Srpska

ѕатриЉарх  ирил о ситуациЉи у коЉоЉ се налази ÷рква у ”краЉини

ƒана 26. децембра 2018. године у сали ¬исоког црквеног савета саборног ’рама ’риста —паситеЪа Мегова —ветост ѕатриЉарх московски и целе –усиЉе господин  ирил председавао Ље редовном седницом ¬исоког црквеног савета –уске ѕравославне ÷ркве. ќтвараЉуЮи седницу Мегова —ветост се обратио члановима ¬исоког црквеног савета уводном беседом.

††††

ѕоздравЪам све чланове ¬исоког црквеног савета на последЬоЉ седници ове године. Ќаравно, говориЮемо о резултатима постигнутим у овоЉ години. ѕре свега бих желео да вас срдачно поздравим. » морам да кажем неколико речи о протеклоЉ години коЉа Ље, као што сви видимо, била врло сложена.

»звор веома велике напетости, фактор коЉи утиче на осеЮаЬа православних Ъуди и на Ьихово духовно стаЬе, и даЪе Ље ситуациЉа у коЉоЉ се налази наша ÷рква у ”краЉини. ” току сте, знате шта се дешава, знате коЉи су се догаРаЉи Ц радикални и изузетно опасни по интегритет украЉинског народа, не само по нашу ÷ркву Ц десили у  иЉеву након одлуке украЉинског парламента коЉи Ље захтевао промену назива ”краЉинске ѕравославне ÷ркве. Ќакон ових измена вероватно Юе уследити репресиЉе и потпуно Ље очигледно да Ље поставЪен известан ултиматум: ако ÷рква не промени своЉ назив, биЮе избрисана из регистрациЉе. ј ако ÷рква меЬа своЉ назив, разуме се, почеЮе да се врши врло снажан притисак на украЉински народ и на Љавност. Ќема сумЬе да Юе почети акциЉе за одузимаЬе храмова силом. ј народ у ”краЉини Ље веруЉуЮи, православан Ље, Ьегова вера Ље Љака, емоционалан Ље, и наравно, постоЉи ризик да се све оно што се дешава око храмова претвори у крваве сукобе. «ато бих молио да умножимо наше заЉедничке молитве за очуваЬе мира у братскоЉ украЉинскоЉ земЪи, и наравно, своЉе молитве за чуваЬе ”краЉинске ѕравославне ÷ркве.

—вима Ље добро познато да Ље окидач за почетак прогона украЉинског православЪа представЪала одлука ÷ариграда без преседана, коЉа превазилази границе сваког канонског поретка, па Ље стога преступна, да уРе на канонску териториЉу ”краЉинске ÷ркве ћосковске патриЉаршиЉе, на териториЉу наше ÷ркве. –езултат овог упада представЪаЉу следеЮи разорни догаРаЉи.  акви су то догаРаЉи?  ао прво, мешаЬе државне власти, такоРе без преседана. » то у земЪи коЉа декларише своЉу приврженост европским вредностима од коЉих Ље Љедна одваЉаЬе ÷ркве, религиЉе од државе! ѕрекршивши ову фундаменталну европску вредност држава коЉу представЪа председник, директно се меша у црквену управу, може се реЮи да предводи оно што се назива „црквеним сабором уЉедиЬеЬа“, учествуЉе у преговорима с ÷ариградом о такозваном томосу, и све то Ц пред телевизиЉским камерама, да види цео свет.

√овореЮи недавно на телевизиЉи веЮ сам поставЪао питаЬе: како би свет реаговао кад би председник –уске ‘едерациЉе преседавао ѕомесним сабором –уске ѕравославне ÷ркве или представЪао неког црквеног Љерарха целом свету и Љавности у име —абора. ћожемо замислити реакциЉу у читавом свету! ј у овом случаЉу влада тишина, апсолутна и свеобухватна Ц значи, могу се газити фундаментална права, могу се газити закони, ако се на краЉу постигне конкретан политички циЪ. ј конкретан политички циЪ Ље врло Љасно формулисан, измеРу осталог, формулисали су га овлашЮени представници —ЉедиЬених ƒржава коЉи раде у ”краЉини, а и сами представници украЉинске власти: треба раскинути последЬу везу коЉа обЉедиЬуЉе наше народе, а то Ље духовна веза.

