Srpska

 иЉевски витез

††††

 иЉев сам Љедном заувек заволела у исто време кад сам се упознала с ќлесом Ѕузином, пре десетак година. ќдазвавши се на позив будуЮег мужа коЉи се тада због посла из ћоскве преселио у  иЉев и коЉи ми Ље предложио да доРем и да прошетам уличицама овог града у коЉем влада посебна атмосфера, нисам много размишЪала, пошто ми се чинило да би било невероватно лепо видети оваЉ град на заласку лета и на почетку Љесени. „им Ље воз стигао у  иЉев сазнала сам да Юемо отиЮи на промоциЉу кЬиге изванредног украЉинског писца с коЉим се будуЮи супруг сприЉатеЪио у току боравка у граду.

—а железничке станице смо се упутили на Ѕесарапски пиЉац да купимо свеже цвеЮе за писца. Ќа моЉе питаЬе коЉе цвеЮе Юемо купити, моЉ драган Ље, пошто Ље и сам син писца, лаконски одговорио: „Ќаравно, црвене руже.  оЉе Љош цвеЮе се може поклонити писцу на дан изласка Ьегове кЬиге из штампе?!“ ќд тада у мислима Ѕесарапски пиЉац нисам повезивала са сланином коЉу сам на Ьему понекад куповала у току своЉих наредних долазака, веЮ само са црвеним ружама за мени тада непознатог човека по презимену Ѕузина, врло необичним за московски слух, и именом ќлес Ц коЉе ми Ље било толико чудно да ми Ље било тешко и да га замислим.

—трашно смо задоцнили на промоциЉу, зато што Ље воз касно стигао, таксиста Ље Љурио колико Ље могао, али су семафори и изненадна гужва на путу очигледно осуЉетили наш долазак на промоциЉу са скромним кашЬеЬем. Ќа краЉу смо упали у кЬижару у тренутку кад се узрочник свечаности веЮ спремао да крене куЮи, али кад нас Ље угледао, застао Ље, осмех му Ље озарио лице, загрлио нас Ље и потписао нам кЬигу. ЅудуЮи муж ме Ље представио и ватрено Ље замолио да нас упозна с  иЉевом како треба. ќлес ме Ље усредсреРено погледао у очи, као да Ље проверавао колико су у стаЬу да упиЉу лепоту Ьеговог града, пристао Ље да ме поведе на личну екскурзиЉу заказавши сутрашЬи сусрет код «латне капиЉе.

÷ео наредни дан Ље испунио сунчани, живописни  иЉев и непоновЪиви стил говора ќлеса, коЉи нас Ље час водио на брдо, час с Ьега, меЬаЉуЮи Љедну епоху другом. —ад више не могу детаЪно да се сетим огромног броЉа информациЉа коЉе Ље тог дана писац, историчар и публициста поделио с нама о свом родном и ватрено воЪеном граду, али их Ље било бесконачно много и због свих Ьих смо се Љош више заЪубЪивали у град. ”лица за улицом, цигла за циглом, дрво за дрветом Ц све смо детаЪно упознавали. –азуме се, морали смо видети и јндреЉевски спуст (на коЉи смо се, по традициЉи, пели, а не спуштали) после Љедноставног, али укусног ручка коЉим нас Ље ќлес почастио у Љедном од украЉинских ресторана на ѕодолу. Ќа рушевинама култног градског спуста-успона Ѕузина Ље нестао меРу киосцима с историЉским предметима у виду значака, медаЪа и других одликоваЬа коЉа Ље одавно сакупЪао Ц писац се толико добро разумео у Ьих да су антиквари почетну цену „за туристе“ снизили неколико пута. ћузеЉ Ѕулгакова и Ьегова тераса са специфичном атмосфером у дворишту, где се на Љеловнику, руком писаном картону прошивеном траком, кафа са сладоледом звала искЪучиво „кафа на белогардеЉски начин“, „седеЮи“ споменик ћихаилу јфанасЉевичу са слободним местом поред Ьега на клупици коЉе смо са задовоЪством заузели.

††††

ћоЉ други и последЬи сусрет с ќлесом случаЉно се одиграо у истом сложном саставу почетком 2014. године у ћоскви, где Ље Ѕузина с времена на време позиван ради интервЉуа и телевизиЉских програма, када би делио с Ъудима своЉе виРеЬе догаРаЉа, Ъубав према родном граду чиЉе интересе Ље бранио као нико други и одакле нипошто ниЉе хтео да се одсели, премда Ље више пута добиЉао позиве. “е фебруарске вечери седели смо у кафиЮу у подножЉу ’рама ’риста —паситеЪа, пили чаЉ и причали на разноназне теме. ќлес Ље до тада пустио префиЬене бркове и с Ьима Ље изгледао у духу фотографиЉа од пре сто година Ц забаве ради пребирали смо у сеЮаЬу све цитате из дела класика на ову тему, не заборавивши ни “олстоЉеву „малу кнегиЬу“ Ѕолконску. ќлес Ље Љедном написао о своЉим емоциЉама после читаЬа ЅулгаковЪеве „Ѕеле гарде“: „»мао сам четрнаест година. » жалио сам само због Љедне ствари Ц што се нисам родио за време владавине цара ЌиколаЉа јлександровича, па због тога не могу бити кадет, Љункер или коЬички капетан у дугом шиЬелу. „инило се да Ље историЉа прошла. ƒосадно Ље, поручниче! ƒешавало ми се исто што и ƒон  ихоту. ќн Ље начитавши се витешких романа пожелео да постане витез-путник. ј Ља Ц белогвардеЉац. £ер, шта Ље „Ѕела гарда“? “о Ље прави, истински витешки роман!“

 иЉевски витез Ѕузина, коЉи Ље опевао своЉу земЪу и родни град, убиЉен Ље следеЮе године, 16. априла, мучки, усред дана на улазу у зграду. —трахота овог догаРаЉа може се изразити Љедино речима самог Ѕузине, коЉи Ље наводно писао о другом, али у суштини о истом: „‘“ихи ƒон’ Ље подрио колхозни систем више од свих кулака на свету. јко су због таквог система погубЪени козаци као што су √ришка ћелехов и ѕантелеЉ ѕрокофЉевич, коме Ље он уопште потребан?“

«а ќлесово убиство сам сазнала док сам се приближавала храму —ветог —аве у Ѕеограду, огромноЉ православноЉ цркви коЉа се гради више векова на месту где су “урци краЉем 16. века спалили мошти светог —аве, првог српског архиепископа. јли као што се сеЮамо из кЬиге Ѕулгакова, коЉег Ље Ѕузина веома волео, рукописи не горе Ц рука светог —аве Ље спасена и сад у ову велику српску светиЬу долазе верници из целог света. ј данас, на годишЬицу спомена на ќлеса, слави се ¬аскрс Ц дан кад Ље упркос свему √оспод васкрсао, кад се у сваком храму поЉе „’ристос воскресе из мертвих, смертиЉу смерт поправ, и сушчим во гробЉех живот даровав.“

’ристос ¬оскресе

—а руског ћарина “одиЮ

16 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0