Srpska

ћитрополит јмфилохиЉе за руски Дѕрви каналУ: ќдлука ¬асеЪенског патриЉарха Ље неканонска

††††

,,ќдлука —весвЉатеЉшег патриЉарха цариградског и —инода цариградске патриЉаршиЉе по питаЬу украЉинског проблема Ље, по мом мишЪеЬу, катастрофална и за ÷ариградску патриЉаршиЉу, и за решаваЬе питаЬа о ÷ркви у ”краЉини, и за Љединство ѕравославне цркве. Ќас Ље у —рпскоЉ цркви поразила чиЬеница да Ље ¬асеЪенски патриЉарх, познавалац канона, донио такву одлуку, коЉа Ље, без сумЬе, неканонска”, рекао Ље у интервЉуу за руски ,,ѕрви канал” јрхиепископ цетиЬски, митрополит црногорско-приморски, зетско-брдски и скендериЉски и егзарх свештеног трона пеЮког господин јмфилохиЉе.

 оментаришуЮи канонске аспекте последЬе одлуке ÷ариградског патриЉарха и —инода цариградске патриЉаршиЉе, митрополит јмфилохиЉе Ље обЉаснио да се ÷ариградски патриЉарх ,,у тоЉ одлуци позива, као што се у последЬе вриЉеме позиваЉу и други епископи ÷ариградске патриЉаршиЉе, на право обраЮаЬа ѕомЉесних цркава ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи. “о Ље такозвани Ђ≈нклитонї“.

Ц  ада се у некоЉ од ѕомЉесних цркава поЉави проблем са неким епископима, они имаЉу право да се обрате ÷ариграду, и тада ÷ариград може да донесе своЉу одлуку у вези с тим питаЬем. ћеРутим, имаЉу ли они у стварности то право? “им приЉе на начин на коЉи Ље то сад урадио ƒенисенко. ¬асеЪенски патриЉарх то оправдава неким историским чиЬеницама и црквеним канонима, као нпр. 9, 17. и 28. каноном IV ¬асеЪенског сабора, коЉи су настали у древна хришЮанска времена и усклаРени су са стаЬем ÷ариградске патриЉаршиЉе и Ьене улоге баш у тим временима.

Ќа основу чега ЉоЉ Ље тада било дато то право? ѕриЉе свега, то право се тиче митрополиЉа коЉе се налазе под канонском управом ÷ариградске патриЉаршиЉе. ЌиЉе се тицало циЉеле ÷ркве. ƒаЪе, то право се заснива на канонима ¬асеЪенског сабора, према коЉима Ље ¬асеЪенски патриЉарх добио таЉ статус као епископ града ÷ариграда, имераторског града, града коЉи Ље резиденциЉа цара и ÷арског савЉета. ћеРутим, данас више не постоЉи царска престоница. ÷ариград ниЉе царска престоница од 1453. године. » због тога Ље право на коЉе се позива ¬асеЪенски патриЉарх под знаком питаЬа. ѕравославна ÷рква не доводи у питаЬе Ьегов статус првога по части унутар ѕравославне ÷ркве, али то му не даЉе право да се на оваЉ начин миЉеша у живот било коЉе ѕомЉесне цркве, па и руске. ¬асеЪенски патриЉарх се позива на Љедну одлуку из 1686. године, по коЉоЉ Ље, наводно из милости, ћосковском митрополиту било дато право да поставЪа  иЉевскиг митрополита, под условом да он на ЋитургиЉи помиЬе ÷ариградског патриЉарха.

ћеРутим, и  иЉевска, и ¬ладимирска, и ћосковска –усиЉа биле су у то вриЉеме иста –усиЉа. ЌемогуЮе Ље одвоЉити  иЉевску –усиЉу од ћосковске или ¬ладимирске.

