Srpska

ѕротоЉереЉ ћиленко ƒрагиЮевиЮ:ќво ниЉе интервЉу, ово Ље живот

” ¬елику ’очу Ље дошао Љош давне 1986.године из ¬уковог “ршиЮа, а по благослову тадашЬег ≈пископа рашко-призренског и косовско-метохиЉског г. ѕавла, потоЬег ѕатриЉарха —рпског, и остао све до данашЬег дана као парох великохочански. ѕротоЉереЉ ставрофор ћиленко ƒрагиЮевиЮ се сродио са ¬еликом ’очом, мештанима и светиЬама и постао асоциЉациЉа на ово метохиЉско село у коЉем су се смеЬивали лепи и ружни догаРаЉи, у коЉем Ље било песме и радости, али и бола, сахрана, неизвесности.

ƒанас, после 34 године, приводеЮи полако радни век краЉу, прота ћиленко за наше читаоце говори о ономе што Ље било у ¬еликоЉ ’очи и околини, сведочи о животу, Ъудима, светиЬама... —ведочи о Љедном времену коЉе полако нестаЉе..

††

ѕомаже Ѕог, оче ћиленко, и среЮан празник —ветог апостола Ћуке, коЉи сте са мештанима Љутрос литургиЉски прославили у цркви Ьему посвеЮеноЉ у ¬еликоЉ ’очи.

Ѕог вам добро дао и среЮан празник и слава славарима коЉи данас прославЪаЉу апостола и ЉеванРелисту Ћуку и у ¬еликоЉ ’очи и ван √олеме ќче.

¬и сте, оче, више од три децениЉе у овоме селу, тачниЉе 34. Ље година како сте у ¬еликоЉ, ил како ви обично кажете √олемоЉ ќчи. ƒа се заЉедно подсетимо тих дана.  ако Ље изгледао ¬аш долазак у ¬елику ’очу и по чиЉем благослову сте дошли?

” ¬елику ’очу сам дошао нешто аутом нешто и пешке, ал наЉвише сам запамтио пешке одакле сам ушао у ¬елику ’очу. ѕре се у село улазило са призренске стране, преко дела коЉи мештани зову ,,баре“, а тек касниЉе се отворио и излаз према ќраховцу. ƒошао сам из Ћешка (тад сам био поповачки парох), 01.септембра 1986.године, по благослову тадашЬег епископа нашега ѕавла.

ƒа ли Ље то био ¬аш први долазак у ово село?

“о ми Ље био други долазак у ¬елику ’очу. ѕрви пут сам дошо као Рак првог разреда ѕризренске богословиЉе, Љер Ље постоЉала лепа традициЉа да богослови беру винограде дечанске у ¬еликоЉ ’очи. » тад, као детету са неких 15 година, √олема ќча ми Ље изгледала далеко светлиЉа, далеко отворениЉа за све. » ми смо се осеЮали као у своЉоЉ куЮи, чак смо спавали, као и наши стари што су спавали, на слами у ƒечанскоЉ виници. ќсеЮаЉ тога времена детиЬства, коЉе смо ми овде доживели, то се ни до данашЬег дана не може заборавити. ѕоготово литургиЉе у цркви —в. ЌиколаЉа, док смо певали за певницом уз свештеника коЉи Ље ту служио у то време...

¬и сте тада постали парох великохочански и парох ораховачки истовремено, Љедна Ље парохиЉа била?

ƒа. Ќа првом месту ÷рквена општина ¬елика ’оча Ље била, а парохиЉа ми Ље била не само ќраховац и ¬елика ’оча, веЮ и сва села око ќраховца и ¬елике ’оче. ƒевет села и Љедан манастир, манастир «очиште су били у моЉоЉ парохиЉи.

ћожете ли да нам наведете коЉа сте села тада опслуживали?

