Srpska

≈пископ бачки »ринеЉ: Ќесаломив Ље дух српског народа

††

 уда поЮи Ц да ли широким, утабаним, релативно удобним путем савременог „меЉнстрима“ или пак уским и скрбним, али вековним заветним путем —ветога —аве?

††††

ЅожиЮни интервЉу коЉи ѕечату Ц према вишегодишЬоЉ традициЉи Ц даЉе Мегово ѕреосвештенство ≈пископ бачки »ринеЉ ЅуловиЮ привилегиЉа Ље коЉом су наш лист и наши читаоци посебно издвоЉени и у друштвеном и медиЉском простору без сумЬе повлашЮени. ” сусрет празнику роРеЬа ’ристовог, наш драгоцени саговорник, у разговору с ћилорадом ¬учелиЮем и КиЪаном ЅогдановиЮ промишЪа, коментарише и анализира низ судбински важних и за будуЮност нашег народа и државе пресудних питаЬа.

¬аше ѕреосвештенство, ове, 2019. године обележиЮемо осам векова од стицаЬа аутокефалности наше ÷ркве. —а чим —рпска ѕравославна ÷рква и српски народ у тоЉ ЉубиларноЉ години излазе пред —ветог —аву?

Ѕлагодарим вам, поштовани и драги приЉатеЪи, на могуЮности да у ѕечату, из године у годину, водимо божиЮне разговоре о питаЬима коЉа не заокупЪаЉу само нас веЮ и сав наш народ, као и друге Ъуде и народе. ” моЉим одговорима на ваша питаЬа зацело нема посебних дубокоумних мисли, али има, надам се, бар нечег од божиЮне поруке наше ÷ркве коЉу она сваке године у ове дане упуЮуЉе своЉим верницима и другим Ъудима добре воЪе. “а порука се може свести на следеЮе: ’ристово –оРеЬе значи ново роРеЬе човека и човечанства, препород вере, оваплоЮеЬе наде и, изнад свега, улазак мира ЅожЉег, а не Ъудског, и Ъубави ЅожЉе, а не тек пролазне Ъудске, у наш свет и живот. «ато Ље ЅожиЮ, и у наЉвеЮим невоЪама, поЉединачним и општим, празник радости. » Ља се, ево, радуЉем што божиЮну радост могу да поделим са вама и са читаоцима ѕечата, поздравЪаЉуЮи све нашим традиционалним божиЮним поздравом: ћир ЅожЉи, ’ристос се роди!

ј сада бих покушао да одговорим на ваше питаЬе. ќсам векова постоЉаЬа самосталне или аутокефалне —рпске ѕравославне ÷ркве свакако представЪа велики ЉубилеЉ, годишЬицу коЉу треба обележити на свецрквеном и свенародном плану, и то достоЉно и достоЉанствено, на духовно користан и плодотворан начин. ѕрослава Юе имати смисао и оправдаЬе уколико Ље доживимо као прилику и подстицаЉ за враЮаЬе светосавском духу, што Юе реЮи Ц хришЮанском православном етосу и ЉеванРелским духовним вредностима. јко се пак она сведе на неку уобичаЉену „фешту“, па ма и изузетно гламурозну, на неколико манифестациЉа коЉе Юемо, због Ьихове испразности, заборавити чим проРу, онда Ље боЪе да ништа и не обележавамо. Ќе би нам било први пут да сметнемо с ума велике Ъуде и судбинске догаРаЉе из наше прошлости без коЉих не би било ни наше садашЬости ни наде у нашу будуЮност, овде на земЪи и горе на небу.

—ветитеЪска висина и свечовечанска ширина лика —ветога —аве, Ьегов историЉски подвиг и незастариво духовно наслеРе треба да нам буду позив и призив на преиспитиваЬе нашег делаЬа, на преосмишЪаваЬе нашег живЪеЬа и на осветЪаваЬе нашег пута. “у мислим и на сваког поЉединца и на народ као целину. Ќароде, по правилу, воде (и заводе!) Ьихове елите. Ќаша друштвена, политичка и интелектуална елита посрЮе Ц а понекад и „бауЪа“ Ц на путу изналажеЬа каквог-таквог места за нас у „врлом новом свету“ постхришЮанске културе и цивилизациЉе, коЉа све више прераста у отворено антихришЮанску културу и цивилизациЉу, све криЉуЮи се иза милозвучне реторике о Ъудским правима, „западним вредностима“, демократиЉи, брисаЬу граница, борби против тероризма, сиромаштва и гладиЕ ЌапомиЬем да се и у извесним црквеним и теолошким круговима, настроЉеним елитистички и прогресивистички, да запазити еволуциЉа у правцу миреЬа или бар примирЉа са „врлим новим светом“ и делимичног утапаЬа у Ьегову глобалну уравниловку, у коЉоЉ и само хришЮанство „еволуира“ у Љедну од религиЉа, вредну или безвредну као и све остале, веЮ како ко изволи да изабере користеЮи своЉа Ъудска права.

ћногима, нарочито припадницима елита, полуелита и квазиелита, изгледа да би напуштаЬе старих традициЉа и идеала, укореЬених у ѕравославЪу и —ветосавЪу, и прихватаЬе нових, „модерних“ вредности, односно идола, донело комфоран живот Ц па и материЉално благостаЬе Ц у условима либералног друштва и либералног тржишта. ќни су у праву, али само половично и површински. £ер, преузимаЉуЮи варЪиве „вредности“ и клаЬаЉуЮи се идолима постхришЮанскога света, опстали бисмо као Љединке и граРани, као „двоножна жива биЮа без крила“ (по ѕлатоновоЉ дефинициЉи), па и као социЉалне групе и заЉеднице, али не и као народ са истим идентитетом.  ао —рби, веЮински православне вере, престали бисмо да постоЉимо. ќстало би само исто име, али ни то ниЉе сигурно: из сопствене историЉе и из историЉе других народа знамо добро да промена идентитета и вредносне парадигме често доводи и до промене имена.