ќд тада Ље прошло 300 година, и никада ÷ариград ниЉе поставЪао питаЬе коме припада црквена власт у ”краЉини. ѕрви пут Ље то питаЬе поставио данас. “о Ље нешто што не може бити прихваЮено. „удим се како га ниЉе зауставила негативна реакциЉа свих ѕомЉесних цркава, древних патриЉаршиЉа »стока Ц £ерусалимске, јлександриЉске, јнтиохиЉске. јнтиохиЉски патриЉарх Ље управо био код нас. —игуран сам да Юе он дати своЉ став по овом питаЬу. Ќедавно Ље био у ќдеси и тамо Ље рекао своЉе мишЪеЬе заЉедно са митрополитом ѕоЪске православне цркве, чиЉи Ље став по овом питаЬу сасвим Љасан. Ќаша ѕомЉесна црква Ље са —абора упутила ÷ариграду Љедно веома добро документовано писмо у вези с тим питаЬем. ÷ариград на наше писмо ниЉе одговорио. Ќедавно се наш патриЉарх срео у —олуну са ¬асеЪенским патриЉархом. » наш патриЉарх му Ље тада предочио став наше ÷ркве. Ќажалост, одговорили су овако како су одговорили.

” сваком случаЉу, ова одлука Ље, као што сам веЮ рекао, катастрофална и за решаваЬе овог врло важног питаЬа за ѕравославну ÷ркву у ”краЉини. ќва одлука не рЉешава то питаЬе, веЮ га само компликуЉе. ќдлука ствара проблем миЉешаЬа у живот друге ѕомЉесне цркве, и то не само руске, веЮ било коЉе. » истовремено доводи у питаЬе Љединство ѕравославЪа. “о се веЮ одразило на ѕравославЪе, посебно на православну диЉаспору, после оне конференциЉе православних епископа. ѕрема моЉим информациЉама, епископи у ЋатинскоЉ јмерици веЮ одбиЉаЉу да учествуЉу на заЉедничким православним конференциЉа, у том правцу се креЮу ствари и у ≈вропи, и сигуран сам да Юе до тога доЮи и у —ЉедиЬеним јмеричким ƒржавама. ѕолако веЮ почиЬе.

јли улога првог меРу патриЉарсима ниЉе да разЉедиЬуЉе друге, веЮ да их сЉедиЬуЉе.

ј оваквим своЉим поступцима ÷ариградски патриЉарх управо разЉедиЬуЉе. ќн не рЉешава ово питаЬе, веЮ проблем гура све дубЪе.

Ц ” посЪедЬе вриЉеме много се прича о миЉешаЬу великих сила у унутрашЬа питаЬа ѕравославне ÷ркве. ћожете ли конкретно реЮи о коЉим Ље државама риЉеч и шта оне желе да постигну?

Ц —ад се то види и у самоЉ ”краЉини. ”право Ље украЉинска власт главни играч у питаЬу добиЉаЬа аутокефалности. Ќе треба губити из вида да су се и раниЉе државе миЉешале, другим риЉечима постоЉала Ље сарадЬа, симфониЉа државе и ÷ркве. јли тада су то биле хришЮанске државе, хришЮански владари. “ада Ље држава била заштитник хришЮанске православне вЉере. ¬ладари су, почев од византиЉских и московских царева, па до наших краЪева, били православни хришЮани. ” ”ставу ÷рне √оре Ље чак писало да насЪедник краЪа Ќиколе мора да буде православни хришЮанин.

—ада Ље све другачиЉе. —ве су то свЉетске државе, посебно настале после распада —овЉетског —авеза. » управо Ље —овЉетски савез створио све ове противречности унутар рсуког народа, унутар словенских народа на териториЉи бивше –уске империЉе. “ема тзв. ”ѕ÷ ниЉе настала данас. Ќастала Ље управо с поЉавом совЉетске власти 20-их година ’’ виЉека. “ада су се поЉавили и тзв. “самосвети”, коЉи су се сами себе проглашавали за  иЉевске митрополите. ј  иЉевски митрополит (јнтониЉе ’раповицки, коЉи Ље сахраЬен у Ѕеограду) тада Ље био кандидат за патриЉарха ћосковског. ”покоЉио се 1936, а био Ље, заЉедно са више од тридесет епископа, принуРен да напусти –усиЉу. —рпска православна црква помогла им Ље да створе тзв. —инод руске заграничне православне цркве, коЉи постоЉи до данас. јли данас Ље обЉедиЬен са ћосковском патриЉаршиЉом.

«начи, Љедно су савремене државе и савремена власт, а сасвим друго Ље вриЉеме кад Ље ÷ариград био престоница »сточног римског царства, или кад Ље ћосква била престоница –уског царства, као насЪедника ¬изантиЉе. ј та епоха, епоха симбиозе ÷ркве и државе, тзв. ,, онстантиновска епоха” почела Ље од цара  онстантина ¬еликог. ј, по мом мишЪеЬу, завршила се убиством царске породице 1918. године. ƒругим риЉечима, таЉ империЉални период хришЮанства на «ападу Ље догматизован у личности –имског епископа Ц папе. «а »сток Ље он био и остао искушеЬе.

