Srpska

Eпископ “еодосиЉе за Д£единствоФ: ѕосле страдаЬа, долази радост живЪеЬа у ’ристу

††††

¬аскршЬи интервЉу Меговог преосвештенства Eпископа рашко-призренског и косовско-метохиЉског г. “еодосиЉа за „£единство”:

ƒа ли су Ъуди на нашоЉ планети «емЪи своЉим скрнавЪеЬем природе, породице, морала, животиЬског света и свега што Ље створио √оспод, на неки начин допринели да се дешаваЉу глобалне пошасти као што Ље коронавирус?

—ве болести и несреЮе на свету су последица нарушеног односа човека и Ѕога, и самим тим, човека и богомстворене природе. Ѕог Ље човека обдарио своЉим ликом и подобиЉем и учинио га мудрим управитеЪем створеног света. »згубивши своЉ однос са Ѕогом, човек Ље уместо мудрог управитеЪа, коЉи живи у хармониЉи са природом, кренуо да оно што Ље Ѕог створио грубо експлоатише и, тако, нарушава богомдани склад свега створеног. ќтуда броЉне несреЮе, али и вируси и друге епидемиЉе. —ва створеЬа ЅожиЉа саздана су да познаЉу у човеку свог господара и икону “ворца. јли, човек када изгуби заЉедницу са Ѕогом, у Ьему створена природа више не препознаЉе свога господара, и брани се од Ьега. ѕознато Ље да су се и дивЪе звери умиЪавале светитеЪима, Љер су у Ьима препознавале лик ЅожЉи. ќни коЉи су васпоставили лик ’ристов у себи, ако имаЉу веру у Ѕога: ,,Еако и што смртно попиЉу неЮе им наудити (ћк. 16,18). √убитком вере и Ъубави и осеЮаЉа заЉеднице са створеном природом, човек живи у сталном страху и покушава да укроти природу и потчини Ље себи на безобзиран и себичан начин. „овек, на таЉ начин, само жаЬе плодове свога удаЪаваЬа од Ѕога и бива жртвом болести, стареЬа и коначно телесне смрти. ” ’ристу постаЉемо „нови човек” и тако преображени, васпоставЪамо аутентичан однос са природом. »ако старимо и умиремо у старом човеку, у ’ристу узрастамо и живимо новим животом, коЉи се наставЪа и након телесне смрти.

ћожемо ли правити паралелу са десет библиЉских пошасти из —тарог завета у земЪи фараона са данашЬим невоЪама?

Ѕог Ље кроз читаву историЉу спасеЬа рода Ъудскога на више начина опомиЬао човека да би га вратио аутентичном односу са —обом и створеним светом. ЅиблиЉских десет пошасти само су Љедан од примера божанске педагогиЉе. Ѕог и овом епидемиЉом, као да нам показуЉе да треба да мало застанемо у помамноЉ трци за материЉалним богатствима и уживаЬима, да се вратимо бризи Љедних за друге и оЉачамо у вери да сва богатства овог света, моЮ и знаЬе нису у стаЬу да нам помогну уколико се не променимо, не вратимо Ѕогу, а то Ље управо значеЬе речи покаЉаЬе тЉ. преумЪеЬе.

ѕо хришЮанском cхватаЬу, поред —ветог храма, дом и породица сачиЬаваЉу основну област хришЮанског живота и примену хришЮанских принципа.  ако обЉаснити учестале изЉаве поЉединих Ъуди да их, због новонастале ситуациЉе, „гуши” боравак у свом дому и са своЉом породицом, а други се, пак, одаЉу пороцима и траже помоЮ код психолога, социолога или на психиЉатриЉи?

∆ивеЮи у егоизму, савремени човек губи потребу и способност да живи у заЉедници истинске Ъубави са другима. »ако Ље стално у неком дружеЬу, забавама, путоваЬима, савремени човек Ље у дубини срца веома усамЪен и уплашен. Ѕез тих помагала коЉима утишава осеЮаЉ самоЮе и дубоке унутрашЬе патЬе, човек постаЉе анксиозан, а друге доживЪава Љош више као претЬу. ќтуда Ље, рекао бих, од коронавируса много опасниЉи вирус човековог егоизма, страха и панике, неспособности да се суочи са неизвесношЮу и смрЮу, Љер Ље навикао да све контролише и прилагоРава себи. «ато мора да се смиримо и упознамо себе у ’ристу и кроз ’риста, да упознамо ближЬе, не као своЉу претЬу или конкуренциЉу, веЮ да разумемо да смо сви део Љедног великог био-организма и, штавише, “ела ’ристовог, у коме смо сви позвани да будемо Љедно у ’ристу.

