Srpska

ѕобедничка сиротиЬа

” повратничком селу у близини манастира има двадесет двоЉе Ъуди са осморо деце. - ∆иве са истом скромношЮу и трпеЪивошЮу као и манастир Ѕудисавци. - Ќико не размишЪа о продаЉи земЪе, али им Ље помоЮ неопходна

ѕородица ƒашиЮ са монахиЬом »рином (‘ото ∆. –акочевиЮ) ѕородица ƒашиЮ са монахиЬом »рином (‘ото ∆. –акочевиЮ) ††††

 олутови бодЪикаве жице деле лепо ћетохиЉско поЪе. √воздену капиЉу, заправо метални оквир испуЬен мрежом, отвара косовски полицаЉац и узима личну карту. — Љедне стране плодно поЪе, с друге мир, црква, док измеРу живине шета паун. ћанастир Ѕудисавци код  лине, метох ѕеЮке патриЉаршиЉе, црквица са живописом из доба великог обновитеЪа патриЉарха ћакариЉа —околовиЮа. –ед опеке и сиге, мале димензиЉе, а унутра портрет патриЉарха, коЉи држи ову црквицу мало уморан, погнут пред Ѕогом, или можда више пред приликама у коЉима се нашао, и у коЉима Ље обнавЪао ову светиЬу. «а разлику од веЮине верских и стамбених обЉеката овог простора, око Ѕудисаваца нема зида, нема одвоЉености од споЪЬег света, Љер се све природно уклопило у оваЉ краЉолик.

»з те отворености изашао Ље у Љуну 1999. године Љеромонах —тефан ѕуриЮ да купи хлеб, и нестао. ƒруштво му Ље правио учитеЪ ¬уЉадин ¬уЉовиЮ, и нестао. ѕотом Ље нестало село, и сва села у овом делу ћетохиЉе.  уЮе, имаЬа, бунари, Ъуди, мале локалне историЉе и посебности, воЮЬаци и Љазови из коЉих Ље текла вода, зарасли су и затрпани. ÷ела судбина овог краЉа сместила се на неколико стотина метара ћакариЉеве цркве, стала Ље у душе и Ъубав Ьених неколико становника.

—ве се свело на малу, наизглед изгубЪену тачку изолованих Ъуди. Ўта Ље Ьих задржало овде? —тарице, чиЉи су прсти криви од тешког рада и обраде земЪе, не размишЪаЉу о томе. ќне немаЉу свест да су урадиле нешто важно, али имаЉу радост, да свако лице коЉе преРе Ьихов сиротиЬски праг дочекаЉу осмехом, и то осмехом родитеЪа. ј правом родитеЪу ништа ниЉе потребно, он се не жали, нема никаквих проблема, и од свега су му важниЉи они коЉи му долазе. ћонахиЬе из Ѕудисаваца постале су истински родитеЪи овог краЉа, за све оне коЉи се овде враЮаЉу. ќне, колико могу, помажу у свим ограничеЬима повратничког живота.

Ц —ад Юу Ља да позовем ƒеЉана, чекаЮе вас поред моста на ƒриму Ц каже монахиЬа ћатрона док обЉашЬава како да се доРе до села –удице. «на свако дете у Ьему, набраЉа и осмехуЉе се, зна кад долазе и зна шта им треба. ƒеЉан Ље бициклом дошао, само подиже руку и ми га пратимо измеРу зидова. ƒесет година Ље прошло откако се овде вратио део српског становништва. ƒански савет за избеглице изградио Ље типске куЮице, ”Ќƒѕ Ље обезбедио храну за шест месеци, а онда су помагали  анцелариЉа за  осово и ћетохиЉу, манастир ¬исоки ƒечани и поЉединци коЉи не заборавЪаЉу оваЉ тихи свет. «а оне коЉи стално живе, монахиЬа др »рина ѕетровиЮ из организациЉе „—вети £ован ћилостиви”, коЉа ради при ≈пархиЉи рашко-призренскоЉ, донела Ље новчану помоЮ сакупЪену у јмерици и ≈пархиЉи западноамеричкоЉ. ” куЮи ƒашиЮа Ље живо и радно.

Ц Ќико овде и не помишЪа да продаЉе земЪу, имамо 125 хектара. јлбанци нису питали колико кошта, али кад су видели да не продаЉемо, више не долазе Ц каже ƒеЉан ƒашиЮ.

“их и одмерен, са помиреношЮу прича како му Ље страдао отац ƒушан, коЉи Љош ниЉе пронаРен.

Ц  ажу нам јлбанци да се не надамо Ц убиЉен Ље. «намо ми то, 20 година Ље прошло. –ечено нам Ље кад смо се вратили „отворите добро очи, ту су вам родитеЪи”, па смо шетали и гледали. Ѕила Ље Љедна црвена крпа и нешто што Ље личило на гробницу. ћи ништа нисмо смели да дирамо, позвали смо да провере.  опали су и ништа нису нашли. ≈то, сви кажу ту су негде Ц каже наш саговорник.

√овори са потпуном помиреношЮу, да се ту негде око Ьих налази седам гробова ближЬих коЉи никоме ништа нису урадили и коЉи су бринули о јлбанцима током сукоба. ѕриродност човека коЉи живи на своЉоЉ земЪи довела Ље Ьегово трпЪеЬе на готово савршен ниво. Ќа исти начин говори да му Ље аутомобил крушевачких регистарских ознака поклонио таст, да децу и породицу може да води до лекара и за основне потребе ќсоЉана и  осовске ћитровице.

Ц ѕрошле године су ми на паркингу у  лини поломили штоп светла и нечим учукали кола, па више не идем тамо колима Ц прича без ЪутЬе и осуде, док му се деца —имона и ћиЪан врзмаЉу око ногу.

—еЉе два хектара пшенице, два кукуруза, хектар и по детелине, косачица би му, каже, решила проблем да не тражи од других, Љер сви држе стоку, а он би обновио стадо оваца.

” расеЪеништву су се селили од куЮе до куЮе, од  раЪева до ¬елике ƒренове и таЉ период у животу описуЉу реченицом: „Ќе поновило се!” јли се ƒеЉану надомак ¬елике ƒренове десила Љедна од наЉважниЉих ствари у животу, тамо Ље упознао садашЬу супругу, коЉа Ље одлучила да доРе у –удице. ћагдалина, због Ъубави, ниЉе имала дилему ни страх да се из своЉе Кубаве код  рушевца упути са супругом у –удице. ЌедостаЉе им много ситница, мале помоЮи и локалне бриге, али су на своме. ∆иве са истом скромношЮу и трпеЪивошЮу као и ћанастир Ѕудисавци, из чиЉе се простоте и сиротиЬског примера развило и ово повратничко село. ” Ьему живи двадесет двоЉе Ъуди, са осморо деце, коЉима би требало помоЮи, Љер Ьихов опстанак значи наду да живот и одлучност могу да победе зло и репресиЉу.

ѕолитика

15 / 03 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0