ЅиблиЉска мудрост нас учи да нема ничег новог под сунцем Ц ничег осим богочовечанског Ћика ’ристовог. —ве Ље веЮ виРено и преРено, па и наша назначена дилема: куда поЮи? да ли широким, утабаним, релативно удобним путем савременог „меЉнстрима“ (ни Љезик, ето, не измиче загрЪаЉу „научне“ еволуциЉе!) или пак уским и скрбним, али вековним заветним путем —ветога —аве? » он Ље, наиме, баш као ми данас, био суочен са огромним религиЉским, цивилизациЉским и националним изазовима и искушеЬима. јли Ље он Ц као и Ьегов отац —вети —имеон (—тефан ЌемаЬа), Ьегов брат —тефан ѕрвовенчани и потоЬи ЌемаЬиЮи Ц знао да Ље излаз у пуноЮи, а не у површности, и да Ље пут спасеЬа у квалитету живота, а не у Ьеговом квантитету, то Љест у Ьеговим споЪашЬим одликама и ефемерним садржаЉима. «ато се —вети —ава одлучно и бескомпромисно определио за ону ÷ркву и ону културну парадигму коЉа Ље у Ьегово време изгледала као историЉски дефинитивно поражена и превазиРена Ц за ѕравославну ÷ркву и за културно-цивилизациЉски образац коЉи из Ье извире.

Ќе смемо мислити да Ље то опредеЪеЬе било Љедноставно. ѕо каквоЉ му драго тродимензионалноЉ логици и овоземаЪскоЉ мудрости, Ьегов избор Ље био неразуман и катастрофалан. ѕравославна »мпериЉа Ље до ногу потучена, а ромеЉски цар и цариградски патриЉарх су убоги изгнаници или избеглице у ћалоЉ јзиЉи, док латинско-франачки завоЉевачи, боЪе реЮи хорде западних крсташа, гвозденом руком владаЉу у ÷ариграду и изгледаЉу несаломиви. ”споставивши своЉе Ћатинско ÷арство, они, штавише, скрнаве и пЪачкаЉу чудесни храм —вете —офиЉе и устоличуЉу свога патриЉарха. ѕод тим околностима —вети —ава ипак не одлази у ÷ариград на поклоЬеЬе тамошЬем латинском патриЉарху, нити у –им на поклоЬеЬе папи, патриЉарху читавог моЮног «апада, него одлази у ЌикеЉу на сусрет са прогнаним царем и прогнаним патриЉархом и управо од Ьих тражи и добиЉа канонску самосталност, односно аутокефални статус, за ÷ркву свог отачаства. —ве до тада, усудио бих се да кажем, било Ље неизвесно коме Юе се „царству“ —рбиЉа коначно приклонити, источном или западном, првом, наизглед беспомоЮном, или другом, наизглед свемоЮном. —авин избор показуЉе да Ље он првенствено био истински васпитаник —вете √оре, духовно зрео и далековид човек, богат мудрошЮу „не од овога света“, а не само способан политичар, државник и дипломата, како га наЉчешЮе приказуЉу данашЬи тумачи Ьегове личности кад га сместе у ѕрокрустову постеЪу своЉе логике.

«ахваЪуЉуЮи таквом опредеЪеЬу —ветога —аве довршено Ље идентитетско уобличаваЬе српског народа, а црквеном самосталношЮу и потоЬим духовним плодовима коЉе Ље она дала проЉавЪено Ље Ьегово црквено, културно и национално пунолетство. «ахваЪуЉуЮи том путу и «авету, Љачем од свих историЉских искушеЬа и невоЪа, преживели смо под ќсманлиЉама, преживели албанску √олготу у ¬еликом рату, преживели £асеновац, £адовно и неброЉена друга стратишта, преживели страшни граРански рат за време нацистичке окупациЉе, преживели терор и егзекуциЉе коЉе извршише обезбожени и одроРени —рби над сопственим народом, преживели Ьегово цепаЬе на нове и лажне нациЉе, преживели арнаутске злочине и побуне од турских до наших времена, преживели натовског „ћилосрдног анРела“ и Љош много, много тога. ѕреживеЮемо, благодаЮу ЅожЉом и молитвама светитеЪа —аве, и искушеЬа кроз коЉа сада пролазимо. ∆ивеЮемо, надамо се, имаЮемо будуЮност, у времену и у вечности, у историЉи и у есхатону. —амо наше битисаЬе у великоЉ саборноЉ породици хришЮанских народа видим као наЉвредниЉи дар ЅожЉи нашем народу. » —ветога —аву доживЪавам као живи личносни дар. —ве што Ље свето и честито, добро, лепо и истинито у биЮу српског народа нека буде наше уздарЉе Ѕогу и —ветоме —ави!

ƒа ли се на недавном —ветом јрхиЉереЉском —абору, или на некоЉ од претходних седница —инода, говорило о плану обележаваЬа овог значаЉног ЉубилеЉа или пак о моментима коЉи Юе посебно бити истакнути у том програму? ћоже ли таква годишЬица бити и своЉеврстан подстицаЉ за преиспитиваЬе, па и снажеЬе националне самосвести, нашег духовног, историЉског и културно-цивилизациЉског кода?

√оворило се, наравно, и недавно и раниЉе. Ћично сам врло задовоЪан начином на коЉи Ље отпочело прославЪаЬе великог ЉубилеЉа. Ќаиме, на нашем Ѕогословском факултету у Ѕеограду одржан Ље средином децембра меРународни научни скуп под називом „ќсам векова аутокефалиЉе —рпске ѕравославне ÷ркве: историЉско, богословско и културно наслеРе“. ”чествовало Ље више од стотину еминентних истраживача из десетак земаЪа. –ади се о признатим научницима из области богословЪа, историЉе, филологиЉе, историЉе уметности, археографиЉе, права и других области. »злагаЬа су била разврстана у више тематских целина: историЉа ÷ркве и народа, развоЉ српског богословЪа, место —рпске ѕравославне ÷ркве у домаЮоЉ и европскоЉ култури и тако даЪе. “о Ље била прва у низу манифестациЉа коЉе су у плану прославе. ќдржана Ље, наравно, са благословом —ветог јрхиЉереЉског —абора и под покровитеЪством —ветог —инода, у организациЉи Ѕогословског факултета.

