Srpska

—рбима треба подршка и да не доживе раздваЉаЬа и разграничеЬа

‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: ∆ивоЉин –акочевиЮ ‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: ∆ивоЉин –акочевиЮ ††††

ќно што нису завршиле троЉке коЉе су слушале коЉим Љезиком ви говорите на некоЉ градскоЉ улици на  осову и ћетохиЉи, сада довршаваЉу институциЉе. »нституциЉе желе да задовоЪе форму а да притом униште Љезик коЉи Ље у званичноЉ употреби.

¬елика Ље опасност да српски Љезик нестане са простора  осова због институционалне репресиЉе коЉа Ље заменила страх од употребе матерЬег Љезика, али и —рби и Ьихов Љезик Юе преживети, рекао Ље у интервЉуу за √рачаницаќнлаЉн, кЬижевник и новинар ∆ивоЉин –акочевиЮ. ѕо –акочевиЮевом мишЪеЬу —рбима треба подршке да сачуваЉу своЉ живот, да преживе велике стресове и да не доживе било каква раздваЉаЬа и разграничеЬа од укупне државне, Љезичке и духовне целине свога народа.

ƒанас Ље мултиетничност бизнис

√рачаницаќнлаЉн: √осподин –акочевиЮу, подсетиЮу да Ље проф. др ћитра –еЪиЮ, представЪаЉуЮи своЉу кЬигу о стаЬу српског Љезика на  осову и ћетохиЉи, рекла да Ље Љош у средЬем веку мултиЉезичност била нормална, а данас се на то гледа као на чудо. ƒа ли Ље и зашто Ље мултиЉезичност на  осову чудо?

∆ивоЉин –акочевиЮ: ќна Ље чудо, зато што Ље данашЬа мултиетничност и мултиЉезичност подмиЮиваЬе, идеологиЉа и друштвени концепт. “ада Ље била природна и тада Ље била условЪена природностима и животом. ƒанас Ље мултиетничност чист бизнис.

√рачаницаќнлаЉн: Ўта да раде —рби да им се не би дешавало овакво карикираЬе Љезика? Ќа пример: “Ќацрт закона о антидампиншким и компензаторним мерама”, “”згоЉ птице за гоЉазност”, “”лога и значаЉ минерала у пошумЪаваЬу телади и других категориЉа животиЬа и живине”? ќво што сам цитирала, тешко Ље и изговорити. ƒакле, српски Љезик се као службени не поштуЉе, не употребЪава се адекватно у институциЉама, нема превода, а ако и постоЉи превод, он Ље неразумЪив и неправилан.

∆ивоЉин –акочевиЮ: ѕостоЉи кратка историЉа уништаваЬа српског Љезика на  осову и ћетохиЉи од 1999.године. ћи смо на пример у ѕеЮи имали казну од 100 марака, а у  осовскоЉ  аменици од 20 марака због употребе српског Љезика. —еЮате се да Ље у ѕриштини убиЉен службеник ”Ќ Љер се слушаоцима учинило да он прича српским Љезиком, тако да Ље Љезик постао средство идентификациЉе и оно против чега се треба борити. —рпски Љезик ниЉе био пожеЪан и имали смо троЉке коЉе су ишле улицама и слушале како ко говори. “о Ље први пут у историЉи овог простора и те троЉке су затим елиминисале Ъуде. ћноги су изгубили главу ако би проговорили реч на матерЬем Љезику и онда смо се повукли у гета. ” тим гетима смо могли слободно да говоримо српски Љезик. ћеРутим, десио се и дешава се Љедан феномен и то Ље нешто што Ље фасцинантно. –ецимо, ако овде изаРете на грачаничку улицу, или у неку улицу у ќраховцу или можда неког другог нашег гета и деци школског узраста кажете Љедно просто “ƒобар дан”, проЮи Юе неколико делиЮа секунде док вам се на поздрав узврати. “о се не дешава у другим нормалним срединама. ” тим делиЮима секунде, онаЉ ко слуша жели да зна ко сте ви, да би могао да вам узврати на свом матерЬем Љезику. ” тих неколико делиЮа секунде, криЉе се страх од употребе матерЬег Љезика.

–епресиЉа пресеЪена у институциЉе

√рачаницаќнлаЉн: ƒа ли Ље наЉвеЮи проблем употребе српског Љезика на  осову и ћетохиЉи покушаЉ албанизациЉе, недостатак политичке воЪе за поштоваЬе двоЉезичности или нешто треЮе?

