Srpska

”чимо дете да прелази улицу и не обЉашЬавамо му како да се понаша у виртуелном бездану

‘ото: £уриЉ Ѕелински/“ј—— ‘ото: £уриЉ Ѕелински/“ј—— ††††

£ош ниЉе утихнула прича о девоЉчици-„моглиЉу“, коЉа Ље пронаРена закЪучана у запуштеном стану, а веЮ су се поЉавиле вести о новоЉ ванредноЉ ситуациЉи. ƒевоЉчица из деветог разреда Љедне московске школе доспела Ље у болницу пошто Ље раЬена ножем. ѕовреду ЉоЉ Ље нанела другарица из разреда.

 о Ље крив? –одитеЪи коЉи се нису бавили дететом? Ўкола коЉа Ље изгубила васпитну функциЉу? »ли мобилни уреРаЉи и интернет? ќ узроцима дечЉих трагедиЉа и ванредних ситуациЉа у школама дописница „–√“ Ље разговарала с овлашЮеним представником за права детета при председнику –‘ јном  узЬецовом.

јна £урЉевна, прича о московскоЉ девоЉчици-„моглиЉу“ Ље потресла целу земЪу. —коро у центру главног града малишанка Ље била закЪучана у запуштеном стану.

Ќаравно, то Ље страхота. Ѕила сам у различитим ситуациЉама, виРала сам различиту децу, али ме Ље овде све запаЬило. ƒете спава на столици. ќко врата Ље имала канап коЉи Љу Ље гушио. ƒевоЉчица Ље расла и канап Ље био све маЬи, видело се где се урезао у кожу.

ј шта Ље са говором Ц да ли ипак уме да говори?

ѕозвали смо психиЉатре, они су претпоставили да ако дете почне да изговара речи, а не слогове, то значи да се говор формирао, али га Ље или заборавила зато што ниЉе имала с ким да разговара, или Ље нестао због стреса. ƒевоЉчица Ље почела да изговара речи. јли шапатом. ѕрво нам се учинило да ЉоЉ се омакло: „папуче“, „печурка“, „зец“.  асниЉе Ље почела да говори: „чарапице“, „зека, скаче зека“. “ечно говори кад види слику. ћного се зачудила видевши да може да се игра заЉедно с неким. ’тела сам да ЉоЉ покажем како се вози аутобус тамо-овамо, прво Ље трчала за Ьим.  ад сам ЉоЉ показала како треба да се гура одмах Ље схватила, села Ље преко пута мене и почела да се игра.

√де се сада налази?

¬еЮ Ље отпуштена из болнице и налази се у центру за социЉалну рехабилитациЉу. ѕосетила сам Ље тамо, одмах ме Ље препознала. ” наЉскориЉе време Юе бити одржано суРеЬе маЉци. ЌеЮу се смирити док не будем сигурна да Ље поред Ье човек коЉи жели да установи и да схвати коЉа врста помоЮи ЉоЉ Ље потребна. ѕоред Ье треба да буду стручЬаци, дете се веЮ толико напатило да не смемо чекати да се све поправи накако само од себе. ” болници су у прво време с Ьом стално били медицински радници, много се плашила кад остане сама. —ад имамо читав списак специЉалиста коЉи Юе Ље прегледати у наЉскориЉе време.

ѕосле девоЉчице као гром из ведра неба се поЉавила Љош трагичниЉа прича Ц у запуштеном стану Ље умро седмогодишЬи дечак.

ќвде Ље врло важно да се тема не злоупотребЪава. ”мрли дечак Ље имао пажЬу и негу, одлазио Ље код лекара, правилно се хранио Ц о томе говоре документа коЉа смо добили. јли Ље, аваЉ, дечак био тешко болестан и смрт Ље наступила због болести, а не због недостатка неге. ƒа, стан Ље био неуредан, али ниЉе био потпуно запуштен. Ќедавно смо анализирали Љош Љедну причу из друштвених мрежа. £една мама Ље написала да се на улазу поЉавЪуЉе напуштено дете. —ад мама детета намерава да поднесе приЉаву полициЉи. јуторка лажне вести Ље очигледно желела да се укЪучи у горуЮу тему. “реба диЉагностиковати симптом болести, али Ъуди не смеЉу да праве од тога себи рекламу и да измишЪаЉу „страшне приче“.