÷ентрална прослава, како Ље предвиРено, биЮе одржана почетком октобра 2019. године у манастиру ∆ичи као првом седишту српске јрхиепископиЉе, а у продужетку у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи и Ѕеограду. Мегова —ветост ѕатриЉарх српски »ринеЉ Ље упутио позив представницима свих аутокефалних ÷ркава да доРу у —рбиЉу и узму учешЮа у прослави. ѕоред богослужбеног дела прославе, коЉи Ље превасходан, биЮе поставЪена репрезентативна изложба „ќсам стотина година уметности под окриЪем —рпске ѕравославне ÷ркве“, одржана свечана академиЉа и слично. ¬еЮ имамо и наЉаву поЉединих значаЉних медиЉских куЮа да Юе са своЉе стране, али у сарадЬи и координациЉи са нашом ÷рквом, дати допринос великом ЉубилеЉу. ƒржава, колико сам упознат, припрема поставЪаЬе споменика —тефану ЌемаЬи Ц —ветом —имеону ћироточивом Ц и друге манифестациЉе. ќчекуЉем да Юе прослава ЉубилеЉа бити организована и у свим епархиЉским центрима и веЮим градовима, као и у свим институциЉама просвете и културе, понаЉпре у ћатици српскоЉ и —рпскоЉ академиЉи наука и уметности, на српским универзитетима и другде, и то не само у —рбиЉи него и у –епублици —рпскоЉ, ÷рноЉ √ори, диЉаспори на свим континентимаЕ Ќаравно, оваЉ ЉубилеЉ и ова прослава су Љош Љедна прилика за снажеЬе хришЮанских врлина и националне самосвести нашег народа.

«а протеклих осам векова —рпска ѕравославна ÷рква и српски народ пролазили су много пута кроз велика искушеЬа. ƒа би очувао светосавску православну веру предака и српско име, наш народ Ље свесно пристаЉао на велике жртве и страдаЬа.  олико Ље утемеЪена стрепЬа да би се и година пред нама могла сврстати у године наЉвеЮих искушеЬа?

»скушеЬа, жртве и страдаЬа не престаЉу. Ќарод страда на различите начине. Ќекад више, а некад маЬе. ƒанас Ље наЉугрожениЉи на  осову и ћетохиЉи, и северно и Љужно од »бра. —ада су власти самопроглашене гротескне државице практично забраниле увоз хране, лекова и других елементарних ствари неопходних за живот, с тим што се забрана односи само на робу из централне —рбиЉе и на српски народ  осова и ћетохиЉе.  ажу да су шиптарски екстремисти проливали млеко и бацали чоколадице из —рбиЉе вичуЮи: „Ќема више кравица, нема више бананица!“ “о нечовештво ниЉе само остало некажЬено него Ље наЉвероватниЉе било и подстакнуто с оне стране јтлантика, док се ≈вропа, нарочито она бриселска, „евроуниЉатска“, млако и неуверЪиво противи нечувеним поступцима албанских власти, коЉе иначе прихватаЉу као нормалне.

”верен сам да Юе наша држава наЮи пута и начина да помогне свом народу и да га снабде намирницама и лековима. ѕостоЉи, додуше, стрепЬа да би јлбанци могли поЮи на Љош веЮу радикализациЉу, посебно с обзиром на скандалозно формираЬе Ьихове „воЉске“, опет по одобреЬу «апада, уз гажеЬе сваког права и морала. јли сад и —рбиЉа има спремну воЉску. ƒржавно руководство —рбиЉе Љесте под притисцима, али ниЉе неодлучно о питаЬу заштите народа. Ќисмо, хвала Ѕогу, ни без приЉатеЪа у свету. » Ўиптарима Ље, веруЉем, доста страдаЬа и немам утисак да су Ѕог зна колико одушевЪени егзибициЉама своЉих дичних воРа. —тога сам, упркос свему, оптимиста.

—традаЉу —рби и у негдашЬоЉ класичноЉ српскоЉ земЪи, ÷рноЉ √ори.  ао последица наЉтежих облика дискриминациЉе српског народа врши се Ьегова насилна асимилациЉа, изражениЉа, нажалост, у ÷рноЉ √ори него у ’рватскоЉ. ѕритисци на —рбе, на Ьихов идентитет и на Ьихова социЉална, политичка, верска и национална права, нареРени су и организовани од стране наЉвиших државних органа. ћонтенегрински демократи, такоРе штиЮеници и миЪеници «апада, бесрамно лажираЉу националну историЉу, посмртно прогоне Мегоша и остале песнике и писце, измишЪаЉу Љезик, хапсе, фабрикуЉу афереЕ ѕреко медиЉа вешто пласираЉу бавЪеЬе потпуно небитним темама Ц питаЬем, на пример, да ли усамЪена црквица на врху планине има граРевинску дозволу. » док свима познати медиЉски мандарини оркестрирано наглабаЉу и полемишу о измишЪеним проблемима, нико од Ьих не помиЬе да Ље —рбину у ÷рноЉ √ори данас немогуЮе да добиЉе посао у државноЉ служби. ƒа не говоримо о томе да атеисти хоЮе да одреде ÷ркви шта сме, а шта не сме, да Ље игноришу и малтретираЉу, премда Ље она наЉмногоброЉниЉа и наЉпопуларниЉа институциЉа, да ЉоЉ оспораваЉу право на слободно делаЬе и припадност, верску и националну, да меркаЉу Ьену имовину не би ли Ље некако отелиЕ » тако даЪе, и томе слично. ƒискриминаторске мере се, дабоме, не примеЬуЉу на ÷ркве и верске заЉеднице као такве веЮ Љедино и искЪучиво на —рпску ѕравославну ÷ркву.

ѕонекад се чини да Ље српски народ озбиЪно посустао, да Ље опхрван малодушношЮу, сумЬама и колебаЬем у поимаЬу своЉих могуЮности. ЌиЉе, меРутим, мало оних коЉи тврде да Ље стаЬе „историЉског премора“ привидно, да —рби нису изгубили воЪу и моЮ да се боре и супротставЪаЉу злу коЉе их окружуЉе и настоЉи да их савлада. Ќе говоримо први пут о овоЉ теми, али околности се меЬаЉу, па ¬ас, ¬аше ѕреосвештенство, и сада питамо: »ма ли наша нациЉа снагу и потенциЉал за препород и траЉаЬе?

ѕотражимо одговор на ово питаЬе у српским земЪама коЉе смо управо поменули, у ÷рноЉ √ори и на  осову и ћетохиЉи! ƒок антисрпски режим у ÷рноЉ √ори заправо забраЬуЉе Юирилицу и фалсификуЉе историЉу, ученици гимназиЉе „ѕетар I ѕетровиЮ Мегош“ у ƒаниловграду Љавно истичу транспарент „—вети ѕетре, каЪаЉу ти лице, школа твоЉа нема Юирилице“. »ли када АукановиЮеви ЉедномишЪеници и савезници из ѕриштине забраЬуЉу основне намирнице и лекове из —рбиЉе, српски студенти у  осовскоЉ ћитровици праве перформанс „Kosovo Schwitz“, креативно и уметнички, али и jасно указуЉуЮи европскоЉ и светскоЉ Љавности на нацистички карактер и намере тамошЬих власти. ќчевидно Ље да Ље дух српског народа несаломив. ƒржавне власти —рбиЉе и –епублике —рпске не смеЉу да посустану у афирмациЉи идентитета и изворне националне културе. —еЮате се, била Ље наЉавЪена ƒекларациЉа о опстанку, као обеЮаваЉуЮи проЉекат. ƒискутовало се о ЬоЉ у Љавности, али се више и не помиЬеЕ »пак, на основу више показатеЪа, измеРу осталог и отпора таблоидизациЉи, вулгаризациЉи и злоупотреби медиЉа, мишЪеЬа сам да актуелни састав републичког ћинистарства културе заслужуЉе наше повереЬе и подршку.

