Srpska

ћирЉанин у црквеном календару

††††

” нашим црквеним календарима има врло мало мирЉана. »мам у виду свете мирЉане. »ма монаха, има кнежева, има Љуродивих, а мирЉана нема довоЪно. ѕо закону узора (а то Ље врло важан психолошки закон) мирЉанин нема на кога да се угледа. ” случаЉу да тежи ка светости као да му неко каже: замонаши се или буди Љуродив Ц иначе светост и ти живите у различитим црквеним равнима.

ƒанас Ље то Љедно од наЉважниЉих питаЬа за ÷ркву.

Ќаравно, у ÷ркви Ље увек било светих мирЉана. —амо што су уместо у црквене календаре доспевали у лепу кЬижевност. Ќа пример, „∆иве мошти“ “ургеЬева или „ћатрЉонино двориште“ —олжеЬицина. “о као да су главе из новог патерика, тачниЉе, из „митерикона“, пошто се у Ьима ради о светим женама. Ќеприметни трудбеници, стрпЪиви страдалници, сви они на основу чиЉег живота бисмо се могли приближити активном изучаваЬу £еванРеЪа. ”право они недостаЉу.

–ецимо, у историЉи сликарства дуго времена су кичице уметника били удостоЉени цареви, воЉсковоРе, ратне сцене и мртва природа. ѕосле се нешто променило у свести сликара и на платнима су оживели балерине, келнерице, „Ъуди коЉи Љеду кромпир“ и радници с лучких докова. Ќаравно, у животу их Ље било и раниЉе. јли нису били предмет умеЮа сликарске кичице зато што их Ље друштвена свест лишавала достоЉанства Љунака слике. —твар су променили ‘ламанци, затим импресионисти, па онда сви остали. » тако Ље мали човек постао занимЪив. ќн Ц рибар, или она Ц млекарка Ц у Ьима су Ъуди увидели ону лепоту и дубину лика за коЉе се раниЉе признавало да их имаЉу само инфанте или племените госпоРице на ЉахаЬу. Ќешто слично чека и ÷ркву. „ека промену свести уз коЉу Юемо увидети истинску светост коЉа ниЉе обавезно обучена у схиму или носи гвоздену капу Љуродивог.

»сто Ље донедавно било и са свештенством. ” –усиЉи Ље било на стотине хиЪада свештеника, али наш смирени народ од Ьих ниЉе очекивао светост. ќчекивао Ље требе и “аЉне, али не личну светост. ƒок као сЉаЉна свеЮа на црквеном свеЮЬаку ниЉе заблистао £ован из  ронштата. “о Ље било чудно.  ако? ∆иви у свету! ќжеЬен Ље. ЌиЉе схимник, ниЉе столпник, а притом Ље огЬено свет и чини чуда. ќд тада су Ъуди добили могуЮност да не траже светост само у манастиру, веЮ и у световноЉ парохиЉи. ћора се реЮи да Ље живот свештеника био отежан. ” знатноЉ мери су се повеЮали захтеви према Ьима. јко Ље Љедан могао, то значи да ниЉе да само он може. ќнда су се поЉавили праведни јлексиЉе ћосковски, канонизациЉа јлексиЉа Ѕортусрманског... —ветост и ЉереЉство су почели да се римуЉу без натезаЬа. ј ѕушкинов „поп Ц будаласта глава“ Ље остао оно што Ље и био Ц карикатура. ƒакле, нешто слично треба да се деси и кад Ље обичан мирЉанин у питаЬу.

ќвде нема места за формализациЉу и ствар не треба да поприми облик црквеног закона. “реба да доРе до помака у свести. »ако имамо права да одредимо извесне критериЉуме ове поЉаве коЉа постоЉи, али коЉа ниЉе препозната Ц светости у свету. ќдмах Юу се оградити, не ради се о мученицима. — Ьима Ље све Љасно. Ѕез обзира на то да ли Ље човек мирЉанин или има чин, крв коЉу Ље пролио за ’риста укида сва питаЬа. –ади се о Ъудима коЉи живе у свету и у мирно време, али живе по £еванРеЪу, на коЉе ÷рква има права да укаже говореЮи: ево, воЪени, пред вама Ље Љош Љедан пример за то како се угаРа ∆ивом Ѕогу; можете се угледати на Ьега и молити га да се молитвено заступа за вас.