ќпслуживао сам села почевши од –атковца, Ѕратотина, √еЯе, па преко «рзева, ЅрЬаче, ћале  руше, ¬елике  руше до «очишта, ќптеруше и –етимЪа. —ве Ље то било у Љедном мало ширем кругу, коЉи Ље сада много сужен. јли не мора да значи, цркве коЉе се налазе у тим местима иако су порушене су живе светиЬе, знам их где су и многи знаЉу где су. Ќа жалост, све су порушене осим цркве у ЅрЬачи, коЉа Ље остала, хвала Ѕогу, читава. £ес да Ље био паЪен и оштеЮен конак, али Ље опстала. —ве друге цркве су срушене: две у ќптеруши су срушене до темеЪа, у –етимЪу црква срушена, а нисмо ни стигли да Ље осветимо 1999.године када смо Ље обновили, у «очишту су срушене и црква —в. ¬аведеЬа и манастир «очиште до темеЪа. Ќа жалост, многа места данас не можемо обиЮи, немамо слободу кретаЬа, да не помиЬем да не могу Ъуди да оду у –атковац, Ѕратотин, ћалу  рушу, ¬елику  рушу...иако тамо, што Ља увек кажем, и не смемо заборавити, Љес да су —рби живели на земЪи, али Ља знам где сам Ъуде оставио у земЪи, ено их леже, ако неко не веруЉе нека доРе па да га поведем, па само нека откопа мало па Юе видети. «емЪа Љесмо и у земЪу одлазимо и земЪа нас да чува. „екамо васкрсеЬе, благодарим Ѕогу. ’вала Ѕогу што се човек обнавЪа и да се надамо да се више не понови, и да дочекамо, како каже архимандрит —тефан, ослобоРеЬе.

ј колико Ље ¬елика ’оча имала цркава и колико црквишта када сте дошли?

†††† ѕо писаним документима ¬елика ’оча има 13 цркава, али 12 Ље у ужем Љезгру √олеме ќче, а 13.црква, неименована, Ље мало даЪе ван села, у треЮем риду. «на се место где Ље постоЉала. ” селу су цркве: —ветог архиРакона —тефана, —ветог £ована  рститеЪа, —ветог Ќиколе, —ветог Ћуке, —вете јне, —вете ЌедеЪе, —ветог »лиЉе (привео сам краЉу Ьену обнову 1987), —в. “рифуна и црквишта: —вете ѕречисте, —в. архангела √аврила, —в. ѕетра, —в. ѕетке. —ве ове цркве ¬елике ’оче се могу обиЮи и видети и данас.

÷рква —в. архиРакона —тефана, уз коЉу се налази ѕарохиЉски дом у коЉем живите, Ље саборна црква и у ЬоЉ се служи литургиЉа недеЪом и празницима. ƒа ли се и у осталим црквама служи литургиЉа и када?

—ве су цркве саборне овде у √олемоЉ ќчи, тако Ље и пре било тако Ље и остало. ћи имамо таЉ годишЬи круг богослужеЬа и ево данас смо служили у цркви —в. Ћуке. “о Ље црква коЉа Ље била рушена па Ље обновЪена 1983.године. ќве године смо Ље Љош лепше украсили, урадили дренажу, покрили Ље новим кровом, поплочали двориште, оградили и Ља сам се удостоЉио да на данашЬи дан служим поново у ЬоЉ. ќкупили се мештани данас и кажу ,,у што Ље лепо,што лепо изгледа“. Ќаравно да Ље лепо, све што се ради уз ЅожЉи благослов Ље лепо. ≈во да вас обрадуЉем и —вету јну, у чиЉоЉ се порти налази и школа и Ьу Юемо да обновимо, реновирамо. £ес да Ље она рушена па обновЪена, али одавно на ЬоЉ ништа ниЉе раРено. ѕа мало по мало и ако Ѕог да и црквишта да уредимо и да их прилагодимо да Ъуди могу и тамо отиЮи и да се врши служба.

–аниЉих година Ље доста ураРено и на обнови цркве —в. £ована?

ƒа, и на цркви —в. £ована Ље пуно раРено. » мали конак Ље изграРен и црква Ље реновирана. —ада Ље то метох манастира ƒечана, и о ЬоЉ се стара отац  ирило, дечански Љеромонах, по благослову владике “еодосиЉа. јли морамо да поменемо и пре тога оца ћирона, Љеромонаха, коЉи Ље први дошао ту, 2005.године, да служи и захваЪуЉуЮи Ьему и донаторима коЉи су помогли да се таЉ конак подигне, манастир Ље оживео. ѕет монаха Ље било ту до 2009.године, и касниЉе Ље било, даЮе Ѕог да их опет буде. ÷рква Ље лепа, лепо реконструисана, надамо се да Юе Љедног дана и веЮи дом за наше монахе да се оправи.