ћеРутим, после пада ÷ариграда 1453. године више ниЉе било визатиЉског цара, коЉи Юе цариградском епископу обезбиЉедити статус, коЉи Ље он имао Љош од времена цара  онстантина. ѕосле Ље та улога ¬изантиЉског царства преко  иЉева и ¬ладимира прешла на ћоскву, т.Љ. руским царевима. јли руски цар и Ьегова породица су убиЉени 1918. године. » тиме се завршила ,, онстантиновска епоха”.

» данас ÷рква мора да се врати устроЉству коЉе Ље имала приЉе цара  онстантина, а не да имитира оно што Ље било у претходним временима, када смо имали симбиозу државе, ÷ркве и народа. ÷рква треба да се с поштоваЬем односи према свему што се од тада дешавало, али не и да се ограничава само тим историЉским искуством.

ѕрви –им Ље отпао од вЉере, ƒруги –им Ље пао и нестао 1453. године. ѕосле убиства царске породице и “реЮи –им Ље изгубио оно своЉе мЉесто у животу ÷ркве, коЉе Ље заузимао у прошлости. » због тога начин на коЉи Ље ÷рква живЉела и функционисала за вриЉеме царева треба оставити у прошлости. » с те тачке гледишта ÷ариград Ље урадио нешто на шта ниЉе имао право. ѕриЉе свега, ова држава Ц ”краЉина Ц плод Ље леЬинско-стаЪинског комунистичког секуларизма. » ова ситуациЉа, болна за украЉински народ, хришЮански народ, такоРе Ље производ униЉаЮеЬа ”краЉинаца у XVI виЉеку и онога што се с овим народом дешавало 20-их година ’’ виЉека.

“реба имати у виду и смисао самог назива ”краЉина. ќн Ље сличан нашоЉ риЉечи  раЉина Ц краЉ. ѕоставЪа се питаЬе Ц краЉ чега? ј с друге стране,  иЉев Ље у прошлости био ћаЉка-÷рква –уске цркве. «атим Ље центар био премЉештен у ¬ладимир, а потом и у ћоскву. “а непрекидност траЉаЬа, таЉ непрекидни континуитет ѕравославне цркве у –усиЉи почиЬе у  иЉеву, затим иде кроз ¬ладимир и завршава се у ћоскви. » коЉи Ље смисао данашЬе жалбе на нешто што Ље било у XV, XVI виЉеку? Ќе смиЉе се данас украЉинско питаЬе рЉешавати на таЉ начин. Мега заправо треба рЉешавати у складу са савременим уреРеЬем те државе, секуларне државе, сличне свим другим секуларним државама на «ападу. “о су потпуно други односи измеРу држава и нациЉа.

—личан проблем се поЉавио у ћакедониЉи. “амо су секуларне власти, комунисти, створили тзв. ћакедонску православну цркву. “ако се и овдЉе у ÷рноЉ √ори труде комунисти, насЪедници “итовог режима, да створе тзв. ÷рногорску православну цркву. ÷рногорске власти су за вриЉеме комунизма убили овдЉе 129 свештеника, комунистичка власт убила Ље митрополита £оаникиЉа. » ова Ље власт прва поставила питаЬе о тзв. ÷рногорскоЉ православноЉ цркви. Ѕезбожна власт, атеистичка власт, секуларна власт у секуларноЉ државим гдЉе Ље ÷рква одвоЉена од државе, миЉеша се у унутрашЬа питаЬа ÷ркве. »сто то се дешава и у ”краЉини и у другим државама коЉе су настале после боЪшевичке револуциЉе.

÷рква треба да се труди да уЉедини друштво и да некако риЉеши болно питаЬе ѕравославне ÷ркве у ”краЉини.

“амо као ”краЉинска црква постоЉе и тзв. униЉати, грко-католици, затим тзв. аутокефална ”краЉинска православна црква и самопроглашена  иЉевска патриЉаршиЉа. ѕрви пут се ÷ариград, наводно на основу права ≈нклитона, права жалбе, миЉеша у живот друге ѕомЉесне цркве, и то Љош 300 година након што Ље престала да важи Ьегова црквена ЉуриздикциЉа над ”краЉином.

