Srpska

Ўта може да промени Ъудска срца

—ликар: П. “исо —ликар: П. “исо ††††

ѕостоЉи жанр у историЉскоЉ црквеноЉ кЬижевности под називом егземпла, односно пример. “о Ље средЬовековни кЬижевни жанр коЉи се састоЉи од мноштва животних примера коЉи имаЉу за циЪ да код слушалаца изазову радост или одвратност, одушевЪеЬе или ужас, у зависности од говорниковог циЪа. ”печатЪиво и кратко испричана прича могла Ље боЪе и делотворниЉе да утиче на душе обичних слушалаца него дуга размишЪаЬа поучног верског карактера. –азуме се, егземплее су долазиле из уста путуЉуЮих проповедника или парохиЉских патера. ≈гземпла коЉа Ље у прво време била усмено оружЉе фраЬеваца и доминиканаца временом Ље забележена на папиру и претворила се у зборник текстова. ” богословиЉи Ље зборник оваквих средЬовековних поучних прича ишао из руке у руку и за Ьим Ље владала велика потражЬа меРу ученицима коЉи су волели да читаЉу Љош нешто осим уЯбеника.

ƒобро се сеЮам Љедне приче.

«абринут због тога што Ъуди нерадо и у малом броЉу долазе у своЉ храм свештеник Ље одлучио да их продрма. £едне недеЪе Ље обЉавио парохиЉанима да Юе им на следеЮоЉ служби показати правог Равола. –азуме се, идуЮе недеЪе дошло Ље огромно мноштво народа на молитву. ’рам Ље био пун и сви су ишчекивали оно што им Ље обеЮано.

ѕатер на проповеди рече:

Ц ƒошли сте да видите Равола? £асно. »наче вас човек више не може намамити у храм. ƒобро, погледаЉте са своЉе десне и леве стране. ѕогледаЉте Љедни друге. ”право ви сте Раволи! ќд чега се састоЉи ваш живот? ќд гордости, сваРа у куЮи, од зависти и проклетстава, од срамотних песама, од меРусобних увреда. ¬аш живот се састоЉи од истих ствари као и Раволов. ћогу да се кладим да нисте боЪи од Ьега. » тако даЪе у истом стилу. Ќема сумЬе да су Ъуди били зачуРени, уплашени и увреРени, али да су се делимично опаметили. »стина, црква Ље следеЮе недеЪе опет била празна. Ќе треба очекивати да се Ъуди брзо промене, а не жели баш свако да поново слуша о своЉим греховима. ≈фекат свештеникове досетке Ље био делимичан и краткотраЉан.

ћи смо се смеЉали овим примерима замишЪаЉуЮи како бисмо могли да их остваримо у данашЬе време. “ешко Ље замислити овакво „нетолерантно“ и разобличаваЉуЮе понашаЬе у нашем раслабЪеном веку свеопштег поЉачаног самоЪубЪа. ћеРутим, били смо у заблуди мислеЮи да су сличне ствари потпуно немогуЮе.

«а време перестроЉке у ЉедноЉ од бивших балтичких република на сличан начин Ље поступио Љедан угледни патер. ќн Ље у совЉетско време претрпео прогоне због вере и чини ми се да Ље био у затвору. Ќарод га Ље волео, а он Ље у односима према пастви био тих и предусретЪив.  ад су после перестроЉке у читавом —овЉетском —авезу у храмове похрлиле огромне масе Ъуди (од коЉих су се неки заиста каЉали, а други су долазили да им праве друштво) он Ље на служби рекао: „«ашто сте дошли овамо? ќвде се Ъуди моле Ѕогу, а ево вашег бога!“ –екавши ово просуо Ље на мермерни под цркве звонку прегршт ситних новчиЮа показуЉуЮи на таЉ начин да Ъуди ногама стоЉе у храму, али Ьихово срце не признаЉе друге богове осим новца.

 о хоЮе може да ме грди због примера преузетих од католика, а Ља Юу и даЪе узимати разноразне примере од свих чим их спазим. јко видим код древних незнабожаца, преузеЮу од Ьих. ЌеЮу се гнушати ни примера из живота будиста или атеиста, а не само протестаната или католика, зато што онаЉ ко жели да учи Ц учи од свих, а о онима коЉи то не желе довоЪно Ље речено у —оломоновим кЬигама.

”осталом, навешЮу вам пример Љедног свеца коЉи Ље наше вере. ƒок Ље светитеЪ ЌиколаЉ ∆ички служио на ќхриду био Ље потресен и потиштен због равнодушности мештана према молитви и црквеноЉ служби. Куди су постали себични и суЉетни. Ќишта свето их ниЉе занимало. £едном Ље светитеЪ узЉахао магарца наопако и проЉахао по читавом ќхриду. ѕритом Ље светитеЪ био бос и гологлав. Куди су почели да се дошаптаваЉу, веле, човек Ље полудео. ћного Ље читао, много Ље размишЪао, па Ље полудео. » следеЮе недеЪе Ље веЮ читав град био на литургиЉи. „екали су да ЌиколаЉ Љош нешто „испали“. ј владика Ље служио као обично и после службе Ље рекао:

Ц Ўта сте дошли да видите? Ћудог Ќиколу? ƒругачиЉе више не могу да вас намамим у цркву? Ќикад немате времена. “о вас више не занима. ƒруга Ље ствар ако треба да причате о моди, или о политици, или о цивилизациЉи. ќ томе да смо ≈вропЪани. ј шта Ље наследила данашЬа ≈вропа? ≈вропа коЉа Ље само у последЬем рату истребила више Ъуди него цела јзиЉа за хиЪаду година (ово Ље било речено 1920-их година, убрзо после завршетка ѕрвог светског рата)?! јх, браЮо моЉа, зар ништа не видите?