¬реме нашег колективног страдаЬа ниЉе од Ључе. ћуке коЉе живимо дуго траЉу, а наши традиционални разговори, премда посвеЮени хришЮанском духу ЅожиЮа и Ьегове племенитости и радости, безмало увек биваЉу осенчени бригом. ≈вропа у овом тренутку кЪуча, извесно Ље да се руши свет коЉи се чинио стабилним, колективно се сумЬа у европске (америчке!) вредности и тамо где има разлога да се веруЉе у Ьих! √де данас можемо пронаЮи упориште за наду и вероваЬе у боЪу будуЮност?

—традамо ми, православни —рби, али страдаЉу, свако на своЉ начин, и други, махом невини Ъуди, наши суседи: ’рвати, муслимани, Ўиптари. —ада страда и народ у ”краЉини, на Ѕлиском истоку, у јфрици, где све неЕ —традаЉу и ≈вропЪани у своЉим градовима, од терориста, а сад и у социЉалним немирима. ”з ризик да се наЉеже самозвани хиперправославци, изЉавЪуЉем да Ље тачно више пута изнесено тврРеЬе папе ‘раЬе да Ље треЮи светски рат почео и да траЉе. “врРеЬе са таквог места засновано Ље свакако на информациЉама недоступним обичном човеку. ћислим да се због интереса мултинационалних компаниЉа и битно другачиЉег устроЉства светске економиЉе, затим због развоЉа технологиЉе уопште и разорности нових врста оружЉа, поменути рат одвиЉа другачиЉе него у прошлости и да има другачиЉе ратне циЪеве него претходна два и сви раниЉи. —тога су и могуЮности за разрешеЬе двоЉаке: може да траЉе дуже, да се премешта у различите делове света и да донесе веЮа разараЬа него претходни, а може, даЉ Ѕоже, да доРе и до Ьеговог бржег окончаЬа. —вет Ље сада заиста у агониЉи. јли како Ље и ѕаскал тачно приметио, ’ристос се родио и увек се раРа у свету осенченом напетостима и антагонизмима. ” ’ристу Ље и нада, и утеха, и упориште за данашЬи дан, али и за будуЮност.

„—вет Ље у целини у стаЬу трансформациЉе: веома моЮне трансформациЉе коЉа се динамично развиЉа. јко се на време не усредсредимо, ако на време не схватимо шта и како треба да радимо и како Ц можемо заувек да останемо у заостатку“, рекао Ље недавно ¬ладимир ѕутин. — добрим разлозима слутимо да ово промишЪаЬе може данас бити универзално важеЮи налог Ц за »сток и «апад, за велике силе и мале народе, за глобалисте и суверенистеЕ —удбина оних коЉи се не „усредсреде“ биЮе „заувек“ одреРена. Ўта у таквом свету може и треба да учини —рбиЉа не би ли избегла мрачну будуЮност именовану као „заувек у заостатку“?

–ади се о процени Љедног од наЉутицаЉниЉих Ъуди данашЬице. Мегову личност Ље Љезгровито и маестрално оцртао покоЉни ƒобрица ОосиЮ речима: „ѕиЉани £еЪцин имао Ље гениЉално чуло и надахнуЮе да –усиЉу остави савременом ѕетру ¬еликом Ц ¬ладимиру ѕутину.“ ќ Ьему смо претходних година помало разговарали, чак смо овлаш скицирали, онолико колико видимо, историЉске изворе Ьеговог политичког и социЉалног програма коЉи Ље препородио –усиЉу. Мегова наведена изЉава не представЪа само констатациЉу веЮ и упозореЬе одговорног државника сународницима, поготову онима коЉи су на државним функциЉама и имаЉу одговорност у друштву. Ќаравно, како с правом кажете, ово промишЪаЬе о динамици друштвеног развоЉа и сталним трансформациЉама има универзално значеЬе. “аквом промишЪаЬу се веЮа пажЬа поклаЬа у епохама када се свет убрзано меЬа услед технолошког напретка и промена у политичком и друштвеном устроЉству. ћи живимо у таквоЉ епохи. Ќеке промене запажамо лако, са Ьима живимо, примеЬуЉемо их у свакодневици. Ќеке, меРутим, остаЉу скривене обичном човеку, али су они коЉи предводе државе и друштва дужни да их препознаЉу и да своЉе деловаЬе одговорно прилагоРаваЉу тим променама како не би заостали или како би макар опстали. «аостаЉаЬе Ље, нажалост, случаЉ са нашим друштвом на прелому два милениЉума.

ћноге нове поЉаве коЉе су довеле до треЮе, а сад веЮ и до четврте технолошке и индустриЉске револуциЉе, меЬаЉу структуру и организациЉу друштва, при чему се ЉавЪаЉу нови центри и носиоци моЮи, а потом и нови механизми реалне власти и у поЉединим друштвима и на глобалном плану. јко оставимо по страни светску политику схваЮену као траЉни процес све нових и нових заплета, ипак уочавамо да Ље кретаЬе ка мултиполаризму у меРународним односима резултат баш тог динамизма о коме говори председник –усиЉе, односно резултат технолошког напретка многих држава заснованог на улагаЬу у просвету и науку. “о Ље, чини ми се, излаз и за —рбиЉу. —реЮа Ље по савремену цивилизациЉу што данашЬа –усиЉа, по ѕромислу ЅожЉем, заснива своЉ развоЉ на духовно-моралним основама, конкретно на вредностима и традициЉама ѕравославЪа. —тога она ниЉе више минорни „играч“ коЉи само прати моЮне трансформациЉе и динамични развоЉ «апада него Ље поново светска сила и моЮан покретач таквих промена.