–иЉеч Ље, дакле, о потпуно неразумноЉ поЉави. £а се Љош увиЉек надам да постоЉи могуЮност да се таЉ “омос не изда, и да не може бити издат без сагласности канонске ÷ркве.

÷ариград Ље као канонску ÷ркву на териториЉи ”краЉине признавао само ћосковску патриЉаршиЉу. ј сад Ље ÷ариград признао епископе, коЉи су рашчиЬени и анатемисани чак од стране Љедне од ѕомЉесних цркава. ѕросто Ље непоЉмЪиво да Ље ¬асеЪенски патриЉарх могао учинити такво што.

Ўто се тиче миЉешаЬа, хоЮу да кажем да Ље Љасно да то нису само власти ”краЉине, и да су та миЉешаЬа усмЉерена против –усиЉе, и у суштини Ц против ѕравославЪа.

”спЉели су из тих краЉева да разЉедине све. —амо Ље Љош ѕравославна ÷рква остала. » сад се те силе, демоснке силе овог свиЉета, спремаЉу да разЉедине и ѕравославну ÷ркву. » успЉели су да у томе искористе древну ÷ариградску патриЉаршиЉу, да би она искористила право, коЉе ЉоЉ Ље припадало у царским временима. ” бици за ”краЉину, т.Љ. у подриваЬу темеЪа –усиЉе види се рука јмерике.

ѕричаЉу о миЉешаЬу –усиЉе, али како се она миЉеша, ако Ље она сама тамо роРена?  иЉевска –усиЉа Ље тамо роРена и непрекидно се развиЉала 1030 година. “о што западне земЪе, ≈вропска ”ниЉа, и приЉе свега јмерика, распламсаваЉу и подржаваЉу братоубилачке ратове, као што су то радили и код нас на  осову, показуЉе да Ље све ово што се дешава у ”краЉини други чин косовске трагедиЉе. √рупу злотвора и криминалаца, коЉи брукаЉу албански род, прогласили су властодршцима  осова и признали тзв. независно  осово, а ѕравославна ÷рква ЅожЉа, наша вЉековна култура и српски народ одатле су прогнани. ќно што су почели комунисти, продужио Ље Ќј“ќ своЉим бомбардоваЬем —рбиЉе и ÷рне √оре. ќно што Ље у –усиЉи почело доласком боЪшевика и убиством царске породице сад доноси ове горке плодове.

£а дубоко жалим што ÷ариградски патриЉарх ниЉе схватио колико су дубоки и озбиЪни ови проблеми. ќн Ље кренуо из добре намЉере Ц да сЉедини, али ово ниЉе пут сЉедиЬеЬа, веЮ само пут продубЪиваЬа потешкоЮа коЉе су захватиле ”краЉину, исто као што Ље и пут ствараЬа дубоког раскола у ѕравославноЉ ÷ркви, коЉи неЮе дониЉети никакве добре плодове, не само код –уса и ”краЉинаца, веЮ ни код нас.

£ер таЉ ƒенисенко Ље Љедини коЉи Ље признао ћираша ƒедеиЮа, коЉег Ље ÷ариградска патриЉаршиЉа рашчинила и анатемисала. ћи смо о томе извиЉестили ÷ариградског патриЉарха, али он ниЉе на то одговорио. Ќаравно, он не признаЉе ƒедеиЮа. јли овим чином, прихватаЉуЮи оне коЉи све расколе у другим мЉестима признаЉу као канонску структуру, он мимо своЉе воЪе учвршЮуЉе расколе, коЉи подриваЉу Љединство ѕравославне ÷ркве. » то на основу етнофилетизма, коЉи Ље ÷рква веЮ раниЉе осудила. „ак и  ритски сабор (штета што ћосковска патриЉаршиЉа ниЉе учесвовала, али без обзира на то, Ьегове одлуке важе) потврдио решеЬа —абора из 1872. године, коЉи Ље осудио етнофилетизам ка Љерес и као змиЉски отров, коЉи руши Љединство ÷ркве.