јко Ље истински и искрено човеково срце испуЬено вером у √оспода створитеЪа, има ли разлога за панике и страхове?

√оспод на више места у ≈ванРеЪима поручуЉе ученицима да се не плаше, да се не брину. ќнаЉ коЉи се предао воЪи ЅожиЉоЉ, све што се дешава око нас доживЪава као израз воЪе или допуштеЬа ЅожиЉег. Ќаравно, наше Ље да чинимо што до нас стоЉи да нешто поправимо или променимо, али не у грозничавом настоЉаЬу да сопствени мир изградимо тако што Юемо друге прилагоРавати себи. ћир коЉи нам ’ристос даЉе ниЉе од овога света и задобиЉа се смиреЬем, предаваЬем Ѕогу у дубини срца. “ада можемо да живимо и у наЉтежим околностима, а имаЮемо мир у срцу. „овек коЉи нема мира са Ѕогом, увек Ље у немиру и страху шта доноси следеЮи дан. ” Ѕеседи на гори √оспод нас учи да су нам све власи на глави изброЉане, да се угледамо на ЪиЪане у поЪу, на природу око нас, коЉа Ље у хармониЉи са воЪом свога “ворца. „ак и тешке ствари у животу, у таквоЉ преданости Ѕогу, не могу да нам унесу немир и страх.

ƒа ли ова злокобна недаЮа коЉа Ље задесила човечанство, искушава нашу солидарност, трпеЪивост, Љединство, поштеЬе, односно нашу хришЮанску веру, али и уопште светоназорска увереЬа?

—олидарност и истинска Ъубав проЉавЪуЉу се само када живимо у духовноЉ свести да смо сви у Ѕогу повезани као Ьегова чудесна творевина и да кроз ’риста, Ѕога Ћогоса коЉи Ље постао човек нас ради, имамо отворене двери да живимо као Љедан организам, Љедно “ело ’ристово, а то Ље ÷рква у ширем смислу речи, као богочовечанска радионица спасеЬа и обожеЬа васцеле творевине.  ада Љедан уд страда, цело тело осеЮа, и управо у тоЉ меРуповезаности проЉавЪуЉе се наЉдубЪи осеЮаЉ нашег Љединства у Ѕогу. ќтуда нас √оспод позива да живимо као Љедна велика породица, у бризи Љедни за друге, а не самоЪубиво и индивидуалистички. £една криза као што Ље ова епидемиЉа понаЉбоЪе проЉавЪуЉе колико смо заиста узрасли у тоЉ свести заЉедништва у Ѕогу, или, колико смо остали усамЪени у своЉоЉ самоЪубивоЉ изолациЉи.

” овоЉ трагедиЉи васцело српство враЮа се из „белог света” маЉци отаЯбини. ЌиЉе ли то показатеЪ да се и у добру и у злу вратимо своЉоЉ земЪи, своЉим коренима и своЉоЉ вери?

Куди се враЮаЉу у отаЯбину, веЮином зато, што су услови лечеЬа приступачниЉи и ЉефтиниЉи него у иностранству, посебно у случаЉу да немаЉу приступ бесплатним здравственим услугама. “о показуЉе да без обзира колико у неким нормалниЉим условима живот у страним земЪама може бити удобниЉи, у тренутку кризе показуЉе се да свака земЪа води пре свега рачуна о своЉим граРанима и да Ље наЉсигурниЉе бити у своЉоЉ земЪи. Ќадамо се да Юе то допринети да се што више Ъуди врате Ѕогу и вери. —етимо се само стихова великог песника јлексе ЎантиЮе: ќстаЉте овдЉе!Е. —унце туРег неба, ЌеЮе вас гриЉат ко што ово гриЉе; √рки су тамо залогаЉи хЪеба √дЉе свога нема и гдЉе брата ниЉе.

