Srpska

ћашина и природа комунистичког терора

††††

»ма извесног лукавства у томе што руски либерали помиЬу жртве политичких репресиЉа. ќбично се говори о „—таЪиновом терору“ и самим тим се окрутност и крвави обрачуни из првих децениЉа боЪшевизма отписуЉу на граРански рат и на известан начин приписуЉу обема странама.

ќсим тога, неки жртве комунистичке терористичке диктатуре покушаваЉу да прикажу као жртве „руске државе“ Ц притом готово као да се као кривци наводе цар ЌиколаЉ I и Ѕенкендорф на Љедном краЉу наводне линиЉе и наравно, ѕутин и данашЬа руска влада на другом. ѕокушаЉи да се заустави револуциЉа 1907. године или 2019. године приказуЉу се као Љеднаки крвавоЉ кланици коЉа Ље започела услед револуциЉе.

ќвакво подметаЬе Ље, наравно, апсолутно неприхватЪиво.  омунистички терор 1917-1953. године (коЉи се, истина у маЬим размерама, одвиЉао до краЉа совЉетске власти) ниЉе био нормална репресивна политика државе у самоодбрани, чак ни наЉангажованиЉоЉ. “о Ље био граРански рат ради искореЬиваЬа свих лица, група, друштвених слоЉева и класа коЉе су се супротставЪале или су теоретски могле да се супротставе апсолутноЉ диктатури комунистичке партиЉе и оствариваЬу проЉеката боЪшевичке утопиЉе. ”право ове групе Ц аристократиЉа, клир, официри, чиновници, професори, буржоазиЉа, сеЪаци (такозвани кулаци) требало Ље да буду масовно истребЪени, у суштини, да се изврши геноцид над Ьима, као што Ље то и обЉавЪено у првим декларациЉама црвеног терора.

††††

ѕонекад Ље ова масовна буЉица терористичког уништаваЬа руске нациЉе била прошарана обрачунима измеРу самих комунистичких воРа, чекиста (припадници „  Ц „резвычайна€ комисси€, ¬анредна комисиЉа, прим. прев.) и номенклатуре. ћеРутим, ова струЉа репресиЉа Ље била ништавна у пореРеЬу са заиста масовним терором против „бивших“. ”зрок због коЉег се у нашем сеЮаЬу од времена ’рушчовЪевог „отопЪеЬа“ и √орбачовЪеве перестроЉке задржали пре свега ликови мучки убиЉених Ѕухарина, маршала “ухачевског, ЅабеЪа коЉи Ље опевао мржЬу према –усима и других, сасвим Ље прозаична. —амо ова категориЉа Ље добила бар неко право гласа после рехабилитациЉе 1956. године.

ќни су заправо неоснованим репресиЉама сматрали само обрачуне са своЉима Ц насупрот томе, официри, свештеници и „кулаци“ су по Ьиховом мишЪеЬу с разлогом били у затвору. „ак Ље и јлександар —олжеЬицин радеЮи на „јхрипелагу √”Ћј√“, премда се трудио да максимално говори о „бившима“ ипак био принуРен да се пре свега ослаЬа на приче настрадалих чланова совЉетске елите (иако нису били на наЉвишим дужностима), просто зато што Ље таквих меРу испитаницима било више.

—олжеЬицин Ље у глави „»сториЉа наше канализациЉе“ дао обрисе главног принципа Ц историЉа √”Ћј√-а почиЬе од боЪшевичког преврата и наЉвеЮе буЉице репресираних Ц обично наЉЮутЪивиЉе, односно сеЪака коЉи су убиЉани на милионе. ћеРутим, писац-историчар просто ниЉе могао подЉеднако да развиЉе све детаЪе, Љер ниЉе било живих сведока, зато он тако мало пише, на пример, о тоталном искореЬиваЬу клира пре рата Ц ниЉе имао ко да му исприча.

ѕоЉедине приче Ъуди коЉи нису припадали совЉетскоЉ елити о терору коЉи су доживели, коЉе су се поЉавиле у иностранству биле су врло специфичне. ћакар због тога што су преживели и успели да побегну као протоЉереЉ ћихаил ѕоЪски („ѕоложаЉ ÷ркве у —овЉетскоЉ –усиЉи. ≈сеЉ свештеника коЉи Ље побегао из –усиЉе“), »ван —олоневич („–усиЉа у концентрационом логору“), Ѕорис ЎирЉаЉев („ андило коЉе се не гаси“). ¬еЮ због тога што су то били Ъуди коЉи су преживели и коЉи су побегли у овим причама Ље било нешто маЬе безнаРа.