јли као епископ сам дужан да опет подсетим да, упоредо са сталним трансформациЉама и настоЉаЬем друштва и поЉединца да напредуЉу у различитим делатностима, у истоЉ мери ваЪа имати на уму речи —ветога ѕисма: „Ўто Ље било, то Юе бити; што се чинило, то Юе се чинити; нема ништа ново под сунцем“ (ѕроп. 1, 9) Ц ништа осим ’риста Ѕогочовека,  оЉи —воЉим доласком у свет даЉе смисао Ъудским стремЪеЬима и настоЉаЬима. » као што крст ’ристов, таЉ универзални символ наше вере и наше цивилизациЉе, има своЉу хоризонталу и вертикалу, тако и у животу друштва и поЉединца динамизам и напредак представЪаЉу хоризонталу живота, а усмереност ка вечности и стараЬе о вечном животу и непролазним вредностима представЪаЉу вертикалу. —клад у коме се, у кЪучним и преломним тренуцима, зна шта Ље претежниЉе, као што су то знали —вети —ава и —вети кнез Ћазар, обезбеРуЉе траЉаЬе у историЉи и удео у вечности.

«анимЪиву мисао Ље исказао поменути светски лидер: „Ѕез Љасног разумеваЬа шта и како треба радити, не треба ни долазити на власт.“ ћеРутим, разумеваЬе данас може имати и посебан смисао, Љер су народи своЉеврсни таоци своЉих елита и глобалног система коЉи Ље уреРен према интересима наЉповлашЮениЉих и наЉбогатиЉих у локалним и Ц посебно Ц у наднационалним елитама. ћоже ли, у цивилизациЉи у коЉоЉ живимо, такав поредак бити промеЬен без великих потреса, револуциЉа и ратова?

–ечи коЉе сте цитирали наставак су исказа председника –усиЉе из вашег претходног питаЬа. Мегова изЉава се у целини односи на морално понашаЬе носилаца власти у контексту напретка државе. ѕредседник ѕутин захтева да односи у друштву буду Љасно поставЪени Ч да се зна ко, шта и зашто ради. ќн се заправо стара да народи –усиЉе не буду таоци елита. јмеричка пак индустриЉа односа са ЉавношЮу оперише поЉмом „обликоваЬе ставова, мишЪеЬа и перцепциЉа“ и то назива „инжеЬерингом пристанка“. «а оца либералне демократиЉе ¬олтера Ћипмана народ Ље „збуЬено стадо“, а Ьегови фаворити јмериканци су „глупи и неуки“. ќд Ьихове „буке и гажеЬа“ треба „интелигентну маЬину“ заштитити „производЬом пристанка“. Ѕез обзира на то што сам увек на страни „збуЬеног стада“, као сада на страни учесника српског протеста у  осовскоЉ ћитровици и „∆утих прслука“ у ѕаризу, не мислим да Ље излаз у револуциЉама.  ако рече ƒостоЉевски, сви идеали света не вреде ни Љедне Љедине невине дечЉе сузе, а камоли Ъудских живота.

» ванредни —вети јрхиЉереЉски —абор, одржан током новембра у Ѕеограду, изнудили су историЉски изазови коЉи су од —рпске ÷ркве тражили хитне одговоре, измеРу осталог да заузме став о  осову и ћетохиЉи и став о неканонским поступцима ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе на простору духовног и териториЉалног деловаЬа –уске ѕравославне ÷ркве у ”краЉини. «бог чега Ље било неопходно да се о томе изЉасни наЉвиши орган наше црквене власти?

—абор Љесте одржан у новембру, али ниЉе био ванредни —абор нити Ље био изнуРен само историЉским изазовима него Ље био заказан месецима унапред да би се бавио црквеном просветом, што Ље било основна тема тог заседаЬа. —абор Ље ипак морао да се бави пре свега темом  осова и ћетохиЉе, односно сталним новим искушеЬима, као и ескалациЉом црквене кризе у ”краЉини. —абор Ље у основи поновио своЉ претходни став о  осову и ћетохиЉи, веЮ добро познат нашоЉ Љавности, залажуЮи се за праведно решеЬе и не прихватаЉуЮи покушаЉе силника да се силом отуРи неотуРива териториЉа —рбиЉе, и то Ц гле цинизма! Ц уз Ьен пристанак.

ѕроблем пак неканонских поступака ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе на канонском подручЉу ћосковске ѕатриЉаршиЉе не представЪа, како сте тачно рекли, само проблем прекида меРусобног литургиЉског и сваког другог општеЬа тих двеЉу помесних ÷ркава нити, штавише, само проблем нарушених односа у православноЉ васеЪени у целини. ѕоступке ‘анара видим, у краЉЬоЉ линиЉи, као озбиЪно угрожаваЬе аутентичности сведочеЬа ѕравославне ÷ркве о ’ристу, –аспетом и ¬аскрслом, како пред властитим верним народом, коЉи Ље свуда, а посебно у ”краЉини, због тих поступака саблажЬен и изложен великим искушеЬима, тако и пред инославним хришЮанима-боготражитеЪима коЉи у ѕравославноЉ ÷ркви траже, а многи и налазе, изворно, ЉеванРелско и апостолско хришЮанство. ќсрамоЮени смо као православни хришЮани и пред муслиманима и припадницима других религиЉа, меРу коЉима има доста оних коЉи се према ѕравославноЉ ÷ркви односе са поштоваЬем и повереЬем, такоРе видеЮи у ЬоЉ изворно хришЮанство.

»лустрациЉе ради наводим Љедну давну успомену из свог живота. ѕре готово пола века, као сасвим млад Љеромонах, путовао сам, аутобусом, из ѕризрена у манастир ƒечане, чиЉи сам сабрат тада био.  раЉ мене Ље седео Љедан стариЉи Ўиптар (у то време Љош ниЉе био у оптицаЉу етноним јлбанац за косовско-метохиЉске јрбанасе). ¬идело се да Ље човек припрост, али и да Ље убеРени верник, муслиман.  ао и многи други муслимани, поготову тада, у времену пре избиЉаЬа сукоба, према мени као монаху се односио с поштоваЬем, чак срдачно. «аподенуо Ље са мном разговор о вери, с нагласком на сличностима и разликама измеРу ѕравославЪа и ислама. ” неком тренутку Ље, на моЉе велико изненаРеЬе, изЉавио отприлике следеЮе: „ћи вас сматрамо за праве хришЮане. «ато, кад неко из неке друге хришЮанске заЉеднице прелази у ислам, ми од Ьега тражимо да наЉпре буде православац, па га тек онда примамо.“ ќво Ьегово наивно и, наравно, неутемеЪено вероваЬе ипак сведочи о угледу наше ÷ркве у средини из коЉе Ље он поникао. »скуства ове врсте сам имао и при сусретима са неким муслиманима у другим местима, укЪучуЉуЮи и Ѕеоград и Ќови —ад, као и у ÷ариграду,  аиру, јману и другде у веЮински муслиманским земЪама.