—рпски народ Ље вековима изложен страдаЬима, а посебно наш народ на  осову и ћетохиЉи. ” последЬих двадесет година живе и у гетима и у недобронамерном окружеЬу, а при том Ље очувао ментално здравЪе, Љединство и племенитост. ћоже ли послужити као пример у овим тешким данима и да ли Ље управо чврста вера очувала —рбина да стоЉи усправно на своЉоЉ заветноЉ земЪи?

ƒанас Ље велики део планете у изолациЉи и карантину, а —рби на  осову и ћетохиЉи, посебно у нашим изолованим селима и енклавама, у своЉеврсном су карантину веЮ двадесет година. ЌаЉтеже Ље било у послератним годинама када су невоЪе кулминирале ћартовским погромом 2004. године. »пак и то смо проживели као и друге многе опасности, Љер наш народ Ље овде навикао да у трпЪеЬу и нади носи све тешкоЮе, с вером у ’риста. √енерациЉе наших Ъуди одрасле су управо на том хришЮанском етосу и дубокоЉ свести да нема васкрсеЬа без распеЮа и да после сваког страдаЬа, коЉе трпеЪиво подносимо ’риста ради, долази радост и нова обнова. “о Ље пример коЉи треба да укрепи и наше сународнике широм —рбиЉе, Љер сада се сви суочавамо са заЉедничким новим искушеЬем, коЉи треба трпеЪиво изнети, са вером у Ѕога.

”колико нисмо у прилици да присуствуЉемо богослужеЬима у црквама, да ли Юе √оспод чути наше молитве из породичног дома, дворишта, Ьиве, ливадеЕ?

” разговору са женом —амарЉанком, √оспод нас подсеЮа да: „долази час, и веЮ Ље ту, када Юе се истински богомоЪци клаЬати ќцу у духу и истини, Љер ќтац тражи да такви буду они коЉи му се клаЬаЉу. Ѕог Ље дух; и коЉи му се клаЬаЉу, у духу и истини треба да се клаЬаЉу.“ (£н 4, 2324). ’ристос жели да нам каже да смо позвани сваки час и на сваком месту да се клаЬамо Ѕогу и молимо му се. Ќаравно, наЉбоЪе Ље када то можемо да чинимо сви заЉедно у храмовима, али када то нисмо у могуЮности,молеЮи се √осподу у „таЉноЉ одаЉи срца свога“ учествуЉемо у чудесном прославЪаЬу Ѕога коме се клаЬаЉу хорови анРела и многе душе праведника. ЅроЉни су светитеЪи наше ÷ркве коЉи су живели по пустиЬама и нису могли редовно да учествуЉу у богослужеЬима, а стално су били у заЉедници са Ѕогом. —етимо се само страдалника по боЪшевичким гулазима, коЉи су се молили и служили Ѕогу како су знали и умели. «ато, и у овоЉ ситуациЉи служимо Ѕогу онако како околности тренутно дозвоЪаваЉу, водеЮи рачуна да наша лична вера и слобода никада не буду камен спотицаЬа или, не дао Ѕог, опасност за нашег ближЬег. ¬ера без Ъубави према ближЬем прелази у фанатизам и зато Ље важно да, и у овом тренутку, покажемо озбиЪност и послушност ÷ркви коЉа нас упуЮуЉе како да се у овим околностима молимо Ѕогу. ќтуда Ље веома важна куЮна молитва, Љер наше породице су домаЮе цркве, а и где год да се налазимо молитвено, ми смо са Ѕогом, и неЮемо бити никада на губитку.

 олико нас молитва и пост у ишчекиваЬу ¬аскрсеЬа √осподЬег спашава од страхова?

—трахови долазе увек од маловерЉа, или неверЉа, или самоЪубЪа, и зато молитвом и постом, као наЉважниЉим оружЉем хришЮанског живота, побеРуЉемо све бриге и страхове, чинеЮи оно што до нас стоЉи, али препуштаЉуЮи се увек и у свему, првенствено, воЪи ЅожиЉоЉ. ќно што од нас не зависи, не можемо ни да променимо, али можемо да променимо начин како Юемо се према томе односити, да ли са страхом, бригом, паником, или са чврстом вером, да све што бива, бива по неизрецивом промислу и суду ЅожиЉем. Ѕог жели да се сви спасу и онда Ље све што нам се дешава, ако то примимо са благодарношЮу и трпЪеЬем, нама само на корист и духовно узрастаЬе.