††††

ћного више страхота Ље било у графичком роману £ефросиниЉе  ерсновске „ олико вреди човек“ и сеЮаЬима ќлега ¬олкова „”роЬени у таму“. јли пошто су се поЉавили у Љеку перестроЉке, у време свеопште опиЉености нису стигли да постану чиЬеница масовне свести где су улогу главног оваплоЮеЬа сеЮаЬа на репресиЉе играли роман –ибакова „ƒеца јрбата“ коЉи спада у „стару хартиЉу“ (по речима Ѕродског) или мемоари Ћава –азгона, коЉи Ље три године радио у специЉалном одеЪеЬу ќ√ѕ”, зета крвавог господара —оловака √леба ЅокиЉа.

”след ових особености конструкциЉе сеЮаЬа у друштву су се укорениле врло штетне и погрешне представе о “ерору. ћноги сматраЉу да Ьегов главни талас почиЬе ако не 1937. године, у сваком случаЉу не пре 1934. године. —матра се да су главне жртве били чланови партиЉе и совЉетски радници, чланови совЉетске елите, коЉи су криви за револуциЉу и зато су заслужили своЉу судбину од „Ќемезиде“ терора.

јктивно се користи стаЪинистички мит о „чишЮеЬу“ од леЬинске гарде и разноразних завереника и „корупционера“ (поЉам коЉи у принципу ниЉе постоЉао пре —таЪиновог терора), коЉе Ље мудри —таЪин спровео уочи рата. » напокон, свето: за све Ље крив нитков £ежов, а —таЪин ниЉе имао везе с тим.

—реЮом, ови митови се руше под притиском праве историЉске науке.

ƒанас Ље свима очигледно да су на челу вертикале терора били лично ЋеЬин, “роцки, Аержински и —вердлов, а затим —таЪин. ” току крвавих чистки совЉетске елите —таЪин Ље лично прегледао (чак Ље на неким местима исправЪао) спискове за стреЪаЬе 45 хиЪада Ъуди. ƒа Ље из сваког човека коЉег Ље —таЪин лично стреЪао истекла по Љедна кап, генерални секретар би се удавио у овоЉ крви.

Ћав “роцки Ћав “роцки ††††

ѕостаЉе све ЉасниЉе да чак и ако се сетимо крваве буЉице граРанског рата, стреЪаЬа црквених посленика или меЬшевика почетком 1920-их година, масовног обрачуна с интелигенциЉом („јкадемска ствар“) и Ъудима техничких струка („—уРеЬе рударима“, „суРеЬе »ндустриЉскоЉ партиЉи“) што Ље, наравно, било изузетно „умесно“ у таласу индустриЉализациЉе коЉоЉ су били потребни инжеЬери, чак и ако не говоримо о уништаваЬу кулака, масовном терору у селу и гласи, ако се не сеЮамо —оловака, —вирлага и Ѕеломорканала, ако се усредсредимо само на догаРаЉе из 1937-38. године, и тада ниЉе совЉетска номенклатура била главна жртва, веЮ антисовЉетски руски народ Ц сеЪаци, официри и свештеници. ќгромна веЮина Ље убиЉена приликом извршеЬа оперативног налога Ќ ¬ƒ бр. 00447, коЉи Ље осудио на смрт управо „антисовЉетске по дефинициЉи“ елементе „бивших“.

ќд 681.692 Ъуди коЉи су осуРени на стреЪаЬе 1937-1938. године 386.798 су били погубЪени управо у „операциЉи против кулака“ у коЉоЉ су чинили „прву категориЉу“. ƒакле, 56% свих жртава терора пало Ље услед оперативног налога бр. 00447. ќд убиЉених су 185.408 Ц „бивши кулаци“, а 157.304 с у „други контрареволуционарни елементи“ Ц клир и црквени активисти, официри, царски чиновници, коЉи су били просто неугодни због нечега и случаЉне жртве. ∆ртава операциЉе из „друге категориЉе“ коЉе су послате у логоре било Ље 380.599 Ъуди.

Ќису Яелат √леб ЅокиЉ и зет √леба ЅокиЉа били главне жртве ¬еликог терора. “о су били обични руски сеЪаци коЉи су се усудили да макар Љедном кажу неку реч неслагаЬа комитету за сиромашне и колхозу, или да попреко погледаЉу председника сеоског савета.

