Srpska

Д∆иви простиЉеУ

††††

ƒанас Ље Љедан од наЉтоплиЉих дана ќптинског календара! £едан од наЉомиЪениЉих! ќптински раЉ! ƒан када прославЪамо спомен на преподобног и богоносног ќптинског јмвросиЉа. „Ќе може се сакрити град, ако Ље на врху брда“. Мегова свеЮа обасЉава целу васеЪену.

„ини се да Ље веЮ толико тога речено о преподобном јмвросиЉу, толико тога о Ьему прочитано, толико Ље препеваних акатиста, и гроб Ьегов Ље веЮ сав изЪубЪен.  олико му Ље сузних молитава упуЮено! „ини се да нам преостаЉе само да застанемо, уз благочестиво ЮутаЬе, пред Ьеговом светиЬом, да се, у тишини срца, спустимо на колена, и да уздахнемо за своЉе грехе. јли данас срца веруЉуЮих Ъуди ликуЉу и поЉу. » скоро да не могу стати у препуне храмове.

ќптински врт старчества Ље толико разнолик, да свако може да набере своЉ букет. —вако може да пронаРе своЉу ниЉансу, своЉу музику, своЉу химну. ќптинско старчество Ље живо пространство Ъубави и вере, кротости, смиреЬа, мудрости, расуРиваЬа и топле молитве. —ви старци су диЉаманти духовног живота!

»пак Ље преподобни јмвросиЉе посебна оаза, посебна дубина, посебна мелодиЉа. Ќародно поштоваЬе као да га Ље издвоЉило у неку непоновЪиву целину, и у свом срцу исписало Ьегово име златним словима Ъубави. ” Ьему су врло танко, хармонично, глатко сЉедиЬени мудрост и простота, Ъубазност и чврстина, дуготрпЪеЬе и одлучност, дечиЉа отвореност и старческо расуРиваЬе.

—вети оци говоре да монах ниЉе само „Љедан“, монос. ћонах Ље Ц онаЉ коЉи Ље сабран у Љедно! ѕреподобни јмвросиЉе Ље био толико сабран у Љедно, да Ље Ьегова душа била целовита, целомудрена, Љезгровита, пуна бесконачних грана, попут платна великог ”метника. ќн Ље пронашао извор воде, од коЉег нико „неЮе бити жедан вовЉеки“. —ам Ље пио Ље ту ЉеванРеЪску воду, и утоЪавао жеР онима, коЉи су долазили на праг Ьегове колибе. » ниЉе важно, ко би му долазио: генерал са ордеЬем, или орловски радник, гениЉе словесности ƒостоЉевски, или неписмена куварица.

£евгениЉе ѕосеЪанин Ље писао о старцу јмвросиЉу: „ ао што прашЬаво дрвеЮе после освежаваЉуЮе кише постаЉе чисто и бодро, исто тако Ље и на човека утицао разговор са старцем јмвросиЉем. ” разговору, били сте окружени Ьеговом ватреном саосеЮаЉношЮу, таквом благонаклоношЮу, да Ље она, даЉуЮи среЮу, чинила и вас боЪима, Љер истинска саосеЮаЉност, некако сама узвишуЉе душу оних, коЉима Ље упуЮена, и наводи их да строжиЉе оцеЬуЉу себе.“

—тарац Ље учио Ъуде да „провераваЉу“ себе, да контролишу своЉе мисли и поступке, да се скрушаваЉу при греховном паду, да се радуЉу таЉни ∆ивота.  олико страшних животних Юорсокака и разочареЬа се у келиЉи преподобног претворило у наду и веру.  олико, чинило се, нерешивих проблема и задатака Ље добило кЪуч за решаваЬе и разумеваЬе. ќн, слично искусном виноградару, помагао Ље онима чиЉи Ље живот зарастао као коров огорченошЮу и униниЉем, да га учине плодним вртом.

ѕреподобни јмвросиЉе Ље умео да покаже човеку, да Ље таЉ ужасни рушитеЪски ураган неочекиваних догаРаЉа и искушеЬа, коЉи се обрушавао на Ьега, почиЬао наЉчешЮе од малог ветра, из Ьеговог сопственог срца. –ечи старца јмвросиЉа „живети и не туговати“ биле су надахнуЮе за хиЪаде Ъуди; Ьегов тихи осмех враЮао Ље воЪу за животом онима коЉи су изгубили смисао и потпору; Ьегова огЬена вера враЮала Ље блудну децу ћаЉци ÷ркви.

» данас Ље преподобни јмвросиЉе ќптински искусни водич Ъудских душа у ÷арство Ќебеско! Мегове молитве, Ьегове чудесне поуке, Ьегово заступништво за душу нашег руског народа чине истинска чуда. Ќепресушан Ље поток изранавЪених Ъудских срца ка Ьеговом гробу. Ќе ЉеЬаваЉу искрене молбе за Ьегово заступништво и помоЮ.

