Srpska

≈кономиЉа и глобализам Ц православни поглед

††††

ƒана 29. марта у »здавачком савету –уске ѕравославне ÷ркве под председаваЬем ћитрополита калушког и боровског  лимента одржана Ље редовна седница  омисиЉе ћеРусаборног присуства –уске ѕравославне ÷ркве у вези са питаЬима друштвеног живота, културе, науке и информисаЬа.

£едан од праваца коЉи разматра експертна група  омисиЉе добио Ље радни назив „≈кономиЉа у условима глобализациЉе Ц православни етички поглед“.

јли зашто се управо ÷рква данас активно укЪучуЉе у разматраЬе економских проблема?  оЉи су кЪучни смисао и вредности коЉе православни стручЬаци нуде држави у друштву у, наизглед, тако примеЬеноЉ области? ќ овоме Ље за „÷арграду“ говорио председник  омисиЉе и руководилац »здавачког савета –уске ѕравославне ÷ркве, ћитрополит калушки и боровски  лимент.

¬ладико, ћеРусаборно присуство Юе ове године обележити десетогодишЬицу постоЉаЬа.  ад се ради о црквеноЉ историЉи то Ље кратак рок, и зато многи, чак и уцрквЪени Ъуди, немаЉу наЉЉасниЉу представу о томе каква Ље то структура. » зато вас молим да нам за почетак кажете нешто о ћеРусаборном присуству и принципима Ьеговог рада.

—аборно начело има веома велики значаЉ за –уску ѕравославну ÷ркву, Ьене главне одлуке доносе ѕомесни сабор, јрхиЉереЉски сабор или —вети синод. ћеРусаборно присуство Ље радна платформа где се на основу анализе актуелних проблема сачиЬаваЉу документа коЉа одражаваЉу став ÷ркве, како у вези са значаЉним питаЬима унутрашЬег живота, тако и у вези с различитим аспектима сарадЬе измеРу ÷ркве и друштва.

††††

ћеРусаборно присуство се у –ускоЉ ÷ркви поЉавило на инициЉативу Мегове —ветости патриЉарха  ирила како би се клирици и мирЉани ангажовали у разматраЬу и доношеЬу црквеног става о наЉактуелниЉим питаЬима данашЬице. ѕре свега пажЪиво слушамо мишЪеЬе угледних експерата и стручЬака у датоЉ области. јли и сваки човек коЉем Ље стало до нечега и коЉи поседуЉе стручно искуство и неопходна знаЬа, може се придружити отвореноЉ дискусиЉи пославши своЉу реакциЉу на оваЉ или онаЉ документ коЉи Ље сачиЬен у оквиру ћеРусаборног присуства. ”колико Ьегови предлози наиРу на одазив, уколико буду компетентни и конструктивни, може бити позван као стручЬак да учествуЉе у раду комисиЉе датог профила. ”згред речено, користим прилику да позовем читаоце портала „÷арград“ да се прикЪуче овоЉ дискусиЉи.

ќдносно, може се реЮи да Ље ћеРусаборно присуство црквена стручна платформа за размену мишЪеЬа о наЉактуелниЉим и горуЮим питаЬима и за припрему даЪих саборских одлука?

”право тако. ѕритом Ље за нас важан резултат: полемика се не води ради полемике, веЮ ради проналажеЬа општецрквеног консензуса, коЉи се ослаЬа на дубоку оцену овог или оног питаЬа. ∆ивот не стоЉи у месту, веЮ великом брзином иде напред. ѕоЉавЪуЉу се нови изазови, на коЉе благовремено треба давати адекватне одговоре.

ћеРусаборно присуство ради у различитим форматима: округли столови, семинари, саветоваЬа уз позиваЬе стручЬака. ” току предметних дискусиЉа о свакоЉ теми припремаЉу се конкретни предлози коЉи се износе на одобреЬе ÷ркве. ѕрво их разматра пленум ћеРусаборног присуства, а затим Ц —вети синод коЉи одреРуЉе спремност документа и даЪе кораке за рад на Ьему.