∆ивоЉин –акочевиЮ: –епресиЉа коЉа Ље била првих година, због коЉе смо губили главе и због коЉе су се губиле главе због употребе матерЬег Љезика, преселила се у институциЉе и оно што нису завршиле троЉке коЉе су слушале коЉим Љезиком ви говорите на некоЉ градскоЉ улици на  осову и ћетохиЉи, сада довршаваЉу институциЉе. »нституциЉе желе да задовоЪе форму а да притом униште Љезик коЉи Ље у званичноЉ употреби. «бог тога ми данас имамо албанизовани српски Љезик, имамо албанизована имена места, ако не и потпуно промеЬена. “о Ље реалност са коЉом се суочаваЉу они чиЉи Ље српски Љезик матерЬи на  осову и ћетохиЉи. ѕосебно су у проблему Ъуди коЉи су у косовским институциЉама, коЉи имаЉу проблем како да се одбране од те навале албанизованог Љезика, како да избегну ту терминологиЉу за коЉу ми никада нисмо чули, како да се заштитимо од “пошумЪаваЬа телади”, “огласа за ликвидациЉу”, разних позива за послове. »мали смо и Љедну чувену публикациЉу о заштити Љезика чиЉе Ље име апсолутно немогуЮе поновити, а бавила се заштитом српског Љезика.

√рачаницаќнлаЉн: —поменули сте да морамо да се боримо за своЉ Љезик.  ако да се боримо, ако новинари коЉи би требало у томе да имаЉу водеЮу улогу заЉедно са Ъудима коЉи се баве културом, у институциЉама немаЉу превод на српски Љезик? ћожда парадоксално звучи, али Љедини одговор на српском Љезику добиЉамо од –амуша ’арадинаЉа. ” —купштини  осова немамо превод, а желимо да известимо Ъуде о одлукама коЉе одлучуЉу директно о Ьиховим животима.

∆ивоЉин –акочевиЮ: £езичка дискриминациЉа Ље врх опште дискриминациЉе и када ви осетите да вам неко угрожава Љезик, то Ље горе него да вам Ље упао у породицу као разбоЉник. ¬и сте онда суштински изнутра потрешени Љер знате да се таЉ човек бори, не против вас, него против вашег Љезика и свега онога што он носи. Ќажалост, ми немамо неку врсту адекватног одговора, осим професора српског Љзика. ЌаЉбоЪи одговор Ље када у наша гета и наше средине доРе неки важан писац и била би права среЮа када би се населио овде неки нови ћилан –акиЮ, као што се населио пре сто и више година или Ѕранислав ЌушиЮ или ¬оЉислав »лиЮ. “о Ље био тада природни Ъудски одговор на угроженост живота, Љезика и наслеРа на  осову и ћетохиЉи. ƒанас су такви Ъуди само гости, ако их и имамо.

 Ьиге на српском Љезику чекаЉу да им се вратимо

√рачаницаќнлаЉн: —поменусте ћилана –акиЮа, па ми Ље пала напамет Ќародна библиотека у ѕриштини у коЉу —рби не залазе и питаЬе Ље да ли у ЬоЉ Љош постоЉе српске кЬиге. ћеРутим, на улици може да се купи комплет кЬига »ве јндриЮа или ћилана –акиЮа за само десет евра.  ако то тумачите?

∆ивоЉин –акочевиЮ: ” нашоЉ библиотеци у ѕриштини има око 800.000 библиографских Љединица на српском Љезику. £едном приликом сам добио позив, чини ми се од Ўтефана ‘илеа, за неки скуп коЉи се одржавао у тоЉ библиотеци. “ада сам схватио сву суштину свог личног пораза и недостатка града. ќдговорио сам му: “»звините, не могу да доРем у ту библиотеку, питаЮе ме 800.000 кЬига на мом Љезику зашто нас оволико година нико не отвара и не чита.” ” основи, те кЬиге нас чекаЉу да се ми Ьима вратимо. Ўто се тиче кЬига на улици, постоЉе јлбанци коЉи су кришом скупЪали те кЬиге и правили своЉе велике библиотеке и чували кЬиге. £едан од Ьих ми Ље рекао да Ље спасио камион српских кЬига. Ќе смем да му кажем име, али доЮи Юе тренутак када Юе он моЮи да каже: “ƒа, Ља сам спасио 15.000 српских кЬига”.

‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: Ќародна библиотека у ѕриштини ‘ото ¬. О”ѕ; √рачаницаќнлаЉн: Ќародна библиотека у ѕриштини ††††

√рачаницаќнлаЉн: ћатиЉа ЅеЮковиЮ, наш велики кЬижевник коЉи нас посеЮуЉе, иако Ље у позним годинама, рекао Ље да човек не може да заборави само две ствари, а то Ље своЉе име и своЉ Љезик. ƒа ли смо ми на путу да заборавимо своЉ Љезик, али и своЉе име, с обзиром да нам се имена у личним документима врло често пишу неправилно, са словима коЉа не постоЉе у нашоЉ азбуци.

∆ивоЉин –акочевиЮ: ќпасност постоЉи, али ми смо сведоци свога Љезика, свога наслеРа, своЉе вере, своЉе државности и своЉе духовности.  ао сведоци смо непрестане мете и стално мора да постоЉи борба против нас и онда се наЉчешЮе среЮете са простим Ъудским проблемом да морате нешто да кажете, да нешто проговорите. “ог тренутка када сте проговорили, из вас проговара ваше наслеРе, ваши симболи, ваш идентитет и све оно што носите. “ог тренутка ви постаЉете мета и тог тренутка ви креЮете у борбу за сопствени Љезик, односно за све што имате.

