Srpska

ћолимо се да нам √оспод помогне да заЉедно излечимо ране коЉе се задаЉу ÷ркви

††††

»нтервЉу с председником ќдеЪеЬа за споЪне црквене односе ћосковске патриЉаршиЉе ћитрополита волоколамског »лариона за агенциЉу „–омфеа“.

Ч ¬аше ¬исокопреосвештенство, недавно сте били у √рчкоЉ.  оЉи Ље био циЪ овог путоваЬа?

Ч ѕо благослову Мегове —ветости патриЉарха  ирила учествовао сам у годишЬим ѕавловим предаваЬима у ¬ериЉскоЉ митрополиЉи: тамо сам поздравио учеснике у име Мегове —ветости и држао сам реферат. »скористио сам ово путоваЬе да посетим и друга места везана за живот светог апостола ѕавла. ѕре две године сам написао кЬигу „јпостол ѕавле. ЅиографиЉа“ и од тада сам тражио прилику да се поново поклоним светим местима на коЉа Ље крочила Ьегова нога. ѕозив коЉи сам добио од високопреосвеЮеног ћитрополита вериЉског, науског и кампаниЉског ѕантелеЉмона омогуЮио ми Ље да отпутуЉем у √рчку и да посетим места коЉа Ље свети апостол обилазио у току другог и треЮег мисионарског путоваЬа:  оринт, јтину, ¬ериЉу, —олун,  авалу и ‘илипе.

Ч «намо да сте се у √рчкоЉ срели с неколицином митрополита £еладске ÷ркве. ƒа ли Ље осим протоколарног дела с ¬аше стране постоЉала извесна информативна компонента посете?

Ч ќбилазеЮи места проповеди апостола ѕавла имао сам среЮну могуЮност да се видим с поглаварима локалних митрополиЉа и да обавим с Ьима братске разговоре. —тицаЉем околности у јтини су се баш у то време одржавале седнице —ветог —инода £еладске ѕравославне ÷ркве. Мегово Ѕлаженство £ероним ми Ље омогуЮио да се сретнем с Ьим и Ьеговом сабраЮом-архиЉереЉима. »скрено и топло смо разматрали ситуациЉу у православном свету и насушна питаЬа о односима измеРу ѕравославних ÷ркава. ЅлажеЬеЉши £ероним ужива велики углед, не само у £еладскоЉ ÷ркви, веЮ и у свим ѕомесним ѕравославним ÷рквама. Мегов глас Ље важан за светско православЪе.

Ч ƒа ли сте се у току сусрета с архиепископом £еронимом и члановима —ветог —инода дотакли црквеног проблема ”краЉине?

Ч ƒа, наравно, имали смо прилике да разговарамо и о томе. ¬еома су ме дирнули братска Ъубав и искрено саосеЮаЬе поглавара и архиЉереЉа £еладске ÷ркве према клиру и верницима ”краЉинске ѕравославне ÷ркве и Ьеном поглавару ћитрополиту киЉевском и целе ”краЉине ќнуфриЉу. Ѕез обзира на то што Ље мало грчких медиЉа коЉи се усуРуЉу да извештаваЉу о дешаваЬима у црквеном животу у ”краЉини, посебно о запоседаЬу храмова и многоброЉним чиЬеницама насиЪа према нашим верницима, веЮина моЉих грчких саговорника Ље била добро упозната с догаРаЉима у ”краЉини и они изражаваЉу искрено интересоваЬе за то. ћорам да кажем да смо свуда топло дочекани и да смо код свих архиЉереЉа коЉе смо посетили наишли на разумеваЬе и подршку. Ѕлагодарим Ѕогу за ово путоваЬе, оно ми Ље открило многе ствари. √рчку смо напустили с таквим осеЮаЉем духовне радости и Љасним осеЮаЬем Љединства с вашом браЮом, с целим православним светом, као да смо добили благослов од апостола ѕавла лично.

Ч Ќедавно Ље ѕатриЉарх александриЉски “еодор II у свом интервЉуу изЉавио да „у питаЬу аутокефалиЉе постоЉи решеЬе“. ƒа ли мислите да би неки сусрет у будуЮности измеРу ѕатриЉарха васеЪенског и ѕатриЉарха московског могао дати позитивне резултате?