” време доласка у ¬елику ’очу, било Ље, оче, другачиЉе време, време у коЉем се вера ниЉе смела проповедати Љавно. —игурно сте и ¬и имали потешкоЮа, али сте имали благослов блаженопочившег владике ѕавла. ћожете ли поделити са нама неки од Ьегових савета?

“ако Ље било, али Ље владика ѕавле, при првоЉ посети ¬еликоЉ ’очи, мени, тада новом свештенику овде, затекавши ме како уреРуЉем црквену порту, рекао, и то понавЪам и данас, не само на Љави, веЮ и у сну понавЪам те Ьегове речи: ,,ќче ћиленко ето како Ље лепо, бунио си се што си дошао у ’очу, а ето видиш почео си да радиш око порте. » ’ристос Ље имао муке и он Ље разапет од своЉих Ъуди, али Ље васкрсао и победио и ти Юеш имати муке, али не боЉ се, Ѕог те чува“. «ахваЪуЉуЮи Ьеговом савету, могу да кажем и пророчанству, Ља сам овде тридесет четврта година. »мало Ље муке, неЮемо да то памтимо, ал да се не понови, благодарим Ѕогу.

††††

ƒанас, после три децениЉе, то се променило. ¬и имате слободу да уРете у сваку куЮу у ¬еликоЉ ’очи, и до 1999.године док Ље цело село било ту, ¬и сте остварили пуноЮу ÷ркве, у смислу да сте могли да уРете у сваку куЮу, освештате водицу за славу, све породице су славиле славу и доносиле славски колач у цркву?

ƒа, много се променило, Љер те 1986. и 1987.Ъуди су били крштени, али су се боЉали иЮи у цркву од комуниста. ” ¬еликоЉ ’очи Ље била мало боЪа ситуациЉа, док Ље у ќраховцу било теже очувати веру. ћада Ља знам да су Ље таЉно чували. ћноги су ишли у манастир «очиште, сматраЉуЮи да их нико не види, али хвала Ѕогу данас се то све променило и што народ каже, Љедног дана што посеЉеш то Юеш и да поЉедеш.

ћанастир «очиште Ље и ¬ама оче, и у оно време, али и данас место где волите да одете, место где Ље уточиште свима коЉи овде живе. ƒа се подсетимо ко Ље од монаха био у манастиру тих година?

“ада Ље био монах ћарко(о. ƒамЉан) из села ќпштеруше. ј не случаЉно, кад сам Ља био Рак у ѕризренскоЉ богословиЉи, први пут смо се срели у манастиру ƒевич, он као монах, Ља као Рак. » Ља сам из ƒевича кренуо на пут без повратка, хвала √осподу Ѕогу и св £оаникиЉу. » не могу да заборавим то време и нашег монаха ћарка. » он Ље учио и Ља сам учио од монахиЬа да читам и да певам.  асниЉе Ље он постао Љеромонах, Ља свештеник и тако смо се узаЉамно допуЬавали. ќн Ље много радио око конака у «очишту, подизао и обнавЪао старе конаке. —а благословом и Ьеговим трудом Ље много ураРено и то памтимо, не само Ља и народ, него и Ьегова братиЉа.

–екосте да сте као Рак боравили у манастиру ƒевич.  олико су монахиЬе из ƒевича утицале на ваш будуЮи позив? «намо да те монахиЬе и данас воле да вас виде, посебно мати ќлимпиЉада, коЉа ¬ам пошаЪе поздраве сваки пут кад неко отуд доРе и обрадуЉе ¬ам се кад им одете?

“о су били моЉи први кораци. »з “ршиЮа, моЉег родног места, и не случаЉно, када сам имао четрнаест и по година, маЉка ме повела овим путем и слушаЉуЮи Ьено срце и Ьену Ъубав, хвала √осподу, на том путу, стигли смо до ƒевича 1972. године. Ѕио сам затечен, Љер, знате како Ље, кад као дете доРете у Љедан манастир као у пустиЬи. ћада, Ља се сеЮам тада Ље око манастира било и —рба у местима —рбица, ¬оЮЬак, √орЬа  лина... данас их тамо има само под земЪом. ƒевич Ље за мене одскочница мога духовнога и свештеничког позива, ту сам се упознао са ’ристом, ту сам √а и доживео као ѕастира, за коЉим треба да идем. » не само Ља него и монахиЬе. ƒанашЬа игуманиЉа јнастасиЉа Ље имала тада 11, а Ља 14 година. » она Ље дошла као дете и Ља као дете. ’вала √осподу, пре неки дан сам служио у ƒевичу, на —в ѕетку и сетили смо се што Ље некада било. »мало Ље ту догаРаЉа коЉи су протекли и, Ѕогами, то се не може заборавити.

