Srpska

ƒугови

††††

 ако да започнемо разговор о овоЉ честоЉ животноЉ поЉави? ћогли бисмо почети од „≈нциклопедиЉе руског живота“ Ц од „≈вгениЉа ќЬегина“. ” првоЉ глави романа упознаЉемо се с породицом главног Љунака по коЉем Ље роман добио назив.

—лужеЮи за част и име,
Мегов се отац у дуг сплео;
“ри бала даво сваке зиме
» страЮио иметак цео.

 ао што постаЉе Љасно веЮ на први поглед пред нама Ље „професионални дужник“ коЉи Ље навикао да троши више него што има и коЉи Ље упропастио породицу бацаЉуЮи друштву прашину у очи. “акав Ље ≈вгениЉев отац. ƒанас се каже да „и одрасли имаЉу своЉе играчке, само што су оне скупЪе“. јли сам принцип постоЉи од давнина.

—уштина овог принципа Ље следеЮа. Куди због нечега одлучуЉу да троше више него што имаЉу. ” дилеми „бити или изгледати“ одлучуЉу се за ово друго, за „изгледати“. » плаЮаЉу за имиЯЕ туРим новцем. ѕосле нису у стаЬу да врате оно што су узели. ƒаЪе вариЉанте су разноврсне: одлазак у затвор због дугова, заплена имовине, бекство, самоубиство, пиЉанство због безнаРа и др.

≈вгениЉев отац Ље трошио новац на шампаЬац, посластичаре и куваре, плаЮаЬе оркестра и лепу одеЮу. “о му Ље било потребно како би се правио важан у друштву. »ако у прво време ниЉе био сиромашан касниЉе Ље пропао.  ао што Ље своЉе одбиЉаЬе да игра карте обЉаснио други ѕушкинов лик, √ерман из „ƒаме пик“, он „ниЉе хтео да ризикуЉе да изгуби неопходно у жеЪи да добиЉе сувишно“. ≈вгениЉев отац Ље управо изгубио потребно уздижуЮи привидно своЉ статус и „пружаЉуЮи се преко губера“.

“о се дешава од памтивека до данас. ”право се релативно имуЮни Ъуди, у сваком случаЉу не сиромашни, лако пецаЉу на „превару богатства“ (ћт. 13: 22) и падаЉу у дужничко ропство. »сториЉа нам убедЪиво доказуЉе да финансиЉска моЮ поверилаца расте управо захваЪуЉуЮи Ъудима коЉи су навикли на раскош и коЉи у принципу не желе да живе скромниЉе. Ќекада су то били изданци племиЮких породица, коЉи су се очигледно изродили и коЉи нису умели да живе осим тако да их сви виде и за туР рачун. ƒанас броЉ Ъуди у овоЉ армиЉи расте независно од разлика измеРу слоЉева коЉе су се максимално избрисале. јли се нису избрисале ни похлепа, ни глупост, ни Ъудска неодговорност.

—тудент коЉи се храни у „ћекдоналдсу“ и коЉи се облачи секнд-хенду узима кредит да би купио нови модел аЉфона. „овек коЉи вози кола од пола милиона рубаЪа узима Љош пола милиона рубаЪа на кредит и купуЉе Љош престижниЉи аутомобил. ѕородица коЉа може себи задуживаЬа да дозволи одмор у приступачном летовалишту средЬе класе због одласка у престижно летовалиште узима кредит. ќваквих примера има врло много и свако од нас Юе, ако то жели, допунити Ьихов списак или сопственим „хировима“ или сличним примерима из живота познаника.

ЌеЮемо разматрати случаЉеве заЉмова за потребе посла или плаЮаЬе комуналиЉа, односно случаЉева кад човека покреЮе стварна, а не привидна потреба. јли обратите пажЬу на мноштво примера коЉи спадаЉу у категориЉу коЉу смо поменули на почетку. ћода, статус, жеЪа за новином, вечита тежЬа ка променама, страх да не будемо гори од приЉатеЪа и познаника, боЉазан да Юемо бити окарактерисани као простиЕ —ви ови мисаони тирани, па чак и демони, као наоружани стражари грубо тераЉу Ъуде на поступке коЉи уопште нису последица истинске нужде или животне потребе.

