Srpska

Ќаш портрет

—ви су чули за —лободу, £еднакост и Ѕратство. —вима треба да буде Љасно да су ови поЉмови, украдени из Ќовог «авета, од времена ‘ранцуске револуциЉе умногоме променили смисао повезавши се с ликом обнажене даме на барикадама са фригиЉском капом.

††††

”колико заборавимо да Ље „√оспод ƒух; а где Ље ƒух √осподЬи, тамо Ље слобода“ (2  ор. 3: 17), реч „слобода“ Юе почети да нам клизи из руку као жива риба, или да нестаЉе као пара, или Юе постати тако тешка да Юе Ъуди добровоЪно почети да се одричу слободе.

” животу такоРе нема никакве Љеднакости, ни меРу половима, ни меРу народима, ни меРу личностима. Ќема Ље ни у почетним могуЮностима, ни у загробноЉ судбини, а и добро Ље што Ље нема. ЌиЉедна разумна душа не би пристала да бере печурке у шуми где на сваком дрвету има исти броЉ грана и лишЮа. јли ми Юемо говорити о „братству“.

” свом библиЉско-историЉском смислу „братство“ више плаши него што привлачи. ѕрво убиство (јвеЪа од стране  аина) учиЬено Ље у врло малоЉ породици. Ѕрат Ље пао као жртва братовЪевог ударца. “акоРе, £осифа ѕрекрасног браЮа само чудом нису убила из зависти, заменивши ропством евентуално крвопролиЮе, и право Ље чудо што £аков касниЉе ниЉе умро угледавши крваву одеЮу воЪеног сина. ЅраЮа по оцу (коЉи се зове јврам) су јрапи и £евреЉи. » нешто ми говори да Ље вечном конфликту измеРу потомства »смаила и »сака, коЉи Ље почео Љош откако Ље јгара истерана из куЮе, суРено да траЉе до свршетка света.

ƒа су француски револуционари боЪе познавали ЅиблиЉу, не би тако лакомислено идеЉу братства повезивали само с топлином породице и меРусобном помоЮи. —етили би се да су спор око наслеРа и борба за првородство подЉеднако своЉствени земаЪском братству као и жеЪена топлина у односима.

***

ѕрича о блудном сину нам такоРе говори о тамним странама братских односа. ѕажЬа молитвеника се ове недеЪе традиционално усредсреРуЉе на животне перипетиЉе млаРег браце у коЉем свако има прилику да препозна себе. „Ќезахвалан сам! ќтишао сам, увредио сам –одитеЪа, све сам протраЮио, обрукао сам се, дошао сам до свиЬског корита. —ад Юу се смирити и идем куЮи.“ ’вала Ѕогу! ќтац чека! “оплина загрЪаЉа, заборавЪаЬе увреда, радост коЉа покрива све! “еле, одеЮа, поЉаЬе Ц ≈вхаристиЉа. » ниЉе случаЉно што се на задЬем плану поЉавЪуЉе стариЉи брат. ќ Ьему мало говоримо и размишЪао. ј требало би.

“акав Ље наш живот да ако се неко искрено радуЉе нашем повратку, неко други Юе обавезно упитати: „«ашто си дошао?“ ќво постоЉи и у породици, ово постоЉи и у ÷ркви. ЅраЮа се туку за пажЬу родитеЪа, понекад се за првородство туку чак у маЉчиноЉ утроби (‘арес и «ара у “амариноЉ утроби). «ашто онда и народи, на пример, не би оспоравали своЉе првенство у ЅожиЉоЉ породици? — ове тачке гледишта Ље „братски мир меРу народима“ управо стално оспораваЬе првородства. ƒа ли препознаЉете историЉску и богословску реторику на ову тему?

Ц ћи смо се први окренули Ѕогу, а ви сте се после научили од нас.

Ц ћа да ниЉе било наших баЉонета, шта би било с вашим библиотекама?

Ц ¬и сте увек били варвари и сва ваша сила Ље само у броЉу Ъуди.

Ц ћи имамо више светаца.

Ц Ќаши храмови су виши.

Ц ј ми лепше певамо.

» тако даЪе и томе слично. £ермени, √рци, –уси, £евреЉи, √рузиЉци, —рби, ѕоЪаци... ”опште, сви народи коЉи веруЉу у £едног Ѕога могу да препознаЉу своЉе мрачно безумЪе у овим репликама, а то значи и у овоЉ причи коЉу сваке године читамо и анализирамо. ѕритом су сваРе око првородства и спорови за ќчеву Ъубав такви да више нема говора о братству. „ќваЉ твоЉ син,“ Ц за млаРег брата каже стариЉи брат. ќдносно, он одбиЉа да назове братом онога коЉи се вратио, што значи Ц „боЪе да Ље умро“ или „он ми више ниЉе брат“.

