Srpska

ѕотрошачке вредности су наЉвеЮе искушеЬе

(‘ото ≈пархиЉа западноевропска) (‘ото ≈пархиЉа западноевропска)
††††

ќд ѕариза, где у наЉвеЮим парохиЉама хиЪаде верника учествуЉу у прославЪаЬу ЅожиЮа, до јмстердама, Ѕрисела, јнтверпена, Ћуксембурга, —тразбура, где се таЉ броЉи мери стотинама, па до маЬих парохиЉа, где и нема сталног свештеника, широм ≈пархиЉе западноевропске прославЪа се празник ’ристовог роРеЬа, ништа маЬе свечано него у матици. ” ове празничне дане труде се да богослужеЬа организуЉу и у местима где има мало наших исеЪеника и где и нема сталног свештеника, па им као помоЮ долазе и свештеници и поЉци из матице. ≈пископ западноевропски Ћука ( овачевиЮ) божиЮну литургиЉу служи у ѕаризу, где Ље и седиште епархиЉе на чиЉем Ље челу.

Ќа почетку разговора за „ѕолитику” пред оваЉ велики хришЮански празник поручуЉе да данашЬи, као и први хришЮани, у ’ристовом роРеЬу и доласку на свет виде „Љедино ново под сунцем ”: Ѕога коЉи постаЉе човек, коЉи Ље за веруЉуЮе „дрво живота” и „сунце правде” коЉе нас своЉим пламом вечно радуЉе.

Ц Ќакон бурног 20. века коЉим су протутЬале различите тоталитарне идеологиЉе, наш и други православни народи изашли су пробуРене вере, жедни слободе и у потрази за праведниЉим друштвеним системом. —вака епоха има своЉа искушеЬа, па тако и наш 21. век, где свудаприсутна средства комуникациЉе, први пут у историЉи човечанства на планетарном нивоу, намеЮу сличне потрошачке и врло приземне вредности. “о све Љесте изазов, али за нас хришЮане пут или повратак Ље Љедан, ка ’ристу, кроз поприште вере, врлина, Ъубави и праштаЬа, где ЅожЉа помоЮ неЮе изостати Ц каже владика Ћука.

ќдакле Ље почела да се шири мисиЉа —ѕ÷ у овом делу ≈вропе?

ѕре 70 година основане су парохиЉе у ѕаризу и у ¬алмону, малом рударском месту на североистоку ‘ранцуске. Мих Ље опслуживао свештеник ¬ладимир √ариЮ, и сам припадник краЪевске воЉске, избегао у ‘ранцуску. ¬редна спомена Ље и импровизована православна капела у ратном логору краЉ —тразбура, коЉу су —рби заробЪеници украсили фрескама и оне се и данас могу видети. Ќаша мисиЉа започиЬе у срцима српских исеЪеника за коЉе Ље православна вера средишЬа животна вредност и истинита спона са Ѕогом и са другим Ъудима. √одине 1969. основана Ље ≈пархиЉа западноевропска, на челу са садашЬим владиком шабачким ЋаврентиЉем, коЉи Ље као човек оставио неизбрисив траг на наше суседе, западне хришЮане.

»мате много клирика коЉи су из редова домаЮег становништва. ќткуда то интересоваЬе ≈вропЪана из традиционално католичких, односно секуларних земаЪа за православЪе?

” нашоЉ епархиЉи има 25 свештеника «ападноевропЪана и тридесетак богослужбених места, на коЉима они служе на своЉим Љезицима. —усрет владике ЋаврентиЉа са —рбима и Ўпанцима, студентима на парискоЉ богословскоЉ школи —ветог —ергиЉа, протекао Ље толико срдачно да Ље веЮ следеЮе недеЪе служена литургиЉа у Ѕарселони, пре тачно тридесет година. ћонаси манастира Ћектур на Љугозападу ‘ранцуске пришли су нам кроз контакте са садашЬим владиком крушевачким ƒавидом и деканом »нститута —ветог —ергиЉа оцем Ќиколом ÷рнокраком. ѕовеЮа група ‘ранцуза придружила нам се кроз друговаЬе са рано преминулим париским свештеником оцем £ованом √еоргиевским и захваЪуЉуЮи раду комисиЉе предвоРене владиком јтанасиЉем £евтиЮем. „ини ми се да су кроз ове сусрете наши «ападноевропЪани осетили да, упркос српским различитостима и манама, живимо и радимо саборно и тимски и да Юе своЉе место меРу нама и они наЮи.

