Srpska

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов: ≈Љ, драги —рби, Љесте ли полудели?!

ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) ѕротоЉереЉ јндреЉ “качов (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) ††††

Ѕеоград Ц ” ÷ркви се говори о ономе што Ље вечно (не старо или старинско како се некима чини) па се наизглед исте теме изнова и изнова понавЪаЉу. Ѕог, ’ристос, ÷рква, заЉедница верних, —пасеЬе, ЋитургиЉаЕ

јли, како само неки о томе говоре!

”  рипти ’рама —ветог —аве у Ѕеограду, 24. Љуна, одржано Ље представЪаЬе дела руског свештеника, оца јндреЉа “качова. Мегова дела коЉа би се можда наЉваЪаниЉе могла сврстати у област пастирског богословЪа издала Ље у десет томова издавачка куЮа Ѕернар.

Ќа представЪаЬу српског издаЬа избора из дела оца јндреЉа “качова говорили су свештеник –адош ћладеновиЮ, отац јндреЉ (Ьегово беседеЬе консекутивно Ље преводила ћарина “одиЮ) и Ќикола ƒробЬаковиЮ испред издавачке куЮе Ѕернар.

£еромонах »гЬатиЉе Ўестаков, протоЉереЉ јндреЉ “качов, ћарина “одиЮ и Ќикола ƒробЬаковиЮ (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) £еромонах »гЬатиЉе Ўестаков, протоЉереЉ јндреЉ “качов, ћарина “одиЮ и Ќикола ƒробЬаковиЮ (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) ††††

 рипта Ље врвела од Ъуди. “ешко Ље призвати у сеЮаЬе неки догаРаЉ ове врсте коЉи Ље окупио толико света. ѕромоциЉи су присуствовали и епископ далматински Ќикодим, епископ ремезиЉански —тефан, игуман »ларион из манастира ƒраганац, ректор ЅогословиЉе у —ремским  арловцима протоЉереЉ £ован ћилановиЮ и многоброЉни свештеници и монаси —рпске православне цркве.

ќ делу оца јндреЉа и значаЉу Ьеговог обЉавЪиваЬа на српском Љезику први Ље говорио отац –адош ћладеновиЮ. „јко говоримо о духовном типу оца јндреЉа“, казао Ље отац –адош, „онда Юемо реЮи да Ље цео Ьегов свештенослужитеЪски, богословски напор окренут и усмерен према ослобаРаЬу“. ќтац јндреЉ, наставио Ље отац –адош, своЉим писаЬем и говореЬем настоЉи да ослободи не само од огреховЪености него и од свега онога што нас спутава, што нам не допушта да стоЉимо усправно.

„—тани усправно човече ЅожиЉи!“ Љесте порука коЉу отац –адош уочава у темеЪу дела јндреЉа “качова. „÷ео напор литургиЉског живота Љесте да се усправимо“.

ќтац –адош укратко Ље описао издавачки рад издавачке куЮе Ѕернар у контексту развоЉа православног издаваштва на српском Љезику последЬих неколико децениЉа.

„ќсамдесет осме године када Ље наша ÷рква Љош била ухапшена поЉавЪуЉе се Љедан духовно-боготражитеЪски покрет коЉи Ље своЉ израз покушао да наРе у издаваштву“, наставио Ље отац –адош, но „тада Љош у закону комунистичком ниЉе постоЉала могуЮност да неко самостално издаЉе кЬиге“. “а делатност била Ље препуштена друштвеним предузеЮима чиЉи су рецензенти неретко имали цензорску улогу. “ада Ље формирано „Ѕратство —ветог —имеона ћироточивог“ и прва кЬига коЉу Ље братство издало било Ље ЅогословЪе —ветога —аве оца јтанасиЉа £евтиЮа. Ѕратство Ље у потоЬем периоду издало сто осамдесет кЬига. ѕре десет година, указао Ље отац –адош, на том таласу поЉавила се и издавачка куЮа „Ѕернар“ (названа по лику из приче француског писца √и де ћопасана).

ѕрисутни у ”  рипти ’рама —ветог —аве (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) ѕрисутни у ”  рипти ’рама —ветог —аве (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) ††††

„√осподо хришЮанска“, упозорио Ље отац –адош, „у нашоЉ српскоЉ ÷ркви, у нашем српском богословЪу, у нашоЉ српскоЉ теологиЉи, и на Ѕогословском факултету, и на студиЉама и у текстовима у часописима [све се] претворило у фусноте“. ќтац –адош Ље указао да Ље оваЉ формализам и редукционизам, присутан у академском свету, одраз ширег тренда да се Ъудско биЮе схвата сведено, инструментално и утилатарно. „„овек се претворио у фусноту!“, рекао Ље отац –адош, „а када нас неко сретне прво гледа шта о нама може да допише у фусноту а не сагледава нас као човека“, што Ље потпуно супротно богословским увидима и богословскоЉ нади —ветих ќтаца.