—ведоци смо цивилизациЉске катастрофе. Ќишта слично се никад ниЉе десило, овакво изузетно грубо и отворено мешаЬе у црквене послове Ц осим можда у време директних прогона, кроз коЉе Ље наша ÷рква такоРе прошла. «ато догаРаЉи коЉи се данас дешаваЉу у украЉинскоЉ земЪи помрачуЉу душу, али с друге стране, све нас подстичу на поЉачану молитву. ћолим све вас, браЮо, и клир коЉи се налази под вашом управом да се и у црквеним, и у личним молитвама молите за Мегово Ѕлаженство митрополита ќнуфриЉа и за епископе наше ÷ркве коЉи се по милости ЅожиЉоЉ чврсто држе канонских ставова.

«нате да Ље Љедан од инициЉалних мотива ÷ариграда за директно мешаЬе у украЉинске послове упркос свим постоЉеЮим канонским правилима, била убеРеност у то да Юе одржаваЬе „сабора уЉедиЬеЬа“ и легализациЉа расколника довести до краха све ”краЉинске ѕравославне ÷ркве. Ќаводно, чим ÷ариград уРе у оваЉ процес и легализуЉе расколнике, на „сабор уЉедиЬеЬа“ Юе похитати Љерарси ”краЉинске ѕравославне ÷ркве. ќва идеЉа Ље заиста обузела патриЉарха ¬артоломеЉа. Ќеки су га убеРивали у то да Юе чим се то деси, Љедан за другим православни архиЉереЉи ”краЉинске ÷ркве доЮи на оваЉ сабор Ц као да им Ље потребан само мали подстрек, иначе су сви спремни. —ервиране су лажне информациЉе о десетинама архиЉереЉа коЉи наводно веЮ подржаваЉу „сабор уЉедиЬеЬа“. ” току мог састанка с патриЉархом ¬артоломеЉем он Ље алудирао да „веЮина ¬ашег епископата подржава сабор“ на шта сам Ља одговорио да Ље то лаж и да су то по моЉим подацима двоЉица-троЉица Ъуди и дао сам карактеристику Ьихових личности. “о на Ьега ниЉе нимало утицало, али се тако и десило Ц то чак нису ни троЉица, веЮ двоЉица архиЉереЉа, управо они коЉе сам имао у виду. ”следио Ље потпуни крах „сабора уЉедиЬеЬа“ Ц ниЉе се десило никакво уЉедиЬеЬе, веЮ само уЉедиЬеЬе расколника и Ьихова незаконита, антиканонска легализациЉа од стране патриЉарха под чиЉу ЉурисдикциЉу украЉинска земЪа ниЉе потпадала и ниЉе могла да потпада.

ћеРутим, поступци ÷ариграда изазиваЉу чуРеЬе и с тачке гледишта здравог разума.  ако Ље неко могао да изЉави да се укида повеЪа патриЉарха ƒионисиЉа из 1686. године? ƒа ли неки црквени руководилац здравог разума и памети може да изЉави да се укида неки историЉски акт коЉи има 300 година? јристотел у Љедном од своЉих дела цитира јгатона, трагичара коЉи Ље живео у V веку пре ’ристовог –оРеЬа. √овореЮи о паганским боговима он Ље изразио врло занимЪиву мисао коЉу не би било лоше да знаЉу у ÷ариграду. ћисао гласи: „Ѕогу ниЉе дато само Љедно Ц да оно што Ље било учини као да ниЉе било.“ Ќад оним што се десило нико нема власт, чак ни Ѕог. ј 1686. година Ље реалност из коЉе Ље настала читава историЉа. ƒа ли можемо да замислимо да ¬елика ЅританиЉа укине јкт о независности »ндиЉе? –ецимо, да неки луди владар одлучи да га укине Ц да ли Юе »ндиЉа нестати? ƒа ли Юе нестати држава, Ьена економиЉа, друштвени односи и култура? »ли ако некоме у ¬еликоЉ ЅританиЉи падне на памет да укине чиЬеницу постоЉаЬа —ЉедиЬених ƒржава? ƒа каже, ниЉе у реду што се тамо водио ослободилачки рат и што се поЉавила независна држава, значи укидамо двеста и нешто година Ц шта Юе се променити? —ви Юе се само насмеЉати.  акво Ље то правЪеЬе карикатуре од историЉе! «аиста, то Љесте карикатура Ц али неко то ради! ќвде Ље у питаЬу трагикомедиЉа Ц зато што Љедноставно ниЉе могуЮе рационално оценити све што Ље ÷ариград учинио.