—рпски Љезик Ље уписан у темеЪе косовских градова и културу овог простора

√рачаницаќнлаЉн: ќсим свакодневних проблема коЉе имамо у косовским институциЉама у коЉима су јлбанци огромна веЮина и недостатка политичке воЪе, зависимо и од тога колико Ље неко на шалтерима расположен да проговори нашим Љезиком. јли, колико смо ми сами, односно колико се —рби баве своЉим Љезиком и колико су стручни да помогну да сачувамо нормирани и стандардни српски Љезик?

∆ивоЉин –акочевиЮ: “о су процеси, та борба Юе траЉати и та борба траЉе. ќсеЮаЉ слободе коЉи вам се одузима забраном матерЬег Љезика Ље драматичан и не можемо да преживимо на таЉ начин, осим ако унутар тих своЉих гето заЉедница непрестано не изграРуЉемо високу свест о употреби и стандардима матерЬег Љезика. ¬и можете да осетите, рецимо код средЬошколаца, то озбиЪно колебаЬе, таЉ страх од употребе матерЬег Љезика коЉи Ље условЪен одсуством норме и агресивном навалом туРица, Љеднставно том боЉазни. «амислите да у ЉедноЉ средини постоЉе Ъуди коЉи изаРу из границе гета и интензивно размишЪаЉу да ли у овом тренутку смем да кажем нешто на свом Љезику?!

√рачаницаќнлаЉн: ƒа ли очекуЉте да Юе ускоро да доРе таЉ дан када Юемо нормално да говоримо своЉим Љезиком, не само у ѕриштини, него и у Ааковици, ”рошевцу, ѕеЮи?

∆ивоЉин –акочевиЮ: ƒан Юе сигурно доЮи. ƒа ли Юе он да се догоди за десет година, Ља то не знам, али овакво неприродно стаЬе се не може одржати и не можете држати у гету Љедан Љезик, не можете таЉ Љезик избацити из градова, Љер таЉ Љезик Ље записан у темеЪима тих градова, у темеЪима тих институциЉа, у библиоткама коЉе нико не отвара, у библиотекама коЉе су спаЪене, уопште у културу овог простора.  ултура овог простора Ље немогуЮа и неЮе постоЉати без српског Љезика, шта год да ураде они коЉи га прогоне. ќн Ље нестао са огромног простора, он Ље сведен на гета, али ово Ље ≈вропа и замислите да нигде на европском континенту не можете бити доведни у опасност због употребе матерЬег Љезика, ма коЉи он био, сем на  осову и ћетохиЉи. “о Ље врх дискриминациЉе а наЉопасниЉе Ље оног тренутка када помислите да Ље све у реду и када таЉ унутрашЬи осеЮаЉ да вам Ље Љезик угрожен престане и када пристанете на публикациЉе у коЉима се говори о “пошумЪноЉ телади, о белим медведима на Ўар планини, о ликвидациЉи и послу за ликвидациЉу, агенциЉи за интелигенциЉу и Љош милион чуда. Ќаша професорка ћитра –еЪиЮ Ље издала сЉаЉну кЬигу коЉа се зове “—рпски Љезик на  осову и ћетохиЉи данас” са безброЉ примера, али ниЉе само наш Љезик угрожен. ”грожени су говори √оранаца, говор јлбанаца у ќраховцу коЉи говоре у куЮи српски Љезик и зову га равачки, угрожени су –оми и Ьихов Љезички осеЮаЉ, муслимани у залеРу ѕризрена. —ви смо ми приморани на неку врсту Љезичке мимикриЉе коЉа гласи “спасаваЉ се, спаси живу главу, унутар себе угуши своЉ Љезик“. ЌаЉопасниЉе Ље када своЉ дубоки осеЮаЉ за Љезичку лепоту, наслеРе и симболе и оно о чему Љезик сведочи, негде давиш у себи, ЮутеЮи и гризуЮи усне да не доведеш у опасност голи живот”.

√рачаницаќнлаЉн: Ќемци имаЉу √етеов институт, Ўпанци имаЉу —ервантес институт коЉи се баве очуваЬем Љезика. Ўта имаЉу —рби на  осову и ћетохиЉи?

∆ивоЉин –акочевиЮ: —рби на  осову и ћетохиЉи имаЉу све, имаЉу важне културне тековине овога народа, имаЉу важне ствараЉуЮе савремене писце, имаЉу своЉу културу и Ьима само треба подршке да сачуваЉу своЉ живот, да преживе велике стресове, да не доживе било каква раздваЉаЬа и разграничеЬа од укупне државне, Љезичке и духовне целине свога народа и преживеЮемо.

√рачаницаќнлаЉн: ’вала, господине –акочевиЮу.

GracanicaOnline.info

01 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0