„Ѕаш зато и зарад те наде вечерас промовишемо десетотомно дело оца јндреЉа “качова“, наставио Ље отац –адош. ”казао Ље да дело оца јндреЉа коЉе Ље пред српским читаоцем представЪа другачиЉи приступ богословскоЉ и шире православноЉ материЉи. „»деЉу увек можемо да проверимо према Ьеном деЉству“, рекао Ље отац –адош пре него што Ље благотворни утицаЉ речи оца јндреЉа описао кроз пример из сопственог пастирског искуства. ÷ео подухват оца јндреЉа, закЪучио Ље отац –адош на краЉу, може се свести на то да поучи Ц да будете слободни, да будемо Ъуди како Ље то говорио патриЉарх ѕавле.

ќтац јндреЉ започео Ље своЉе обраЮаЬе читаЬем на српском Љезику захвалности српском народу за све свете коЉе су подарили православноЉ васеЪени. „ƒраги —рби, чиЬеница Ље да Ље Љедан од наЉвеЮих синова вашег народа донео много радости и слаткоЮе у моЉе срце. “о Ље —вети ЌиколаЉ —рпски (¬елимировиЮ). ’вала вам за —аву —рпског, за ¬асилиЉа ќстрошког, за —тефана ”роша ƒечанског, за све свете косовске. Ќадам се да неЮемо заборавити ’риста и знам да нас ’ристос неЮе напустити. Ќека нам помогну косовски мученици и сви свети Ќебеске —рбиЉе“.

ќтац јндреЉ говорио Ље о изазовима са коЉима се среЮе православЪе, по Ьеговом суду и у —рбиЉи и у –усиЉи, у ЉедноЉ добрим делом секуларизованоЉ култури. „ћорамо да схватимо“, поручио Ље отац јндреЉ, „да Ље православЪе жива вера коЉа нам помаже да одговоримо на питаЬа државе, породице, ÷ркве, личности“. „ћислим да Ље о томе размишЪао и да Ље на томе радио —вети ЌиколаЉ ¬елимировиЮ —рпски. ќн Ље сав своЉ таленат посветио народу и Ѕогу“. –екао Ље како у делима —ветог ЌиколаЉа ништа ниЉе изоставЪено Ц Ѕог, ’ристос, породица, личност, вечни живот Ц и да су му сви православни дужни. ћноги православни Ъуди, рекао Ље отац јндреЉ, ограничаваЉу своЉе делаЬе на храм али Ље —вети ЌиколаЉ ∆ички показао да то ниЉе ваЪан приступ Ц он Ље православно и мисионарски деловао у свакоЉ школи, у сваком месту, на универзитету, где год Ље имао прилику то да чини.

††

ќтац јндреЉ Ље истакао да Ље важно да православни буду укЪучени у модерну науку и образоваЬе. ѕрема Ьеговим речима, молитвени живот у модерном друштву исувише Ље често везан за граничне ситуациЉе Ъудске егзистенциЉе, а потпуно Ље занемарен у свакодневном животу. ѕосебно га забриЬава што Ље молитвени, и православни живот у целини, занемарен на универзитету где се омладина образуЉе и васпитава за будуЮи живот.

„∆елим да свим православци буду паметни“, поручио Ље отац јндреЉ.

ќграничаваЬе православног живота на храмове Ље оно што су и комунисти хтели Ц затворити црквене у Ьихове забране, као у своЉеврсне музеЉе, док се свет изван креЮе своЉим током независно од православне вере. ƒелати изван тих и против тих оквира коЉе намеЮе секуларистичка култура Љесте, према оцу јндреЉу, важан задатак православних.

„Ќе знам како Ље код вас, али код нас у –усиЉи има свештеника у свакоЉ веЮоЉ воЉноЉ Љединици, има храма и у свакоЉ веЮоЉ болници, и у сваком затвору постоЉи храм, храмова нема само на универзитетима“. „Ќа таЉ начин као да нам кажу“, наставио Ље отац јндреЉ, „ако одеш у затвор молиЮеш се, ако умреш за тебе Юе се неко помолити, ако одеш да служиш воЉску плакаЮеш и молиЮеш се. ј када учиш физику, хемиЉу, филозофиЉу и логику, не мораш да се молиш. “реба да одлазиш у ноЮне клубове, да се дрогираш, да грешиш као проклетник, а после кад доспеш у затвор молиЮеш се“.