÷ариград Ље потврдио и потписао ово рЉешеЬе великог —абора, а сад управо на основу етнофилетизма, украЉинског етнофилетизма коЉи Ље секуларне природе, и на основу захтЉева лица коЉа су се формирала под удицаЉем боЪшевизма (као ћакариЉе), а сада су поклоници бандероваца (украЉинских фашиста и бивших нациста) ствара цркву. ƒа ли Ље то нормално? ѕа ниЉе. ј да не говорим о томе што Ље ƒенисенко, као украЉински митрополит, претендовао на трон ћосковског патриЉарха, па кад га нису изабрали, он Ље сам себе прогласио патриЉархом. “акво Ље Ьегово безумЪе.  ако то може да се прогласи нормалним бес загласности ћаЉке-÷ркве? ј ћаЉка-÷рква у ”краЉини ниЉе ÷ариградска патриЉаршиЉа, него Ље то веЮ више од 300 година Ц ћосковска патриЉаршиЉа.

Ц Ќедавно Ље ћило АукановиЮ изЉавио да Ље –уска црква ударна песница руских империЉалних интереса. Ўта Ље под тим мислио?

Ц “о морате Ьега питати. ¬Љероватно Ље мислио на то да се ÷рногорска митрополиЉа, коЉа овдЉе постоЉи веЮ 800 година, односи према –ускоЉ цркви и –усиЉи онако како се према Ьима односила вЉековима, а посебно у вриЉеме митрополита ƒанила.

ƒа ниЉе било те, како он каже ,,империЉалне –усиЉе”, не би било ни ÷рне √оре. Ќи 1878. године, ни касниЉе. –уски цар ЌиколаЉ II спасио Ље —рбиЉу и ÷рну √ору 1915. и 1916. године, кад Ље ÷рна √ора била приморана да капитулира, а краЪ ѕетар Ље са циЉелом српском воЉском одступао преко  осова до албанског приморЉа. “ада Ље руски цар савезницима поставио ултиматум, заприЉетивши им, да ако не не помогну српскоЉ воЉсци да се спаси (а аустро-угарска воЉска им Ље била за петама), –усиЉа Юе потписати сепаратни мир с Мемачком и јустро-”гарском. » зато су савезници морали да пошаЪу —рбима бродове. ƒа Ље ЌиколаЉ II потписао сепаратни мир, не би био убиЉен, не би убили Ьегову породицу.  аЉзер Ље послао ЋеЬина и подигао револуциЉу у ѕетрограду 1917. године. ÷ар и Ьегова породица су убиЉени од стране боЪшевика, а заправо су их Мемци убили. ÷арска породица и царска –усиЉа су своЉим животом платили спасеЬе своЉих савезника Ц —рбиЉе и ÷рне √оре.

Ц ƒакле, о чему се ради?  аква Ље то ,,империЉалистичка –усиЉа”?

Ц ÷рна √ора се од 1700. године до данас стварала напорима –усиЉе. » Ьена просвета, и читаво уреРеЬе, све до краЪа Ќиколе 1918. године, и ћитрополиЉа само наставЪаЉу ту традициЉу. » никаква империЉалистичка –усиЉа се овамо не миЉеша.   нама долазе руски епископи, с коЉима смо недавно у манастиру ƒуЪево подигли споменик царским страстотрпцима, на ком су уклесани Ьихови ликови. “о Ље можда наЉЪепши споменик царскоЉ породици. јко Ље то империЉализамЕ

£а понекад кажем да су то санкциЉе ћитрополиЉе против –усиЉеЕ

√осподин АукановиЮ Ље у борби против ,,руског империЉализма” постао играчка у рукама западноевропске, америчке империЉе и блока Ќј“ќ Ц оних коЉи су бомбардовали ÷рну √ору, —рбиЉу и  осово, коЉе Ље било дио ÷рне √ора кад Ље она била независна краЪевина. ј сад Ље АукановиЮ признао  осово, а –уси су покушали да спасе Љединство нашег народа и државе. Ќажалост, тада –усиЉом ниЉе владао онаЉ, коЉи влада данас, веЮ Ьегов претходник, коЉи то ниЉе разумио. «ато Ља не знам на шта АукановиЮ мисли кад говори о ,,империЉализму”.

ƒодао бих Љош ово о одлуци ÷ариграда: ова одлука доноси катастрофу ÷ариградскоЉ патриЉаршиЉи и Љединству ѕравославне ÷ркве. «ато се ми надамо, да Юе се у наЉскориЉе вриЉеме, како Ље то тражила ћосковска патриЉаршиЉа, ово питаЬе риЉешити на свеправославном нивоу.

