Srpska

ѕрелазак границе смрти

ћонаси ѕсково-печерског манастира коЉи су ратовали на фронту

‘ото: pechori.ru ‘ото: pechori.ru ††††

„—ва наша браЮа коЉа су ратовала на фронту одликовала су се изузетним смиреЬем, коЉе нису стекли у монашком искуству, коЉе нису усвоЉили трудом, веЮ смиреЬем страдаЬа коЉе су стекли преласком границе смрти. » оваЉ дар смиреЬа су нам донели у манастир. » Ьихово искуство нам Ље давало светлу наду у подношеЬу невоЪа, Љер су они претрпели велике невоЪе,“ Ц речи су Љеромонаха —вето-”спеЬског ѕсково-печерског манастира ’рисанта о сабраЮи обитеЪи коЉа су прошла кроз ƒруги светски рат.

ƒанас, на ƒан победе, предлажемо вам да се сетимо Ьихових имена и да одамо пошту сеЮаЬу на Ьих.

јрхимандрит јлипиЉе (у свету »ван ћихаЉлович ¬оронов)

‘ото: https://www.pravoslavnaya-biblioteka.ru ‘ото: https://www.pravoslavnaya-biblioteka.ru ††††

–оРен Ље 1914. године. ѕохаРао Ље вечерЬи студио при ћосковском савезу совЉетских уметника у бившоЉ радионици —урикова. ќд 1942. године се борио на фронтовима ƒругог светског рата. ѕрошао Ље борбени пут од ћоскве до Ѕерлина у саставу „етврте тенковске армиЉе. ”чествовао Ље у многим операциЉама на ÷ентралном, «ападном, ЅрЉанском и ѕрвом украЉинском фронту. ЌаграРен Ље орденом ÷рвене звезде, медаЪом «а храброст и неколиким медаЪама „«а борбене заслуге“.

ƒана 12. марта 1950. године Ље постао искушеник “роЉице-—ергиЉеве лавре («агорск). ќд 1959. године Ље намесник ѕсково-печерског манастира. ¬ратио Ље манастирске драгоцености из Ќемачке. ќбавио Ље огроман рад на рестаурациЉи и осликаваЬу манастира.

»сторичар уметности —ава £амшчиков се сеЮао: „„есто су ме питали: зашто Ље тако леп мушкарац отишао у манастир? » свуда се причало о томе да Ље био тешко раЬен, да ниЉе могао да има деце... » Љедном Ље он сам започео разговор на ову тему, па каже: ‘—аво, све су то празни разговори! ѕросто, рат Ље био толико чудовишан и толико страшан да сам дао себи реч да Юу ако преживим отиЮи у манастир да се борим против будуЮих ратова.’“

”покоЉио се 1975. године.

—химонах £еремиЉа (јнфалов јндреЉ »ванович)

††††

–оРен Ље 1904. године у селу јрестантка у „ернушинском реЉону у ѕермскоЉ области, у сеЪачкоЉ породици јнфалов, од родитеЪа »вана и √ликериЉе. «авршио Ље 4 разреда сеоске школе. »зучио Ље тесарски занат и у овоЉ струци Ље радио до 1940. г.

’иЪаду деветсто четрдесет прве године, на самом почетку рата јндреЉ »ванович Ље био мобилисан и упуЮен у воЉну железничку Љединицу бр. 3 при фронту. ѕо завршетку рата радио Ље у ћинску на «ападноЉ железници.

јндреЉ »ванович Ље 1973. године дошао у ѕечоре у ѕсковскоЉ области и постао Ље сабрат ѕсково-печерског манастира. ѕримио Ље велику схиму с именом £еремиЉа. ”покоЉио се 1986. године.

£ероРакон ћаксим ( ирин ћихаил ‘Љодорович)

††††

–оРен Ље 1919. године у селу —екинес у ћамадишком реЉону у  азанскоЉ области, у сеЪачкоЉ породици. ЌиЉе стекао формално образоваЬе. √одине 1942. године мобилисан Ље у ÷рвену армиЉу на фронт где Ље служио као снаЉпериста. »сте године Ље тешко раЬен. ƒемобилисан Ље у октобру 1945. г.

” току ƒругог светског рата награРен Ље орденом ÷рвене звезде и медаЪом „«а осваЉаЬе Ѕерлина“.