††††

ћного Ље тога прошло, оче, али оно што Ље утицало на промену живота у ¬еликоЉ ’очи, ќраховцу и уопште на  осову и ћетохиЉи су та наЉновиЉа страдаЬа. –аниЉе Ље било пуно село, сада Ље много маЬе наших Ъуди. ” свим околним селима Ље било —рба, данас их нема, како бисте ¬и рекли, на земЪи.  ако Ље било те 1998.године када су страдаЬа почела? Ўта се дешавало у селима «очиште, ќптеруша, –етимЪе? ¬и сте као парох свих ових места били центар тих дешаваЬа, Љер су многи овде долазили и тражили помоЮ.  олико Ље било тешко тих дана за те Ъуде, а колико Ље било тешко за ¬ас?

“ешко Ље и немогуЮе Ље поновити то што Ље некада било, али чувши и видевши, доживети то може човек само тог тренутка. јли Ља сведочим да уствари ми нисмо ни свесни тих времена и тог страдаЬа док нам се очи нису отвориле и док нисмо видели да смо на земЪи остали само са Ѕогом. ’вала Ѕогу, нисмо много видели, али смо много тога чули. “е 1998. године, у миру, кад нико ниЉе саЬао да Юе да се деси, нама се десило то што Ље могао само нечовек човеку да учини, да су одводили Ъуде са улице и са радних места. Ѕило где да су затекли Ъуде, као пилиЮе су их сакупЪали и носили негде. ћи то сад тек можемо да схватимо како Ље то могуЮе у миру. ј ево и данас ниЉе престало, па молимо Ѕога сваке недеЪе и празника, да се неприЉатеЪи уразуме, да храмове не руше, децу не убиЉаЉу, народ не прогоне, него да се и они врате на пут истине и правде.

††††

 ажете да се треба молити и за неприЉатеЪе и често спомиЬете позив блаженопочившег патриЉарха ѕавла да будемо Ъуди?

«ахваЪуЉуЮи Ѕогу и добрим Ъудима ми смо опстали овде. » то морам да поменем.  ад се црква —вете ѕречисте освеЮивала у селу «очишту 1989.године, био Ље и ѕатриЉарх ѕавле, тадашЬи наш епископ. ≈то ових дана обележавамо десет година од Ьеговог упокоЉеЬа. ј било Ље у Љеку оне пропаганде кад су Ўиптари тровали своЉу децу, Љер немогуЮе Ље било да се труЉу само Ьихова деца, а под истим кровом су Љели и учили школу са нашом децом. ¬ладика ѕавле им Ље тада поручио: ,,ЌемоЉте то чинити, Љер чините велико зло и према себи и према деци. ј Ља вам кажем Ѕог кад нас Ље стварао ниЉе нас питао шта Юемо бити, да л Юемо бити —рби, Ўиптари, јмериканци, Ќемци, него нас Ље створио да будемо увек Ъуди, а никад неЪуди“. “о Ље рекао у тоЉ наЉмаЬоЉ цркви у селу «очишту, испод манастира «очишта. ≈но Ље стоЉи порушена, оправЪено Ље тридесет и неколико куЮа српских у селу, да би се —рби вратили, ал се нико ниЉе вратио. Ћако Ље отиЮи, тешко се вратити! —ве то стоЉи, куЮе демолиране, све отишло у расуло, како Ље било ниЉе, црква Ље са две бетонске плоче притиснута, од минираЬа.

£ула 1998.године манастир —в. ¬рачи Ље гранатиран, а монаси су, заЉедно са 35-оро —рба из села «очишта, старих и немоЮних, киднаповани и одведени у Љедан од логора тзв.”О -а. ќслобоРени су после два дана, за разлику од младиЮа и стариЉих мушкараца из села ќптеруше и –етимЪа коЉи су тих дана исто киднаповани, али нису пронаРени.

—еЮамо се тога и данас нам ниЉе Љасно да ли Ље могуЮе да Љедни могу да се пронаРу, а други не могу да се пронаРу до данашЬег дана. “ражиЮе се одговор од оних коЉи су то чинили и одговараЮе за то шта су чинили на земЪи. ЌеЮе се закопати, то се мора Љедног дана открити.