ѕитаЬе ”краЉине не може да риЉеши ниЉедна ѕомЉесна црква, Љер Ље то питаЬе толико опширно, да захтиЉева учешЮе свих ѕравославних цркава. ќво Ље питаЬе важниЉе од свих о коЉима се одлучивало на  риту. » због тога чуди став ÷ариграда, Љер се он увиЉек обраЮао другим ѕомЉесним црквама (нпр. за вриЉеме раскола у ЅугарскоЉ цркви 1994. године ÷ариград Ље позвао представниЉе других ѕомЉесних цркава да канонским путем риЉеше проблем раскола), а овдЉе су се поЉавиле приче, да Юе се, по угледу на украЉински преседан, залазеЮи на териториЉу друге ѕомЉесне цркве, рЉешавати и питаЬе везано за ћакедонску православну цркву.

¬асеЪенског патриЉарха спречава само то што Љош ниЉе испуЬен Ьегов захтЉев Ц одрицаЬе од назива ,,ћакедонска православна црква” (у ”краЉини му назив ,,”краЉинска православна црква” не смета). ќн Ље, ипак, √рк, и боЉим се да Юе се због тога код Ьега у македонском питаЬу проЉавити грчки етнофилетизам.

—твар Ље у томе што би то била ћакедониЉа, коЉа би се темеЪила на јлександру ћакедонском и ÷ару ‘илишпу, а то Ље опет питаЬе враЮаЬа на комунистичке митове.  ао и у ÷рноЉ √ори, неокомунисти наставЪаЉу да их развиЉаЉу. ќни су тражили да се ÷рногорска митрополиЉа, т.Љ. —рпска православна црква поново региструЉе, као да ми постоЉимо од Ључе. «акон из 1987. године предвиРа регистрациЉу само нових вЉерских заЉедница, а не регистрациЉу традиционалних цркава и вЉерских заЉедница. ј сад су наши неокомунисти почели то да траже, и малтене нас прогоне.  од нас живе руски монаси и монахиЬе, свештеници из –епублике —рпске и —рбиЉе. Ќе даЉу им боравишне дозволе, Љер нису државЪани ÷рне √оре. “о Ље исти метод коЉи Ље спроведен у ћакедониЉи.

“акозваног митрополита црногорског, ког су створили неокомунисти, ƒедеиЮа, коЉег Ље ÷ариградска патриЉаршиЉа рашчинила, признаЉе само ‘иларет. » веЮ много година служе заЉедно.  ако Юе сад поступати ÷ариград, ако Ље признао ‘иларета, ког Ље рашчинила ћосковска патриЉаршиЉа? ќнда Юе морати да призна и онога ко с ‘иларетом саслужуЉе, а кога Ље сам ÷ариград раниЉе рашчинио.

“ако да су наша браЮа у ÷ариграду слабо просудила.

ћолим се √осподу да им ќн помогне.

“акоРе се молим и да ћосковска патриЉаршиЉа и наша браЮа у ”краЉини са смиреЬем стрпЪиво превазиРу нездрави раскол, коЉи ниЉе ништа друго, до плод свега што се дешавало, посебно 20-их година ’’ виЉека. ÷рква Ље Љедина сила, коЉа Ље обЉедиЬавала те народем а сад демонске силе свиЉета овога и деструктивне силе унутар ÷ркве и моЮници овога свиЉета остваруЉу праве империЉалистичке циЪева. –ат у ”краЉини веЮ траЉе, а сад ÷ариград треба да потврди да таЉ рат иде протв ÷ркве и Љединства народа ЅожЉега, и против –усиЉе, као наЉвеЮе православне земЪе. “о ниЉе добро, и ничега доброг ту нема ни за ÷ариград. ЌиЉе имао право да начини овакав корак. ѕостоЉи Љош нада да Юе се Ъуди вратити разуму и истинском канонском поредку.

 ао што сам веЮ рекао, оваквим поступцима ÷ариград доводи у питаЬе своЉе првенство. ѕонавЪам, он заснива своЉа деЉства на томе што Ље то царска престоница, а она не постоЉи од XV виЉека. ќна више ниЉе ни у –усиЉи, ни у ¬изантиЉи. Ќема више ни –уске, ни »сточноримске империЉе, али ÷рква Ље остала. » она мора да гункционише на здравим ЉеванРелским начелима, онако како Ље функционисала приЉе цара  онстантина.

»звор: https://pravoslavie.ru/116484.html

— руског: √еоргина —танишиЮ

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

17 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0