЉа црквених пастира и теологâ или пак из намере нетеологâ да искривЪуЉу ствари. »мам утисак да непрецизна терминологиЉа потиче, по свему судеЮи, из непажЬе и немарности.

ќбЉасниЮу откуд ми такав утисак. ” ”краЉини постоЉи канонска ”краЉинска ѕравославна ÷рква као аутономна помесна ÷рква у саставу ћосковске ѕатриЉаршиЉе. Му признаЉу све ѕравославне ÷ркве без изузетка, а она Ље у евхаристиЉском општеЬу са Ьима. “а ÷рква нити жели нити Ље и од кога тражила аутокефалност Ц ни од ћосковске ѕатриЉаршиЉе, коЉоЉ припада и коЉа би у таквом случаЉу била позвана да дâ одговараЉуЮи предлог и тиме покрене читав процес, ни од ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе, коЉа би тада, као првопрестона ÷рква и отуд координатор поступка, била позвана да предмет упути на свеправославно разматраЬе и коначно решеЬе, било потврдно било такво коЉе захтев привремено одбиЉа или га на неодреРено време одгаРа. Ќапоредо са поменутом канонском ”краЉинском ÷рквом постоЉе у земЪи и три расколничке групациЉе, а уз Ьих и агресивна униЉатска заЉедница. –азговори о аутокефалиЉи се воде управо са овим расколничким „÷рквама” и, паралелно, са државним руководством ”краЉине, мимо канонске ÷ркве и противно ЬеноЉ воЪи, при чему се у разговоре веома дрско уплиЮу униЉати, стаЉуЮи, као што се и подразумева, на страну расколникâ. —ледствено, не ради се о плану да се аутокефални статус додели ”краЉинскоЉ ÷ркви, како стално слушамо и читамо, него о програму да се аутокефалиЉа додели расколничким групациЉама у ”краЉини.

ѕоступци ÷ариграда се обЉашЬаваЉу и оправдаваЉу изЉавама да они имаЉу за циЪ укидаЬе расколâ и васпоставЪаЬе црквеног Љединства у народу ”краЉине. “и поступци се темеЪе на недавно формулисаном учеЬу да ÷ариградска ÷рква, као васеЪенски трон и, историЉски, као ÷рква ћаЉка словенских ÷ркава, има право да по овом питаЬу одлучуЉе самовласно и како сама наРе за сходно, не обазируЮи се на досад постоЉеЮе ЉурисдикциЉске границе помесних аутокефалних ÷ркава и не сматраЉуЮи да Ље везуЉе Ьихов став или отпор. ќво учеЬе, меРутим, ни на коЉи начин не стоЉи будуЮи да, сагласно датом устроЉству ÷ркве, не постоЉи чинилац виши од ЉерархиЉе и пуноЮе аутокефалне ÷ркве осим институциЉе сабора, тоЉест ауторитета сабора свих или веЮине аутокефалних ÷ркава (васеЪенски сабор) или сабора веЮег броЉа ÷ркава неког ширег подручЉа (велики сабор). ѕрви епископ православног »стока ниЉе први у апсолутном смислу (in absoluto), као што Ље то случаЉ у ЉурисдикциЉи старога –има, него Ље први у сабору. ѕо општепознатом 34. апостолском канону, сабор без првога Ље неважеЮи, а први без сабора Ље непостоЉеЮа фигура. —леди, дакле, закЪучак да ¬асеЪенски ѕатриЉарх нема право да расправЪа, акамоли да одлучуЉе о статусу ”краЉинске ÷ркве Ц последично и било коЉе друге ÷ркве Ц сâм од себе, надсаборски, на основу некакве сопствене моЮи.

ќдлучени од ÷ркве ƒенисенко, лажни патриЉарх киЉевски ќдлучени од ÷ркве ƒенисенко, лажни патриЉарх киЉевски
††††