Ќапокон постаЉе Љасно да Ље машина терора коЉу Ље створила боЪшевичка диктатура радила непрекидно, само меЬаЉуЮи облике, али не и суштину Ц масовни терори против свих Ъуди коЉи нису одговарали овоЉ диктатури над –усиЉом. ќдлуке „троЉки“ о стреЪаЬу из 1937. године ни по чему се по свом антиправном карактеру нису разликовале од стреЪаЬа без суРеЬа по одлукама „  (¬анредна комисиЉа) 1919. године.

»ндивидуална и колективна убиства су почела од првих сати совЉетске власти. ¬еЮ 31. октобра (13. новембра) 1917. године у ÷арском —елу Ље стреЪан протоЉереЉ £ован  очуров за коЉег су боЪшевици сматрали да благосиЪа козаке коЉи су бранили владу (у извесном смислу било би логично да се датум сеЮаЬа помери на две недеЪе и да се не веже за случаЉни догаРаЉ, веЮ за стварну границу почетка терора 1917. године).

Ќаизглед, нема смисла говорити о окрутностима приликом осваЉаЬа ћоскве од стране боЪшевика у новембру 1917. године, кад су топови отворили ватру по  ремЪу и кад су стреЪани Ьегови браниоци-Љункери Ц формално то ниЉе терор, веЮ први акт граРанског рата. —амо што Ље стреЪано на десетине Љункера коЉи су се веЮ предали. ѕотресен због сахране 300 жртава ове кланице јлександар ¬ертински Ље написао познату песму „Ќе знам зашто и коме то треба...“ ¬ертински Ље позван у „ . „ƒа ли можете да ми забраните да их жалим?“ Ц упитао Ље уметник. „јко треба, забраниЮемо вам и да дишете,“ Ц уследио Ље одговор. — овом песмом на уснама ишли су пукови ƒобровоЪачке армиЉе, а 1970-их се чак званично изводила у совЉетским позориштима, истина, правили су се да се ради о жртвама ѕрвог светског рата.

ƒана 20. новембра (3. децембра) 1917. године у ћогиЪеву се група воЉника и морнара на челу с „главним врховним командантом“ заставником  риленком обрачунала с главним врховним командантом генералом ƒухоЬином.  омандант наЉмногоброЉниЉе армиЉе на планети ниЉе пружио никакав отпор, али су му пуцали у главу, а затим су Ьегово тело раскомадали баЉонетима и кундацима. „” штаб код ƒухоЬина“ се Љош дуго сматрало добром шалом меРу боЪшевицима.

ƒана 5. (18) Љануара 1918. године боЪшевици су из митраЪеза пуцали у демонстранте коЉи су подржавали ќснивачку скупштину, погинуло Ље преко 50 Ъуди. ј у ноЮи измеРу 6. и 7. (19. и 20) Љануара група морнара из банде ∆елезЬака (управо оног коЉи се „уморио од страже“) убила Ље у болници двоЉицу угледних политичара из партиЉе кадета Ц ј. ». Ўингарева и ‘. ‘.  окошкина. £ош у децембру 1917. године партиЉа кадета Ље проглашена за „народног неприЉатеЪа“ и обрачун с лидерима партиЉе Ље требало да коначно уплаши друштво после распуштаЬа свенародно изабране скупштине.

”  иЉеву Ље 25. Љануара (7. фебруара) 1918. године ухваЮен и убиЉен ћитрополит киЉевски ¬ладимир (ЅогоЉавЪенски). ЅоЪшевици су се обрачунали с архипастиром пошто су их на то наговорили украЉински црквени расколници (преци данашЬих филарето-епифаниЉеваца) и рачунаЉуЮи на то да Юе се обогатити од новца коЉи Ље он наводно сакрио у киЉевским храмовима.

—овЉетска власт Ље 22. Љуна 1918. године извршила први акт терора с лажним суРеЬем. Ѕез икаквих основа и доказа „револуционарни трибунал“ Ље осудио на смрт капетана првог ранга ј. ћ. ЎчастниЉа.  ривица официра флоте се састоЉала у томе што Ље спасио од господара боЪшевичке владе Ц Ќемаца, велики део Ѕалтичке флоте. ќставши на свом месту чак и у условима општег расула меРу морнарима успео Ље да премести снаге флоте из –евела у ’елсингфорс (данашЬи ’елсинки, прим. прев.), а затим из ’елсингфорса у  ронштат не изгубивши ниЉедну борбену Љединицу Ц 4 ратна брода, 2 околопЬаче, 5 крстарице, 59 разарача и 12 подморница.