ћанастир Ље доживео страдаЬа и 1999.године, миниран Ље и камен на камену ниЉе остао. ћеРутим, —вети ¬рачи су учинили чудо, манастир Ље обновЪен и баш на —вету ѕетку, 27.октобра Ље било 15 година од повратка монаха и почетка обнове. ¬и сте са овдашЬим Ъудима ишли и на рушевине, служили и резали славски колач, а данас имамо живу светиЬу, светиЬу коЉа Ље васкрсла. Ўта нам то говори?

ƒа Ље √оспод милостив према свакоме, и према нама и према туРинцима. » они имаЉу душу да буду Ъуди, а не неЪуди. ћи смо сведоци да у светиЬу иду и јлбанци не само —рби и Ѕог им, веруЉте ми, помаже. £а сам сведок тога, знам. ƒобро Ље што се наставило то, не треба никакву богомоЪу рушити него се у ЬоЉ треба Ѕогу молити.

ћного Ље оче, ураРено у ¬еликоЉ ’очи за од кад сте дошли до данас.  олико Ље све то важно за саму ¬елику ’очу и за све оне коЉи живе у ЬоЉ?

ƒа, ураРено Ље пуно на заштити онога што нам Ље неко оставио да чувамо. ћи смо то само улепшавали, дограРивали, реновирали, да остане спомен за будуЮе генерациЉе. » као што смо примили све то на очуваЬе од некога, треба да и ми предамо на очуваЬе онима после нас. ,,√де Ља стадох, ти продужи, што задужих ти одужи...“ » онда Юемо имати живот и на земЪи и на небу.

ƒа споменемо да Ље сем цркава у ¬еликоЉ ’очи од великог значаЉа и ƒечанска виница? » пре тридесет година Ље о ЬоЉ бринуо Љедан дечански монах, и точило се дечанско вино, мада у маЬим количинама?

ƒа био Ље тада Љедан монах, отац √еоргиЉе, али се трудио да сачува оно што му Ље √оспод дао и увек Ље вино текло из ƒечанске винице, из ¬елике ’оче,од човека до човека, од чаше до чаше.

ƒанас се ƒечанска виница проширила и ƒечанско вино Ље постало тзв.бренд?

Ќе можемо да кажемо да Ље бренд. » сам владика пре неки дан рече да не жели да буде бренд и ниЉе бренд него право монашко вино коЉе се користи за —вето причешЮе. “о Ље домаЮинско вино, и домаЮина куЮе требамо сачувати. јко изгубимо домаЮина изгубиЮемо све. ¬ратимо се дому своме, прагу своме, и чуваЉмо огЬиште своЉе.

≈то, ¬и сте то лепше рекли и то вино, монашко и домаЮинско, коЉе се производи у ƒечанскоЉ виници, може да се наРе на трпезама домаЮина у Ѕеограду, Ѕечу, ћинхену, ћоскви... » то Ље велики успех и велики благослов у овим тешким временима.

Ќе пева се узалуд у песми ,,ќраховцу башто раЉска“ да ,,као река вино тече“. ќпевава се и пева се Љер ,,вино весели срце човеку“.

ќче за ових тридесет и нешто година много Ље било Ъуди коЉи су у ¬елику ’очу и ќраховац дошли на Љедан дан или на више дана. Ѕило Ље много наших Ъуди али и странаца. ћожемо ли издвоЉити неке од Ьих коЉи су и своЉим доласком, речима или делима, материЉално или молитвено, помогли опстанак —рба у ¬еликоЉ ’очи?

» опет и опет понавЪамо и у цркви и у животу Љер све што чинимо чинимо понавЪаЬем, у спомен ЅожЉи. £ер како рекоше школа се учи понавЪаЬем. ћи у ¬еликоЉ ’очи и ќраховцу знамо шта Ље било, многи су Ъуди пролазили и знаЉте да Ѕог пише и записуЉе свакога коЉи макар мало учини неко добро за комшиЉу, приЉатеЪа па и даЪе. Ѕог их зна, знамо и ми, али не бих волео да споменем Љедног, два, четири, пет, а да не поменем све коЉе √оспод зна. Ќек им √оспод да све у животу, да Ьих ниЉе било не бисмо овде седели ни ти ни Ља.

Ѕило Ље таквих Ъуди и меРу странаца?