Ћогично, после тога Ље уследило наше деЉство. ѕрекинули смо општеЬе. ÷рква нема другу могуЮност да заустави раскол осим да саму себе заштити од раскола. «ато Ље одлука о престанку евхаристиЉског општеЬа Ц одлука о спасаваЬу целовитости ѕравославне ÷ркве, то Ље жеЪа да се заштитимо од раскола, од Ьеговог трулежног утицаЉа. ÷рква нема друго средство. «ато, кад нам неко каже „а да нисте превишеЕ“ Ц то Ље питаЬе како се Ъуди односе према црквеном праву у црквеном животу, али ÷рква нема других средстава. ∆елео бих да се искрено захвалим нашим архиЉереЉима због активне подршке ове одлуке —ветог синода наше ÷ркве. «нате да се сад у митрополиЉама спонтано одржаваЉу различити скупови епископа, савети митрополита и епархиЉски савети на коЉима се разматра одлука коЉу Ље ÷рква донела. » данас имамо веома велику подршку од стране епископа, клира и верног народа.

√оворим о тужним стварима, али као што Ље говорио мудрац, и то Юе проЮи. ÷рквена организациЉа коЉа се данас на оваЉ начин гради у ”краЉини апсолутно ниЉе способна за живот. —ветски Ъуди то не могу да схвате, али црквени добро разумеЉу. »зузетно добро схватамо ми у –ускоЉ ѕравославноЉ ÷ркви. £ер може се реЮи да се данас у ”краЉини дешава буквално исто оно што се дешавало у годинама после револуциЉе. ”краЉинска ситуациЉа представЪа одраз политике револуционарних власти у —овЉетском —авезу, коЉа Ље била усмерена на уништеЬе –уске ѕравославне ÷ркве. £ер и тада су власти покренуле обновЪенчески раскол. —твараЬе раскола представЪало Ље чудовишно опасан поступак коЉи Ље смислила совЉетска власт. ћеРутим, раскол коЉи Ље инспирисан споЪа реализовали су црквени Ъуди, и меРу Ьима нису били само свештеници, веЮ и епископи. ¬рло много архиЉереЉа Ље подржало идеЉу обновЪенческог раскола. ѕатриЉарх “ихон Ље био у изолациЉи, у извесном смислу Ље био усамЪен Ц и у том тренутку ÷ариград легализуЉе расколнике! ÷ариградски патриЉарх упуЮуЉе захтев МеговоЉ —ветости патриЉарху “ихону да оде и да преда власт „наЉвишоЉ црквеноЉ управи“. —ва реална политика ÷ариграда коЉа се вршила преко сталног представништва ÷ариградске патриЉаршиЉе у ћоскви, као што знате, била Ље усмерена на подршку расколника и на борбу против канонске ÷ркве. ј како су узвишени били циЪеви ÷ариграда: да добиЉе могуЮност да користи неколико обЉеката непокретности ради оствареЬа комерциЉалне добити Ц то Ље потпуни одраз онога што се сад дешава у ”краЉини у вези са ствараЬем ставропигиЉе.

ѕрошли смо кроз то, знамо да Ље то било велико искушеЬе. јли Ље на краЉу краЉева победила ЅожиЉа ÷рква. «ато гледаЉуЮи кроз призму сопственог искуства оно што се дешавало и што се дешава у ”краЉини можемо реЮи да Юе краЉ читаве ове приче бити исти као што Ље био краЉ обновЪенчества у —овЉетском —авезу. «ато што су здраве благодатне снаге ÷ркве и сила ЅожиЉа Љачи од наЉвеЮе Ъудске силе. ”право √оспод Ље присутан у ÷ркви, —вети ƒух Ље присутан у ЬоЉ. «ахваЪуЉем се православном народу ”краЉине, клиру, и епископату коЉи Ље данас уЉедиЬен око Меговог Ѕлаженства митрополита ќнуфриЉа. » несумЬиво Ље да ово Љединство представЪа залог за то да силе зла неЮе моЮи да униште благодатно тело ѕравославне ÷ркве у ”краЉини.

