Srpska

ѕатриЉарх српски »ринеЉ: »нтервЉу за ДѕолитикуУ

‘ото “¬ ’рам/Ракон ƒраган —. “анасиЉевиЮ ‘ото “¬ ’рам/Ракон ƒраган —. “анасиЉевиЮ
††††

–азговор недеЪе: ѕатриЉарх српски »ринеЉ. јутор: £елена „алиЉа

Ќисмо могли лепше да започнемо разговор за наш наЉстариЉи дневни лист, него речима о наЉславниЉем и наЉсветиЉем из рода нашег и о Ьеговом наслеРу. » „ѕолитика”, коЉа Ље управо прославила 115. годину излажеЬа, драгоцени Ље део духовног и културног наслеРа —ветог —аве. „ѕолитика” Ље изузетно важна Љер Ље, на пример, Љедна од српских дневних новина коЉа се одупире нападу шунда, таблоидног новинарства на српску културу, заправо на душу српског народа. Ќа таЉ начин, чуваЉуЮи нашу културу, Љавну реч, српско писмо, сведоци смо да се наЉважниЉи српски дневни лист са своЉим новинарима и посленицима учио и научио од —ветог —аве.

ј величину и значаЉ Ьегове личности и дела, можемо да посматрамо с различитих страна, кроз кЪучни допринос у многим областима: теологиЉи и философиЉи, архитектури и граРевинарству, политици и дипломатиЉи, уметности и кЬижевности, медицини... ” неким од поброЉаних области, он сам се остварио кроз Ѕогом му дароване таленте, а у другим Ље створио услове и атмосферу у друштву за свеобухватни развоЉ и напредак.

„ини ми се да би било довоЪно реЮи само то да Ље први поглавар аутокефалне —рпске ÷ркве у исто време и зачетник осамостаЪене српске кЬижевности. “а два процеса кЪучна за самосталност српске културе и Ьено траЉно укЪучиваЬе у светску културу, воЪом ЅожЉом, одиграла су се преко Љедне личности, преко —ветог —аве. » да, напокон, речима овог анРела —рпске ÷ркве и народа кажем шта данас од Ьега можемо да научимо. „“рудом своЉим све Юете стеЮи”, учио Ље —вети —ава савременике. ƒакле, и данас нам он исто поручуЉе: трудите се око сваког доброг дела и не одустаЉте. Ѕило да се ради о напретку личном, било породичном, о напретку заЉеднице села, града, улице у коЉоЉ живите, а поготово српских држава. Ѕудите вредни, трудите се, а √оспод Юе, молитвама —ветог —аве, и када не видите резултате вашег труда и рада, благословити оно што предузимате.

 ако Юе бити обележен велики ЉубилеЉ —рпске ѕравославне ÷ркве: да ли Ље веЮ познато ко Юе од православних патриЉараха присуствовати централном обележаваЬу почетком октобра?

«начаЉ и карактер ЉубилеЉа условЪаваЉу и начин Ьеговог обележаваЬа. Ќа првом месту, осам векова од дароване аутокефалиЉе —рпскоЉ ÷ркви прославиЮе се хришЮански и молитвено. ƒобивши титулу архиепископа све српске и поморске земЪе, —вети —ава Ље своЉу архипастирску службу започео у ƒому —пасовом, у манастиру ∆ичи. ” тоЉ светиЬи, нашем првом црквеном средишту, српски архиЉереЉи, наш —вети сабор, почетком октобра месеца, сабраЮе се око ѕрестола ЅожЉег, да би тако велику годишЬицу прославила и земаЪска и небеска —рбиЉа, са —ветим —авом на челу и свим светима из рода нашег. —вету службу Юемо потом служити и у ѕеЮкоЉ патриЉаршиЉи, нашем древном и историЉском седишту. ѕрослава Ље веЮ почела на нашем Ѕогословском факултету коЉи Ље претходног месеца организовао меРународни научни скуп посвеЮен самосталности и осмовековном доприносу —рпске ѕравославне ÷ркве историЉи, теологиЉи и култури српског народа. ѕланирано Ље и мноштво изложби, концерата, академиЉа, како оних у престоници, тако и широм епархиЉа —рпске ѕравославне ÷ркве у земЪи и диЉаспори.  ористим ову прилику да честитам свем српству оваЉ диван и велики ЉубилеЉ, коЉи сваки —рбин и свака —рпкиЬа треба да доживи као празник.