—лично поштоваЬе и повереЬе показуЉу и многи римокатолички верници: у ƒалмациЉи, примера ради, ѕравославЪе зову „стара вира“ и обраЮаЉу се нашим свештеницима за благослов и молитву, а исто то, искаЬе благослова и молитве, и лично сам много пута доживео у »талиЉи. Ќа нивоу пак Ьихове духовне елите, многи теолози и бискупи су се такоРе у разговорима са великим симпатиЉама изражавали о вредности православног богословЪа, нарочито учеЬа о ÷ркви и о саборности као општем начелу црквеног живота, о богатству православног богослужеЬа, о узвишеном карактеру православног монаштва и духовности уопште, о лепоти православне црквене уметности, особито византиЉских икона, фресака и мозаика и тако даЪе. Ћакомисленост и лакоЮа са коЉом Ље ÷ариградска ѕатриЉаршиЉа Ц коЉу иначе уважавамо и волимо као своЉу ÷ркву ћаЉку Ц своЉим поступцима у ”краЉини изневерила саборност и погазила свештене каноне ÷ркве довела Ље све наведено у питаЬе, а код многих Ље и директно прокоцкала преРашЬе повереЬе. ѕоказала Ље, нажалост, да Ље и код нас и те како присутно схизофрено размимоилажеЬе теориЉе и праксе, теологиЉе и реалности, етоса и живота, и да Ље било могуЮе савезништво, морално и канонски недопустиво, измеРу ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе и световне власти у ”краЉини, као и других ванцрквених, па и антицрквених чинилаца, у служби Љедног чисто политичког проЉекта, а науштрб Љедине канонске ÷ркве у ”краЉини, признате од свих, на првом месту од саме ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе.

Ќаша помесна ÷рква, —рпска ѕатриЉаршиЉа, ниЉе у овоЉ жалосноЉ ситуациЉи заузела став да треба да буде за Љедне, а против других, него Ље принципиЉелно указала на Љедини могуЮи излаз из ове дубоке кризе, а то Ље повратак начелу саборности и вековном канонском поретку, поновно откриваЬе богоЪубЪа и братоЪубЪа као Љедине примене вере у животу и свеправославно одговорно решаваЬе проблема уместо пренаглашеног инсистираЬа на свом првенству и на своЉим Ц наводно изузетним и искЪучивим Ц привилегиЉама и овлашЮеЬима, мимо и изнад свих других, са позициЉе „првог без Љеднаких“ уместо са позициЉе „првог меРу Љеднакима“. £ер, тиме се via facti поништава досад неприкосновено православно начело саборности, а где нема саборности, ту, хоЮеш-неЮеш, почиЬе да кружи баук апсолутне монархиЉе, баук папства. «бог папства као отклона од духа саборности веЮ имамо Љедан велики раскол, раскол измеРу хришЮанског »стока и «апада, коЉи траЉе вековима. «бог ове нове, источне вариЉанте папства, односно због поЉаве схватаЬа да епископ коЉи Ље први по части и рангу ниЉе први у сабору него први по себи, изнад сваког сабора, може настати нови велики раскол. “акав раскол помесне ѕравославне ÷ркве мораЉу спречити. £ер, увек Ље боЪе спречити него лечити. ћолитвено се надам да за то Љош ниЉе касно.

Ќа последЬем —ветом јрхиЉереЉском —абору поновЪено Ље оно што Ље ÷рква и раниЉе саопштавала. “о Ље увереЬе да „ни по коЉу цену не сме да се доведе под знак питаЬа пуни суверенитет и интегритет —рбиЉе на  осову и ћетохиЉи коЉи Ље гарантован ”ставом —рбиЉе и –езолуциЉом 1244 —авета безбедности ”ЉедиЬених нациЉа“. «бог чега Ље било потребно да се таЉ став понови и на ванредном —абору?

ќдреРени политички кругови покушаваЉу да пласираЉу спекулациЉе о несугласицама у ÷ркви поводом питаЬа суверенитета —рбиЉе на  осову и ћетохиЉи, као и о наводноЉ несагласности ÷ркве и државних власти о истом питаЬу. ќни се заправо боре за власт у —рбиЉи лиЉуЮи крокодилске сузе над судбином косовско-метохиЉских —рба, а кад Ље било потребно уложити сваки напор да се  осово и ћетохиЉа сачуваЉу и спасу за —рбиЉу, тада су ту нашу заветну земЪу проглашавали баластом кога се треба ратосиЪати. ћислим да Ље добро што Ље —абор одлучио да понови своЉ претходни Љасан став и тако оповргне разне инсинуациЉе и манипулациЉе, као и да одговори на незаслужене критике од стране поЉединих представника државе да Ље ÷рква заговорник „замрзнутог конфликта“. ÷рква Ље у ствари против сваког конфликта, али сматра да отимачима и окупационим управЪачима  осова и ћетохиЉе —рбиЉа мора да ускрати своЉ пристанак на Ьихово недело. ѕоготову Ље са Ьихове стране дрско и цинично то што покушаваЉу да наметну тезу да се то преболно питаЬе мора решити одмах, без одлагаЬа, по хитном поступку, а решеЬе како га они замишЪаЉу заправо Ље само Љедно Ц да —рбиЉа призна независност самопроглашене албанске државе броЉ два или непосредно или пак посредно, путем такозваног свеобухватног споразума измеРу Ѕеограда и ѕриштине. «ашто, питам се, не захтеваЉу, и то ултимативно као што то чине са нама, да се сместа, без даЪих преговора, наРе решеЬе за много дуже конфликте него што Ље оваЉ наш? «ашто не захтеваЉу да се одмах и сместа окончаЉу спорови те врсте у ≈вропи ( ипар Ц “урска,  аталониЉа Ц ЎпаниЉа, »рска Ц ≈нглескаЕ) или у јзиЉи (ѕалестина Ц »зраел, Ќагорно- арабах Ц јзербеЉЯан и £ермениЉа,  ашмир Ц ѕакистан и »ндиЉа, “аЉван Ц  инаЕ)? «ашто увек —рбиЉу и српски народ проглашаваЉу за изузетак и „Љединствен случаЉ“? «ашто само за нас вазда имаЉу посебан аршин, посебне „стандарде“? ЌеЮе баш бити, чини ми се, да код нас шкрипи све, а код наших моЮних „приЉатеЪа“ Ц ништа.