 ако се у ’’I веку поЉавЪуЉу деца о коЉима нико ништа не зна?

ќдЉедном се испоставЪа да се деца налазе у слепоЉ зони, нестаЉу из видокруга превентивног система. јли како утврдити да им Ље потребан надзор? » шта да се ради кад Ље надзор претеран и кад не дозвоЪава породици да живи и да дише? ƒок постоЉи страх да Юе неко доЮи и учити те како да водиш домаЮинство, да ти каже где треба да стоЉи столица и да броЉи поморанЯе у твом фрижидеру, нико се неЮе обратити за помоЮ.  ад органи коЉи су основани да би спречили несреЮу изгледаЉу као казнена експедициЉа ситуациЉа Ље врло забриЬаваЉуЮа. ”право због тога им се нико не обраЮа. ”право због тога деца доспеваЉу у слепу зону. ћама не жели да се обрати за помоЮ, зато што Юе ЉоЉ кад изложи проблем реЮи: „ѕа нема проблема, напишите захтев, сместиЮемо дете у дечЉи дом и одузеЮемо вам родитеЪска права.“ јли мама жели да ЉоЉ помогну, а не да Ље казне.  ад такве маме буду почеле да добиЉаЉу помоЮ нестаЮе невидЪива деца. ј засад се помоЮ састоЉи у килограму брашна, фишеку бомбона и позиву за деЪеЬе новогодишЬег поклона.

ћеРутим, то ниЉе облик пружаЬа помоЮи породици коЉи ЉоЉ Ље потребан. ј понекад се испоставЪа да у близини нема стручЬака коЉи су породици толико потребни.

ѕисац —ергеЉ Ўаргунов се, покушаваЉуЮи да анализира догаРаЉе с девоЉчицом-моглиЉем, сетио приЉатеЪске контроле позорника из свог детиЬства...

ќва дужност Ље носила назив школског инспектора. ”право он се бавио превентивним радом.  ад би избио конфликт у школи он Ље долазио да би установио о чему се ради. ќва дужност Ље укинута деведесетих година. “ако смо мало-помало дошли до садашЬе ситуациЉе.

јли ако Ље деведесетих година ова дужност укинута, у току две хиЪадитих се поЉавило мноштво структура коЉе су водиле рачуна о породици. ƒа ли Ље васпитаЬе данас на неки начин предвиРено државном политиком?

»мамо „—тратегиЉу развоЉа васпитаЬа у –‘ до 2025. године“. —еЮате се приче о дечаку из Ќовог ”ренгоЉа коЉи Ље говорио у Ѕундестагу? «атражили смо од министарства за просвету информациЉе о томе колико школа сараРуЉе по меРународним програмима (размена ученика итд.). ƒобили смо одговор: не врши се такав мониторинг. Ќе, ми не организуЉемо лов на вештице, меРународни програми су дивна и исправна ствар, изградЬа правилне и ефикасне комуникациЉе има будуЮност. јли у наЉмаЬу руку треба да знамо колико школа учествуЉе у меРународном програму да се касниЉе не бисмо чудили сличним наступима Рака. ѕосле низа ванредних ситуациЉа „–особрнадзор“ Ље на нашу инициЉативу извршио мониторинг васпитних програма. —едамдесет четири посто проверених програма ниЉе подразумевало спречаваЬе агресиЉе и самоубистава. ќдносно, ови програми не решаваЉу задатке данашЬице. ќко 20 посто васпитних програма не испуЬава критериЉуме нормативних докумената. » само 16 посто одговара свим елементима коЉи су актуелни с тачке гледишта ствараЬа психолошки безбедне и приЉатне средине.

“ешко да Юе и наЉсавремениЉи програм извуЮи децу из „слепе зоне“ или да Юе их натерати да се одвоЉе од мобилних уреРаЉа...