ƒа ли Ље пост делотворан без духовне основе нашег живота?

“елесни пост сам по себи нема смисла и значаЉа уколико ниЉе повезан са молитвом, милостиЬом и другим добрим делима. ƒанас постоЉе разне нутриционистичке методе коЉе подразумеваЉу неку врсту потпуног или делимичног поста. —авремена наука увиРа значаЉ ограниченог уношеЬа хране. јли за нас хришЮане, пост ниЉе само метода за постизаЬе боЪег здравЪа тела или мршавЪеЬе, веЮ, пре свега, подразумева уздржаЬе од свега онога што нас удаЪава од Ѕога и вечног живота. “реба постити и од сувишних информациЉа, од празнословЪа, од сваке речи коЉа може да повреди ближЬега. «ато Ље хришЮански пост неодвоЉив од молитве и Ъубави према ближЬима.

ћожемо ли примити светлост ¬аскрсеЬа у наша срца ако не опростимо, ако осуРуЉемо и ако не сагледамо сопствена сагрешеЬа?

ќпростити другима за Ьихова сагрешеЬа, значи, отпустити их, заборавити. ќтуда не смемо да дозволимо да се у нама укорени злопамЮеЬе, или, не дао Ѕог, мржЬа. ѕраштаЬе Ље у суштини прихватаЬе других, са свим Ьиховим слабостима, и засновано Ље на дубокоЉ спознаЉи да сви носимо палу и слабу Ъудску природу, и да ако Љедан дан сагреши наш брат, други дан сагрешиЮемо и ми. ќбично они коЉи осуРуЉу друге, осуРуЉу управо оно што и сами имаЉу у себи и што им толико смета. «ато треба дубоко узрастати у спознаЉи сопствених слабости, и кроз смиреЬе, коЉе та спознаЉа доноси, да задобиЉамо дар истинске Ъубави ЅожиЉе, коЉа отвара двери нашег срца да бисмо примили пуноЮу радости ¬аскрслог ’риста.

Ўта Ље за свет значио краткотраЉни боравак »суса ’риста у гробу и Ьегово васкрсеЬе?

√оспод Ље пострадао по своЉоЉ човечанскоЉ природи, али као предвечног Ѕога Ћогоса, сила телесне смрти ниЉе могла да √а се дотакне. ”право у томе Ље Мегова победа над смрЮу, Љер Ље ’ристос као Ѕогочовек пострадао и васкрсао и отворио нам двери вечног живота. ќд ’риста, феномен телесне смрти више не подразумева одвоЉеност од Ѕога, веЮ смрт онога коЉи веруЉе у ’риста, врата су за вечни живот. ”право Ље то √оспод благовестио ћарти након смрти Ьеног брата Ћазара: „£а сам васкрсеЬе и живот: коЉи веруЉе у мене ако и умре, живеЮе“ (£н 11.25). Ќакон телесне смрти ’ристос Ље сишао у дубине ада, простора у коме су обитавале душе оних коЉи су уснули. ќни коЉи су га чекали и препознали као свога Ѕога и —паситеЪа, превео Ље у «емЪу живих, и они сада обитаваЉу у блаженоЉ нади новога васкрсеЬа.

” овим тешким временима пуних неизвесности и трагедиЉа, сме ли да изостане наше радоваЬе ’ристовим ¬аскрсеЬем и новим животом?

’ришЮанска вера без радости ниЉе наша вера. ’ришЮани су са радошЮу подносили сва страдаЬа, прогоне и невоЪе у овоме свету, знаЉуЮи да су оне само за овога света и века и да после Ьих долази вечни живот у ’ристу. «ато и ми, чинимо док смо у овом свету оно што до нас стоЉи да служимо таЉни ’ристовог ≈ванРеЪа и благовестимо ту радост свима, своЉим делима, своЉим речима и утехом. —ве невоЪе Юе пре или касниЉе проЮи, а оне коЉи имаЉу вере и у наЉтежим тренуцима блажиЮе радост ’ристовог васкрсеЬа коЉа Ље сада и овде меРу нама и стално нас укрепЪуЉе.

ћитрополиЉе ÷рногорско-приморска

20 / 04 / 2020

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0