£едно од наЉозбиЪниЉих питаЬа с коЉима се суочава наша држава али и —рпска ѕравославна ÷рква Љесте питаЬе  осова и ћетохиЉе. —вети јрхиЉереЉски —абор —рпске ѕравославне ÷ркве почетком новембра поновио Ље став да се ни по коЉу цену не сме довести у питаЬе пуни суверенитет и интегритет —рбиЉе на  осову и ћетохиЉи. ” меРувремену, догодили су се проблеми са увоРеЬем такса од 100 одсто на српске производе, наЉаве укидаЬа границе измеРу јлбаниЉе и  осова и ћетохиЉе.  ако гледате на те наЉновиЉе притиске на наш народ и нашу државу коЉи се несумЬиво поЉачаваЉу?

ѕоЉачаваЬе тих споЪних притисака треба да доведе до снажниЉег Љединства народа и државе у одбрани суверених права и интегритета државе. “о Љединство не би требало да нарушаваЉу унутрашЬе размирице. —оциЉални проблеми и незадовоЪство, коЉе постоЉе код неких слоЉева друштва, не треба да цепаЉу народно биЮе, посебно имаЉуЮи у виду истовремено осниваЬе Љош Љедне албанске воЉске, спречаваЬе снабдеваЬа српских установа, болница, школа и другог на  осову и ћетохиЉи. —а великом бригом сам пратио недавне демонстрациЉе на улицама ЅаЬалуке. ќни коЉи не желе добро –епублици —рпскоЉ и српском народу, тада су били задовоЪни. Ќе видим да Юе бити користи за народ ни од подстицаЬа на такве протесте у Ѕеограду и широм —рбиЉе. ћожда неко не види или не жели да види, али сви ти процеси Љесу повезани. ƒржава и државни органи имаЉу обавезу да се више ангажуЉу на ствараЬу демократске атмосфере, мира и сарадЬе у друштву, на решаваЬу проблема свих слоЉева, поготово оних коЉи своЉим високим образоваЬем и знаЬем треба да буду узор свима.

 ао што Ље са гаранциЉама светских сила основана –епублика —рпска, молим се Ѕогу и надам се да Юе доЮи час када Юе воРе тих држава прихватити чиЬеницу да српски народ никада неЮе одустати од  осова и ћетохиЉе, своЉе заветне земЪе, и да Юе заЉедно са –усиЉом, нашом савезницом и заштитницом, нашим државним воРством и представницима јлбанаца усагласити решеЬе по коме Юе оба народа наставити да живе у миру.

 акви ¬ама извештаЉи стижу с  осова и ћетохиЉе од нашег свештенства и монаштва, из ≈пархиЉе рашко-призренске?  ако изгледа Ьихов свакодневни живот и борба за очуваЬе наших светиЬа?

 ада год могу и лично боравим на  осову и ћетохиЉи, Љер Ље седиште —рпске ѕравославне ÷ркве у ѕеЮкоЉ ѕатриЉаршиЉи, а таЉ наш манастир Ље ставропигиЉални, у непосредноЉ надлежности патриЉарха. “ада чуЉем и видим шта се догаРа с нашим Ъудима и северно и Љужно од реке »бар. ¬еЮина нашег народа у осталим деловима —рбиЉе, као и свуда по свету где живи слободно, не може да поЉми да код народа и свештенства постоЉи стална стрепЬа за сутрашЬи дан, за безбедност деце, куЮа, светиЬа... — тим се наш народ тамо, нажалост, саживео, Љер на  осову и ћетохиЉи Ље тако од ропства под османском влашЮу, коЉа Ље наЉмила планинска племена да буду крвници поробЪеним хришЮанима. «улум Ље наставЪен и за време два светска рата. ѕроблеми су сакривани током полувековне владавине Љугословенских комуниста. —ведочанство о томе Ље и обимна кЬига блаженог спомена патриЉарха ѕавла, под насловом „»звештаЉи с распетог  осова и ћетохиЉе”, хроника непрестаног насиЪа и прогона —рба у време “итове £угославиЉе. јли, одговорност Ље и наша, српска. ”даЪавали смо се од Ѕога, ÷ркве, —рпства. ”даЪавали смо се сами од себе. —ве нам Ље било, а некима и данас Љесте, прече од —рпства и ѕравославЪа. Ѕог увек оставЪа прилику и на различите начине нас позива да се покаЉемо и исправимо: да будемо Љединствени у заштити свог народа и своЉих светиЬа на  осову и ћетохиЉи. ЌаЉважниЉе Ље да не будемо малодушни, да се унапред не предаЉемо. Ќа краЉу, √оспод Ѕог Ље господар историЉе. Ѕудимо верни Ѕогу и ÷ркви, —ветом —ави и цару Ћазару Ц а Ѕог нас неЮе заборавити, ни нас, ни наше  осово, ни нашу ћетохиЉу!

