Srpska

„иЉи Ље звоник виши?

††††

Ц Ўта да радим, ако не волим архиЉереЉа? Ц такво питаЬе ми Ље задао младиЮ, побожни православни хришЮанин.

ѕитаЬе Ље краЉЬе компликовано, сложиЮете се. ћожда да просто одмахнем руком? »ли да одговорим уопштено? ƒа се уплашим и позовем у помоЮ полициЉу, духовника, страшни црквени суд? ƒа запевам анатему, ону коЉа Ље позната као Ђмаранатаї? ƒа му очитам прекораваЉуЮу буквицу о недопустивости напада на руско ѕравославЪе и ЂподриваЬе темеЪаї? “о би било тако лако! ј овде се ради, ни маЬе ни више, него о целом човеку. ќ младиЮу коме ниЉе свеЉедно, коЉи воли ’риста. «бог чега конкретно Ље он престао да воли архиЉереЉа? » каква Ље, на краЉу краЉева, ту разлика?

» почео сам да говорим о себи. £ер боЪе од себе никог другог не познаЉем.

≈то Ьега, то Љест мене, до рукоположеЬа. ѕравославни хришЮанин, студент. »дем у цркву, молим се, причешЮуЉем. ѕреда мном су ми видни сви свештеници као на длану. —а свим Ьиховим гресима, недостацима, грешкама и легендама коЉе их окружуЉу. ƒобри и лоши. —а свим оним што им гради ауторитет, али га и руши. јли нико осим Ѕога их заиста не познаЉе. ѕосматрам конкретног свештеника и мислим да Ље он дужан да одслужи литургиЉу, одржи проповед и прими исповест онако како Ља сматрам да треба. £ер Ља сам читао ЅибилиЉу, свете оце ÷ркве и тоне духовне литературе.

Ќа исти начин посматрам учитеЪа, лекара, службеника. ќчима ученика, пациЉента, граРанина.

» зашто они не поступаЉу тако како бих Ља желео?  уд год да се окренеш, свуда Љедно те исто разочараЬе.

£а и сам предаЉем студентима. Ќа мене су устремЪени Ьихови погледи и они гутаЉу сваку моЉу реч. Ўта они сада мисле о мени и целом образовном процесу у коме Ља учествуЉем са супротне стране? —ви они ме воле? ј шта ако то ниЉе случаЉ?

ј замислите да даЉем наЉболниЉе инЉекциЉе. ћерим притисак. ћеЬам завоЉе, прегледам постоперативне шавове и сам одлучуЉем када Юе моЮи да се скину. –азумете? —ам. ѕритом ме уопште не занима шта о томе мисли пациЉент. ќн може мислити да Ље веЮ време да се све то скине и да поРе куЮи. јли Ља имам своЉе мишЪеЬе, засновано на томе чему ме Ље научила медицинска сестра коЉа се бави превиЉаЬем. ќткривам благу инфекциЉу, потребна Ље дренажа и Ља скидам Љедан шав и ставЪам у рану танку гумицу. ќбраРуЉем рану и свезуЉем нови повез. ѕациЉент Ље незадовоЪан, говори нешто о моЉоЉ младости. Ќека прича. ” овом тренутку одлука Ље моЉа. — мог звоника поглед даЪе сеже. ƒа ли ме Ље пациЉент наЉедном заволео због свега тога? Ќе изгледа ми као да Љесте.

£а сам свештеник. —лужим литургиЉу, проповедам, исповедам. “рудим се да све радим онако како су ме учили, по угледу на искуство других свештеника, а и у складу са моЉим сопственим искуством, коЉе и ниЉе толико велико. ƒа ли су сви парохиЉани са тим задовоЪни, да ли ме сви они воле? Ќаравно да не.

Ц ¬и не служите како треба. Ќе проповедате како треба. »сповест не треба тако да изгледа. ¬и се не бринете довоЪно о потребама храма. ¬аше кЬиге нису довоЪно духовне, нису као код тог и тог оца. ƒецу не васпитавате како ваЪа.

ћислите да сам сваку такву критику одбацио као у причи о превиЉаЬу рана? Ќе нисам. —екирао сам се, мучио, спорио, штитио се. јли понекад ми Ље изгледало као да Ље то све истина. ѕа то и Љесте истина. јли наставЪао сам да служим, проповедам, исповедам, пишем и васпитавам децу онако како не треба. £едино што сам схватио Љесте да не могу угодити чак ни онима коЉи су ми били драги. “о сазнаЬе Ље било болно. «бог гордости, разуме се. Ќе узгорди се и нико те неЮе моЮи ранити.