„ о Ље смислио овакав проклети систем?!“, упитао Ље. „«ар Ље могуЮе да при проучаваЬу биологиЉе, физиологиЉе и других наука не можемо да се молимо?“ —вети ЌиколаЉ ∆ички, рекао Ље отац јндреЉ, поучавао нас Ље да увек можемо да се молимо. „”век Ље читао кЬиге и молио се Ѕогу, од младости па до старости. [Е] Ѕио Ље образован и волео Ље Ѕога.“ ќтац јндреЉ упутио Ље приговор релативно широко распростраЬеноЉ предрасуди наше културе да само неуки Ъуди могу да веруЉу у Ѕога и подсетио Ље на дубоко хришЮанско опредеЪеЬе многих великих умова.

„ƒанас Ље важно да схватимо да су хришЮани будуЮности образовани хришЮани“, поручио Ље отац јндреЉ. Ќе би требало да се плашимо знаЬа, веЮ да га пригрлимо и охристовимо. „Ќе плашимо се знаЬа, желимо знаЬе, али оно смеЮе знаЬа желимо да претопимо у чврсте новчиЮе коЉе Юемо дати као жртву ’ристу.“ ќтац јндреЉ Ље рекао да ово говори свим младим Ъудима, а посебно професорима и предавачима.

‘ото: —оЬа –акочевиЮ ‘ото: —оЬа –акочевиЮ ††††

ќтац јндреЉ упутио Ље на важност литургиЉског живота. ѕрема Ьеговим речима, у урбаним центрима, где Ъуди нису оптереЮени тешким, свакодневним радом, потребно Ље литургиЉе служити свакодневно. —авремени свет Ље свет градова Ц по први пут у историЉи човечанства више Ъуди живи у градовима него на селима Ц и у складу са овом променом треба устроЉити и литургиЉски живот. „ ада смо били хришЮани у своЉим генима шест дана смо радили а недеЪом смо се молили. јли данас смо граРани и мало Ље да се молимо Љедном недеЪно Љер не радимо шест дана Ц висимо на компЉутеру, шетамо друштвеним мрежама, бавимо се свим и свачим а то ниЉе посао“. „ѕоставио бих вам питаЬе: зашто их не бисмо научили да се моле свакога дана? [Е] ј чиме друго свештених треба да се бави целе недеЪе Ц да одслужи службу, да окупи Ъуде, да их поучи и да их растера по канцелариЉама.“

„ћолим вас драги —рби, да тамо где можете, служите литургиЉу Ц ако не сваког дана а онда чешЮе радним данима“. „ќд свих блага на свету имамо само Љедно а то Ље литургиЉа“, указао Ље отац јндреЉ. „Ќемамо друго благо.“

”казао Ље да Юе се мало ко без преке нужде упутити на ходочашЮе да се поклоне моштима светаца или Юе се оплемеЬивати читаЬем богоугодне кЬиге „и то само ако му неко други да“, па да стога литургиЉски живот мора да веома интензиван.

„» ми православни Ъуди немамо права да не служимо често. ƒужни смо да научимо Ъуде да заволе —вету ≈вхаристиЉу. »наче Юемо бити самлевени за пет година!“ ѕозвао Ље православне да погледаЉу колико посвеЮено муслимани долазе на „своЉе Љалове службе петком“ Ц „тамо нема жртве, нема ’риста, тамо има само поклоЬеЬа Љедном богу и чак и тако Љедноставна ствар окупЪа милионе Ъуди. ј ми имамо ’риста, —вето ѕисмо, јнРеле коЉи служе заЉедно с нама Ц и нема никог! ≈Љ, драги —рби, Љесте ли полудели?“

„» ваши храмови и наши храмови су наш проблем. Ќаши храмови увек треба да буду пуни и препуни Ъуди! “о Ље наш историЉски задатак.“

„Ќа краЉу треба да се сетимо своЉих наЉбоЪих Ъуди: ако се ноЮу пробуди било ко од вас, ако вас неко пробуди и почне да вас дрма и каже ко Ље наЉбоЪи човек на земЪи после ’риста, треба да кажеш Ц —ава —рпски, —тефан ”рош ƒечански, ¬асилиЉе ќстрошки, —вети —имеон ћироточиви, —вети мученик Ћазар. “о ноЮу треба да знаш, не у току дана. ѕостоЉи Ќебеска —рбиЉа и постоЉи земаЪска —рбиЉа, постоЉи Ќебеска –усиЉа и постоЉи земаЪска –усиЉа, Ќебеска √рузиЉа и земаЪска √рузиЉа, оне су различите. »мамо милионе родбине на Ќебу.“