ЌаЉновиЉи догаРаЉи Ц повлачеЬе признаЬа такозване државе  осово од стране низа држава, неуспех самопроглашене туРе творевине и Ьених покровитеЪа да Ље угураЉу у »нтерпол, увоРеЬе скандалозних такси на српске производе (без праве реакциЉе од стране оних коЉе јлбанци слушаЉу без поговора), апсолутно незаконито и опасно успоставЪаЬе такозване косовске воЉске (опет уз благонаклоност спонзора с обе стране јтлантика) и тако даЪе Ц показали су да наш државни врх не пристаЉе на капитулациЉу ради евроуниЉатске химере и привидног партнерства нити напушта своЉ распети народ на  осову и ћетохиЉи. “о и Љесте наЉречитиЉа апологиЉа става ÷ркве и уЉедно доказ да —рбиЉа као држава, мада принуРена да новим агама, беговима и пашама „вода опанке“, ипак има у суштини исти став коЉи заступа и наша ÷рква. «а сваког од нас и за све нас  осово Ље наЉскупЪа реч.

Мегова —ветост ѕатриЉарх српски »ринеЉ недавно Ље рекао „да би било трагично, и за историЉу света, и за српски народ, да ѕеЮка ѕатриЉаршиЉа, наш духовни центар, не буде у оквиру наше државе, и да би то требало да схвате и они коЉи снагом и силом управЪаЉу овим светом“. ќваква опасност реално прети, па о драматичном патриЉарховом упозореЬу морамо одговорно размишЪати! “о чинимо свесни да савременоЉ епохи недостаЉе духовност, да се чак чини да живимо у поретку коЉи измиче контроли разума, и запрепашЮуЉуЮе Ље налик апокалиптичним предсказаЬима. Ўта уочавате као одлучуЉуЮе, у прошлости и данас, што Ље учинило да свет крене у правцу евидентног духовног посртаЬа?

ѕитаЉуЮи ме, веЮ сте дали, у неколико речи, и моЉ одговор, па Юе он зато и бити кратак. ¬и сте навели недостатак духовности, поредак неконтролисан разумом и апокалиптичку атмосферу као узроке духовног посртаЬа савременог света. »сто то мислим, и то до у танчине. »пак Юу оваЉ наш заЉеднички увид мало прецизирати и протумачити.

Ќедостатак духовности Ље горки плод апостасиЉе, богоодступништва, напуштаЬа ’риста и хришЮанства, Ьегове замене постхришЮанским сурогатима и новим, антихришЮанским идолопоклонством. “о Ље историЉски грех западне цивилизациЉе, некада хришЮанске. ” свету ислама, будизма и других великих религиЉа и традициЉа нема масовне апостасиЉе, али воЉно и политички (не и културно-цивилизациЉски!) надмоЮни «апад, у име фанатичне вере у предности свога система и своЉих „вредности“, немилосрдно их, наЉгрубЪом силом, намеЮе читавом свету, што Ље велики савремени руски мислилац јлександар «иновЉев крстио термином „тоталитарна демократиЉа“. —вет Ље, хтео-не хтео, талац постхришЮанског «апада Ц до даЪЬега. “акав «апад види и православни свет као туРу и неприЉатеЪску цивилизациЉу, што налазимо код ’антингтона и толиких других. “у Ље главни извор русофобиЉе, чиЉа смо ми, као „мали –уси“, колатерална штета. ƒаЪе, светски поредак, посебно „нови светски поредак“ (коЉи Ље, среЮом, веЮ на издисаЉу), нема, истина Ље, контролу разума, али га и те како контролишу наднационални, наддруштвени и наддржавни центри глобалне моЮи. ќни су привидни победници и господари ситуациЉе. јли васкрсла –усиЉа, обновЪена  ина и друга велика острва слободе у свету „тоталитарне демократиЉе“ отвараЉу „нова поглавЪа“, не у историЉи фантомске ≈вропске униЉе веЮ у историЉи рода Ъудског. »сход Юе се тек видети, можда не у нашем нараштаЉу него тек када доРе „будуЮе неко покоЪеЬе“. £а веруЉем да Юе Ѕог Ц иако √а нема у компЉутерима планера и извоРача радова новог, а веЮ старог, поретка Ц имати последЬу реч у —вом своЉству √осподара историЉе, на велику жалост самозваних и самоуверених господара историЉе.

 оначно, апокалиптичка атмосфера наших дана ниЉе нешто ново. ¬еЮ у време настанка  Ьиге ќткривеЬа (јпокалипсе) она Ље постоЉала: „ратови и гласови о ратовима“, устаЉаЬе „народа на народ и царства на царство“, глад, помор, земЪотреси, саблазни, хлаРеЬе Ъубави код „многих“, лажни пророци, безакоЬа, гоЬеЬа хришЮана (ср. ћат. 24, 3 Ц 12) Ц све Ље то веЮ било, све то Љесте и све Юе то бити до ƒругог доласка ’ристовог, али Юе се интензитет свега тога поЉачавати. ћи смо Ц као ÷рква, као народ, као личности Ц усред свега тога. јли све то ниЉе краЉ  Ьиге ќткривеЬа: краЉ Ље визиЉа новог неба и нове земЪе, Ќебеског £ерусалима, ’риста  оЉи Ље дошао, долази и доЮи Юе. “о Ље краЉ коЉи Ље и почетак. —тога, уверен сам, заЉедно са вама, посртаЬе ниЉе наша последЬа реч у историЉи: после посртаЬа следи усправЪаЬе и ход у сусрет ’ристу  оЉи Ље дошао, долази и доЮи Юе.

ѕоменули смо да Ље ванредни сабор —ѕ÷ сазван и због поступака ÷ариградске ѕатриЉаршиЉе коЉа покушава да незаконито наруши поредак –уске ÷ркве у ”краЉини, доносеЮи, како стоЉи у саборском закЪучку, „канонски неутемеЪену одлуку да рехабилитуЉе двоЉицу воРа расколничких групациЉа у ”краЉини“ и да те групациЉе призна као канонску ÷ркву. ƒа ли Ље ово само врх леденог брега, само почетак смутЬе у ѕравославноЉ ÷ркви ’ристовоЉ?