 ао што знате, усвоЉен Ље закон о промени назива ÷ркве. «акон Ље апсолутно безуман с тачке гледишта савременог права и савремених принципа односа измеРу државе и верских организациЉа. ” свим западним земЪама, у секуларним земЪама, на коЉе се ”краЉина угледа, назив верске организациЉе се државе не тиче, то Ље ствар саме верске организациЉе. “акав Ље принцип; важно Ље само да нема понавЪаЬа како би се избегли неспоразуми о томе ко представЪа коЉе правно лице. —ве остало Ље ствар саме верске организациЉе.  ао што вам Ље познато, имао сам прилике да радим у —ветском савету цркава. — времена на време поставЪало се питаЬе о називу верских организациЉа коЉе су улазиле или желеле да уРу у —ветски савет цркава. ƒакле, тамо се све решавало Љедноставно: верска организациЉа у —ветском савету цркава треба да се назива онако како се сама назива. “о Ље уобичаЉени принцип, ништа ново. јли кад држава измишЪа назив верске организациЉе и то с очигледном жеЪом да Ље дискриминише и на краЉу уништи, то представЪа кршеЬе свих права и закона прихваЮених у цивилизованом друштву.

“реба реЮи Љош Љедном: пошто, као што видимо, постоЉи наруЯбина, укЪучуЉуЮи и споЪашЬу, да се уништи ѕравославна ÷рква у ”краЉини, у оквиру спровоРеЬа ове политике сва средства су дозвоЪена. » то што свет данас Юути сведочи управо о томе. ј ми треба да донесемо закЪучке, измеРу осталог, и из баЉки коЉе су неки покушавали да нам наметну дуги низ година, о владавини права, о Ъудским правима, о верскоЉ слободи и о свему што се донедавно сматрало фундаменталном вредношЮу у формираЬу савремене државе и Ъудским односима у савременом друштву.

ЌесумЬиво Ље да Юе догаРаЉи коЉи се данас дешаваЉу у ”краЉини имати врло опасне последице у животу многих земаЪа. ќно што се дешава у ”краЉини може се користити као преседан. ј то значи да Юе фактори коЉи су одржавали мир меРу религиЉама, верске слободе и стварна Ъудска права, наЉвероватниЉе престати да буду неприкосновени, нарочито ако све ове вредности некоме буду сметале у решаваЬу ових или оних политичких задатака. ƒесио се догаРаЉ коЉи Ље веома опасан, не само по ”краЉину, веЮ бих рекао и по цео свет. «ато што ”краЉина може постати преседан, пример за то како се лако може обрачунати с било коЉим законима, с било коЉим поретком и с било коЉим Ъудским правима ако Ље то потребно светодршцима.

” одговор на све ово Љош Љедном желим да кажем да све позивамо на молитву, на заЉеднички рад и подршку ”краЉинске ѕравославне ÷ркве. ћолимо се да √оспод сачува благодатну ”краЉинску ѕравославну ÷ркву, да уразуми народ, да Ъуди умеЉу да одвоЉе политику од вере, а што Ље главно, да нико не посумЬа у то да Ље —вети ƒух присутан управо у ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, да се у ЬоЉ обавЪаЉу “аЉне и спасаваЉу Ъуди. –ади тога, ради присуства Ѕога у ЪудскоЉ историЉи, ради деловаЬа —ветог ƒуха кроз ÷ркву у Ъудима, ÷рква повремено и трпи поругу и прогоне. јли као што показуЉе историЉа, краЉ Ље увек исти: ÷рква остаЉе победник у свим овим искушеЬима. Ќе зато што Ље Љака, веЮ зато што у ЬоЉ живи и делуЉе —вети ƒух. «ато Љош Љедном све позивам на молитву и на то не заборавимо шта се дешава у братскоЉ ”краЉини.

—а руског ћарина “одиЮ

28 / 12 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0