–азуме се, после оваквог подвига капетан ЎчасниЉ Ље постао национални хероЉ и Ьегов углед Ље порастао чак и меРу распоЉасаном гомилом морнара коЉи су се практично претворили у бандите. «ато су покровитеЪи-Ќемци били врло незадовоЪни због тога што им Ље читава руска флота измакла потпуно неоштеЮена (пореРеЬа ради, на ÷рном мору, да не би предали Ќемцима ратни брод „÷арица  атарина“ морали су да га потопе).

”право због тога Ље ЎчасниЉ осуРен на погибиЉу. ¬еЮ у маЉу 1918. године као „награду“ за спасеЬе флоте био Ље ухапшен, револуционарни трибунал га Ље осудио на смрт на основу изЉаве Љедног сведока Ц “роцког. ѕресуда Ље, ако Ље читамо обраЮаЉуЮи пажЬу само на стварну страну, а не на оцене, врло отворена и информативна:

¬ршио Ље контрареволуционарну агитациЉу у —овЉету комесара флоте и у —овЉету адмирала: час Ље меРу Ьима приказивао документа, очигледно лажна, о наводном таЉном споразуму совЉетске власти с немачком командом о уништеЬу флоте или ЬеноЉ предаЉи Ќемцима, а ова лажна документа су му одузета приликом претреса; час Ље лажно сугерисао да Ље совЉетска власт равнодушна према спасаваЬу флоте и жртвама контрареволуционарног терора; час Ље обЉавЪивао таЉна документа о припреми за минираЬе  ронштата и флоте у случаЉу потребе...

ќдносно, капетан првог ранга ЎчасниЉ Ље покушавао да спречи боЪшевике да униште руску Ѕалтичку флоту и за то Ље платио главом. јлексеЉа ћихаЉловича треба сматрати Љедним од главних спасилаца ЋеЬинграда у ƒругом светском рату. £ер он Ље сачувао земЪи ратне бродове „ѕетропавловск“ и „√ангут“ коЉи су под именима „ћарат“ и „ќктобарска револуциЉа“ своЉим оруРем поставили црту коЉу нису могли да преРу Ќемци у покушаЉу да освоЉе град на Ќеви. ј. ћ. ЎчасниЉе од захвалне –усиЉе не заслужуЉе само сеЮаЬе, веЮ и споменик у  ронштату.

 ао што видимо, веЮ у првим месецима боЪшевичке власти, у периоду, како су тврдили совЉетски уЯбеници, Ьеног „триЉумфалног корачаЬа“ баханалиЉе крвавог терора су се одигравале пуном паром. ќптужбе упуЮене белима да су „испровоцирали“ обрачуне апсолутно су неосноване.  ао прво, боЪшевици су прибегавали терору без икаквих провокациЉа.  ао друго Ц с провокациЉом и без Ье Ц само онаЉ ко Ље веЮ звер и нечовек може се довести до следеЮих поступака:

” »зЉумском срезу сеоски свештеник Ћонгинов Ље ухапшен и одведен у град. ”спут су му одсекли нос и бацили га у реку. ” ’ерсонескоЉ губерниЉи Ље Љедан свештеник разапет на крсту. ” Љедном од козачких села у  убаЬскоЉ области у ноЮи уочи ¬аскрса за време богослужеЬа мучки Ље убиЉен свештеник ѕригоровски: ископали су му очи, одсекли уши и нос и смрскали главу. ” истоЉ области свештеник Ћисицин Ље убиЉен после тродневног мучеЬа. —вештеник ‘лечински Ље раскомадан. —вештенику ЅоЉко су распорили грло

(ј. ¬алентинов. ÷рна кЬига (£уриш на небо)).

—имболична и духовна граница коЉа Ље масовни терор учинила неизбежним било Ље убиство царске породице у ноЮи измеРу 16. и 17. Љула 1918. године. Ќема веЮе и бестидниЉе подметачине од изЉаве да „те ноЮ ниЉе био убиЉен цар, веЮ граРанин –оманов“.

 ао прво, боЪшевици су, наравно, били свесни да не убиЉаЉу просто граРанина, веЮ цара. ј као друго, зар убиство граРанина, стариЉег брачног пара, четири младе девоЉке, дечака-инвалида и групе Ъуди коЉи су им пружали услуге, не представЪа незаконити и обрачун без суРеЬа после коЉег се исто тако може убиЉати било ко и због било чега? ”биство цара Ље одредило меру црвеног терора: свак може бити убиЉен и за то се никоме ништа неЮе десити.