”жасно велики броЉ Ъуди, коЉи не зна ни мене ни моЉе грехе, веЮ ме унапред не воли зато што сам поп. ћрачЬак коЉи дели опиЉум религиЉе масама. јко би се случаЉно власт променила на неку антицрквену, могли би да доРу моЉи суседи да ме вешаЉу.

ћогао бих да се тешим тиме што моЉи критичари ништа не разумеЉу.  ао онаЉ раЬени пациЉент. ѕа ипак, меРу незадовоЪнима су били и Ъуди коЉи су имали више духовног искуства од мене. » прочитали су више кЬижица од мене, а никако маЬе. £една чиЬеница увек остаЉе непромеЬа Ц Ља сам свештеник са своЉим звоником, а они нису.

£а сам настоЉатеЪ храма. Ќекоме се не свиРам, па добро. ћора црква да се гради. јли прво треба израдити проЉекат. » ето избор Ље начиЬен самовоЪно.  ласицизам с краЉа 18. века, —анкт ѕетербург.  олонада стубова, звоник право у центру храма, без куполе са прозорима. –етко решеЬе за цркву коЉа се назива Ђпод звоникомї. “аквих Ље у –усиЉи свега десетак. » Љош боЉа. ∆ута.

Ц  акво кошмарно и безукусно решеЬе! Ц рекли су неки.

Ц ј ту певницу треба одатле избацити, Ц казали су други.

Ц —тарце не уважава, манастире не посеЮуЉе, чак ни у ћогочину ниЉе био, Ц повукли су ƒамоклову црту треЮи. ћа, нека буде ƒамоклова, у реду?

 оме из Ьих угодити? ћожда треба провести референдум? “о би веЮ било превише! £ер висина мог звоника износи 37 метара са крстом. ƒесетоспратница. ќдатле се види мало даЪе. —едети Ље, истини за воЪу, неприЉатно. —ви те гледаЉу, дошаптаваЉу се, неки упиру прстом, а понеко Ље спремио и Ђшипакї, √оспод га спасио.

 ада сам напуштао своЉ родни град, Љедан свештеник ми Ље другарски испричао како ме веЮински део градског клира ниЉе волео. “о Ље Љако много Ъуди. јли барем нисам архиЉереЉ Ц код Ьега би иста ствар била са гомилом градова, а Ьегов звоник Ље много виши од мог. „ак не могу ни врх да сагледам.

Ц Ўта да радим, ако не волим архиЉереЉа?

ј шта Ље требало да урадим када мене нису волели? Ќа кога Ље требало да се ориЉентишем? Ќа ’риста, Ц одговарам сам себи. ј да ли сам у томе успео? Ќисам? ј ко Љесте? ј ког то архиЉереЉа сви воле? „ак и £ована «латоуста, како нам Ље познато, ниЉе трпело мноштво православних хришЮана, укЪучуЉуЮи ту и део свештенства. ѕа ни —ветитеЪу Ћуку (¬оЉно-£асенецком), коЉи Ље прошао кроз логоре, саслушаЬа, мучеЬе, неки нису желели добро.

’мЕ ј шта ако би ти био патриЉарх?! ƒа ли можете да замислите ту висину звоника? “у количину одговорности и очиЉу упртих на Ьега. ¬еЮ чуЉем: Ђ’аЉде, хаЉде направи погрешан корак!ї

Ўта треба да уради патриЉарх, ако Ьега неко не воли?

Ќе знам. “ешко Ље када те не воли па макар и Љедан човек на овоЉ земЪи.

–адуЉем се што неЮу бити архиЉереЉ. ѕревише сам горд и стога сам изузетно раЬив. ЌиЉе ми довоЪна ’ристова Ъубав, желим и Ъудску.

Ўта да ради поменути младиЮ? £ер реч Ље управо о Ьему, о ЬеговоЉ души, а не о души архиЉереЉа или моЉоЉ. ћоЉ одговор на краЉу тог разговора Ље био предвидив, Љедноставан и незанимЪив:

Ц ћоли се за свог епископа, архиепископа, митрополита, патриЉарха.

јли зашто?

ѕа зато што желим да се и за мене помоле сви власници сопствених звоника, ниских и високих, уопштено говореЮи, сви они коЉи ме не воле.

ѕротоЉереЉ —ергеЉ јдодин
— руског јлександар АокиЮ

17 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0