“о Ље духовна болест. » треба да се лечи ƒухом. ”колико Ље човек гладан и наг то су материЉални проблеми (коЉи такоРе имаЉу духовне узроке). јли везиваЬе себе дуговима због, рецимо, моде Ље чисто духовна болест, коЉа ни на коЉи начин не зависи од материЉалних фактора. »стаЮи Юемо да су управо Ъуди коЉи прокламуЉу идеолошки материЉализам („ето, Ља не веруЉем у Ѕога и не молим се, све су то измишЪотине“) у пракси незаштиЮениЉи од верника пред агресивном поплавом рекламе, Љавног мЬеЬа или живота у атмосфери журке.

„уЉмо глас апостола ѕавла. Ќека он ниЉе ауторитет за све, али Юе, даЮе Ѕог, Ьегове речи сигурно дирнути некога у душу: „ј побожност Љесте велики добитак кад смо задовоЪни оним што имамо. £ер ништа не донесмо на свет; Љасно Ље да ништа не можемо ни однети. ј кад имамо храну и одеЮу, будимо овим задовоЪни“ (1 “им. 6: 6-8).

Ќека се човек задржи на овим речима и размисли: шта Ље донео на свет кад Ље изашао из утробе? Ўта Юе понети кад склопи очи и престане да се креЮе? «ар му неЮе као сан изгледати сви снови о стицаЬу и иметку? » свет коЉи Ље тако успешно свакодневно варао човека, коЉи га Ље изазивао и мамио, смеЉаЮе му се, мртвом, како би наставио да вара живе.

ѕоновимо да мноштво дугова и опасних подухвата нису изазвани ничим, апослутно ничим битним, осим таштине и глупости коЉе живе у души коЉоЉ Ље страна вера ЅожиЉа. ќ томе даЪе ѕавле говори: „ј коЉи хоЮе да се богате, упадаЉу у искушеЬе и замку, и у многе луде и погубне жеЪе, коЉе гураЉу Ъуде у пропаст и погибао“ (1 “им. 6: 9).

—реброЪубац ниЉе онаЉ ко има много, него ко много хоЮе. ѕритом ниЉе важно да ли вози ладу или мерцедес. —адржаЉ срца одреРуЉе таЉну човека по коЉоЉ Юе му судити непоткупЪиви Ѕог. «ато Ље речено „коЉи хоЮе да се богате“, а не просто „богати“. ”право то Ље „превара богатства“ о коЉоЉ Ље раниЉе било говора. ѕревара значи обмана, привидан сан коЉи у себи криЉе страшне невоЪе. ” „искушеЬа и замку“ спадаЉу и оне невоЪе у коЉе дужник може доспети. Ўто Ље веЮи заЉам, то Ље веЮа опасност. ƒеца, покретна и непокретна имовина, унутрашЬи органи и сам живот често постаЉу средства за враЮаЬе дуга. ƒа Ље тако потврРуЉу нам и црна хроника и историЉски примери.

††††

«а човека треба да буде природно да се боЉи дугова као што се природно боЉи ропства или друге тешке зависности. «ар ниЉе ропство позаЉмЪивати од Љедних да би вратио другима, плашити се телефонских позива, крити се и меЬати адресе?

ќбратимо пажЬу на то да Ље дуг слика и прилика греха. ” молитви √осподЬоЉ научени смо да се молимо: ќстави нам дугове наше као што и ми оставЪамо дужницима нашим. » читав збор тумача као да нам Љедним устима обЉашЬава да су наши дугови пред Ѕогом, наши грехови, грешке, хотимични и нехотични погрешни поступци. »сто су и дугови ближЬих према нама, то су Ьихови грехови коЉи захтеваЉу лечеЬе кроз помиреЬе и активну Ъубав. ƒакле, ако су божанска ’ристова уста реч „грех“ заменила речЉу „дуг“, измеРу Ьих несумЬиво постоЉи суштинска сличност.

√рех везуЉе човека, поробЪава га. » дуг такоРе. „овек коЉи има грехове Ље роб греха. „овек коЉи има дугове Ље роб дуга. » Љедан и други човек су обузети страхом, лишени су слободе и радости. ќни не уживаЉу у животу, веЮ живе под притиском као роб под теретом.