ѕоЉам „белог терора“ на коЉи Ље црвени терор наводно био одговор представЪа пропагандистичку измишЪотину. ќвим термином Ље боЪшевичка штампа почела да назива све поступке свих противника боЪшевизма Ц без обзира на то да ли се радило о индивидуалним убиствима коЉа су починили есери, масовним устанцима против црвене власти, репресиЉама у позадини белих итд. ќве поступке у „бели терор“ не обЉедиЬуЉе ни субЉекат, ни обЉекат, ни заЉедничка идеологиЉа. ƒок Ље црвени терор представЪао врло Љасну политику коЉу су боЪшевици прогласили, а чиЉа се суштина састоЉала у уништаваЬу „класног неприЉатеЪа“, коЉи се на оваЉ или онаЉ начин противио или би могао да се успротиви боЪшевизму.

÷рвени терор (коЉи Ље спровоРен у првим месецима боЪшевизма на делу Ц сетимо се убиства цара, обрачуна с Љарославским устанком итд.) боЪшевици су прогласили у званичним документима.

Jаков —вердлов десно од Ћенина Jаков —вердлов десно од Ћенина ††††

£аков —вердлов Ље 2. септембра 1918. године потписао обраЮаЬе —веруском централном извршном комитету о црвеном терору: „–адници и сеЪаци Юе масовним црвеним терором одговорити буржоазиЉи и Ьеним агентима.“ ќва одлука Ље потврРена решеЬем —авет народних комесара од 5. септембра 1918. године, коЉи су потписал народни комесар правде  урски, народни комесар унутрашЬих послова ѕетровски и управник послова —Ќ  Ѕонч-ЅруЉевич. ќва одлука Ље и носила назив „о црвеном терору“ и садржала Ље декларациЉу: „ќбезбеРеЬе позадине путем терора Ље директно неопходно.“ ƒругим речима, црвени терор Ље постоЉао као обЉавЪена чиЬеница, а „бели терор“ Ље прочитан из совЉетских новина.

ѕритом се ниЉе битно разликовала само форма, веЮ и суштина репресивне политике коЉу су спроводили црвени и бели. –епресиЉе белих су биле усмерене на конкретна лица коЉа су се сматрала црвеним активистима или симпатизерима. ЌесумЬиво Ље да Ље у овим репресиЉама било и оних коЉе су превазилазиле строге правне границе и да Ље можда било неправедних по суштини. јли бела репресивна политика Ље била усмерена против конкретних лица, група лица, у краЉЬем случаЉу малих група (ако Ље за веровати тврдЬама раширеним у совЉетскоЉ штампи о томе да су бели „потпуно сравнили са земЪом“ ово или оно село Ц а сваку такву тврдЬу треба проверити).

††††

÷рвени терор се од почетка налазио ван контекста индивидуалне или чак групне кривице. ” ЬеговоЉ основи се налазио концепт класне борбе. –епресиЉама Ц стреЪаЬу, хапшеЬима у своЉству талаца, принудном раду Ц требало Ље да буду подвргнути сви представници „експлоататорских класа“, независно не само од своЉих конкретних контрареволуционарних деЉстава, веЮ чак и од односа према совЉетскоЉ власти. Ќи неутралност, па чак ни лоЉалност ниЉе спасавала „класног неприЉатеЪа“ од обрачуна.

ƒаЉмо реч главном организатору и инспиратору црвеног терора Ц ¬. ». ”Ъанову (ЋеЬину):

„“реба спровести немилосрдан и масовни терор против кулака, попова и белогардеЉаца; сумЬиве треба затворити у концентрациони логор ван града...“

„ѕредлажем да се не узимаЉу ‘таоци’, веЮ да се поименце распореде по областима. ÷иЪ именоваЬа су управо богаташи, Љер они одговараЉу за контрибуциЉу, одговараЉу животом за то да одмах буду прикупЪени и допремЪени вишкови жита у свакоЉ области...“

” „ЌедеЪнику ¬„ “ се обЉавЪуЉе списак категориЉа масовно репресираних Ъуди. ≈во неких тачака коЉе смо узели одатле:

„I ѕримена стреЪаЬа.

1. —ви бивши жандармериЉски официри...

6. —ви активни чланови партиЉе социЉалиста-револуционара центра и деснице...

7. —ви активни делатници контрареволуционарних партиЉа (кадети, октЉабристи и др.).

II ’апшеЬе са слаЬем у концентрациони логор.

11. —ви они коЉи позиваЉу на политичке штраЉкове и организуЉу их, као и оне коЉи се активно залажу за свргаваЬе совЉетске власти, уколико не буду стреЪани.