ƒакле, ако Ље реч о критериЉумима, то Ље, наравно, верност ’ристу и МеговоЉ ÷ркви. ƒоказана верност коЉа не изазива сумЬу. Ќи у ком случаЉу се не ради о „безверноЉ праведности“, општеЪудским вредностима или “олстоЉевим лутаЬима у трагаЬу за коначном истином. ¬олео Ље литургиЉу, ниЉе изостаЉао са недеЪних служби, учествовао Ље у животу парохиЉе и тако даЪе. »маЉуЮи у виду разноврсност Ъудских типова биЮе разноврсна и ова рубрика „црквености“. јли сложиЮете се, ниЉе баш толико тешко разликовати апстрактног човекоЪупца или хуманисту коЉи се не моли Ѕогу од човека коЉи Ље одан ÷ркви без патетике и коЉи се према ЬоЉ односи као према ћаЉци.

«атим, главна делатност. »ма професиЉа у коЉима Ъуди не „раде“, него служе. Ћекари, правници и педагози су Ъуди коЉи се баве светом делатношЮу. £едни ублажаваЉу боли у Ъудском животу, други се боре за праведност, треЮи помажу ЪудскоЉ личности да се формира и развиЉе. “о нису Љедноставна занимаЬа. “о Ље право место за £еванРеЪе »суса ’риста. ”осталом, нашло би се места и за златара, и за баштована, и за посластичара. ѕитаЬе Ље колико Ље човек квалитетно, с каквим самопожртвоваЬем Ље пролазио своЉе земаЪско поприште. ќво ниЉе нимало случаЉно питаЬе. £ер Љедном Ље неко рекао да Ље у –усиЉи лакше наЮи свеца него праведника. » праведност су у овом случаЉу хоризонталне везе с Ъудима, а светост су вертикални односи с Ѕогом. Куди управо од неистине у Ъудским односима, од све ове „хоризонталне прЪавштине“ беже ка „вертикалноЉ светости“, одлазе из света или саЬаЉу о таквом одласку. » заиста нам недостаЉу такви односи меРу Ъудима (измеРу пациЉента и лекара, продавца и купца, послодавца и радника) коЉи се не би градили на користоЪубивости, на осеЮаЬу надмоЮи, на лукавству и превари, веЮ на истини ЅожиЉоЉ. ” коначном, свака професиЉа може бити пут ка Ѕогу и служеЬе уколико Ље срце човека-делатника у сагласности са заповестима. “о Ље Љедна од главних ствари коЉе нам недостаЉу у животу. ќвде се ради и о нашоЉ историЉи, о прошлости и будуЮности.

£ош Љедна важна ствар Ље породичан живот. ƒобрих породица има тако мало да они коЉи су успели да изграде и да не униште хришЮанску породицу веЮ „вуку“ на непризнатог свеца. » породични живот може бити буквалан, лични. “о Ље кад се видиш и ти, и твоЉа деца, и унуци, и уопште све што Ље с тобом повезано у овом смислу. јли може бити и девственост у свету. ћожда неко жели брак, али не може да га оствари због овог или оног разлога. ћоже бити одгаЉаЬе усвоЉене деце. ћного тога може бити. —ам црквени живот Љесте живот породице, где постоЉе „маЉке“ и „очеви“, парохиЉска породица, „браЮа“ и „сестре“ и духовни оци. » ÷рквени живот се може схватити управо као породичан живот, кад се човек не остваруЉе као „усамЪени горди праведник“, веЮ кроз породицу-заЉедницу, кроз повезаност с другима.

ƒакле, неЮе се радити само и толико о породицама с много деце (премда Юе бити реч и о Ьима) и о препороду извесних патриЉараха, окружених неколиким генерациЉама потомства. –адиЮе се о животу у коЉем се принцип саборности остварио кроз Ъубав. —аборност без Ъубави Ље бирократиЉа и механичка организациЉа. ј саборност кроз Ъубав Ље управо породичан живот.

—ва три поменута поЉма проистичу Љедан из другог и премда се не сливаЉу до краЉа, представЪаЉу извесно Љединство. –ад у колективу, живот у парохиЉи и сопствена породица с Ьеним свакодневним трудом и компликациЉама представЪаЉу тачке за практичну примену ЉеванРеЪског искуства, а истовремено и стицаЬе овог искуства. ” разговору о овом искуству обично говоримо о смиреЬу и трпЪеЬу.  ао да истичемо да Ље свет непоправЪиво зао и да Ље Љедини начин да хришЮанин живи у Ьему Ц стално трпЪеЬе и смерно прихватаЬе онога што човек не може да промени. ”право тако и Љесте. ќвде нема шта да се укида. јли има шта да се дода.