¬елико искушеЬе за православни свет свакако представЪа недавно даваЬе томоса о аутокефалности новоформираноЉ православноЉ цркви у ”краЉини, коЉи Ље потписао васеЪенски патриЉарх ¬артоломеЉ. —рпска ѕравославна ÷рква више пута Ље указала да и раниЉе одлуке у вези с „украЉинским питаЬем” представЪаЉу кршеЬе канонског поретка.  олико Ље стварна опасност да на оваЉ начин буде „решено” питаЬе неканонских и непризнатих црквених структура пре свега у ћакедониЉи, а можда и у ÷рноЉ √ори и какав Ље став —рпске ѕравославне ÷ркве у вези с овим структурама у две суседне државе?

ƒобро сте истакли да Ље наша ÷рква благовремено реаговала и указивала на кршеЬе светих канона. ќсеЮам обавезу да поновим да ми нисмо ни против √рка, ни против –уса, ни за √рке, ни за –усе. —рпска ÷рква Ље искЪучиво за поштоваЬе светих канона и вековног поретка установЪеног тим канонима, што Љедноставно значи да смо и за Љедне и за друге. Ќаравно да смо за –усе и –уску ѕравославну ÷ркву, Љеднокрвну браЮу и сестре, коЉи нам вековима помажу у тешким околностима. јли, наравно и да смо за нашу ћаЉку ÷ркву, ÷ариградску ѕатриЉаршиЉу коЉа нам Ље пре осам векова дала самосталност и ми смо од тада, као и друге аутокефалне ÷ркве, укЪучуЉуЮи и ÷ариградску ÷ркву, меРу собом равноправни. ѕатриЉарх наше ћаЉке ÷ркве Ље први меРу Љеднакима. —рпска ÷рква, а веруЉем ни друге ѕравославне ÷ркве, неЮе прихватити неког православног папу. ”колико би прихватиле престале би да буду православне. —рпска црква не прихвата, нити Юе прихватити легализоваЬе раскола у ”краЉини, као законитог стаЬа, а поготово неЮе прихватити уколико се такве амбициЉе покажу на Ьеном канонском подручЉу. ќно што Ље ÷ариград урадио у  иЉеву, маЉци руских градова, за —рпску ÷ркву Ље ништавно. ”краЉина има своЉу канонску ÷ркву коЉа има свог законитог поглавара митрополита ќнуфриЉа. ƒруге не познаЉемо и неЮемо их упознати. ” ‘анару знаЉу да Ље у окриЪу —рпске ѕравославне ÷ркве аутономна ќхридска архиепископиЉа, коЉа има свог поглавара архиепископа £ована и ту са становишта канона, могуЮности спасеЬа верних, вршеЬа светих таЉни не постоЉи ниЉедан проблем ни за кога. Ѕило да себе сматра —рбином, било ћакедонцем, —еверномакедонцем, Ѕугарином, –омом, √рком, свеЉедно. —ви могу да приступе чаши спасеЬа. —тога не видим да постоЉи могуЮност за било какав изговор за уплитаЬе у канонску териториЉу —рпске ÷ркве. “о би била нека псеудодуховна верзиЉа Ќј“ќ „милосрдног анРела”. “ек Ље у ÷рноЉ √ори све Љасно. “о Љесте друга држава и с тим немамо проблем. јли сви православни верници тамо припадаЉу —рпскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви и, осим Љедног броЉа –уса коЉи у ÷рноЉ √ори развиЉаЉу бизнис и тако унапреРуЉу државу, готово сви су —рби. Ўта би ту било ко имао да тражи?

 акви су односи с другим хришЮанским ÷рквама, пре свега с –имокатоличком ÷рквом и ¬атиканом?  олико црквена дипломатиЉа може да помогне у ширеЬу свести меРу европским државама о значаЉу  осова и ћетохиЉе за нашу ÷ркву и наш народ?

ќдноси с –имокатоличком ÷рквом се одвиЉаЉу на више нивоа. Ќа нивоу парохиЉа, градова и села, где се ми, мислим на Ѕачку и Ѕанат где има наЉвише браЮе римокатолика, трудимо да им и у црквеном животу, али и у друштвеном животу, уопште ништа не недостаЉе. ƒа не буду ометани ни у чему, да —рбиЉу доживЪаваЉу као своЉу државу. “о Ље став и наших епископа у тим епархиЉама, свештеника, а такав Ље став и наше државе. ”колико, у том погледу, нисмо у нечему успели, и наши се суграРани римокатолици, не осеЮаЉу конформно, сви до коЉих то стоЉи, треба да се, у оквиру расположивих могуЮности, труде се да то исправи. Ћично бих био пресреЮан уколико би такав став имало воРство –имокатоличке ÷ркве у ’рватскоЉ и Ѕосни и ’ерцеговини. ” ’рватскоЉ постоЉе охрабруЉуЮи знаци да има и нових ветрова и да Юе се ситуациЉа поправЪати. Ќаше Ъуде понекад обесхрабри чиЬеница да се различите проусташке агитациЉе, лажираЬе историЉе, страдаЬа у £асеновцу и слично, одржаваЉу у просториЉама –имокатоличке ÷ркве у «агребу и другим местима. јли, наша ÷рква у –епублици ’рватскоЉ, Ьени млади епископи и свештеници, моли се за добро и ради за добро свих и да би свима било боЪе. ћолим се Ѕогу да Ьихове молитве и Ьихов рад, као и молитве и дела браЮе римокатолика, донесу добро свима у тоЉ држави.

