Srpska

ƒетиЬство Ључе и данас

††††

ƒеца не желе да одрасту. Ќедавно сам дошао до овог запаЬуЉуЮег откриЮа. ƒо сада сам био уверен у то да сваки дечарац у одговор на питаЬе одраслог: „Ўта Юеш бити кад одрастеш?“ поносно одговара: „ осмонаут!“ или: „јлпиниста!“, или неко други из Љуначког дела човечанства. ЌиЉе случаЉно што девоЉчице кад мама ниЉе код куЮе обуваЉу Ьене ципеле и тако ходаЉу и смешно мажу своЉа дечЉа лица шминком. ЌиЉе случаЉно ни што момци журе да обриЉу своЉе прве паперЉасте бркове како би се они што пре претворили у праве. ƒеца желе да буду одрасла. » чак кад су несреЮни дечаци 1990-их година хтели да буду или „посланици“ или „мангупи“, а девоЉчице Ьихове „сапутнице“ из пословне пратЬе (захваЪуЉуЮи телевизору и општоЉ атмосфери у земЪи) свеЉедно су се у томе угледали на одрасле и хтели да изаРу из детиЬства. ћеРутим, дошло Ље време кад на питаЬе: „Ўта желиш да будеш кад одрастеш?“ човек у одговор може да чуЉе: „ѕа не желим да одрастем.“

ќва реченица не значи да мали човек не зна да Юе одрасти. «на. Ќаша деца су паметна. “о такоРе не значи да Юе се човек коЉи одрасте одреЮи задовоЪстава одраслог човека. јли то значи да савремено дете коЉе све одлично разуме свесно не жели да уРе у зону личне одговорности и да напусти зону комфора у коЉоЉ све и сви раде за Ьега.

Ќаша цивилизациЉа Ље цивилизациЉа ритуалног плеса око малог детета коЉе стоЉи на табуреу. ƒечЉи луна-паркови, дечЉи телевизиЉски канали, наменски супермаркети пуни и препуни дечЉе козметике, играчака и одеЮе... »згледа да се читав свет одраслих Ъуди договорио (по први пут у историЉи човечанства) да деци да све и одмах.  акви Юе бити плодови ових напора и каквог миша Юе родити ова гора, сад видимо делимично, а у потпуности Юемо видети касниЉе.

”опште не желим да критикуЉем све одреда. Ќа пример, дечЉу медицину можемо заслужено да хвалимо од уЉутру до увече, пошто Ље релативно донедавно дечЉа смртност свуда била колосална. „овек коЉи Ље доживео рану младост изгледао Ље као среЮник у пореРеЬу са своЉом браЮом и сестрама коЉи су умрли у раном детиЬству. ћандеЪштам Ље о томе писао:

ќ, какви смо лицемери,

 ако лако заборавЪамо,

ƒа смо у детиЬству ближи смрти

Ќего у зрелим годинама.

ƒетиЬство Ље нежна незаштиЮеност и беспомоЮност. » ако смо у време ћандеЪштама то веЮ „лако заборавили“, у наше време Ље то Љош много више изражено. «а дечЉе животе се одвиЉа борба и они се заиста спасаваЉу. ј тамо где се спасеЬе не оствари то се доживЪава као страшна трагедиЉа. “раже се кривци и проналазе средства да се избегне поновна трагедиЉа. » ова борба за сваког човека без разлике на пол, расу или уроРене болести изгледа као историЉска победа хришЮанског учеЬа о личности. —ваки човек Ље Љединствен и непоновЪив. «а свакога се вреди борити и савремена техника нам омогуЮава да то чинимо.

јли идемо даЪе.

