Srpska

≈лена „авчавадзе:Ђ–усиЉа се мора вратити самоЉ себиї

—ериЉа документарних филмова Ђ–уски изборї и Ђ–уси без –усиЉеї, Ље без преувеличаваЬа, постала значаЉна поЉава у нашоЉ култури током последЬе децениЉе. ¬ишегодишЬи проЉекат Ц укупно 30 филмских оствареЬа Ц прати Љедну од наЉврелиЉих тема у историЉи –усиЉе: граРански рат и судбину белог покрета. јуторима филмова, меРу коЉима су Ќикита ћихалков, √аЪина ќгурнаЉа, ≈лена „авчавадзе, £уриЉ £армоЪин, »рина Ѕахтина, “атЉана  арпова, Ље успело да пронаРу и обЉедине до сада непознату архивску документациЉу и сегменте хроника. ћеРутим, наЉвеЮа вредност су живи сведоци времена - Ъуди, преко чиЉе личне трагедиЉе се разоткрива трагедиЉа целог народа.

«а 10 година, у току коЉих су стварани ови филмови, гледаоци су се могли упознати са непознатим странама живота ѕЉотра ¬рангеЪа, јнтона ƒеЬикина, јлександра  олчака, »вана ЎмеЪова, ЌиколаЉа “уроверова. –ад на проЉекту се наставЪа, и 18. Љануара Ље на тв-каналу Ђ–усиЉаї у ЉутарЬем термину приказан нови филм Ц Ђќтац ћихаил. »сториЉа Љедне породицеї. ”очи премиЉере, Ьегов аутор и продуцент ≈лена „авчавадзе Ље за портал ѕравославие.ру говорила о томе, како Ље направЪен Љединствени документарни циклус и шта очекуЉе гледаоце у наредном периоду.

***

≈лена „авчавадзе
≈лена „авчавадзе
Ц ≈лена ЌиколаЉевна, шта Ље основна идеЉа ове вишесериЉске епопеЉе?

Ц ” првом реду сам се бавила темом руског егзодуса, када Ље пронаРено духовно завештаЬе »вана ЎмеЪова и када се Љавила идеЉа да Ьегови остаци буду сахраЬени у ќтаЯбини. ƒошли смо до архива писца, обЉавили га и на основу тих информациЉа, потпуно непознатих руским гледаоцима, створили филм ЂЌебески путеви »вана ЎмеЪоваї. » при томе да у –усиЉи тада о ЎмеЪову скоро нико ништа ниЉе знао, филм Ље пробудио огромно интересоваЬе, а када су остаци донети у ƒонски манастир, дошло Ље мноштво Ъуди, да би одали почаст свом великом сународнику, коЉи Ље живео и умро у егзилу.

”видела сам колико Ље велика потреба за тим да се исприча прича руске емиграциЉе. “ада Ље тек омогуЮен приступ поверЪивим информациЉама, али су се сви плашили да их траже, не желеЮи да развиЉаЉу болну тему граРанског рата. ¬ероватно Ље то проистицало из распростраЬеног убеРеЬа, да у граРанском рату постоЉе победници и побеРени. «бог тога Ље за мене било значаЉно да покажем неистинитост ове тврдЬе, Љер у братоубилачком сукобу, увек губи цео народ. «а своЉ рад сам изабрала мото: ЂЌе бели, не црвени, него Ц рускиї.

£унаци наших филмова су постали Ъуди, коЉи су заиста били сведоци и учесници догаРаЉа, као и Ьихови потомци, и да бисмо ушли у траг тим Ъудима, кренули смо путаЬом руске воЉске, пошавши са  рима.

” нашим филмовима неЮете видети ни Љедног научног сарадника, нити научника Ц користили смо, наравно, знаЬа тих Ъуди, као консултаната, али у кадру су само исповести оних Ъуди, коЉима су Ѕизерта, Ћемнос или √алипоЪе постали судбина. „овеку се увек веруЉе више, него безличном историЉском сижеу.

Ц ѕрвих седам филмова обЉедиЬуЉе назив Ђ–уски изборї. «ашто?