To не зна нико, па ни Ља. Ќадам се да Ље ‘анар уочио веЮ досад настале погубне последице своЉе неславне акциЉе у ”краЉини и да Юе се зауставити. јли ако и убудуЮе буде веровао у своЉу наводну супериорност над свима и у своЉу самопроглашену непогрешивост, не искЪучуЉем могуЮност да овакав експеримент понови и у канонском простору других аутокефалних ÷ркава, па и наше, где постоЉе два раскола Ц веЮи, скопски, и маЬи, цетиЬски Ц коЉи су миниЉатурна копиЉа украЉинских раскола. ћолитвено се надам да Юе у ‘анару ипак преовладати осеЮаЬе стида пред великим патриЉарсима и саборима прошлости коЉи су заувек прославили првопрестону ÷ариградску ÷ркву и да Юе ‘анар имати духовне снаге и трезвености не само да не продужи започетим путем, на штету Љединства ѕравославне ÷ркве, него и да се врати свом вековном, историЉском путу служеЬа том Љединству. —амо тако се остваруЉе првенство части, док првенство власти уопште не постоЉи нити може да постоЉи у ѕравославноЉ ÷ркви.

¬аше речи из нашег разговора обЉавЪеног пре годину дана у ѕечату у Љавности су оставиле изузетно снажан утисак. ѕоновиЮемо део тада реченог, са убеРеЬем да сте ¬и промислили и изложили своЉеврстан национални програм: „Ќама —рбима наЉпотребниЉа Ље свестрана ауторефлексиЉа на тему самог нашег духовног биЮа, идентитета, историософског самоодреРеЬа, самосазнаЬа и самоосеЮаЬа, историЉско-цивилизациЉског назначеЬа и усмереЬа, као и надисториЉског, метафизичког садржаЉа поЉма православно —рпство (уколико, наравно, такав садржаЉ Љош постоЉи). £ер, духовно, идентитетски, историЉски и историософски, културно-цивилизациЉски, па и верски, ми, савремени —рби, лутамо (част изузецима!) кроз лавиринте идола, опсена, фатаморгана, заблуда и самообмана, оличених, понаЉпре и понаЉвише, у увозним и домаЮим идеологиЉама западЬачког просветитеЪства, рационализма и индиферентизма, а у новиЉем раздобЪу Љугословенства и марксизма у форми титоизма.“

ѕреосвеЮени ¬ладико, Љесмо ли, бар за корак, ближе испуЬеЬу поменутих налога разума и националне одговорности?

 ако видим, оваЉ разговор Юемо привести краЉу темом коЉом смо прошлог ЅожиЮа почели да разговарамо. ƒоба ЌачертаниЉа, када Ље српски национални програм сачинио Љедан човек, »лиЉа √арашанин, давно Ље прошло. ЌиЉе ми, дакле, било на уму да излажем своЉ нацрт националног програма, али тих неколико редака коЉе сте навели могу се посматрати и у том кЪучу Ц као мишЪеЬе о редефинисаЬу система вредности пре озбиЪниЉег скицираЬа националног програма. Ѕез обзира на то што Ље претходни покушаЉ завршен пре него што Ље и почео Ц краРом нацрта ћеморандума —јЌ” на коме Ље тек требало радити и срамотним „¬оЉком и —авлом“ Ц национални програм не би требало посматрати као утопиЉу него као нужност, чак, како рекосте, као налог разума и националне одговорности.

” том контексту, моЉ одговор на ваше питаЬе Ље позитиван.  риза нагони на преиспитиваЬе и тражеЬе решеЬа, ослобаРа прикривене потенциЉале. ƒиЉалог о  осову и ћетохиЉи, на пример Ц коЉи Ља називам свесрпским, а коЉи и даЪе траЉе и не може се зауставити докле год има —рба Ц има позитиван ефекат на самосазнаЬе и самоодреРеЬе нашег народа. „ак Ље и оштра поларизациЉа ставова била корисна Љер Ље представЪала напор да се размишЪаЬа поЉединаца додатно продубе, преосмисле, потврде и суоче са другачиЉим гледиштима. Ўтампана су и два зборника са насловом „—порови о будуЮности —рбиЉе: шта и како даЪе?“, у коЉима има вредних текстова наших академика, универзитетских професора и других интелектуалаца, а коЉи обраРуЉу два кЪучна и комплексна питаЬа, питаЬе идентитета и питаЬе стратегиЉе развоЉа. Ќе смем да изоставим и недавно обележаваЬе стоте годишЬице присаЉедиЬеЬа Ѕачке, —рема, ЅараЬе и Ѕаната —рбиЉи: и поводом тог важног ЉубилеЉа утврРивали смо се духовно, историЉски, идентитетски.

јли управо оно од чега смо почели разговор, прослава осам векова самосталности —рпске ÷ркве и Ьена непосредна везаност за личност просветитеЪа српског народа —ветог —аву, за огЬени стуб коЉи веЮ осам векова иде пред нама и води нас, може бити значаЉна у процесу нашег духовног сазреваЬа и идентитетског утврРиваЬа.

ѕризиваЉуЮи ЅожЉи благослов и молитвену заштиту —ветога —аве на вас и на читаоце ѕечата, испуЬен сам, заЉедно са вама и Ьима, радошЮу коЉу нам предстоЉеЮи ѕразник доноси. —ви ишчекуЉемо ЅожиЮ у доброЉ нади, коЉа нема другог извора и увира осим Љединственог ƒетета роРеног у ¬итлеЉему за живот и спасеЬе света.

јко смо уочили неки боЪитак, извесно сазреваЬе и колику-толику духовну консолидациЉу нашег народа, упркос приликама код нас и у свету коЉи нас окружуЉе, то нипошто не смемо приписати себи веЮ искЪучиво Ѕогу, ƒародавцу свих добара. јко себе будемо мерили ликом —ветога —аве и ликовима свих светих пре и после Ьега, схватиЮемо да нисмо само наЉразвиЉениЉи примати, ѕлатонови „двоношци без крила“ и „биЮа за смрт“, него да смо створени да будемо живе иконе ∆ивога Ѕога, причасници божанског живота, заЉедничари божанске Ъубави, речЉу: биЮа за спасеЬе и обожеЬе, за живот, и то вечни живот.

’ристос се роди! Ќека нам Ље свима благословена нова година доброте √осподЬе!

≈пископ бачки др »ринеЉ
–азговарали ћилорад ¬учелиЮ и КиЪана ЅогдановиЮ

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

03 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0