ќбилазио Ље храмове, певао Ље за певницом. √одине 1971. служио Ље као црквеЬак при храму у ЌовосибирскоЉ епархиЉи и поставЪен Ље за чтеца. ” —вето-”спеЬски ѕсково-печерски манастир дошао Љ 1978. г. »сте године Ље примио постриг у мантиЉу с именом ћаксим. ”покоЉио се 1991. године.

£ероРакон јнатолиЉе (—емЉонов јндреЉ —емЉонович)

††††

–оРен Ље 1905. године у селу ¬арварино у близини ѕскова у побожноЉ хришЮанскоЉ породици. ќд 5. септембра 1939. године Ље у редовима —овЉетске армиЉе учествовао у рату против ‘инаца, раЬен Ље у кук думдум-метком и лечио се у воЉноЉ болници.

’иЪаду деветсто четрдесет четврте године Ље отишао на фронт као болничар, 19. октобра 1944. године на ѕрибалтичком фронту погодио га Ље гелер, па Ље остао без леве шаке.

” ѕсково-печерски манастир стигао Ље у априлу 1945. године. ј 1947. г. Ље примио монашки постриг с именом јнатолиЉе. ” чин ЉероРакона рукоположен Ље 1953. године. јрхимандит јлипиЉе (¬оронов) га Ље одредио за сабрата коЉи одговара за поЉаЬе братског хора.

Ќа празник ”спеЬа ѕресвете Ѕогородице 1977. г. награРен Ље орденом светог равноапостолног кнеза ¬ладимира III степена.

”покоЉио се 1986. године.

»гуман —ава (Ѕондаренко ѕетар јндроникович)

††††

–оРен Ље 1909. године у селу —тепок у “арашчанском реЉону у  иЉевскоЉ области у сеЪачкоЉ породици Ѕондаренко од родитеЪа јндроника и £улиЉаниЉе. —редЬу школу Ље завршио 1925. године, а 1935. године Ц ЋеЬинградски медицински техникум после чега се уписао на ЋеЬиградски медицински факултет.

” ÷рвену армиЉу Ље мобилисан 1941. г. где Ље служио као лекар. Ѕио Ље раЬен. ЌаграРиван Ље. ƒемобилисан Ље 1945. г. у зваЬу пуковника медицинске службе.

ѕо одласку у пензиЉу у Ьему се родила жеЪа да постане свештеник. Мегов сан се остварио у далекоЉ »ркутскоЉ епархиЉи. ¬ладика га Ље рукоположио за Ракона, а затим за свештеника и дао му Ље парохиЉу у граду £акутску, где Ље служио преко десет година. «а то време Ље ванредно завршио богословску средЬу школу и факултет и примио Ље монашки постриг.

” ѕсково-печерску лавру Ље дошао 1982. године, Љер Ље желео да оконча живот у манастиру. ќтац —ава Ље уЉутру и увече ишао на црквене службе и учествовао Ље у саборним богослужеЬима. ”покоЉио се 1984. године.

—хиархимандрит ѕаЉсиЉе (—емЉонов ѕетар ¬асиЪевич)

–оРен Ље 1924. године у сеЪачкоЉ породици у селу ѕаторки у ѕсковском реЉону, у ѕсковскоЉ области.

«авршио Ље курс у основноЉ сеоскоЉ школи и радио Ље код куЮе у домаЮинству.

ѕетар —емЉонов Ље 7. Љула 1944. године мобилисан у ÷рвену армиЉу и ратовао Ље против Ќемаца. Ѕио Ље тешко раЬен и контузован 22. августа 1944. године. ¬ише од Љедног дана прележао Ље засут земЪом од експлозиЉе проЉектила. Ћечио се у воЉноЉ болници и демобилисан Ље 14. децембра 1944. г. ЌаграРен Ље орденом ¬еликог отаЯбинског рата.

ѕетар —емЉонов Ље 15. октобра 1945. године дошао у ѕсково-печерски манастир где Ље обавЪао различита послушаЬа.  асниЉе Ље примио монашки постриг с именом ѕаЉсиЉе.

Ќа Ћазареву суботу 1948. године рукоположен Ље у чин ЉероРакона.

” чин Љеромонаха Ље рукоположен 1949. године.

ќд 20. новембра 1954. године служио Ље у парохиЉи у дрвеном храму пророка ЅожиЉег »лиЉе у селу £ушково у ѕечорском реЉону. ” ѕсково-печерски манастир се вратио 1999. године и примио Ље постриг у велику схиму. ”покоЉио се 2000. године.