Ц —ви су они посвеЮени воЉном сталежу, тадашЬем поносу руске нациЉе. Ќикита ћихалков би рекао да Ђчовек увек има избор, да оде или да останеї, а Ља сам му приговарала да бели, одлазеЮи са  рима, нису имали избора: они коЉи би остаЉали у домовини би одмах били убиЉани, они коЉи би одлазили, су Љош како-тако смогли снаге да за нас сачуваЉу то што у великоЉ мери сада откривамо. “о нису само материЉална или интелектуална богатства, него и задивЪуЉуЮи пример снаге духа, коЉи ниЉе толико присутан код савремене руске армиЉе, иако Ље тако често, истина безуспешно, покушаваЉу да реформишу. ѕредставници руске воЉске, са коЉима сам ступила у контакт, нису себе сматрали емигрантима Ц називали су себе воЉском коЉа се повукла.

Ќашим Ъудима, посебно младима, Ље потребно обЉаснити, да у то сурово време у иностранство нису отишли трагачи за златом са пуним Яеповима новца, него руски официри, руски воЉници, козаци, коЉи су бранили ќтаЯбину за време ѕрвог светског рата. —ве то Ље сада Љош више актуелно, с обзиром да смо прошле године обележавали 90-годишЬицу руског изгнанства. ѕоводом те годишЬице Ље изашао наш последЬи филм, посвеЮен овоЉ теми, Ц Ђќстрво Ћемнос. –уска √олготаї.

Ц ” чему се исказани ти благородни морални квалитети коЉе спомиЬете?

Ц ќстаци руске армиЉе, када су приспели на грчко острво Ћемнос или у туниску Ѕизерту, на ‘илипине или у ѕарагваЉ, су демонстрирали чудо самоодржаЬа. “о Ље био феномен руске емиграциЉе, руског изгнанства: ни Љедно расеЉаЬе у свету ниЉе показало такву задивЪуЉуЮу способност самоорганизоваЬа.

ѕри томе, у савременом свету видимо, да се сваки народ труди да се уЉедини, било да за пример узмемо Ќемачку или »зраел. ƒанашЬа –усиЉа Ље ту способност уЉедиЬеЬа са своЉим сународницима изгубила. «бог тога, саЉедиЬеЬе «аграничне ÷ркве са ћосковском ѕатриЉаршиЉом сматрам наЉважниЉим догаРаЉем у савременоЉ рускоЉ историЉи. ¬еруЉем, да Ље и наш вишегодишЬи рад на пручаваЬу документациЉе и живих свидочеЬа дао своЉ допринос овом процесу. –уси у иностранству су први пут видели своЉу истину, приказану на државном каналу у –усиЉи.

Ц  оЉи су Љош реални кораци ка уЉедиЬеЬу руског народа, коЉе сте начинили?

Ц 2005. године су у –усиЉу пренети остаци, у емиграциЉи умрлог генерала јнтона ƒеЬикина и философа »вана »Ъина, враЮени су броЉни архиви, културне вредности и светиЬе. «ахваЪуЉуЮи нашем документарном проЉекту, постхумно су рехабилитовани представници белог покрета, на пример, пуковник јркадиЉ ”динцов, уручен Ље руски пасош версаЉском кадету, коЉи ниЉе постао официр, јндреЉу Ўмеману и ћарини ƒеЬикиноЉ. ќни никада то не би сами тражили, али су ишчекивали таЉ корак од –усиЉе.

Ц ѕретпоставЪамо да су Ъуди, са коЉима сте се сретали у току снимаЬа филмова били занимЪиви саговорници. Ўта ¬ас Ље посебно дотакло у Ьиховим причама?

Ц  ада сам почела да узимам прве интервЉуе, разговори су траЉали по три-четири сата; они нису могли да се зауставе, а Ља нисам могла да их прекинем, Љер су то биле праве исповести. √оворили су ми оно о чему су Юутали годинама: 80 година су чекали, да их се –усиЉа сети. “о су били Ъуди, истргнути из живота, посебно они, коЉи су били повезани са воЉском. —лика руског официра и целе руске воЉске се у целини бескраЉно уздигла!