“ачно, зато смо одлучили да видимо од чега се састоЉе ови програми и да ли у Ьима постоЉи садржаЉ за децу. ќкупили смо стручЬаке у области интернет-технологиЉа, министарства просвете, министарства културе, ‘илмског фонда, позвали смо стручЬаке из области кЬижевности за децу. «анимао нас Ље адолесцентски узраст. —тручЬаци су Љедногласно изЉавили: нема садржаЉа за адолесценте. Ќеке филмске компаниЉе коЉе живе од сопствене добити обЉасниле су да дете за Ьих ниЉе гарантовани потрошач Ц не зна се да ли Юе отиЮи у биоскоп или неЮе. Ќе, данас има квалитетних филмова, цртаних филмова, друштвених програма и интернет-проЉеката. «нам за образовне и забавне интернет-проЉекте Ц то су приватни комерциЉални проЉекти усмерени да дечЉу публику млаРу од 10 година. јли нам адолесценти опет остаЉу у „слепоЉ зони“. ƒраго ми Ље што Ље издат налог по коЉем Юе милиЉарда рубаЪа бити усмерена на снимаЬе породичних дечЉих филмова.

«ашто трошити толико новца за нове филмове кад постоЉе огромне резерве квалитетних совЉетских дечЉих филмова?

—овЉетски филмови су дивни, али их деца не повезуЉу са сопственим, савременим животом. ѕотребни су им одговори на питаЬа коЉа се поставЪаЉу у Ьиховом свету, овде и сад. ј на филму виде децу коЉа чине изванредне поступке, али у другим околностима. ЌашоЉ деци су потребни Љунаци, ликови и модели понашаЬа коЉи Юе их учинити среЮнима и целовитима.

” савременом свету деца не траже одговор на филму, иду код дечЉег омбудсмена, моле да се на посао врати професор коЉи Ље добио отказ и да им помогне у диЉалогу с новом школском администрациЉом.  ако су се завршили ови догаРаЉи?

ѕрофесор Ље враЮен на посао. Ќе само то, открили смо да Ље отказ био чудан, отпуштен Ље по непостоЉеЮем члану «акона о раду. Ѕило Ље више проблема у вези с диЉалогом. ѕрви пут сам у потпуности била на страни деце. ќна су покушавала да обЉасне своЉ став, да разговараЉу. » ми смо покушавали са своЉе стране. Ќажалост, школе коЉе сам имала прилике да посетим после ванредне ситуациЉе имаЉу Љедну заЉедничку црту Ц потцеЬуЉе се мишЪеЬе деце. ќно се доживЪава као несавршено и недостоЉно пажЬе одраслих, као глупост. ј наЉчешЮе се просто игнорише. £едном сам у школи у коЉоЉ се десила несреЮа упитала руководство: како нисте раниЉе приметили да с дететом нешто ниЉе у реду? ќдговорили су ми: био Ље лепо обучен, имао Ље испеглане панталоне. ќдносно, школа нема задатак да анализира ситуациЉу. »ма задатак да Раци добро полаже Љединствени државни испит и да нешто науче, а васпитаЬем се баве ако им остане времена.

ƒа ли можда до школских трагедиЉа долази због тога што Ље школа постала услужна организациЉа, а наставник Ље престао да буде ауторитет?

ƒа се не упуштамо у демагошке формулациЉе, наравно, дете треба да има особу од ауторитета, треба да има Љунака. јли Љунака за коЉим би желео да иде данас нема и нема ориЉентира. ƒок Ље за нашу генерациЉу знак квалитета и карактеристика личности било да ли си „одликаш“ или „двоЉкаш“, за данашЬу децу постоЉи Љош Љедан параметар: „колико имаш лаЉкова“, да ли си популаран или ниси. ѕред нашом децом може да наступи било коЉи блогер и да постане Ьихов ориЉентир. “о може бити сваки лик из огромне буЉице информациЉа коЉима су сад наша деца преплавЪена без икакве контроле. ј дете нема унутрашЬе инструменте и механизме за навигациЉу помоЮу коЉих може да изабере оно што Ље за Ьега корисно. ѕуновредан васпитни школски програм би му помогао управо да изради ову навигациЉу у животу. Ќе можемо да ограничимо поплаву информациЉа. ќво Ље нови свет, нови изазов. ƒанас Ље XXI век, обиЪе информациЉа, ниЉе довоЪан читав живот да би човек претрчао по свим моделима понашаЬа. ¬еома ми се свидела реченица финалисте конкурса „Ќаставник 2018. године“ √ригориЉа Ќазарова, младог наставника историЉе из ’имкиЉа. √овореЮи на ћеРународном форуму у ѕетербургу он Ље рекао: „ѕрофесори данас треба да победе у конкуренциЉи с YouTube“. “ехнички напредак треба усмерити у стваралачком правцу. ƒанас деца имаЉу много информациЉа, али аваЉ, немаЉу навигациЉу. “акоРе, не знаЉу како да начине своЉ избор. ЋабораториЉа  асперског Ље извршила истраживаЬе о безбедности деце на интернету и испоставило се да више од половине деце добиЉаЉу захтеве за дружеЬе од непознатих Ъуди. ”чимо дете како да преРе улицу, али му не обЉашЬавамо како да се понаша у виртуелном бездану, дете узима телефон у руке и доспева у оваЉ неконтролисани простор.