††††

ќтац јндреЉ се упитао шта треба да буде тежЬа, исходиште наше заЉеднице Ц „да будемо обична демократска република, као што су нам рекли из јмерике, или желимо више од тога. Ќе знам како стоЉи ствар са вама, али Ља хоЮу више. ћало ми Ље демократска република, срце ми Ље гладно, желим да живим, мало ми Ље републиканска демократиЉа, желим ÷арство ЅожиЉе“. ѕрактичан корак да оствареЬу ове тежЬе, поручио Ље отац јндреЉ, Љесте да недеЪом сви храмови „буду пуни и препуни“.

„Ќемамо другу снагу осим ’риста. £евреЉи су у стара времена били окружени различитим народима Ц –имЪани су имали силу закона, √рци су имали силу уметности, ≈гипЮани су имали мистичну силу, а мали £евреЉи су имали само ∆ивог Ѕога и више никога. ќнако мали као што су мали —рби. » ви немате никога. Ќи ми немамо никога. £апанци имаЉу боЪа кола. Ќемци имаЉу боЪу технику. ‘ранцузи имаЉу боЪу уметност. ≈нглези имаЉу боЪе законе. ћи смо притиснути са сваке стране. «ар узалуд живимо? Ќе, ми имамо Ѕога као што су га имали £евреЉи —тарог «авета. Ќемамо ништа осим Ѕога“, рекао Ље отац јндреЉ, „ј заЉедно с Ѕогом имамо све.“ „—ачуваЉте веру —вету и молите се Ѕогу на литургиЉи свакога дана“.

ѕоручио Ље свештеницима да су они ту да науче Ъуде да се моле Ѕогу а —вети јрхиЉереЉи треба да помогну свештеницима да окупе паству на светоЉ литургиЉи.

ќтац јндреЉ Ље рекао да Ље зачуРен што Ље толико Ьегових кЬига обЉавЪено на нашем Љезику и захвалио се свима коЉи су радили на овим кЬигама. „ќчито Ље да су наше душе жедне за Љедноставним речима о светим стварима“, рекао Ље отац јндреЉ и додао да Ље он такве речи проналазио код ЌиколаЉа ∆ичког и да сада враЮа српском народу дуг према —ветом ЌиколаЉу своЉим делом. „«ахваЪуЉем се целом вашем народу преко вас, Љер на краЉу морам да кажем сувишне речи да вас волим“.

Ќа краЉу се, у име издавачке куЮе Ѕернар обратио Ќикола ƒробЬаковиЮ. ќн Ље казао како Ље долазак оца јндреЉа Љедно специфично признаЬе у досадашЬем раду издавачке куЮе Ѕернар. «ахвалио му се на томе што Ље потпуно бесплатно уступио права на своЉе текстове и на Ъубави коЉу показуЉе према српском народу у своЉим многоброЉним делима.

 Ьиге протоЉереЉа ј. “качова на српском Љезику (‘ото: —оЬа –акочевиЮ)  Ьиге протоЉереЉа ј. “качова на српском Љезику (‘ото: —оЬа –акочевиЮ) ††††

ƒробЬаковиЮ Ље рекао да Юе куЮа на чиЉем Ље челу наставити да издаЉе онакве кЬиге коЉе потцртава мисао водиЪа Ц „да хришЮанин нема права да буде глуп“. ƒробЬаковиЮ Ље указао да Ље прва кЬига оца јндреЉа коЉу су обЉавили, обЉавЪена као своЉеврсна провокациЉа, да се види како Юе читалачка публика реаговати на нешто неуобичаЉено.

ƒробЬаковиЮ Ље казао и да Ље намера издавача била да приликом обЉавЪиваЬа ових кЬига „осенче српски духовни простор“. «бог тога су дела коиздавачки обЉавЪивана са другим издавачким куЮама из српског културног простора Ц издавачком куЮом „»стина“ ≈пархиЉе далматинске, ¬ерским добротворним старатеЪством јрхиепископиЉе београдскоЦкарловачке, —рпским —ионом, баЬалучком –изницом духовног блага.

ƒробЬаковиЮ Ље навео уводну реченицу из дeла оца јндреЉа Ќационална идеЉа Ц „наЉвеЮи наш проблем нас –уса данас Ље то што немамо националну идеЉу“. “о се може реЮи и за српски народ.

ћилош ћилоЉевиЮ

—таЬа ствари

05 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0