Srpska

ѕомен старобродским мученицима:  рст српске √олготе на ƒрини

ѕредивно Љутро освануло Ље на ƒрини. Ќад мирном водом бЉеласала се вишеградска ЮуприЉа као бисер у зеленоЉ свили. » овог 22. марта 2019.-ог Ъета √осподЬег памтимо страшне часове претходних виЉекова. —лавимо снагу 40 ’ристових воЉника из —евасте у ћалоЉ јзиЉи, коЉи пострадаше у 4. виЉеку у леденоЉ води, али се не одрекоше истине и своЉих увЉереЬа.

††††

ѕамтимо и ƒрину коЉа Ље видЉела исто страдаЬе (можда и теже), мучеништво српског народа, 22. марта 1942. године. ¬ода Ље запамтила велики покоЪ српске младости на ћладенце. ѕоклане дЉевоЉке и момке коЉи као сплавови низ Ьу плове. —традаЬе коЉе не памти Ъудско предаЬе, мучеништво пред коЉим нема крста меРу народима. 6 000 српских душа као 6 000 златних класова пожЬевено Ље и бачено у дринске вирове. —трашниЉе од самог злочина Ље што се о покоЪу на ƒрини ниЉе смЉело говорити читавих 66 година.

††††

ƒо 2008. године српски народ ниЉе скоро ни знао за своЉе страхотно мучеништво. —рпски комунисти, наЉгори тлачитеЪи свог народа, сурово су гушили истину о заклаЬу маЉки, дЉеце и стараца, а за милост крваве ѕартиЉе. » не зна се да ли Ље веЮи гриЉех злочина на усташким камама или на безбожним српским рукама што прогонише риЉеч истине. «бог тешког гриЉеха синова према роду коЉи их подиже и отхрани поновио се исти злочин на ƒрини, веЮ 1992. године. ќстало Ље забиЪежено да Ље 50 година послиЉе масовног клаЬа српских маЉки и дЉеце у —таром Ѕроду, 14. децембра 1992. године у селу ЅЉеловац коЉе припада општини Ѕратунац, српски народ клан и давЪен у ƒрини, баш од унука истих оних усташа из —тарог Ѕрода. ” ЅЉеловцу Ље тог страшног децембарског Љутра 1992. године жена —лавоЪуба ‘илиповиЮа скочила у ƒрину са своЉом дЉецом, бЉежеЮи пред коЪачима Ќасера ќриЮа из —ребренице. £едно диЉете Ље имало 7 мЉесеци, а друго 3 године. «а дЉецом Ље и сама скочила и нестала у мутноЉ ƒрини. “ако се над —рбима поновио исти страшни злочин 50 година касниЉе. ќва невина крв пада на српске комунистичке руке.

»спред хотела „¬ишеград“ скупила се веЮа група вишеградских средЬошколаца, Ьихов професор и мЉесни свештеник. ЅродиЮ „—оЬа“ чекао Ље на везу испод хотела. —ирена пусти снажан Љек као знак да из ¬ишеграда полази српска група на парастос мученицима у —таром Ѕроду. ƒрина предивна, моЮна и мирна као да нас Ље носила на своЉим воденим крилима. —унце благо, ореол мучеништва.

ћеРу нама Ље наЉвише средЬошколаца, ослобоРени су наставе да би могли да одаЉу пошту прецима коЉи у Ьиховим годинама зауставише животе. “о су ученици “уристичке школе из ¬ишеграда. ”познати су на часу историЉе са подацима за данашЬи помен. £едан ми младиЮ прича шта знао о —таробродским мученицима. «ове се јранРел. –азговарамо о –епублици —рпскоЉ и да ли намЉерава да остане у ¬ишеграду.  аже да би наЉраРе негдЉе отишао. ЌегдЉе далеко. »згледа да нам Ље неко, онаЉ ко се представЪа као „наш“, украо слободу, и –епублику —рпску и жртву 23 000 погинулих ратника. –епублика —рпска коЉа нема будуЮност за синове Ьених очева тужна Ље и поражена.

ƒрином према —таром Ѕроду ƒрином према —таром Ѕроду ††††

 аЬон коЉим ƒрина тече према —таром Ѕроду чудесно Ље лиЉеп. Ћитице су као живе терасе од сурове Ъепоте. ѕодсЉеЮаЉу на историЉу српског народа Ц то Ље сурова Ъепота постоЉаЬа!

