Srpska

 оме звоне неродимска звона

ќд српског дома остао Ље само оваЉ праг (‘ото ∆. –акочевиЮ) ќд српског дома остао Ље само оваЉ праг (‘ото ∆. –акочевиЮ) ††††

ѕреко остатака капиЉе улази се у густо растиЬе, у сигурну заштиту од сваког погледа. ”право Ље то прва брига: избеЮи сваки поглед, сакрити се. »спод тог крова од бршЪана, багрема и колутова купине не види се ништа, а остаци гробова на стрмоЉ падини вире из земЪе, поломЪени и изврнути. Ќи они се више не могу видети. —амо понеко име и много пужева на изданцима дрвеЮа, на гробЪу у ЌеродимЪу. —реда, пред ¬аскрс. ќвде дуго ниЉе долазио нико, нема ни остатака свеЮа. „уЉу се гласови на албанском.

„ќвде Ље сигурно, Ље ли неко почео да се окупЪа око вас? »дите ви, направите Љедан круг око села, па се вратите”, шапуЮем у телефон —иниши ∆ивиЮу, наЉбоЪем познаваоцу путева на  осову и ћетохиЉи. ќстаЉе се меРу неродимским именима, сунце Ље иза брда и смаЬено Ље светло. —а поломЪених плоча чита се ¬елизар, ћилутин, “роЉан, ћанаска... ЎабиЮ ЌаЮа Ље Љедини имао среЮе, Ьегова хумка Ље читава. »маЉу ли ови Ъуди потомке и Љесу ли заборавЪени? »знад некадашЬег комплекса био Ље велики бор што га Ље, према народном предаЬу, засадио цар ƒушан. ќдмах Ље спаЪен 1999. године, али су усред ове шикаре израсла два нова стабла бора. ќстатке ÷ркве —ветих арханРела ниЉе могуЮе наЮи, можда Ље под отпадом и смеЮем или Ље на краЉу, поред новог пута и нових албанских куЮа. ” прах су претворени различити слоЉеви фресака од 14. века до 1700. године. ќд свега Ље остао звоник, из Ьега штрче нагореле греде. Ћекар »ван –адиЮ из ”рошевца, радеЮи у неким страним и хуманитарним организациЉама, чуо Ље да јлбанци говоре како после разараЬа свих светиЬа овог краЉа ноЮу звоне звона са срушених неродимских цркава или са минираног манастира —ветог цара ”роша ЌеЉаког ЌемаЬиЮа, коЉи се налази изнад села.  реЮемо даЪе у потрагу за фрагментима уништеног српског живота измеРу лепих албанских домова. ѕрофесор географиЉе ƒраган  укурековиЮ из ƒоЬе √уштерице код ЋипЪана показуЉе остатке бетонских греда на месту где му Ље живела тетка. «нао Ље сваку воденицу на реци Ќеродимки: „ќвде Ље била воденица  алуРерка, имала Ље четири камена”.

“у Ље стара школа, амбуланта, оронули соцреалистички дом културе. „ќвде су живели ѕарлиЮи”, препознаЉе свештеник —аво ЎмигиЮ остатке куЮа и завичаЉа своЉе супруге у краЉу коЉи се зове ƒоЬе ЌеродимЪе. ќстатке цркве овде нисмо успели да пронаРемо, као што десет дана нисмо успели да убедимо ниЉедног избеглог —рбина из ЌеродимЪа да нам покаже пут до овог места и своЉ краЉ. —трах Ље пресудио.

Михов земЪак «латан  рстиЮ одселио се одавде пре 40 година, долазио Ље повремено код маЉке, чешЮе након очеве смрти, па Ље и 14. априла дошао до ”рошевца да узме нека документа. ” рату ниЉе учествовао, ниЉе ни био ту, али га Ље Ѕашким Ќуха „препознао”, показао прстом на Ьега и оптужио га за ратне злочине. —проведен Ље у посебно чувани затвор код ѕодуЉева. Ѕашким се састаЉао са «латаном протеклих неколико година, Љер су завршавали документациЉу за превод земЪе коЉу Ље породица  рстиЮ продала породици Ќуха Љош осамдесетих година прошлог века.

„ќ исходу поступка заиста не бринем и сигуран сам да Юе «латан бити ослобоРен. £едино забриЬава Ьегово здравствено стаЬе. ” протеклих шест месеци пет пута Ље оперисан”, каже Ьегов адвокат ƒеЉан ј. ¬асиЮ. „овек Ље невин и страх коЉи Ље произвело Ьегово хапшеЬе Љеднако Ље разоран као систематско уништаваЬе српског ЌеродимЪа.