ћорамо додатно споменути Љош Љедан проблем. Ќа коЉи начин би било могуЮе признаваЬе или васпоставЪаЬе законито лишених чина епископа и клирика, при чему Ље Ьихов коловоРа ƒенисенко, лажни патриЉарх киЉевски, не само лишен чина него, штавише, одлучен од ÷ркве и анатемисан? ћоже ли било коЉа ÷рква, не изузимаЉуЮи ни прву по реду и сЉаЉном имену, да обезвреди или да прогласи неважеЮима црквене делатности и одлуке друге сестринске ÷ркве? ƒаЪе: има ли било коЉа ÷рква право да признаЉе или не произнаЉе канонске поступке друге ÷ркве зависно од околности и од случаЉа до случаЉа, и то на основу климавих мерила? ¬ажи потпуно супротно: рукоположеЬа, унапреРеЬа, премештаЉи, прибраЉаЬе сабору светих и било шта друго слично овом, с Љедне стране, али и лишаваЬа чина, свргаваЬа, забране свештенодеЉства и остале епитимиЉе, са друге стране, када су извршени у ЉедноЉ ѕравославноЉ ÷ркви, аутоматски се прихватаЉу и важе у свим ÷рквама без изузетка. јко би се одустало од овог начела унутрашЬе повезаности и узаЉамнога прожимаЬа ÷ркава, сместа би била укинута сва структура црквеног организма, као и укупни систем Ьеговог функционисаЬа. ѕравилна примена горЬег начела искЪучуЉе, у првом реду, диЉалог са расколницима „на равноЉ нози”, а затим повлачи за собом Ьихов покаЉнички повратак у Љединство и канонски поредак ÷ркве. “ек тада они могу и имаЉу право да истакну своЉе захтеве, па и захтев да добиЉу аутокефалиЉу, наЉпре пред своЉом ÷рквом, а потом, преко Ье, и пред свепштом ÷рквом.

ќвога метода се доскора неодступно држала и ¬асеЪенска ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа како по питаЬу расколâ у ”краЉини тако и по питаЬу скопског раскола. ” данима садашЬег —ветеЉшег ¬асеЪенског ѕатриЉарха постоЉало Ље време када скопски расколници нису били примани у ‘анару на разговор о Ьиховом положаЉу без претходне сагласности ѕатриЉарха српског. “ада Ље било незамисливо да се они обрате непосредно ¬асеЪенском ѕатриЉарху мимоилазеЮи ÷ркву од коЉе су се отцепили и да Ьихови дописи буду уврштени у теме —ветог —инода у ÷ариграду, а да —рпска ÷рква о тим догаРаЉима сазнаЉе само из средстава Љавног извештаваЬа, како се недавно десило. ”падЪива Ље аналогиЉа са збиваЬима у ”краЉини. ѕоставЪа се питаЬе: шта Ље садржаЉ поЉма аутокефална ÷рква?

††††

ќд свега Ље, меРутим, гора и жалосниЉа чиЬеница да Ље прокламовани циЪ операциЉе ”краЉинаЦ а то Ље укидаЬе расколâ и поновно обЉедиЬаваЬе православних хришЮана ”краЉине Ц унапред осуРен на неуспех. –асколи се не побеРуЉу полумерама и на основу формалног и привидног обраЮеЬа расколникâ коЉе иначе активно подржаваЉу световна власт и тешко уочЪиви споЪашЬи политички центри чиЉе деловаЬе се обично одвиЉа у таЉности. ЌаЉвише што би се постигло Љесте релативно смаЬеЬе броЉа расколничких групациЉа: уместо досад постоЉеЮих триЉу имали бисмо можда, па и вероватно, Љедну, нову „федерациЉу”, коЉа у суштини не би била Љединствена и коЉу би Љедне ÷ркве признавале, а друге не би, док би веЮинска, канонска ÷рква остала онде где се веЮ и налази Ц под окриЪем и покровитеЪством ћосковске ѕатриЉаршиЉе. » сâм господин ƒенисенко Ц некадашЬи митрополит ‘иларет, „у време оно” Љедан од двоЉице наЉЉачих кандидата за московски патриЉарашки трон, а данас самопроглашени „патриЉарх киЉевски” (да ли Юе задржати ову титулу?) Ц потврРуЉе тачност моЉих речи своЉом изЉавом да Юе убудуЮе они коЉи говоре руски припадати ћоскви као и досад, а да Юе они коЉи говоре украЉински припадати Ьему (коме би иначе?). ќваЉ човек, коЉи заслужуЉе да се поштуЉу Ьегове године, а по свему осталом Ље бедник достоЉан сажаЪеЬа, заборавио Ље да спомене само Љедан детаЪ: заборавио Ље да спомене да сви становници ”краЉине говоре руски, док одреРени део становништва, притом не мали, истовремено говори и украЉински. —лутим, штавише, да поодмакло животно доба у случаЉу господина ƒенисенка и близина изборâ у случаЉу господина ѕорошенка представЪаЉу нимало занемарЪиве побуде за журбу и нестрпЪивост обоЉице, али не увиРам зашто би  онстантинопоЪ требало да жури.  акву би добит од свега тога имало ѕравославЪе? ¬реди ли ставити на коцку Ьегово Љединство ради такве перспективе? „исто сумЬам. –аскол Юе и овако и онако остати, било у облику триЉу раскола било у облику Љедног раскола. ѕрема томе, узалуд се труди ¬елика ’ристова ÷рква. Ќадам се да она ипак види замахнути мач веЮег раскола не само над ”краЉином него и над васколиком православном васеЪеном. —ачуваЉ нас, Ѕоже!