¬ладичина проповед Ље оставила дубок утисак на паству, каже ЌиколаЉево житиЉе, али (наставЪа) ниЉе могла да заустави свеопште одступаЬе од вере.

—веци не могу да зауставе масовно одступништво од вере! «ар то ниЉе наЉстрашниЉа несреЮа?! ∆алост срца поЉединих праведника не ублажава свеопшту окамеЬеност. јко Ље то закон, с Ьим се треба помирити, без обзира на Ьегову суровост. јли да ли нешто ипак може да промени Ъудска срца? ќ, да. —лушаЉте.

»сти оваЉ свети владика ЌиколаЉ у кЬижици „—то речи о чудима“ каже: „ ад Ѕог жели да уразуми народ казном и да га духовно пробуди ќн чешЮе користи безбожнике и мучитеЪе него праведнике и свеце.“ «атим се укратко сеЮа историЉе »зраиЪа коЉа Ље пуна заслуженог кажЬаваЬа £евреЉа због гажеЬа закона ЅожиЉих и савести. ƒолазили су пророци, али их нису слушали. ћеРу грешницима су живели праведници, али су им се смеЉали.  олико год чудно звучало може се реЮи: „£еремиЉа ниЉе поправио Ъуде. Ќи »саиЉа их ниЉе поправио. ј Ќавуходоносор их Ље поправио.“

ѕосле вавилонског ропства £евреЉи су се поправили као никада пре тога. ¬ише ниЉе било забраЬених бракова и служеЬа идолима. ѕророци нису могли да убеде народ. ”спела Ље да их убеди вавилонска шиба. ѕраведници га нису научили. Ќаучило их Ље тешко ропство.

≈то, то Ље Љедина ствар коЉа преостаЉе Ѕогу од мера за утицаЬе на народ, кад Ъуди више не слушаЉу ни свеце, ни праведнике.

£ош више чуди што управо оваЉ, веЮ покаЉани народ, коЉи Ље добио историЉске лекциЉе, ниЉе препознао —паситеЪа и што Ље старим греховима додао нечувено Ц одбациваЬе ћесиЉе. јли то говори само о тешкоЉ оштеЮености Ъудске природе, коЉа се не исцеЪуЉе козметичким поправкама, веЮ захтева потпуно преуреРеЬе.

” сваком случаЉу, ЌиколаЉеве речи и историЉа £евреЉа подижу краЉичак (не откриваЉу у потпуности веЮ само подижу краЉичак) покрова таЉне над страхотама историЉе наше отаЯбине. ѕостоЉи сетва, а постоЉи жетва. » ако се сеЉе ветар жаЬе се бура (уп. ќс. 8, 7).  ошмарна жетва наше недавне историЉе повезана Ље са сетвом из стариЉе прошлости. ∆елели бисмо да поправимо наш народ литургиЉом и проповеРу, литиЉама и свенародним постом, речЉу ЅожиЉом и меРусобним праштаЬем. јли можда су трудбеници на овоЉ Ьиви малоброЉни и неискусни, или Ље сам народ добровоЪно глув и тврдоглав, па се грех и даЪе лагано шири. ј то значи да предстоЉеЮе невоЪе попримаЉу карактер неизбежних. £ер Ље то последЬа ствар коЉа Ље наЉвише у стаЬу да продрма и очисти човека и да га, окренутог наглавачке, врати на ноге.

ќнаЉ ко се поправЪа добровоЪно у мирно време боЪи Ље од хиЪада оних коЉи се буду каЉали под бомбама или у гладним данима. ќнаЉ ко има савест и веру не чека невоЪе и несреЮе да би се повио у покорности и заплакао пред √осподом.

» млади кромпир треба само мало огулити да би се очистио за спремаЬе Љела. ј стари прво даЉе своЉу огрубелу црну кору ножу Ц па тек онда постаЉе чист.

”право о томе говори владика ЌиколаЉ.

—пособност за покаЉаЬе и промену набоЪе представЪа главни нерв светске историЉе. Ќедостатак ове способности или одсуство жеЪе да се она гаЉи у себи обЉашЬава велико море невоЪа коЉе не напуштаЉу човечанство.

£едном од јнРела ќткровеЬа Ље речено нешто слично: „—ети се, дакле, откуда си пао, и покаЉ се, и она прва дела чини; ако ли не, доЮи Юу ти ускоро, и уклониЮу свеЮЬак твоЉ с места Ьегова ако се не покаЉеш“ (ќткр. 2, 5).

“амо се често понавЪа: „ о има ухо нека чуЉе шта ƒух говори ÷рквама“ (ќткр. 2, 17).

—а руског ћарина “одиЮ

02 / 10 / 2019

     оментари:

    2019-10-03
    18:50
    дамЉан:
     олико сам пута чуо изреку; ќвоме народу треба и само Юе га излечити корбач; само чврста ркка ту може помоЮи!
    “ешко ми Ље признати,али у моме животу видео сам доста примера о истини ове две изреке, нажЪалост.
    ќ Ѕоже, само нас “и можеш уразумити, помилуЉ нас грешнике!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0