јко се дете бави нечим смисленим и ако се родитеЪи занимаЉу за Ьега, оваЉ простор ниЉе толико страшан...

јли то не значи да деца немаЉу проблема у меРуЪудским односима и да не избиЉаЉу конфликти. ѕостоЉи следеЮи стереотип: ако мама живи сама, не пази довоЪно на децу. ћеРутим, проста статистика коЉа Ље изложена на седници ¬рховног суда гласи: малолетни злочинци данас се састоЉе од 45 посто деце из породица с Љедним родитеЪем и 45 посто из породица с оба родитеЪа. —вако пето дете Ље веЮ било у сукобу са законом у тренутку кад Ље починило злочин, односно, они и даЪе живи у истоЉ средини, нису извучени из Ье. “о значи да ефикасност превентивног рада с оваквом децом треба упетостручити. ј свако треЮе дете се ничим ниЉе бавило. ƒанас се сам термин „превенциЉа“ схвата у значеЬу „корекциЉа“. “о Ље углавном рад са децом коЉа су веЮ учинила нешто лоше.

ƒанас се сматра да Ље довоЪно забранити „негативни садржаЉ“, па Юе се све средити...

£есте, постоЉи таква тенденциЉа. ѕоставила сам питаЬе представницима министарства за везе Ц какви су облици подржаваЬа позитивног садржаЉа? »мамо много облика, Ц одговорили су ми, Ц на пример, ограничавамо негативан. ”место да развиЉамо и подржавамо позитивно усредсреРуЉемо се на ограничаваЬе негативног.

јна  узЬецова: ƒеца данас имаЉу много информациЉа, али аваЉ, немаЉу унутрашЬу навигациЉу. ‘ото: ¬иктор ¬асеЬин/–√ јна  узЬецова: ƒеца данас имаЉу много информациЉа, али аваЉ, немаЉу унутрашЬу навигациЉу. ‘ото: ¬иктор ¬асеЬин/–√ ††††

 ако подржати позитивно?

ƒанас има све више и више добровоЪаца. Куди желе да чине и чине добра дела. јли како учинити да она постану популарна? ѕонекад неки деструктивни снимак има више прегледа него клип о момку коЉи помаже у лечеЬу мачака или о деци коЉа су некога спасила. “рудим се да популаризуЉем ову децу у друштвеним мрежама, али бих волела да то буде масован покрет. » у овом смислу се нипошто не сме запоставЪати васпитни програм Ц то Ље огроман ресурс помоЮу коЉег се детету могу пренети стваралачке вредност.

јли методика Ље Љедноставна. £една мама Ље с одушевЪеЬем причала о томе како Ље професорка поделила одеЪеЬе на групе и организовала такмичеЬе. ј све то Ље веЮ постоЉало и у нашем детиЬству се звало „звездице“...

ƒа, и сама сам била командир звездице. »мала сам штиЮеника, врло доброг дечака ѕеЮу, извесно време сам му помагала. “о Ље било значаЉно искуство руковоРеЬа и одговорности. ” £екатеринбургу и данас постоЉи организациЉа „ аравела“ (коЉу Ље Љош 1961. године основао писац ¬ладислав  рапивин Ц прим. ред.). ” моЉоЉ школи Ље основан сличан покрет, неколико дана сам се радовала што не морам на часове зато што сам цртала огроман брод (смеЉе се). ” таквим покретима ме Ље увек одушевЪавало то што Ъуди ни од кога нису добили налог да то раде, тешко да су читали „—тратегиЉу развоЉа васпитаЬа“, али притом раде апсолутно тачне ствари. ј неки се Љош баве тиме што спасаваЉу мангупе са улице.  аква Ље била Ьихова перспектива? «ато су овакве воРе данас веома потребне, као што су потребни и савремени васпитни програми и нови филмови за пубертетлиЉе, и различити веЮи покрети за децу и омладину, у коЉима деца прихватаЉу стваралачки систем вредности.