12. —ви сумЬиви по подацима из претреса и незапослени бивши официри.

14. —ви чланови бивших патриотских и црностотинашких организациЉа.

15. —ви без изузетка чланови партиЉе с.-р. центра и десничари, народни социЉалисти, кадети и други контрареволуционари. Ўто се тиче обичних чланова партиЉе с.-револуционара центра и радника десничара, они могу бити ослобоРени уколико потпишу да осуРуЉу терористичку политику своЉих централних установа и Ьихову тачку гледишта на енглеско-француски десант и уопште споразум с енглеско-француским империЉализмом.“

††††

 ао што ниЉе тешко приметити из тачке 15, главни критериЉум лоЉалности Ље било слагаЬе с национал-издаЉничким прогерманским правцем боЪшевика и одрицаЬе од савезника.

Ѕелима, разуме се, ниЉе могло пасти на памет да „узму као таоце све раднике“ неког града. ÷рвени су то примеЬивали на све стране. ”право услед класне природе црвеног терора однос измеРу жртава две репресивне политике, црвене и беле, по рачуници савремених демографа износио Ље 4:1.

ќдносно, на Љедног човека коЉег бели нису убили на боЉном поЪу има четворо Ъуди коЉе црвени нису убили на боЉном поЪу. ”право зато Ље пореРеЬе прокламоване политике црвеног терора усмереног против класа и „белог терора“ коЉи су измислиле совЉетске новине против конкретних лица просто аморалан. “о Ље исто што и поредити човека коЉи Ље искористио нож у уличноЉ тучи и сериЉског маниЉака-убице.

ЌаЉпознатиЉи акт масовног терора коЉи се дотакао на десетине хиЪда Ъуди био Ље период „ артагина козацима“ коЉи Ље започео 24. Љануара 1919. године од стране ќрганизационог бироа –уске комунистичке партиЉе (боЪшевика) након одобраваЬа текста циркуларног писма „ќ односу према козацима“.

††††

ѕо речима “роцког:

“о Ље своЉеврсна зоолошка средина.... –уски пролетериЉат чак ни с тачке гледишта морала овде нема никаквог права на било какву великодушност. ѕламен коЉи чисти треба да проРе преко читавог ƒона и у свима треба да изазове страх и скоро верски ужас. —таро козаштво треба да буде спаЪено у пламену социЉалне револуциЉе.

ќ томе Ље размишЪао и члан ƒонског револуционарног комитета –еЉнголд: „ озаке, у сваком случаЉу Ьихов огроман део, пре или касниЉе треба истребити, Љедноставно физички уништити.“

ƒаЉмо реч човеку коЉег Ље тешко осумЬичити за нелоЉалност совЉетскоЉ власти. ≈во шта Ље ћ. ј. Ўолохов писао ћаксиму √орком 6. Љуна 1931. године говореЮи о свом роману „“ихи ƒон“ (чак и ако су ревизионисти по сто пута у праву и ако неки део романа ниЉе Ьегов, писмо Ље сигурно ЎолоховЪево, и у извесном смислу га разобличава Ц он признаЉе лаж):

„Ѕез Љарких боЉа насликао сам сурову стварност коЉа Ље претходила устанку; притом сам свесно изоставио чиЬенице коЉе су послужиле као непосредан узрок устанка као што Ље неразумно стреЪаЬе у ћигулинском козачком селу 62 козака-старца или стреЪаЬа у козачким селима  азанско и Ўумилинско где Ље броЉ стреЪаних козака (бивши изабрани атамани салаша, носиоци ордена —ветог √еоргиЉа, коЬички нижи официри, почасне судиЉе козачких села, старатеЪи школа и др. буржоазиЉа и контрареволуциЉа у размерама салаша) за 6 дана био солидан, 400 и нешто Ъуди. ...а под метак су често ишли козаци из нижих друштвених слоЉева. Ћогично Ље да Ље таква политика коЉу су спроводили неки представници совЉетске власти, чак и од стране неприЉатеЪа, била протумачена не као жеЪа да се униште класе, веЮ козаштво.“

ѕознати акт индивидуалног терора коЉи Ље извршен пре 100 година био Ље обрачун с  иЉевским клубом руских националиста.  иЉев Ље пре револуциЉе представЪао центар руског национализма што се нимало ниЉе свиРало ни комунистима ни борцима за украЉинску независност.  иЉевски клуб Ље био утицаЉна политичка организациЉа.