” раниЉим ропствима, ратовима, окупациЉама и меРусобним обрачунима овде су, ипак, преживЪавали Ъуди. ќд летЬих двораца ѕетрича, неутврРених српских престоница, отворених и лепих места остало Ље локално становништво, снажно предаЬе, свет приче и легенде, писани извори и догаРаЉи коЉи су месту дали снажну особеност и положаЉ у историЉи. ќвде Ље испустио душу наЉвеЮи градитеЪ цркава и покровитеЪ уметности код —рба ћилутин ЌемаЬиЮ, а десет година касниЉе, 1331, ту су се сукобили Ьегов син —тефан ƒечански и оЉачали краЪевиЮ ƒушан, потоЬи српски цар. ќдатле Ље ƒечански краЪ одведен у «вечан и погубЪен. Ќесигурна времена распада државе, несреЮни и фатални пораз ћрЬавчевиЮа на ћарици 1371, а потом, неколико месеци касниЉе, и смрт цара ”роша, последЬег великог ЌемаЬиЮа, дали су много повода да се око ЌеродимЪа исплете легенда.  ао у витешком роману, смеЬуЉу се приЉатеЪства и издаЉе, властоЪубЪе и смерност, светост и ЅожЉа казна. ќдговоре на питаЬе због чега се догодила пропаст делимично Ље давало предаЬе, а патриЉарси после обнове ѕеЮке патриЉаршиЉе под —околовиЮима, ћехмед-пашом и ћакариЉем постаЉу чувари државности и наследници ЌемаЬиЮа. “ако Юе, двеста година по ”рошевоЉ смрти, запустело ЌеродимЪе наново извести на историЉску позорницу патриЉарх ѕаЉсиЉе £аЬевац у „∆итиЉу —ветог цара ”роша”. Ќеуморног путника, брижног чувара кЬига, обновитеЪа цркава, писца и дипломату тргао Ље из сна последЬи ЌемаЬиЮ реченицом: „«ашто ме забораву предадосте?” “а реченица Ље повод за настанак драме у ЌеродимЪу, а у ЬоЉ ¬укашин убиЉа ”роша, коЉи се потом ЉавЪа као светитеЪ и обновитеЪ места. «а Ьега патриЉарх ѕаЉсиЉе те 1594. године каже „да Ље и црквено кубе коначно пало, и пребивалиште постаде разбоЉницима и зверима, и пуно смеЮа беше, Љер се нико ниЉе бринуо о томе”.

√де су данас цркве ЌеродимЪа, где су данас Ъуди ЌеродимЪа и да ли смо их предали забораву?  о се брине о Ьима, ко склаЬа ово смеЮе са Ьих? Ќикола ЋукиЮ Ље имао пет месеци када су га однели из ЌеродимЪа ратне 1999. године. ƒанас, осмехнут, с пиЉуком у руци ради на обнови манастира —ветог ƒимитриЉа у —ушици код √рачанице.  опа пажЪиво измеРу старих зидина и новог конака. “роЉан ѕарлиЮ, из старе породице учитеЪа и меРуратних песника, дочекуЉе госте у манастиру √рачаница, тумачи ликове и композициЉе фресака, говори на неколико Љезика шта Ље то толико важно и вредно у последЬоЉ задужбини краЪа ћилутина. ” завичаЉ ниЉе отишао децениЉама, не може ни уочи овог ¬аскрса, има нека унутрашЬа сила коЉа га зауставЪа. »сто Ље и са —лавком, он се на помен свога краЉа само мало замислио и одговорио: „Ќе могу у ЌеродимЪе”. «латан  рстиЮ Ље сада невин у затвору. ќн Ље на врху пирамиде страха, раздваЉаЬа и разараЬа коЉа Ље овде вековима начин живота. ќпис патриЉарха ѕаЉсиЉа коЉи говори о запустелом ЌеродимЪу после двеста година од пропасти државе сличан Ље разараЬу и стаЬу коЉе се затиче данас, двадесет година после рата, у двадесет првом веку. ” турском ропству преживели су Ъуди, данас Ље овде тешко пронаЮи трагове српског присуства.

’оЮе ли страх, уочи овог ¬аскрса, предати забораву ЌеродимЪе и хоЮе ли му следеЮег пролеЮа неко доЮи да запали свеЮу, поред куЮа од коЉих су остале греде што личе на костуре, поред рушевина цркава, поред старих школских зграда, поред поломЪених гробова утонулих земЪу и шикару.  рвави сукоби у коЉима су страдали и јлбанци 1999. године, послужили су за коначни обрачун са —рбима. «ато никад неЮемо знати у коЉем се правцу окреЮе циклично зло и страдаЬе. ¬реме Ље такво да никад неЮемо знати коме звоне звона ЌеродимЪа коЉа повремено чуЉу локални јлбанци.

ѕолитика

29 / 04 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0