«нам да су у прошлости многи расколи Ц и не само они веЮ и Љеретички покрети Ц били надвладани и да су се Ьихове присталице, покаЉавши се и одрекавши се своЉих заблуда, поново уЉединиле са ÷рквом. јли колико знам, без преседана Ље у двехиЪадугодишЬоЉ историЉи ÷ркве подухват да се расколници, чим се поново уграде у црквено “ело, у исто време аутоматски вину у висине наЉвишег историЉског начина постоЉаЬа Љедне ÷ркве и да буду приброЉани саборноЉ заЉедници наЉугледниЉих меРу истакнутим ÷рквама, а да притом ниЉе било никаквог прелазног периода духовног сазреваЬа, аскезе, поновног стицаЬа црквеног етоса и начина мишЪеЬа, него ето, просто тако, „благодаЮу и милосрРем” првопрестоне ÷ркве. ”Љедно ваЪа имати на уму и то да одреРене историЉске ÷ркве, славне због свог духовног нивоа, сведочеЬа и доприноса, коЉе усто никад нису упале у понор Љереси или раскола, Љош нису стекле аутокефалност, а по своЉ прилици неЮе Ље стеЮи никад ни довека, па ипак не протестуЉу нити се имало жале или кукаЉу.  ао закЪучак намеЮе се, дакле, следеЮи оксиморон: свака расколничка заЉедница Юе кад-тад, раниЉе или касниЉе, бити проглашена недужном, рехабилитована и, поврх свега, унапреРена у аутокефалну ÷ркву. Ќа таЉ начин раскол престаЉе да буде смртни грех и злочин коЉи се не може опрати ни мученичком крвЪу виновника раскола, претвара се у обичан лаки прекршаЉ и лако се лечи, а на краЉу Ц о необичног ли чуда! Ц бива награРен. ’тели ми то или не, тако се уклаЬаЉу бране коЉе задржаваЉу многе нове расколе, а ѕравославноЉ ÷ркви прети опасност да постане нека врста неограРеног винограда. —ве то производи непоправЪиву штету и саблажЬава многе савести, а наша ÷рква због тога губи сваку веродостоЉност како пред инославним хришЮанима тако и пред иноверним савременицима и пред нерелигиозним Ъудима.

ќве ретке исписуЉем са дубоком тугом, заправо са болом, баш зато што из дубине душе поштуЉем и волим мученичку ¬елику ’ристову ÷ркву. „»стину говорим у ’ристу, не лажем, то ми сведочи савест моЉа у ƒуху —ветом, да ми Ље врло жао и да ме срце моЉе боли без престанка” (–имЪ. 9, 1 Ц 2; ср. II ор. 11, 31; √ал. 1, 20 и I“им. 2, 7) услед одскора насталих ситуациЉа, напетости и разногласЉа по питаЬу лечеЬа ранâ од расколâ. –асколи засад, уместо да буду уклоЬени, на чудан начин изазиваЉу додатне духовне и душевне расколе меРу самим браниоцима Љединства, стабилности и уЉедначеног хода светих ÷ркава ЅожЉих кроз историЉу. ”право ради ових последЬих вредности „брига за све ÷ркве” (II ор. 11, 28) напаЉа и моЉе срце, срце Љедног скромног православног епископа, тако да мени, „наЉмаЬем од свих светих” (мисли се: наЉмаЬем од свих хришЮана; ≈ф. 3, 8, ср. I ор. 15, 9), ниЉе допуштено ЮутаЬе не бих ли евентуално избегао Љефтине и простачке оптужбе за неверство, издаЉство, пребегаваЬе „на другу страну” и тако даЪе. Ќапротив, Ъубав према ÷ркви светог апостола јндреЉа и према свакоЉ ÷ркви православних хришЮана подстиче ме да говорим уместо да будем нêм, али и да говорим по савести и искрено.

∆елим и молим се, од срца и вапаЉно: —аздатеЪ и ∆еник ÷ркве, √оспод наш »сус ’ристос, благодаЮу ѕресветога ƒуха и благовоЪеЬем Ѕога и ќца, молитвама светих и богоносних ќтаца наших £ована «латоуста, √ригориЉа Ѕогослова, ‘отиЉа ¬еликога и свих коЉи прославише епископску катедру Ќовога –има, а уЉедно и молитвама светих митрополита киЉевских, патриЉараха московских и свих светих, да помилуЉе, просветли и спасе све нас! Ќаписах и спасох душу своЉу.

»нформативна служба ≈пархиЉе бачке

02 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0