—ваки човек има у свом срцу неку посебну дубину. “реба свим силама да потражимо ту искрену, титраву ЉеванРеЪску дубину и светост. ” супротном, постоЉи страшна, губитачна опасност да не приметимо како надолази вода и да проведемо сав своЉ краткотраЉни живот лутаЉуЮи уздуж и попреко, до колена у мутноЉ води.

„есто Ъудски живот пролази у оквирима, где Ље купЪена диплома важниЉа од професиЉе, где Ље хамбургер укусниЉи од домаЮе хране, теретана интересантниЉа од шетЬе парком.

 арта постаЉе реалниЉа од предела, навигатор Ц убедЪивиЉи од самог пута. ∆ивот се претвара у непрекидну компЉутерску игру, Ъубав у фрагменте из сериЉала. ‘орма постаЉе важниЉа од садржаЉа. јмбалажа Ље сама себи добоЪна. √роб од црвеног дрвета Ље важниЉи од оног коЉи лежи у Ьему. ≈поха омота.  улт украсних папира. “ело постаЉе сурови власник, а душа Ц беспомоЮни просЉак.

„”м, покривен непробоЉном маглом безумЪа, Ц говори светитеЪ √ригориЉе Ѕогослов, Ц забавЪа се сопственом пропашЮу“. ѕреподобни јмвросиЉе нас учи да не уживамо у сопственоЉ несреЮи, да не трошимо драгоцено време у празно, него да испуЬавамо сваку своЉу мисао дубином, сваку своЉу реч смислом, сваки уздах Ц скрушеношЮу и сваки покрет срца Ц ЪубавЪу и смиреЬем.

ѕостепено, у срцу, треба да умре, да се осуши и нестане све оно што се криЉе и претвара да Ље живот, али суштински ниЉе. “о су наше амбициЉе, наша гордост, самоЪубЪе, надменост, суЉета. „∆иви простиЉе...“ Ц ово су често из устиЉу благодатног —тарца могли да чуЉу богомоЪци. „√де Ље просто Ц тамо Ље анРела сто. ј где се паметуЉе Ц ни Љедног!“

ќптина пустиЬа у старчевим временима Ц то Ље цела ¬асеЪена смештена у зидине Љедног малог манастира. £ош Ље светитеЪ »гЬатиЉе  авказки средином 19. века са одушевЪеЬем писао: „ќтац архимандрит ћоЉсиЉе Ље благородним и трпЪивим ношеЬем немоЮи ближЬих, у недро своЉе обитеЪи привукао изабрану иноческу заЉедницу, какве нема у –усиЉи.“ ј преподобни јмвросиЉе Ље Љедан од наЉдрагоцениЉих сЉаЉних бисера ќптинског врта. ќн Ље наЉнежниЉи благоухани цвет ќптинског букета. —вако од нас може да удахне Ьегов благоухани мирис!

£евгениЉе ѕосеЪанин Ље са огромним убеРеЬем, и великим повереЬем према —тарцу, писао: „¬рло добро сам знао да, ако постанем ругоба, или мрачан или Љако оглупим Ц у суштини решим се могуЮности да будем приЉатан, или се унизи моЉ положаЉ у животу и постанем несреЮник Ц сви Юе ми окренути леРа. ј он би ме тада Љош више пригрлио. » зато сам смело говорио себи, да ме нико ниЉе волео и неЮе ме волети више од Ьега. » волео Ље он том ЪубавЪу, коЉу наш народ тако проницЪиво изражава речЉу „сажаЪеЬе“, то Љест свим, силама душе у жеЪи да служи другоме. ј таква Ъубав Ље увек потребниЉа од среЮе!“ ќ тоЉ великоЉ Ъубави писао Ље и ƒостоЉевски: „∆алост Ље наше благо, и страшно би било искоренити Ље из друштва“.

ѕреподобни јмвросиЉе Ље говорио да треба да подражавамо девицама. —амо мудрим, а не „лудим“. ќним девицама, коЉе су се обезбедиле ЉелеЉем Ъубави, доброте, наде, смиреЬа. —ветилницима коЉи се не гасе. «ато и долазимо до старческе обитеЪи на обали ЅожиЉе реке, да би допунили своЉе светилнике. » ниЉе важно, ко смо: писац или варилац, поличар или спортиста, монах или мирЉанин, воЉник или учитеЪ, учеЬак или проста сеоска бака, глумац или продавачица. ѕреподобни ќптински старци и ава јмвросиЉе коЉег данас прославЪамо радуЉу се свима!

£ош као семинариста јлександр √ренков, како се у свету звао баЮушка, Љедном, док се шетао шумом, чуо Ље у жубору потока речи коЉе су постале лаЉтмотив свег Ьеговог дугог и надахнутог живота. Ќека и нама оне буду благо, духовни компас, звезда водиЪа: „’валите Ѕога! „уваЉте Ѕога!“ јмин.

—инодальный отдел по монастыр€м и монашеству –усской ѕравославной ÷еркви

30 / 10 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0