 ад документ више не треба дораРивати он се шаЪе на —абор. ј кад документ усвоЉи јрхиЉереЉски или ѕомесни сабор свештенослужитеЪи и паства добиЉаЉу ориЉентире у вези са ставовима о овоЉ теми.  омисиЉа уЉедно може доЮи до закЪучка да време за формираЬе става Љош ниЉе наступило и може одлучити да се проучаваЬе теме настави.

Ќаравно, у сва времена ÷рква доноси –адосну вест и бави се спасеЬем Ъудских душа. ќна учи да Ље обавезан задатак хришЮанина да се бори против греха у самом себи како би постао обитавалиште —ветог ƒуха и стекао ÷арство ЅожиЉе коЉе Ље у Ьему (в. Ћк. 17, 21). ћеРутим, хришЮани такоРе треба да осмишЪаваЉу стварност у коЉоЉ живе. ќна данас у наш живот доноси мноштво нових поЉава Ц као што су дитигализациЉа, трансхуманизам и роботизациЉа.

ќсим тога, суочавамо се с проблемима коЉи су постали „хронични“ за Ъудску цивилизациЉу. «агаРеЬе природне средине, трошеЬе природних ресурса, производЬа оружЉа и средстава за масовно уништаваЬе, тероризам Ц све то одреРуЉе стварност XXI века у коЉоЉ живи савремени човек. —ве ове изазове треба оценити са хришЮанских позициЉа.††

«аседаЬе  омисиЉе ћеРусаборног присуства –уске ѕравославне ÷ркве у вези с питаЬима друштвеног живота, културе, науке и информисаЬа. ‘отографиЉу Ље доставио »здавачки савет –уске ѕравославне ÷ркве «аседаЬе  омисиЉе ћеРусаборног присуства –уске ѕравославне ÷ркве у вези с питаЬима друштвеног живота, културе, науке и информисаЬа. ‘отографиЉу Ље доставио »здавачки савет –уске ѕравославне ÷ркве ††††

Ќа прошлом заседаЬу  омисиЉе ћеРусаборног приуства на чиЉем челу се налазите говорило се о стручном правцу „≈кономиЉа у условима глобализациЉе Ц православни етички поглед“. «ашто ÷рква разматра оваЉ проблем?

√лобализациЉа коЉа се схвата као економска, политичка и културна интеграциЉа, у коЉу су у веЮоЉ или маЬоЉ мери увучене све земЪе и народи Ље вишеплански и сложен процес. — Љедне стране, он нуди планетарни поглед на човечанство коЉе се схвата као породица народа с Љединственом судбином и ствараЉу се механизми за слободну трговину. — друге стране, глобализациЉа може представЪати претЬу због унификациЉе друштвених и меРуЪудских односа услед постепеног брисаЬа националних и цивилизациЉских особености.

”нификациЉа светске економиЉе треба да се врши у интересима целог човечанства, а не уског круга транснационалних корпорациЉа, а области културе и религиЉе уопште не треба да буду унификоване.

√лобализациЉа одреРуЉе и стаЬе светске економиЉе у целини, и у свакоЉ поЉединоЉ земЪи као Ьеног сегмента. ƒанас управо економска сфера постаЉе „боЉно поЪе“ за доминациЉу на планети, за приступ природним ресурсима, за право да се свету намеЮе Љедан-Љедини модел развоЉа у чиЉоЉ основи се налази трка за профитом и оштра конкуренциЉа. ѕравославни верници сматраЉу да економиЉа не треба да буде само ефикасна, веЮ и морална, и треба да одговара погледу на свет учесника у економским односима. » ми Юемо се залагати за ову тачку гледишта.

јли у ком правцу Юе се економски проблеми разматрати у оквиру рада ћеРусаборног присуства? £ер ниЉе таЉна да савремени домаЮи економисти на различите начине виде путеве развоЉа наше земЪе, укЪучуЉуЮи и односе са западним светом.