ќдноси —рпске ÷ркве с ¬атиканом или —ветом столицом унапреРени су кроз диЉалог коЉи се одвиЉа на више нивоа: кроз сусрете, разговоре и размену мишЪеЬа —инодових тела с државним секретарима и ватиканским званичницима, кроз учешЮе представника —рпске ÷ркве у мешовитоЉ комисиЉи за диЉалог две ÷ркве; на академском нивоу кроз сарадЬу Ѕогословског факултета с Ћатеранским универзитетом, кроз научна истраживаЬа и сарадЬу ѕатриЉаршиЉске библиотеке с јрхивом ¬атикана. √енерално има ствари у коЉима се слажемо, али има и оних других. Ћично, високо ценим одлуку папе ‘раЬе да одбаци униЉу, а посебно приступ сагледаваЬу питаЬа улоге кардинала —тепинца, на чему сам и лично захвалан. ћорамо ценити и став ¬атикана коЉи ниЉе признао лажну државу  осово.

 ако видите место и улогу —рпске ѕравославне ÷ркве у савременом српском друштву? √де Ље веЮ дала своЉ значаЉни допринос друштву, а где би могла да оЉача своЉу улогу?

Ќа овако важно и сложено питаЬе одговор би морао бити опширан макар колико наш данашЬи разговор. —тога Юу покушати да кроз пар кратких примера одговорим какво, по мишЪеЬу српског патриЉарха, треба да буде место ÷ркве у друштву. — том мишЪу сам и почео данашЬи разговор с вама, указуЉуЮи да Ље и „ѕолитика” са своЉим крштеним посленицима део духовног и културног наслеРа —ветог —аве, што значи део ÷ркве. »ли, пре извесног времена, новинар из «агреба, римокатолик, искрен, и рекао бих и честит човек, питао ме Ље: зашто се у установама и предузеЮима ломи славски колач, да ли Ље то злоупотреба? –екао сам му да Ље човек Љединствена личност и да ниЉе хришЮанин само у храму или код куЮе, по подне приватно, него Ље хришЮанин коЉи тако живи и поступа увек и свуда. ј —рби, и ако нису учили веронауку, славили су крсну славу и тако у срце усадили суштину вере, да Ље ’ристос увек измеРу нас и с нама. —тога славе свеца заштитника и у дому, и у предузеЮу, воЉсци, школи. «ато и Љесте ’ристос увек с нама, с православним —рбима. «ато смо и опстали што Ље ќн с нама и ми с Мим. »ли опет, уобичаЉено Ље да се каже у медиЉима: —рпска ѕравославна ÷рква и Ьени верници, мислеЮи ваЪда при томе да су ÷рква владике, монаси и свештеници, а верници су нешто друго. Ќе, сви смо ÷рква ѕравославна. ¬ладике, свештеници, народ, сви смо ÷рква. » када указуЉемо, као данас, да личне или интересе маЬе групе не треба ставЪати испред интереса државе или  осова и ћетохиЉе, ми се обраЮамо нашоЉ верноЉ деци. »сто и када од одговорних тражимо да осуЉете троваЬе народа шундом и порнографиЉом у медиЉима, то указуЉемо деци наше ÷ркве, и мислимо да о томе треба да воде бригу као одговорни Ъуди, хришЮани и родитеЪи. » слично... «начи ÷рква смо ’ристова, и ми коЉи се данас молимо, радимо, волимо, васпитавамо, спасавамо, заЉедно с нашим прецима од —ветог —аве ЌемаЬиЮа, па и пре Ьега. » увек смо део ÷ркве, не само у храму, него и на послу, на улици, школи, па и у кафани, увек треба да поступамо као хришЮани, као верна деца —ветог —аве. ” то име, честитам свима данашЬи празник, са жеЪом да се у овоЉ ЉубиларноЉ години сви поучимо делом првог српског архиепископа.

»нформативна служба —рпске ѕравославне ÷ркве

29 / 01 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0