£едноставно треба да оценимо по заслузи оно што данашЬе дете има и што раниЉе ниЉе имало. Ќа пример, кЬижевност. Ўта бисмо радили без Ье? Ўта бисмо без „ƒоживЪаЉа “ома —оЉера“, без „јлисе у земЪи чуда“, без „ рцка ќрашчиЮа и  раЪа мишева“? јпсолутно Ље немогуЮе замислити детиЬство без ¬ини ѕуа или ћачка у чизмама, без ћухе-÷окотухе, без ÷рвенкапе. ј кЬижевност за децу се поЉавила тек... у XVIII веку. ”згред речено, отприлике у то време се поЉавЪуЉе и представа о детиЬству као о посебном времену, представа о „институциЉи детиЬства“. ѕре тога Ље и у ЌемачкоЉ, и у ≈нглескоЉ, и у ¬изантиЉи, и у староЉ –усиЉи све било другачиЉе. Ќаравно, деци су се причале баЉке, страшне приче о поучна казиваЬа. ћеРутим, то ниЉе било посебна врста умне делатности и усменог стваралаштва. —ве Ље било врло блиско свету одраслих. » узгред речено, праве баЉке, коЉе нису прошле кроз сито кЬижевне адаптациЉе и „ублажаваЬа оштрих углова“ тешко да Юемо прочитати деци или им понудити да сама читаЉу. »стинске баЉке истинских народа света су заиста страшне и натуралистичке. » управо наЉновиЉем добу с Ьеговим специфичним односом према детиЬству као златном и невином добу дугуЉемо све  арлсоне и све ѕалчице.

ѕа добро. „ини ми се да и ова тачка представЪа несумЬиву победу. ’аЉдемо даЪе.

ќдеЮа. » по разноврсности, а често и по ценама тржиште дечЉе одеЮе представЪа пандан тржишту одеЮе за одрасле. » данас нам Ље тешко да замислимо да се „дечЉа одеЮа“ као таква поЉавила пре свега 200 година, прво у ≈нглескоЉ. » шта би друго могли да носе ови острвЪани ако не морнарску одеЮу (деца треба да се угледаЉу на одрасле и да теже ка томе да стану поред Ьих)? » тако су се поЉавила оделца за маринце Ц мале морнаре, управо оне „морнарске маЉице“ коЉе добро знамо из историЉе одеЮе. ќд тада Ље све кренуло. £акнице, хулахопкице, мантилиЮи, ципелице. „асописи за дечЉу моду и конкурси за мале помодарке. ј пре тога су се сва деца облачила као мали одрасли Ъуди. ЅроЉеви су били маЬи, а кроЉ и материЉал исти. „ак се шило простиЉе да буде ЉефтиниЉе. » млаРи су носили одеЮу после стариЉих. ” принципу, као код Ќекрасова:

” великим чизмама, у кожуху од овчЉе коже,

” валиким рукавицама, а сам Ље... као нокат.

ƒете Ље у овоЉ песми сасвим одрастао човек. » ниЉе нешто специЉално. —ва деца су тада била маЬе-више таква. » премда су нам ову слику нудили као илустрациЉу некаквог ужаса из коЉег треба одмах да се ишчупамо и да идемо у социЉализам, Ља код Ќекрасова не осеЮам никакву осуду у овоЉ слици. Ќапротив, осеЮам извесну очараност и одушевЪеност овим малим трудбеником за коЉег Ље свет суров, али схватЪив. » Љасно му Ље Ьегово место у овом свету.

†††††††††† Ц ƒакле, види ти то! ј како се зовеш?

†††††††††† Ц ¬лас.

†††††††††† Ц  олико имаш година! Ц Ўест сам напунио...

†††††††††† Ц ’аЉде, море! Ц повика малишан басом,

†††††††††† ѕовуче узде и крену брже.

јли нас Юе, наравно, ужаснути и дечЉи рад (наЉгрубЪе кршеЬе савремених закона) и одеЮа за одрасле на малом човеку. » Ља Юу се ужаснути заЉедно с вама. ”жаснуЮу се због контраста измеРу прошлости и садашЬости, посебно ако се будем сетио овог стиха гледаЉуЮи дечЉе игралиште са шестогодишЬим малишанима коЉи циче или стоЉеЮи испред излога продавнице дечЉе одеЮе.  ако год човек да окрене и како год да оцеЬуЉе промене, далеко смо отишли. ’аЉдемо даЪе.