Ч ∆елео бих да веруЉем у то, али засад, нажалост, не видим претпоставке за такав сусрет. —тав ÷ариградске патриЉаршиЉе Ље превише радикалан. ƒве хиЪаде осамнаесте године смо предлагали МеговоЉ —ветости патриЉарху ¬артоломеЉу да заЉедно проучимо питаЬе, да започнемо заЉеднички рад у овом правцу, али Ље он одговорио да нема времена за то. ¬еома Ље журио да изда томос о аутокефалности ”краЉинскоЉ ÷ркви док Ље ѕорошенко био на власти. —амо што ”краЉинска ѕравославна ÷рква коЉа обЉедиЬуЉе милионе православних верника ниЉе тражила ову аутокефалност. Ќа краЉу Ље томос добила маргинална група расколника вештачки створена на бази две постоЉеЮе расколничке структуре коЉа Ље добила назив „ѕравославна црква у ”краЉини“ (ѕ÷”). ќва структура Ље почела да се распада након свега неколико месеци: ‘иларет ƒенисенко коЉем Ље патриЉарх ¬артоломеЉ недавно вратио епископски чин изЉавио Ље да се одваЉа од ѕ÷” и да поново ствара такозвану „ иЉевску патриЉаршиЉу“. » то Ље сасвим природно: раскол увек има тенденциЉу да се и даЪе распада. Ќекада Ље у √рчкоЉ постоЉала Љедна групациЉа старокалендараца, затим су се поЉавиле две, и колико их има данас? ќсам? ƒевет? »сти процес Ље почео у ”краЉини.

Ќи тада нисмо могли да схватимо логику поступака Мегове —ветости патриЉарха ¬артоломеЉа, ни сад не можемо да Ље схватимо. ƒа ли се може замислити да грчки председник обЉедини у Љедну структуру две групациЉе старокалендараца, па да затим ѕатриЉарх васеЪенски овоЉ уЉедиЬеноЉ групи изда томос о аутокефалности прогласивши канонску £еладску ѕравославну ÷ркву за непостоЉеЮу и предложивши свим Ьеним Љерарсима да преРу у новостворену структуру? ћеРутим, у ”краЉини се десило управо то: под руководством световног владара одржан Ље извесни „сабор уЉедиЬеЬа“ две шизметичке заЉеднице Ц издат Ље томос о аутокефалности. ј ови расколници немаЉу канонску хиротониЉу: веЮи део Ље рукоположио ‘иларет ƒенисенко коЉи Ље био анатемисан, а други део потиче од самозванца Ц Ракона коЉи се проглашавао, час за православног епископа, час за англиканског бискупа. ќвакви „Љерарси“ се код нас у народу називаЉу „самосвЉати“.

ћислим да Ље васеЪенски патриЉарх дуже времена дезинформисан у погледу стварног стаЬа ствари у ”краЉини. —угерисано му Ље да скоро сви архиЉереЉи ”краЉинске ÷ркве желе аутокефалност, али се плаше ћоскве: чим буде издат томос сви Юе се придружити новоствореноЉ аутокефалноЉ ÷ркви. ћеРутим, то се ниЉе десило, а ниЉе ни могло да се деси. ѕатриЉарх  ирил Ље на састанку с патриЉархом ¬артоломеЉем у »стамбулу упозорио да Юе ако преРу, то бити Љедан или двоЉица архиЉереЉа. “ако Ље и било: само двоЉица од деведесет архиЉереЉа ”краЉинске ѕравославне ÷ркве су прешла у легализовани раскол.

Мегова —ветост патриЉарх ¬артоломеЉ Ље изЉавЪивао да Ље циЪ Ьегових поступака био превладаваЬе раскола у ”краЉини. ћеРутим, сад Ље веЮ потпуно очигледно да Ље пут ка овом циЪу кроз оправдаваЬе расколника на уштрб локалне канонске ÷ркве коЉа обЉедиЬуЉе веЮину православних верника био погрешан. ÷рквени народ Ље остао веран ”краЉинскоЉ ѕравославноЉ ÷ркви, а вештачки створена нова структура Ље веЮ почела да се распада услед заоштраваЬа унутрашЬих противречности коЉе су у ЬоЉ постоЉале од почетка.

Ч ¬асеЪенски патриЉарх ¬артоломеЉ Ље ових дана изЉавио да Юе „ѕравославну цркву у ”краЉини“ ускоро признати £еладска ѕравославна ÷рква, а за Ьом и друге ѕомесне ÷ркве. Ўта ¬и мислите о томе?

Ч «ахвални смо ѕомесним ѕравославним ÷рквама због тога што ниЉедна од Ьих ниЉе признала ѕ÷”. Ќеке ÷ркве су преко своЉих поглавара и синода отворено изЉавиле да се не слажу с поступцима патриЉарха ¬артоломеЉа, а друге су узеле неко време да проуче питаЬе. ћислим да Ље сада врло важно да се не жури с Љедностраним одлукама. ¬реме Юе све ставити на своЉе место. „ак и кад би сад Љедна или две ÷ркве признале новостворену структуру то би само продубило насталу поделу, Љер Ље очигледно да Ље веЮина ѕомесних ÷ркава не признаЉе. Ќе само то, у случаЉу да Љедна ѕомесна ÷рква призна ѕ÷” вероватно Юе доЮи до поделе у самоЉ тоЉ ÷ркви, пошто се знатан део ЉерархиЉе неЮе сложити с таквом одлуком.