—а нама плове два воЉника меРународних мировних снага у Ѕи’. “о су два —ловака са своЉим преводиоцем. ѕоздравЪам их и питам шта их данас доводи на оваЉ помен српског страдаЬа.  ажу да сваке године доРу на парастос у —тари Ѕрод и да Ље Ьихова обавеза као чланова стране воЉне мисиЉе да се упознаЉу са историЉом народа Ѕи’. «ахваЪуЉем се што су са нама и упуЮуЉем поштоваЬе –епублици —ловачкоЉ коЉа упорно не признаЉе лажну државу  осово. Кубазни —ловаци су ме разумЉели.

—тари Ѕрод на ƒрини —тари Ѕрод на ƒрини ††††

»за Љедне окомите литице указао се биЉели крст. “о Ље —тари Ѕрод, £асеновац на ƒрини.  рст српске √олготе на живоЉ води. »з даЪине се види народ коЉи чека на обали и мала капела повише Ьих.

—тари Ѕрод, 22. март 2019. —тари Ѕрод, 22. март 2019. ††††

—тупамао на тло гдЉе Ље 22. марта 1942. године било Ъудско клаЬе као жетва жита. ѕреживЉели свЉедоци су запамтили да Ље наЉвеЮа усташка „моба“ била измеРу 16 и 17 часова тог дана. ”сташе су клале, а муслимани су ишли уз покоЪ и тиЉела бацали у ƒрину. ’рватско цвиЉеЮе скривало Ље погажено српско жито.

††††

ѕрви спомен-крст у —таром Ѕроду подигнут Ље тек 2008. године, 66 година послиЉе злочина. ќсвештао га Ље почивши дабро-босански митрополит ЌиколаЉ ћрРа.
Ќа постоЪу крста урезани су стихови и мапа збЉега на ƒрини.

„«ауставЪен живот
Ќа обали речноЉ
Ўест хиЪада —рба
” тишини вечноЉ!“

 оЪиво и вино били су припремЪени за помен на 77. годишЬицу од геноцида у —таром Ѕроду.
ћала капела повише споменика изграРена Ље средствима ћинистарства рада и борачко-инвалидске заштите –епублике —рпске и општина –огатица, —околац и ¬ишеград, те неколико великих приложника, 2014. године и посвеЮена свештеномученицима ƒабро-босанске митрополиЉе.

††††

Ќа челу овог жртвеног виЉенца стоЉи —вети ѕетар «имоЬиЮ, сараЉевски митрополит коЉи Ље остао упамЮен по одговору римо-католичком свештенику и усташком намЉеснику Ѕожидару Ѕралу, а на Ьегов упит да ли Юе ћитрополиЉа миЉеЬати Юириличке печате коЉи су постали неважеЮи у ЌезависноЉ ƒржави ’рватскоЉ.
—вети ѕетар му Ље одговорио: „Оирилово писмо се не може укинути за 24 часа! ј осим тога, рат Љош ниЉе завршен!“.

 апела —ветих дабробосанских свештеномученика осликана Ље приказима страдаЬа српског народа источне Ѕосне у —таром Ѕроду. Ћик —ветог ¬укашина ’ерцеговачког и £асеновачког, —ветог ѕетра «имоЬиЮа, свештеномученика Ѕосне, народа –оманиЉе, ѕодриЬа и —араЉеваЕ

—вети ¬укашин £асеновачки и свештеномученици ƒабро-босанске митрополиЉе —вети ¬укашин £асеновачки и свештеномученици ƒабро-босанске митрополиЉе ††††

»спред олтара „асни крст донесен из £ерусалима, а пронесен о ¬аскрсу 2016. године стазом ’ристовог страдаЬа. Ќа зиду руска икона ѕресвете Ѕогородице «аступнице —традалних, молитвени прилог Љедног руског брачног пара коЉи Ље остао потресен пред истином српског страдаЬа на овом мЉесту.

ѕоглед ми из капеле пада на мирну воду. ƒа ли Ље то вода или гробница, можда наша крстионица и покаЉница!?
ѕрисЉеЮам се да Ље у ову воду скочило око 360 српских дЉевоЉака у Љедном дану, спасаваЉуЮи од скрнавЪеЬа тиЉела и душе. » Љедан отац Ље овдЉе потонуо са шест своЉих кЮери, Љедна другоЉ бЉеху растом до ува. ћомци средЬошколског доба, као ови данас што стоЉе уз Ьихов споменик, голоруки су се бранули од усташких кама и баЉонета. ћаЉке су подметале Ьедра да злочинац не прободе колиЉевке, старци као ЉаЬци чекаху да их нож раздвоЉи од земног тиЉелаЕ
» све ово смо заборавили, незнаЬем опростили, препустили муку немара, оставили без молитве!