††††

” Љануару 1919. године „  Ље добила списак чланова клуба с детаЪним адресама; на основу овог списка ухапшено Ље око 60 Ъуди, од тога Ље стреЪано наЉмаЬе 53. Ћист „ЅоЪшевик“ Ље 25. маЉа 1919. године врло отворено обЉаснио мотиве тако масовног обрачуна управо с таквим клубом. „ иЉевска губерниЉска ванредна комисиЉа Ље веЮ приступила послу. Ќа основу доле наведеног списка стреЪаних контрареволуционара друг читалац Юе видети да у раду ¬анредне комисиЉе постоЉи известан план (као што и треба да буде у црвеном терору). ѕрво су се прихватили господе из табора руских националиста. »збор Ље био врло успешан и ево зашто.  луб ‘руских националиста’ на челу са Ўулгином и —авенком представЪао Ље наЉмоЮниЉи бедем царског трона, у Ьега су улазиле спахиЉе, власници куЮа и трговци из ”краЉине са десне обале ƒЬепра.  луб Ље био центар сверуске реакциЉе и воРа Ьених империЉалистичких стремЪеЬа.

»зражаваЉуЮи похлепне интересе пихновског спахиЉског менталитета клуб Ље играо важну улогу у ЉачаЬу конфликта измеРу царске –усиЉе и императорске јустро-”гарске; перспектива цеРеЬа сокова из галициЉских сеЪака неодоЪиво Ље вукла савенковску господу ка ‘ослобаРаЬу’ ‘потлачене ѕрикарптске –усиЉе’. —амо због тога, због хушкаЬа царске владе на рат клуб Ље требало да задеси праведна казна од стране власти оних коЉи Ље требало да положе своЉ живот у овом рату за спахиЉске Яепове.

††††

—треЪаЬе чланова монархистичке организациЉе у знатноЉ мери лишава господу  олчака, ƒеникина,  лемансоа и ЋоЉд ПорЯа могуЮности да овде имаЉу своЉ штаб, своЉе обавештаЉце и сл.  олико год влада да Ље било после револуциЉе ниЉедна ниЉе дирнула пихновско осиЬе гнездо. «ато се сва маса црностотинашке буржоазиЉе коЉа Ље гласала за ‘руски списак’, а коЉа Ље достигла броЉ од 53.000 Ъуди осеЮала врло мирно у  иЉеву. —ад Юе ЉоЉ бити горе, а уЉедно Юе се слободниЉе осеЮати наши сиромаси коЉе су до сада на хиЪаду начина терорисали киЉевски продавци и куЮевласници.

Ѕез обзира на то што Ље Ќемачка капитулирала пола године пре тога у ѕрвом светском рату, –уси Ц  иЉевЪани су били стреЪани због кривице према аустриЉским и немачким каЉзерима и као помоЮници савезника из јнтанте. ќдносно, чак и у маЉу 1919. године  иЉевска „  Ље Љош увек саосеЮала са... ¬илхелмом и ‘раЬом £осифом.

«атим се лист „ЅошЪевик“ хвалио читавим мартирологом убиЉених.  ао и увек кад се ради о масовним убиствима важио Ље принцип коЉи Ље √.  . „естертон описао у причи „ѕоломЪени мач“. Ћист се криЉе у шуми. ј леш Ц испод гомиле лешева. ∆ртва коЉа Ље за убице била наЉзначаЉниЉа био Ље професор “. ƒ. ‘лорински, филолог-слависта и историчар-византолог светског гласа. ”краЉински борци за независност су наЉвише мрзели ‘лоринског, Љер Ље он своЉим огромним научним угледом и безграничним знаЬем убедЪиво доказивао да „украЉинска мова“ (мова Ц Љезик, укр. прим. прев.) ниЉе самостални Љезик, веЮ да Ље производ вештачке конструкциЉе. ѕублициста —. Ќ. ЎчогоЪев, аутор врло детаЪне „»сториЉе украЉинског сепаратизма“ био Ље Љош Љедна жртва коЉу Ље боЪшевици требало да принесу на олтар, а коЉа Ље уследила убрзо после принудне украЉинизациЉе совЉетске ”краЉине.

» напокон, завршни акорд првог таласа терора представЪао Ље масовни обрачун с небоЪшевицима на  риму коЉи Ље остварен након што су црвени освоЉили полуострво:

††††

” зимско кишно Љутро, кад су сунце заклонили облаци, у подруме на  риму сатерано Ље на десетине хиЪада Ъудских живота коЉи су дочекали да буду убиЉени. ј изнад Ьих су пили и спавали они коЉи иду да убиЉаЉу. Ќа столовима су се налазили свежЬеви листова на коЉима су до увече писали црвено слово... Љедно судбоносно слово. ќвим словом започиЬу две драге речи: –одина (домовина) и –усиЉа. „–асход“ и „–асстрел“ (стреЪаЬе) Ц такоРе се почиЬу овим словом. ќни коЉи иду да убиЉаЉу нису знали ни за домовину, ни за –усиЉу, - писао Ље »ван ЎмеЪов у „—унцу мртвих“.