“реба да чекамо, да се молимо и уздамо у милосрРе ЅожиЉе и у то да Юе —вети ƒух просветити све нас и помоЮи нам да убудуЮе донесемо правилну одлуку на свеправославном нивоу. ƒубоко сам уверен у то да проблем украЉинског раскола треба решавати управо тако Ц уз учествоваЬе све пуноЮе ѕравославне ÷ркве. —етите се бугарског раскола из 1990-их година: успешно Ље излечен. “ада Ље васеЪенски патриЉарх окупио у —офиЉи поглаваре ѕомесних ѕравославних ÷ркава и све ÷ркве су заЉедно подржале патриЉарха ћаксима, а расколнике су навеле на покаЉаЬе. “ако се могло учинити и у ”краЉини. ћеРутим, учиЬено Ље другачиЉе и сад видимо жалосне последице ових поступака.

Ч Ќедавно смо обЉавили текст ћитрополита навпактског £еротеЉа коЉи, измеРу осталог, пише да престанак помиЬаЬа првог поглавара на —ветоЉ евхаристиЉи представЪа раскол. ” складу с речима ћитрополита навпактског пошто Ље –уска ÷рква престала да помиЬе ѕатриЉарха васеЪенског постала Ље расколничка! «ар Ље то истина? ƒа ли се овде можда свесно или несвесно мешаЉу извесни поЉмови?

Ч –азуме се, то Ље мешаЬе поЉмова, Љер ако потичемо од такве логике, испоставЪа се да су све ѕомесне ѕравославне ÷ркве у расколу после 1054. године, пошто не помиЬу папу римског коЉи Ље раниЉе био први у диптисима. ј кад Ље у V веку цариградски патриЉарх ЌесториЉе пао у Љерес и кад га Ље осудио ¬асеЪенски сабор, да ли су у том тренутку све остале ÷ркве биле у расколу? »ли можда кад Ље у XV веку ѕатриЉарх васеЪенски потписао униЉу с –имом, а остале ÷ркве то нису признале, да ли су се нашле у расколу?

Ћично не могу да замислим коЉим би се богословским или канонским аргументима могло оправдати свесно наношеЬе патЬе своЉоЉ веруЉуЮоЉ сабраЮи, Ьихова дискриминациЉа или насиЪе над Ьима. ћеРутим, сад има превише емоциЉа са свих страна и Ъуди губе трезвеност мисли. Ќе бих желео да ступам у богословске распре с навпактским преосвеЮеним. —амо бих желео да подсетим на то да Ље сама ÷ариградска ÷рква у току последЬих децениЉа више пута прибегавала раскиду општеЬа с поглаварима других ѕомесних ÷ркава због много маЬе значаЉних разлога.

ѕоново морам реЮи да Ље прекид општеЬа с ÷ариградском ÷рквом за нас представЪао велику жалост и да Ље то била изнуРена мра. јли легализациЉа раскола у своЉству „аутокефалне“ ÷ркве уместо постоЉеЮе канонске ÷ркве и канонске хиЉерархиЉе, примаЬе мирЉана и самозванаца у чину „епископа“, фактички благослов за насиЪе према верницима Ц противречи фундаменталним принципима постоЉаЬа ÷ркве. ” оваквим ванредним случаЉевима Ље прекид општеЬа здрава реакциЉа, реакциЉа кад црквени организам одбацуЉе нову канонску аномалиЉу.

»мао сам прилике да разговарам с многим Љерарсима £еладске и других ѕомесних ÷ркава у целом свету. Ќеки сматраЉу да Ље раскид општеЬа с ÷ариградом одвеЮ радикална мера: кажу, требало Ље да наставите преговоре. јли нико озбиЪно не сматра наш став расколом. »ма много оних коЉи нас отворено подржаваЉу. ”краЉинска ѕравославна ÷рква на челу с митрополитом ќнуфриЉем сад добиЉа огромну подршку од целог православног света.

«ахвални смо Љерарсима ѕомесних ѕравославних ÷ркава коЉи нас отворено подржаваЉу и онима коЉи Љедноставно сматраЉу да Ље важно да се не жури с доношеЬем одлука. ћолимо се да нам √оспод помогне да заЉедно излечимо и преРашЬе и нове ране коЉе се задаЉу ÷ркви, како бисмо испуЬаваЉуЮи речи првоврховног апостола ѕавла истинском ЪубавЪу све враЮали у ќнога  о Ље глава Ц ’ристос, од  ога све тело... расте на изграРиваЬе самога себе у Ъубави (≈ф. 4: 15-16).

ѕатриЉархиЉа.ru

19 / 07 / 2019

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0