Ћична питаЬа

 оЉи циЪ себи поставЪате као мама?

ѕрост. ƒа волим децу онакву каква Љесу. £едноставно им треба помоЮи да се пронаРу како би били среЮни.  од неких се одмах види таленат, с некима треба дуго тражити. «атим Ље важно да слушаЉу себе.  ад почиЬе рад на себи детету се више не свиРа да све ради. » Љош их треба научити да начине избор.

ƒа ли вичете на децу? ƒа ли сте строга мама?

ѕонекад повисим глас, али ретко.  од нас углавном тата заузима строг став, а мама може да буде блажа. ѕонекад им дозвоЪавам превише тога, па самоЉ себи морам строго да кажем: „»ли идемо или не идемо.“ —еЮам се како ми Ље мама обЉашЬавала шта значи „треба“. “реба завршити уметничку школу. “олико ме Ље то мрзело. Ѕила сам дете коЉе би уЉутру устало и цртало увек и свуда. ѕонекад Ље то било врло корисно Љер би ме пуштали са часова (смеЉе се). јли Ље требало предавати пленере и цртеже, што нисам баш много волела. јли ме Ље мама убеРивала, говорила Ље да Юе ми то добро доЮи у животу. ј Ља сам хтела да напустим. Ќа краЉу сам завршила уметничку школу.

ƒа ли се сеЮате своЉих наставника?

ѕрема моЉоЉ баки-учитеЪици Раци су се односили с тако огромним поштоваЬем да сам мислила Ц „ово Ље права ствар“. » Ља сам имала много среЮе с професорима и дан-данас одржавам везу са многима од Ьих. —еЮам се наставника физике коЉи ми Ље давао „двоЉке“. £едне Љесени су нас, одликаше, послали у „ќрЪонок“, Ља сам се тамо опустила, школа Ље била слаба, и Ља, одликашица, добила сам „двоЉку“! Ѕило ми Ље много криво, како Ље мени неко могао да дâ „двоЉку“?! ќтворила сам уЯбеник и све задатке почела поново да радим, од корица до корица.

ƒа ли радите домаЮи с децом?

— наЉстариЉом кЮерком сам радила домаЮи до петог разреда, Љош увек морам да проверавам. ƒруга иде у четврти разред, Љош увек радимо заЉедно. ѕонекад ноЮу, понекад телефоном. »з енглеског имаЉу много домаЮег. — ¬аЬом коЉи иде у други разред засад морам маЬе да радим, али он треба да се спрема за додатну. £а сам домаЮи радила сама и то брзо. √ледаЉуЮи своЉу децу мислим да се нису променили само програм и задаци, веЮ и слободно време. ћи смо имали Љедну вариЉанту Ц да урадимо домаЮи и да истрчимо напоЪе, а они имаЉу смартфон, иако наЉстариЉа кЮерка чита од уЉутру до увече. » то Ље неизбежно, треба да учимо децу да живе у овом свету и да чине правилан избор.

P.S.

ƒок смо завршавале разговор дечЉи омбудсмен Ље добила врло дугачку поруку. ѕажЪиво Ље читала и лице ЉоЉ Ље постаЉало све мрачниЉе: у ¬олгограду Ље шеснаестогодишЬа девоЉка у школском тоалету родила дете и бацила га Ље у ве-це шоЪу.

-  ако лекари ништа нису посумЬали, како нису на време установили трудноЮу? - пита се  узЬецова. Ц —ад пишу да су сумЬали и да су чак Љавили мами, али се Љош увек не знаЉу детаЪи. » опет Ц нико ништа ниЉе знао, и што Ље наЉстрашниЉе, дете поново ниЉе имало коме да се обрати. £ош Љедно дете у „слепоЉ зони“ коЉе никоме ниЉе могло да каже да има проблем: ни мами, ниЉедноЉ одраслоЉ особи.

јна  узЬецова
–азговарала “атЉана ¬ладикина
—а руског ћарина “одиЮ

–осиЉскаЉа √азета

03 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0