††††

»грачке. Ќедавно сам у биографскоЉ кЬижици о цару £устиниЉану прочитао византиЉски епиграм коЉи се односи на прелазак из дечЉег узраста у одрасли. “о Ље друга половина I милениЉума после ’ристовог –оРеЬа.

†††††††††† ƒанас сам, √осподе, напунио седам година. Ќе смем више да се играм.

†††††††††† ≈во моЉе чигре, мог обруча и моЉе лопте. ”зми их, √осподе.

ќвде Ље, као што видимо, присутна иста мисао о прераном (по нашим мерама) ступаЬу у зону одрасле одговорности. ћеРутим, овде Ље и оскудан списак играчака коЉе симболизуЉу детиЬство.

ƒа ли можете да замислите да наше дете (па добро, не са седам, али макар са четрнаест година) да ’ристу своЉе играчке? £а не могу. ќно никоме неЮе дати своЉе играчке. „ак ни √осподу. ќно Юе хтети нове играчке у замену за старе. » Ьихов списак Юе бити подугачак. „≈во моЉих нинЯа-корЬача, трансформерса и диносауруса. ≈во моЉе железнице и механичких аутомобилчиЮа. ≈во безброЉних лутака, лопти и тротинета коЉи ме одавно не занимаЉу. ј ево мог плеЉ-стеЉшна, ево таблета с мноштвом игрица. Мих никоме неЮу дати и то Юе траЉати вечно, Љер намеравам да се вечито играм.“ “ако ми изгледа верзиЉа старог византиЉског текста у овим условима. » овде не могу да кажем да смо напредовали ни за Љедан корак.

”осталом, о томе Ље написано на хиЪаде кЬига. » о томе како се Ъуди увек играЉу само меЬаЉуЮи облик игре и величину улога. » о томе да на споЉу случаЉа и законитости врца мисао о Ѕожанском ѕровиРеЬу. » о томе да колективне игре социЉализуЉу човека, а поЉединачне развиЉаЉу машту. Ќе могу да поновим сву гомилу информациЉа, Љер их има напретек, а сам ни из далека не знам све. јли стоЉеЮи испред излога или у савременоЉ продавници играчака само се сеЮам класичних пиштаЪки и обруча коЉима су се деца играла милениЉумима. —еЮам се крпених лутака и глинених коЬиЮа и наЉежим се због контраста с данашЬим изобиЪем.

£ош размишЪам о девоЉчици коЉа даЉе инЉекциЉу лутки ћаши, храни Ље кашом и прича ЉоЉ причу за лаку ноЮ. » о дечаку коЉи вози по поду ватрогасна кола и оглашава се звуцима аутомобила коЉи вози. ѕитаЉ га и он Юе ти испричати коЉи пожар иде да гаси и колико Ъуди има у екипи. «атим размишЪам о деци коЉа су се упиЪила у екран са сензорима и схватам да се ради о потпуно различитим играчкама.

јли и томе Юете размислити сами или Юете прочитати у другоЉ кЬизи. ј ми идемо даЪе. ¬еЮ смо видели да савремено дете живи у свету у коЉем Ље за Ьега смишЪено толико свега лепог и корисног да му се врти у глави. » све то нису имали милиони деце из других епоха. Ќад овом децом се ниЉе надвиЉао добри доктор, они су имали шансе осам према десет да умру у нежном узрасту. Ќосили су грубу одеЮу и радили су од детиЬства. Михове играчке су биле примитивне, а дечЉих кЬига ниЉе било ни на видику, а да не причамо о цртаним филмовима или компЉутерским играма. Михова храна Ље била храна за одрасле. „итав асортиман „хране за децу“ се састоЉао од маЉчиних груди и кад Ље дете престаЉало да сиса Љело Ље исто што и одрасли у Ьеговом региону. » ниЉе било никакве чоколаде и газираних сокова.

«начи, саградили смо раЉ? –аЉ за децу? ¬ероватно. —амо, док Ље раниЉе дете прерано попримало озбиЪан израз лица сад постоЉи ризик да Юе дете одбити да одрасте.