јрхимандрит јнтипа (ћихаЉлов ¬асилиЉ ћихаЉлович)

††††

–оРен Ље 1924. године у селу КубЉат у ѕалкинском реЉону у ѕсковскоЉ области. —редЬу школу Ље завршио 1941. г. ” периоду 1942-1945. г. учествовао Ље у ƒругом светском рату. ЌаграРен Ље медаЪама: „«а храброст“, „«а победу над Ќемачком“. ѕосле победе се вратио у завичаЉ.

—весавезни ванредни институт совЉетске трговине завршио Ље 1952. г. и радио Ље у струци. ” ѕсково-печерски манастир Ље дошао 1955. г. ” чин ЉероРакона посвеЮен Ље 1956. г.

√одине 1957. рукоположен Ље за Љеромонаха. ƒо 1960. године обавЪао послушаЬа пекара и економа. ќд 1960. године био Ље усрдни свештенослужитеЪ. ” чину архимандрита упокоЉио се 1989. године.

јрхимандрит £ероним (“ихомиров »ван ћатвеЉевич)

††††

–оРен Ље 1905. године у селу ƒемидову у ѕсковском реЉону у ѕсковскоЉ области, у сеЪачкоЉ породици. √одине 1941. мобилисан Ље у воЉну службу и тешко раЬен. ƒемобилисан Ље ради лечеЬа у позадини.

ќд 27. маЉа 1947. г. Ље искушеник ѕсково-печерског манастира. »сте године у децембру примио Ље постриг у мантиЉу с именом £ероним. ”покоЉио се 1979. године.

—химонах »ринарх ( азаЬин ¬асилиЉ √ригорЉевич)

††††

–оРен Ље 1908. године у селу –осоши у јлтаЉскоЉ покраЉини. ќд раних година Ље радио с оцем на сеоском газдинству. ƒобио Ље позив за воЉску 1930. г. ƒемобилисан Ље 1932. г. ” ÷рвену армиЉу Ље позван из „ереповеца 1942. г. „етири пута Ље раЬен, демобилисан Ље 1945. године.

ЌаграРен Ље орденом ќтаЯбинског рата, двама орденима —лаве, медаЪом „50 година победе у ¬еликом отаЯбинском рату“.

” ѕечоре се преселио 1970. г. ” августу 1975. г. примио Ље постриг у мантиЉу с именом ‘илип. ќбавЪао Ље послушаЬе столара. ”покоЉио се 1997. године.

* * *

ѕсково-печерски манастир Ље Љедини манастир на териториЉи –усиЉе коЉи никад ниЉе био затворен.  ад Ље шездесетих година у манастир дошао овлашЮени за верска питаЬа с наредбом о затвараЬу намесник манастира, учесник у ƒругом светском рату архимандрит јлипиЉе (¬оронов) Ље отворено одбио да се потчини власти и рекао Ље: „–адиЉе Юу примити мученичку смрт, него да затворим манастир. јко будете хтели то да учините на силу, знаЉте да имам шездесет монаха од коЉих Ље две треЮине учествовало у рату. ќни Юе се борити до последЬег човека. ј Ља Юу откопати топове из ѕетровог времена и приредиЮемо вам другу одбрану —таЪинграда. ѕреостаЮе вам само да нас бомбардуЉете из авиона, али ви то неЮете учинити, зато што Ље близу ≈вропа Ц сазнаЮе светска Љавност.“

„Ќе зна се да ли би се партиЉско руководство коначно повукло, али Ље у то време манастир посетила премиЉерка »ндиЉе »ндира √анди. Ѕила Ље потресена оним што Ље видела (по сеЮаЬу о.Ќатанаила, плакала Ље у пеЮинама) и очигледно Ље направила добру рекламу Ц овамо су Љедна за другом почеле да долазе стране делегациЉе и питаЬе затвараЬа се више ниЉе поставЪало,“ Ц писао Ље новинар Ћеонид ¬иноградов.

ƒетаЪниЉе о животу манастира у годинама ƒругог светског рата можете прочитати ќ¬ƒ≈.

‘ото: https://vk.com/ppmonastery

—а руског ћарина “одиЮ

ДѕсковскаЉа лента новостеЉУ

15 / 05 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0