ƒа свет не би био тако неиздрживо тежак за живот, а повремено и одвратан, треба да уведемо у Ьега ’риста. ќн Ље —ам добровоЪно увео —ебе у свет родивши се од ƒЉеве. јли нама предстоЉи да √а у искуству вере видимо тамо где нисмо навикли да √а видимо. Ќе само у свету црквених “аЉни, веЮ и у такозваноЉ „“аЉни брата“, односно у заЉедничком животу, где по речима јнтониЉа ¬еликог „од ближЬег долази живот и од ближЬег долази смрт“. √де треба да научимо да видимо ’риста у Ъудима с коЉима заЉедно живимо и да радимо по МеговоЉ воЪи. ”право то Ље она жеЪена „световна светост“ коЉа, наравно, постоЉи. јли коЉа „ниЉе канонизована“. ќдносно, ниЉе осмишЪена, ниЉе увек ни препозната. ” Ьеном скромном звучаЬу ниЉе наведен камертон за усклаРиваЬе многих гласова. —ваки светац (тако нам се чини) као да пева соло партиЉу упркос какофониЉи коЉа га окружуЉе. » мали човек се навикава на мисао да треба да Юути. £ер с Ьеговим скромним вокалним могуЮностима и слухом далеким од идеалног сам себи изгледа недостоЉним да пева. » то Ље грешка због смиреЬа, уколико грешке могу бити због смиреЬа. £ер погледаЉте наше црквене хорове. ” Ьима не певаЉу ѕавароти или ѕласидо ƒоминго. »стини за воЪу, они ту нису ни потребни. ” Ьима поЉу наЉобичниЉи Ъуди без оперских талената. ј како понекад лепо певаЉу кад —ам ƒух ЅожиЉи не одбиЉа да поЉе заЉедно с Ьима! јко хоЮете, то Ље скромна слика „обичне светости“ коЉу за време ЋитургиЉе показуЉу обични Ъуди. » ова слика се може проширити.

ћали човек у породици. ћали човек на обичном послу. ћали човек у обичноЉ парохиЉи. » „мали“ ’ристос Ље свуда с овим малим човеком. “о Ље, ако хоЮете, циЪ живота сваког човека, коЉи Ље кроз  рштеЬе и ћиропомазаЬе постао заЉедничар ѕравославне ÷ркве.

 ажем „мали“ за ’риста, Љер се ќн добровоЪно умаЬио (тако кажу црквени текстови), сишао Ље с Ќеба до  рста и погребеЬа, сродио се с човечанством. Мегова ÷арска величина Юе се у потпуности открити у будуЮем веку. “ада Юе морати да ћу се поклоне чак и они коЉи √а данас занемаруЉу или √а отворено не воле. ј сад Ље Меговом смиреЬу и Љедноставности угодно да пребива с обичним и смиреним Ъудима. “аЉна заЉедничареЬа с Мим Ље таЉна светости на коЉу Ље позван свако од нас.

ƒа, узгред речено. ƒа ли Юе оваЉ свети мирЉанин морати да чини чуда? Ќе обавезно. ЌаЉвеЮи од свих роРених меРу женама, ѕретеча, ниЉе учинио ниЉедно чудо што никако не укида Ьегову светост. ј да ли Юе оваЉ свети мирЉанин проповедати? «ашто да не? ’оЮе, ако Ѕог благослови. —амо ни то ниЉе обавезно. ÷рква нема ниЉедну сачувану проповед светог ЌиколаЉа „удотворца, али он и без проповеди у свету делуЉе ’ристовом силом. ” принципу, тешко да Ље сад потребан разговор о поЉединостима. ѕотребно Ље да се сама идеЉа светости, сама Ьена могуЮност и реалност сЉедине у нашоЉ свести с ликом обичног мирЉанина коЉи нема чин и коЉи не заузима запажено место у хиЉерархиЉи.

£ер, у историЉи наше ÷ркве Ље било различитих епоха. Ѕило Ље време кад се светост испоЪавала кроз кнежевско служеЬе. ќва епоха Ље прошла заЉедно с кнежевима. Ѕило Ље периода монашког процвата, било Ље периода кад се монаштво гасило. ѕостоЉала Ље Љуродивост коЉа се супротставЪала масовноЉ обредноЉ вери. Ѕило Ље великих учитеЪа коЉи су носили епископски чин и време Ьиховог служеЬа се подудара са временом великог ширеЬа кЬишких знаЬа. Ќе тако давно била Ље епоха мучеништва и исповедништва. ћного тога Ље веЮ било. јли Љош ниЉе било епохе светих мирЉана. ѕокушаЉ попа —илвестера за време »вана √розног да кроз „ƒомостроЉ“ прикаже пример уреРеЬа праведног свакодневног живота за све крштене Ъуде се ниЉе у потпуности оправдао. “ако да епохе светих мирЉана Љош ниЉе било. »деЉа Ље постоЉала, идеЉа Ље увек лебдела у ваздуху, али саме епохе ниЉе било. ћожда Ље неЮе ни бити. јли ми се чини да вреди говорити о томе.

—а руског ћарина “одиЮ

08 / 06 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0