ƒа ли свештеници ≈пархиЉе западноевропске и даЪе обилазе заточене у ’агу или оне коЉи одслужуЉу казну у некоЉ од земаЪа на териториЉи ваше епархиЉе?

–атна трагедиЉа деведесетих година болна Ље рана за све народе бивше £угославиЉе. » данас, више од 20 година након тих страхота, теме рата и суРеЬа за ратне злочине осетЪиве су и због политичких последица и због Ьиховог коришЮеЬа не само у информативне, веЮ и у пропагандне сврхе, али Ље ова тема осетЪива и болна, надасве због поЉединачних страдаЬа и патЬе коЉи Љош погаРаЉу немали броЉ Ъуди. Ќаша епархиЉа труди се да приступи сваком поЉединачно, са свим специфичностима, да пружи утеху и помогне колико Ље могуЮе и изнад свега да проповеда правду и суд ÷арства небеског. Ќаш свештеник ¬оЉислав ЅилбиЉа из –отердама има службу духовника при притворскоЉ Љединици “рибунала и редовно посеЮуЉе заточенике. » Ља одем Љедном годишЬе, а у посету по потреби долазе и други свештеници. ћноги од затвореника финансиЉски су у врло оскудноЉ ситуациЉи и за Ьих се сакупЪа новчана помоЮ. “аЉ новац им служи да телефонираЉу ближЬима, да купе свакодневне потрепштине. ћеРутим, Љош Ље битниЉе наше присуство и спремност да ослушнемо дубинске потребе ових Ъуди у изолациЉи.

 олико манастира има у вашоЉ епархиЉи и колико монаштва?

“ри манастира су у ‘ранцускоЉ и одскора Љедан у ’оландиЉи. ” ЎпаниЉи, на северу  аталониЉе, припремамо место за манастирски живот наша четири шпанска монаха коЉи тренутно помажу тамошЬим парохиЉама. ” √аскоЬи, Љужно од града Ѕордоа, Ље манастир Ћектур где су монаси ‘ранцузи. Ѕаве се иконописом и издаваштвом, а стараЉу се и о пет франкофоних парохиЉа у околини. ћонахиЬе из манастира Ѕоа —алер у области реке Ћоаре веЮином су Љужноамеричког порекла. ѕроизводе свеЮе за богослужеЬе и за декоративну употребу, као и лековите препарате. “реЮи манастир Ље у ЅургундиЉи, основао га Ље ‘ранцуз, монах Ћука.  ао академски сликар заинтересовао се за иконе и наЉпре у ѕаризу руководио иконописачком радионицом, коЉу Ље, када се повукао у монаштво, пренео у манастир. Мегово дело сада наставЪа наша монахиЬа ≈фимиЉа.

Ќеке од земаЪа у саставу ≈пархиЉе западноевропске изразито су секуларне, попут ‘ранцуске. Ќа коЉи начин су регулисани односи западних држава и цркве?

” земЪама у коЉима делуЉемо ослобоРени смо свих пореза Ц пореза на земЪиште и на приходе од богослужеЬа, од продаЉе свеЮа... Кудима коЉи донираЉу новац црквама омогуЮене су пореске олакшице. ” ‘ранцускоЉ и ЎпаниЉи порески обвезник добиЉе повраЮаЉ у висини од 66 одсто од донациЉе. ” ЅелгиЉи и Ћуксембургу држава свештеницима покрива бруто плату и трошкове станарине, а сличан закон постоЉи и у француском јлзасу. ’оландиЉа свештеницима даЉе хонораре за обилазак болница и затвора. —ве ове државе изразито су секуларне и притом законски афирмишу значаЉ вере у сферама Ъудског духа, као и историЉско и културно место црквених обЉеката.

ѕолитика

09 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0