–уска икона ѕресвете Ѕогородице «аступнице —традалих –уска икона ѕресвете Ѕогородице «аступнице —традалих ††††

Ќа чему ли безвЉерна —рбиЉо и неокаЉана –епублико —рпска мислиш постоЉати?! Ќа кредитима од ћћ‘-а?!

»спред мермерног биЉелог крста упознаЉем —пасоЉа АериЮа. ќн Ље Љедан од риЉетких преживЉелих са крваве ƒрине. »мао Ље у марту 1942. око 3 године.

Ц ћоЉи АериЮи су пориЉеклом из ’ерцеговине, из ЌевесиЬа. Ѕила су три брата, па Љедан остаде у ’ерцеговини, а два се населише на плато –оманиЉе. ћоЉ чукунРед бЉеше јЮим АериЮ, чувени домаЮин. ” своЉе вриЉеме хвалио се меРу домаЮинима да своЉу породицу од 30-оро чеЪади може медом хранити. £ахао Ље на снажном ату, имао три сина и седам кЮери.
“е 1942. године и наша породица избЉеже у ¬ишеград, то Ље било 20. марта 1942. ѕошто су нас вратили са ЮуприЉе преноЮили смо у ЅранковиЮима код Реда Куба. —Љутрадан смо кренули за Ѕорике уклопивши се у колону народа. ƒошли смо докле су могла кола и волови. Ўто смо могли пониЉети пониЉели смо, а друго Ље све остало на том брду. ¬олове смо пуштали из Љармова. ћом оцу Ље неко рекао да у Љедном селу постоЉе велики збЉегови. ќн се вратио да види ко Ље таЉ народ.  ада се враЮао видио Ље село —Љеверско коЉе бЉеше оцрЬело од усташа. “о Ље била муслиманска и хрватска воЉска под командом £ура ‘ранцетиЮа, са замЉеником ћиЉом —ичаницом и усташким сатником «улфагом ƒумаЬиЮем, муслиманом из ƒумаЬиЮа са –огатице.
√лавни злочинац Ље био таЉ «улфага ƒумаЬиЮ, наш комшиЉа, сатник над усташком сатниЉом.
ћоЉ отац видЉевши зло кренуо Ље да бЉежи. «а Ьим су пуцали али га нису погодили. «аробили су тада мог стрица Ћуку и стрину –адоЉку. ” том селу су усташе заноЮиле 21. марта 1942. године.

√оран ЋучиЮ 29. март Ј »змеЬено Ј ƒва преживЉела свЉедока геноцида на ƒрини. —пасоЉе АериЮ и –исто Ѕоровчанин √оран ЋучиЮ 29. март Ј »змеЬено Ј ƒва преживЉела свЉедока геноцида на ƒрини. —пасоЉе АериЮ и –исто Ѕоровчанин ††††

ќтац Ље познавао Ѕрана ѕоповиЮа коЉи Ље на ƒрини народ превозио чамцем, те Ље 22. марта нашу породицу утрпао на чамац. —ЉеЮам се да Ље до паса загазио у воду, а црни капут му се раширио на води. ј народ нагрнуо на чамац, не даЉу оцу да уРе, удараЉу га по рукама! “ада он истрже нож, а сви од чамца одскочише. “ако Ље ушао, а наша породица Ље прешла у —рбиЉу и спасила се. ¬ратили смо се куЮи тек послиЉе ослобоРеЬа.

—пасоЉе АериЮ Љош додаде:

Ц ќвдЉе Ље био геноцид, у £асеновцу Ље био геноцид, истриЉебЪеЬе Љедног народа, а не оно у —ребреници што на силу тако зову!  ако нико од вас новинара не упита те „маЉке —ребренице“ како оне живе остадоше, одакле то оне гледаше —ребреницу! Ќико их Љош то ниЉе упитао!
ј оне иду по свиЉету, а неко им плаЮа да шугаЉу српски народ!

«азвонише звона, спусти се мир и тишина.
—вештеници запЉеваше тропар —таробродским мученицима.
”з десну обалу ƒрине указа се Љедан чамац коЉи Ље пловио према средини тока. ѕомислих, а скоро ми се и учини, да Ље то онаЉ исти бродар што бЉеше спасавао народ у марту 1942. године. ћожда Ље и сада превозио душе коЉе невидЪиво пристизаше на своЉ помен.

√оран ЋучиЮ

—лободна ’ерцеговина

20 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0