ќно Юе хтети (кад му веЮ порасту бркови и кад постане пунолетно) да меЬа играчке и да меЬа задовоЪства. ЌеЮе хтети да ради, зато што Ље то тешко.  олико Ље само страшно да човек сваког дана устаЉе и иде на посао! ЌеЮе му несносно изгледати само тежак и опасан посао ватрогасца, веЮ Юе му чак и нешто ЉедноставниЉе претити неиздрживом тежином.

ќно неЮе хтети да заснуЉе своЉу породицу. ѕросто Юе се плашити. ј од полних радости неЮе моЮи да се одрекне пошто Ље природа у младиЮком узрасту скоро непобедива чак и за савршене. » добиЮемо нешто чудно. — Љедне стране размажено и ЮудЪиво биЮе, а с друге развратно и сурово (Љер Ље неодговорно).

ѕлаЮаЬе услуга за обезбеРиваЬе сопственог задовоЪства преЮутно Юе поверити родитеЪима. £ер они су га родили, ниЉе он молио. » они су га тако дуго гаЉили и неговали. «ашто сад обиЉаЉу да га гаЉе и да га негуЉу? » не само то, Љош им Ље пало на памет да старе и слабе и сад траже помоЮ од Ьега! ј он ниЉе потписао да Юе то да ради! ѕревише Ље навикао на то да се свет врти око Ьега са свим чоколадицама, вртешкама, мобилним уреРаЉима и сл., а да он стоЉи на табуреу посред скупштине одраслих и рецитуЉе песмицу коЉу Ље научио. ќдрасли су притом, као што Ље обичаЉ, одушевЪени!

ћолим вас да сами завршите размишЪаЬе о могуЮим минусима ове невиРене среЮе коЉа се обрушила на нашу децу пред краЉ историЉе. £ер очигледно Ље да Ље оно што имамо плус. Ўарени, дотерани, карневалски плус. » више не можемо да живимо другачиЉе, зар не? — тешким радом и глиненим пиштаЪкама. ћеРутим, живот се не састоЉи само од плусева. “реба да постоЉи и минус, исто као у батериЉи захваЪуЉуЮи коЉоЉ ради даЪински за телевизор. » где Ље оваЉ минус? ћожда сам све измислио? £ер свештеници често причаЉу страшне баЉке. ј можда заиста нашу децу коЉа су упила незамисливу за раниЉе епохе количину задовоЪстава чекаЉу и неке незамисливе невоЪе? ј и нас заЉедно с Ьима? —ачуваЉ Ѕоже, али треба размислити.

» треба челичити дете, такоРе га треба учити да ради. » да трпи бол, и да поштуЉе ближЬе. » Љош много тога треба радити. «ато што имитираЉуЮи раЉ за децу немамо прави –аЉ. ∆ивот Ље и даЪе оштеЮен и отрован грехом, болом и смрЮу. ÷ивилизациЉа нам Ље просто замаглила очи дречавим декорациЉама. » треба припремати дете за прави живот, а не за супермаркет. »наче дете неЮе хтети да одрасте. ј сложите се, одрасли чика с мозгом бебе Ље поЉава подЉеднако одвратна колико и друштвено опасна.

” принципу, покушаЉте да сами размислите о овоЉ теми до краЉа.

—а руског ћарина “одиЮ

23 / 07 / 2019

     оментари:

    2019-07-30
    09:43
    Goran:
    Tekst je zaista pouan. Trebalo bi se zamisliti. Znam da je teko danas decu izvui iz takvog okruenja. Mislim da je to jedino mogue kroz molitvu i linim primerom. Bez Boga ne moemo nita initi!
    Hvala i svako dobro!

    2019-07-25
    14:18
    Gordana:
    Hvala za ovaj predivan teks
    Jedino mi je krivo stoo retko ko ce procitati
    Volela bih da ovakvih prevoda ima vise i od ruskih Staraca
    Kada pokusavamo da ucimo nase unuke na nacin koi su nas vaspitavale nase bake nailazimo na veliki otpor od njihovih roditeljjedino hvala Bogusto mi doxvoljavaju da ih nosim redovno na pricest Puno pozdrava isrecsn rad u buducnosti

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0