јко Ље реч о питаЬима глобалне економиЉе и Ьених моралних димензиЉа желимо да се обратимо водеЮим економистима –усиЉе. —тручна заЉедница се састоЉи од Ъуди коЉи имаЉу диЉаметрално супротна гледишта: од либералних до левичарских. ƒа, свако од Ьих има своЉу концепциЉу економског развоЉа –усиЉе, али ÷рква жели да проучи све разноврсне погледе како би формирала своЉ пастирски однос према кругу питаЬа везаних за економску глобализациЉу.

»пак, коЉе погубне поЉаве ÷рква запажа у савременом животу, у Ьеговим економским аспектима?

ѕосебно нас брине култ потрошЬе и хедонизма коЉи усаРуЉе масовна култура. „овеку се сугерише мисао да Ље Љедини животни циЪ стицаЬе и поседоваЬе новца, луксузних предмета и престижних ствари. Куди се увлаче у трку за материЉалним добрима. „овека покреЮу среброЪубЪе, похлепа, гордост и жеЪа за успехом. ћноги се навикаваЉу да живе на кредит и доспеваЉу у замку дугова. ∆ивот им пролази у испразности, недостатку Ъубави и мира. „овек нема кад да се замисли о вечности коЉа га очекуЉе, а Љош маЬе да се припреми за Ьу. ќн живи чак ни не видеЮи лепоте овог пролазног света.

£едном сам имао прилике да разговарам са психолошкиЬом коЉа ради с Ъудима. –екла ми Ље нешто о главним проблемима због коЉих ЉоЉ се клиЉенти обраЮаЉу и издвоЉила Ље два нивоа страха: глобални и лични. Ќа глобалном нивоу Ъуди се плаше рата, тероризма, техногених катастрофа, климатских катаклизми, друштвених потреса и економске кризе. «бог тога не праве оптимистичке планове за будуЮност и живе у ишчекиваЬу пуном бриге. ќвакав доживЪаЉ света умногоме формираЉу медиЉи коЉи повеЮаваЉу своЉ реЉтинг захваЪуЉуЮи негативним вестима и темама коЉе плаше обичне граРане Ц сеЉу „глобалне страхове“. ј уплашеним човеком се лакше управЪа и манипулише.

Ќа личном нивоу Ъуди су уморни од борбе за опстанак. ∆але се на преоптереЮеност на послу, потребу за конкуренциЉом, на „борбу за место под сунцем“. Ѕизнисмени се плаше да Юе пропасти, наЉамни радници се плаше да Юе добити отказ и постати технолошки вишак. ћноги су приморани да штеде. Ќеки се плаше да неЮе отплатити кредит. £едне притиска страх да Юе бити непотребни на тржишту рада или да Юе се тешко разболети Ц где онда да наРу новац за лечеЬе? ј шта Юе бити с пензиЉом, с девизним курсом? ѕитаЬа, питаЬа...

“акоРе, страх изазиваЉу дигиталне технологиЉе у банкарству, и то што електронски новац потискуЉе папирни. Куди се плаше да Юе живети у „дигиталном логору“, кад Ьихове банкарске картице у сваком тренутку могу бити блокиране, и кад се незаштиЮене личне информациЉе могу наЮи у рукама саЉбер-криминалаца. ƒанас Ље круг економских проблема заиста огроман.

» шта ÷рква може да понуди као одговор на ове изазове?

” сва времена ÷рква се ’ристовим речима обраЮа Ъудима коЉи живе у бригама овог света:

’одите к ћени сви коЉи сте уморни и натоварени и £а Юу вас одморити. ”змите Љарам ћоЉ на себе и научите се од мене; Љер сам £а кротак и смирен срцем, и наЮи Юете покоЉ душама своЉим. £ер Љарам Ље ћоЉ благ, и бреме Ље ћоЉе лако (ћт. 11, 28-30).

ѕастирске речи коЉе доносе мир у Ъудска срца не искЪучуЉу активну бригу за решаваЬе друштвено-економских проблема, подела измеРу богатих и сиромашних и помоЮи потребитима.

÷рква ублажава нарав и срца, позива на Ъубав и Љединство у ’ристу. «а православну свест свака наша земаЪска делатност, рад и стваралаштво имаЉу смисла само ако представЪаЉу сарадЬу с √осподом.

“елевизиЉски канал Д÷арградУ

08 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0