—авремени свет навикава човека да се лако задужуЉе, да се заробЪава кредитима и да се не секира много о томе кад Юе морати да их плати. “о значи да свет нашу свест своди на ниво малог детета кад Ље човек у стаЬу да се радуЉе ствари коЉу види, али ниЉе у стаЬу да размисли о одговорности због тога што Ље поседуЉе. ѕогледаЉте пажЪивиЉе децу.  ако се брзо радуЉу новоЉ играчки и како Ље брзо заборавЪаЉу кад угледаЉу другу. ќни имаЉу минимум сеЮаЬа о прошлости и предвиРаЬа будуЮности. “о Ље природна слабост ума код малог детета. јли Ље то неопростива слабоумност код одраслог човека. “о Ље знак активног туРег рада на ЬеговоЉ свести. £ер какве импулсе наша душа добиЉа са свих страна? „“реба ти Ц узми. ”зео си Ц радуЉ се. Ќе лупаЉ главу о томе како Юеш да вратиш. Ќекако Юеш вратити.“ „овек коЉи живи у оваквоЉ парадигми Ље заиста слабоуман.

ќн ниЉе опасан само по себе и своЉу родбину (често управо родбина преузима на себе терет отплаЮиваЬа дугова коЉе Ље направио Ьихов сродник-егоиста). ќвакав човек Ље опасан и по заЉмодавца. »нспектори и иследници би нам уколико то желимо испричали много прича у коЉима су убиЉени Ъуди коЉи су некоме позаЉмили новац. „овек прво узима. ѕосле не може да врати. ќнда му Раво шапуЮе суманути план о томе како да изаРе из ове ситуациЉе: ”биЉ га и немоЉ ништа да му враЮаш.

ћноштво примера доказуЉе да ово нису фантазиЉе и шале.

” принципу, теже Ље враЮати него узимати. £ер, како о томе тачно говори позната шала „узимаш туРе за неко време, а враЮаш своЉе заувек“. » Ъуди тако нерадо враЮаЉу да друга пословица каже: „јко хоЮеш да се посваРаш са човеком, позаЉми му новац.“

» о томе вреди нешто реЮи. £еванРеЪска реч говори само о онима коЉи даЉу, тачниЉе „ оЉи иште у тебе, подаЉ му; и коЉи хоЮе од тебе да позаЉми, не одреци му“ (ћт. 5: 42). ј ми говоримо о одразу ове заповести као у огледало коЉа би требало да звучи: „£еси ли узео дуг? ¬рати време“.

ќвакво „додаваЬе“ £еванРеЪу ниЉе за осуду, Љер √оспод, напротив, захтева да из самих ЉеванРеЪских принципа изводимо правила за практично понашаЬе. –ечено Ље, на пример, да се осуРуЉу они коЉи гледаЉу жену са жеЪом (в. ћт. 5: 27). “акви веЮ чине преЪубу у свом срцу. “о Ље речено о мушкарцима. јли се смело може „додати“ да Юе и жени коЉа Ље бацила похотан поглед на мушкарца бити суРено као преЪубници. ƒанас кад се слобода погрешно схвата о женском блуду морамо говорити исто толико много као и о мушком.

ƒакле, од нас се захтева размишЪаЬе о заповестима, Љер смо Ъуди. «аповести су дате слободним и паметним биЮима, а нису убачене као плоча у робота. Ќа основу реченог заиста можемо не само да захтевамо од оних коЉи даЉу (ƒаЉ!), веЮ и од оних коЉи узимаЉу (¬рати!).

јли поново и опет треба да се враЮамо на главну мисао. ƒужнички заЉам Ље изнуРена мера, а не животна норма. ∆ивотна норма Ље да умемо да живимо са онолико колико имамо и да „не будемо никоме ништа дужни осим да Ъубимо Љедан другога“ (–им. 13: 8).

ƒодаЉмо такоРе и речи Љедног подвижника коЉи Ље учио да Ље наЉбоЪе средство да човек увек буде сиромашан намерно невраЮаЬе дугова и рад недеЪом и о празницима. —мисао реченог Ље да нико не жели да живи у сиромаштву. јли мораЮе ако не буде поштовао Ѕога и ако буде занемаривао недеЪну и празничну службу у храму. –адиЮе тих дана као и нерадних. » друга ствар: узимаЮе на заЉам и неЮе враЮати чак и ако има да врати. ”след ове две грешке у човековоЉ души као да се ствараЉу неке рупе. ѕаклена промаЉа може кроз Ьих да издува све ЅожиЉе дарове.

“о ниЉе апстрактно моралисаЬе, Љер се све заповести провераваЉу делом.

„ќкушаЉте ће у том, вели √оспод над воЉскама“ (ћал. 3: 10).

—а руског ћарина “одиЮ

15 / 05 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0