Ќе смемо ни да заборавимо, ни да опростимо обрачуне с онима коЉи су остали у домовини управо зато што нису могли да замисле живот без –усиЉе и коЉи нису осеЮали кривицу чак ни према боЪшевицима.

ѕонекад су обрачуни изгледали као подсмех историЉе. ƒана 7. децембра 1920. године ванредна „троЉка“  римске ударне групе у саставу „ернобривног, ”дриса и √уЬко-√оркунова на £алти Ље заЉедно са Љош 314 Ъуди осудила на стреЪаЬе лекара ≈. £. јрнголда Ц истакнутог истраживача северног пола, учесника у експедициЉи ј. ¬.  олчака и учесника у последЬоЉ великоЉ рускоЉ поларноЉ експедициЉи на ледоломцима „“аЉмир“ и „¬аЉгач“ на челу с адмиралом ¬иЪкицким коЉа Ље донела последЬе велико руско географско откриЮе Ц «емЪу цара ЌиколаЉа II (чиЉи Ље назив промеЬен у —еверна «емЪа).

 олико год чудно пило, √осиздат Ље 1920. године обЉавио јрнголдову кЬигу „«аветним путем“ у коЉоЉ се говори о овоЉ експедициЉи. »стина, притом су морали да сакриЉу околности у коЉима Ље аутор умро. ј 1937. године заглушуЉуЮи звуке стреЪеаЬа цела земЪа Юе славити новог Љунака Ц истраживача северног пола ѕапанина. ќн у ствари ниЉе био научник, веЮ комесар и партиЉски начелник плутаЉуЮе станице „—еверни пол Ц 1“.

ѕапанин Ље 1920. године био командант  римске „ , лично Ље извршавао пресуде, и ко зна, можда Ље лично стреЪао и јрнголда. » у част овог човека назван Ље први борбени ледоломац у историЉи –усиЉе. »споставило се да Ље рецепт славе у последЬих сто година Љедноставан Ц убиЉ правог члана поларне експедициЉе и заузми Ьегово место.

» то Ље била Љош Љедна крвава таЉна терора. “о ниЉе била класна борба и просто борба политичких снага. “о Ље било искореЬиваЬе Ъуди како би се заузело Ьихово место. ѕритом су наЉгори наЉчешЮе убиЉали наЉбоЪе. ¬ласт ѕушкинових —алиЉериЉа, па чак и пробисвета над ћоцартима.

„ак и за време ¬еликог терора, да не говоримо о граРанском рату, вешти чекисти су убиЉали Ъуде просто да би се уселили у Ьихов стан, да би присвоЉили новац, ради награде и кариЉере. Ќиштавни „—тавски“ су убиЉали „ћандеЪштаме“. „Ћисенко“ су убиЉали „¬авилове“. ѕонекад нису успели све да убиЉу, као што банда ученика посмртно осуРеног русофоба ѕокровског ниЉе успела да докраЉчи свог опонента академика “арлеа Ц али су сведочеЬа против “арлеа припадници Ќародног комесариЉата унутрашЬих послова покушавали да изнуде од ухапшеника, чак и у ЋеЬинграду под блокадом... » можемо замислити колико Ље велики био страх овог браниоца историЉске –усиЉе пред сваки наступ. —творена Ље атмосфера коЉа Ље подстицала ништавне и просечне Ъуде, коЉа траЉе и дан-данас.

Ќе питаЉ ко Ље стреЪан у подруму »патЉевског дома, у  римскоЉ „ , на —оловскима и на стрелишту  омунарка. “и си тамо стреЪан.

—а руског ћарина “одиЮ

05 / 11 / 2019

     оментари:

    2019-11-06
    19:16
    ƒана:
    ЌемогуЮе Ље не поставити питаЬе,
    какав смо ми, словенски народ? » ти
    ЅоЪшевици (веЮина) као и српски
    комунисти били су потомци своЉих
    ѕравославних предака а спремни да
    направе такво зло. ƒа ли Юе то остати
    Љезива прошлост или Ље нешто што може
    може да се понови, Љедноставно, зато
    што смо такви????

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0