¬ише Ље странаца било у почетку него што Ље било наших. ƒолазили су, тражили да снимаЉу, а Ља би им реко,,немоЉте снимати, Љер Ѕог снима све, а ми само да се трудимо да оно што смо добили сачувамо, а не туРе да узмемо и дамо другоме“. Ќаш задатак Ље да сачувамо ову косовско- метохиЉску земЪу, и  осовски завет нама дат у аманет и овим генерациЉама и будуЮим.†† ј свако може да живи као човек на земЪи . Ѕез вере нема спасеЬа. —пасеЬе Ље у нади, у Ъубави према човеку и наш опстанак на овом свету и у будуЮим вековима.

«а ваше време Ље, оче, ћихоЪдан у ¬еликоЉ ’очи, прерастао у манифестациЉу коЉа се прославЪа уз госте коЉи долазе са свих страна. Ќа ћихоЪдан се обележава завршетак берба грожРа, а знамо да Ље читав краЉ, читава ћетохиЉа позната по грожРу и по вину.  олико Ље лепше прославЪати такве празнике уз Ъуде коЉи долазе са стране?

ѕо благослову тадашЬег епископа ћихоЪдан Ље на ту идеЉу и осмишЪен, да ’оча понуди себе, оно што Ље наЉвредниЉе гостопримство, па остало што има у ЬоЉ самоЉ, па и вино коЉе се и на трпези користи, али се користи у црвама и манастирима за —вету таЉну причешЮа. “о Ље жртва коЉу ми приносимо Ѕогу у виду хлеба и вина. “о Ље нешто наЉвредниЉе да чува и сачува и да преда другима. “о Ље традициЉа коЉа се осам векова не прекида Љош из доба —тефана ЌемаЬе. ќд писаних трагова из 1198. године вино Ље текло и течиЮе из ¬елике ’оче а историЉа се пише и записуЉе стално. ћихоЪдан Ље осмишЪен са нашим братом покоЉним —лободаном  остиЮем, Ѕог да га прости. ќн и моЉа маленкост смо се са владиком договорили да таЉ дан обележимо не само за ¬елику ’очу, него и за Ъуде коЉи Юе доЮи. ≈во, Ъуди долазе и даЪе овде да се сусретну. £а сам пре два дана, срео свога роРака у ¬еликоЉ ’очи. ѕитам га ,, ако се презиваш?“ ,, ƒрагиЮевиЮ“-каже. ,,» Ља сам ƒрагиЮевиЮ“. ,,ј коЉа ти Ље слава?“,, —вети £ован!“- рече и Ља сам одмах знао да Ље и он одакле сам и Ља. »зЪубисмо се братски. ѕуно се таквих сусрета дешава да Ъуди било одакле доРу, када се виде, дотакну (а ми имамо пет простих чула и шесто коЉе све обЉедиЬава), кад се сретну, погледаЉу у очи и пронаРу приЉатеЪа или роРака у оном другом.

ƒоласком овде Ъуди упознаЉу ¬елику ’очу, ќраховац,  осово и ћетохиЉу и упознаЉу  осовски завет на делу у сусрету са светиЬама и Ъудима. ћожемо ли за краЉ нашег разговора да пошаЪемо поруку коЉа би била и позив за долазак, али и за очуваЬе  осовског завета?

—ваки дан Ље ЅожЉи дар и нама и другима и таЉ дар коЉи Ље од √оспода дат треба га искористити за добро и нас и других Ъуди коЉи Юе, надамо се, проЮи овом земЪом, коЉа ниЉе ни моЉа ни твоЉа, веЮ √осподЬа. ќн Ље ÷ар, а ми смо само слуге коЉи Ьему служимо.

ќче ћиленко, хвала ¬ам пуно на овом разговору и желимо ¬ам да Љош дуго поживите на овоЉ косовско-метохиЉскоЉ земЪи.

«емЪа Љесмо, у земЪу одлазимо, не кад ми кажемо него кад √оспод каже. јмин!

13 / 11 / 2019

     оментари:

    2019-11-18
    20:39
    «оран »лиЮ:
    “ребало би да наш добри о.ћиленко поРе у мировнину...заслужио Ље...поштено.......

    2019-11-15
    18:02
    дамЉан:
    ѕотресно! ’ероЉски народ, коЉи Ље остао на "страшном месту, страшном судилишту!" Ѕлаго Ьима на ’ристовом —уду.....имали су се рашта и родити!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0