«емЪа Ље тако велика, а нама Ље тако мало места на ЬоЉ. » мотив смрти коЉу некоме желимо или коЉу неко жели за нас тако очигледно се помаЪа на површини живота као невидЪиво мастило на шифрираном тексту. ћитрополит јнтониЉе —урошки Ље истицао да молба „даЉ ми моЉ део имаЬа“ значи „умри што пре“, Љер су Ъуди ступали у посед свог дела тек након смрти родитеЪа. јко хоЮеш да живиш по своЉоЉ воЪи треба да ти умре отац и да ти остави наследство. ≈то тако. „ак и ако Ље у причи отац Ц Ѕог, смисао се не меЬа. £ер, рекао Ље Ќиче (не само у своЉе име, веЮ у име милиона осетивши свеопште расположеЬе) да Ље „Ѕог умро“. “ако се смрт поткрада у наизглед невину молбу за поделу имаЬа. » исто тако се смрт поново поткрада у речи стариЉег сина о млаРем: „“воЉ син“. „“воЉ син“ значи „он ми ниЉе брат“, односно „немам брата“, односно „моЉ брат Ље умро“.

«а оца Ље блудни син управо био мртав док Ље био одсутан и оживео Ље вративши се. ќн тако и каже: „Ѕио Ље мртав и оживе, нестао Ље и нашао се.“ ј за стариЉег брата Ље обрнуто Ц млаРи син Ље био жив у сеЮаЬу док Ље био одсутан, али Ље дошао и умро Ље . ƒуховно Ље умро, престао Ље да буде брат.

***

”зрок туробности стариЉег Ље Љака ќчева Ъубав. ќва Ъубав Ље изнад Ъудске Ъубави и зато може да мучи своЉом узвишеношЮу и чистотом. —тариЉи син би могао да каже ќцу: „Ќе бих се толико Ъутио и вреРао кад би ти маЬе волео овог бекриЉу и распикуЮу. ћогао би да га изгрдиш, да га изрибаш, чак и да га истучеш. ћогао би да га држиш меРу слугама пар недеЪа и да га храниш помиЉама. ј “и одмах Ц одеЮу, прстен, чизме, теле. “о ме вреРа. ƒа си га “и изгрдио Ља бих га чак пожалио и давао му да Љеде. » Љош ме вреРа то што Ље моЉ смерни труд у сенци твог имена скоро неприметан, као да га ниЉе ни било. «ар треба толико да згрешим и да проРем кроз стид и губитак како бих ушао у нову радост и доспео у “воЉ загрЪаЉ? Ќе разумем. Ќе разумем и повреРен сам.“

“ако шкргуЮе егоизам коЉим смо задоЉени. јли у овим питаЬима има и истине и морамо реЮи да постоЉи. Ѕог Ље несхватЪив. Мегове мисли нису наше мисли. Мегова Ъубав Ље час строгост узвишених захтева, час свепраштаЬе. —ве што Ље од Мега и у Мему, и с Мим Ље изнад разума и изнад свих очекиваЬа. «ато стариЉи син по понашаЬу не личи на ќца, не досеже Мегову висину, не може да заборави на себе, не уме да се радуЉе.

***

” недеЪу о митару и фарисеЉу праведно кажемо да своЉства Љедног и другог живе у нама. » грешимо, и гордимо се, и молимо се да сви виде, и сматрамо да смо боЪи од других. јли и Љецамо, и покушавамо да принесемо чисту молитву, и обарамо поглед. —ве то постоЉи у нама. “ако Ље и с браЮом Ц блудним и верним. ќбоЉица су у нама.

ќ унутрашЬоЉ истоветности живота нашег срца, о ЬеговоЉ духовноЉ историЉи и причи о блудном сину нема шта да се прича. “о Ље наш портрет. (ќ! Ѕожанска реч Ѕожанског ”читеЪа“ —амо неколико реченица, а у Ьима Ље сва унутрашЬост јдамове деце!) ј да ли препознаЉемо себе у стариЉем сину? “о Ље питаЬе. –азмислимо данас о Ьему. ≈во списка питаЬа коЉа нам у томе могу помоЮи:

 оме завидимо?

«а кога сматрамо да му Ѕог неправедно чини добро?

 ога од ближЬих и даЪЬих називамо недостоЉним милости?

 ога не желимо да назовемо братом?

«а коЉи наш труд сматрамо да га Ља Ѕог неправедно заборавио?

«ашто ропЮемо на ќца и вреРамо се?

≈во, пишем и осеЮам да ме се сва ова питаЬа непосредно тичу. » како Ље то тежак посао Ц препознавати себе у наЉнепривлачниЉим ликовима £еванРеЪа.

—а руског ћарина “одиЮ

17 / 02 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0