“о Ље просто моЉа Ъубав Ц баш ти старци, коЉе сам Љош успела да затекнем. ѕри томе, то су били представници свих слоЉева друштва, а не они, како нам Ље усаРено у совЉетско време, буржуЉи, виши слоЉеви. Ѕио Ље то вертикални пресек свих слоЉева друштва. “у су били ентузиЉасти Ц односно, наЉактивниЉи и неравнодушни представници нашег народа. »згубивши –усиЉу, ти Ъуди су смогли снаге да изграде модел руског света у иностранству, чиме су значаЉно обогатили светску културу. “аЉ свет су изградили на принципима, коЉе носе из детиЬства: православна вера, руска традициЉа, поштоваЬе своЉе хиЪадугодишЬе историЉе.

Ќеретко су на снимцима наши Љунаци поново преживЪавали оно што су веЮ успели да Ђзаборавеї. “ако Ље, на пример, унук адмирала јлександра  олчака, такоРе јлександар, одбиЉао да говори о судбини –усиЉе, Љер Ље желео да има сопствени живот, а не да иде Ђса белегом на челуї, да Ље он унук адмирала.  ада смо коначно дошли до Ьега, у разговору просто ниЉе могао да задржи сузе. ƒобро сам запамтила Ьегове речи: Ђ“о, што се десило са –усиЉом, десило се и са мномї.

Ц Ќеке епизоде циклуса су далеко од жанра документарног приказа догаРаЉа. “акви су филмови Ђ о Ље платио ЋеЬинуї, ЂЋав “роцки и светска револуциЉаї и Ђ«имска олуЉаї, коЉи говоре о веома контроверзим чиЬеницама из угла историчара. ¬и сте успели да суочите супротставЪене политичке снаге...

Ц ќд самог почетка смо дали себи задатак да прикупимо што више докумената, илустрованог материЉала, извода из хроника, Љер ниЉе постоЉала целовита хроника. “о Ље био изузетно сложен задатак. ” току вишегодишЬег рада на архивским материЉалима смо сакупили граРу за политичко истраживаЬе. Ўто смо даЪе проучавали ову тему, више сам схватала, да Ље не могу напустити. ѕоказуЉуЮи на екрану откривене чиЬенице, заменили смо лирски тон, циЪем да покажемо политичке методе.

—а сигурношЮу могу да кажем, да Ље то призвело своЉ ефекат: само Ље канал Ђ–усиЉаї осам пута репризирао Ђ о Ље платио ЋеЬинуї, и гледаоци су се масовно одазвали.

ѕошто Ље сваки закЪучак био потврРен документациЉом, представници научно- историЉске Љавности нису могли ништа да нам замере.

Ц  ако бирате теме за филмове?

Ц Ќе могу реЮи да постоЉи неки одреРени план. —ам √оспод нас води. ” неком моменту сам осетила да сам дужна да то урадим, и зато Юу наставити са радом коЉи сам започела.

” нашем последЬем филму, Ђќтац ћихаилї, смо покушали да покажемо живот и историЉу породице нашег савременика протоЉереЉа ћихаила ќсоргина, коЉи сада живи у паришком предграРу  ламар. ” филму се говори о ЬеговоЉ судбини, о судбини Ьеговог оца, коЉег су стреЪали боЪшевици у —оловецком логору за посебне намене.

“о ниЉе само породична биографиЉа; било ми Ље важно да разоткриЉем феномен руске породице. Му су уништавали, стреЪали, прогаЬали, и она Ље све то преживела, преживела Ље на основу традиционалних вредности, коЉе сам веЮ спомиЬала: на вредностима ѕравославЪа, културе и народне традициЉе. Ѕаш на томе, што Ље руски народ изгубио у XX веку, Ц на поимаЬу шта Ље то породица.

ћоже се много говорити на ту тему, организовати конференциЉе, обЉавЪивати истраживаЬа, али стварни примери су увек далеко убедЪивиЉи. »знад свега ме Ље у тоЉ причи дотакло то, што и у парохиЉи и у породици оца ћихаила, сви воле Љедни друге. ” тоЉ породици постоЉи ауторитет и сви се труде да га слушаЉу, постоЉи утемеЪеЬе традициЉе. ¬еома Ље добро, што се многоброЉни унуци оца ћихаила сада васпитаваЉу по истим принципима, као и сам баЮушка, као и Ьегов отац.  онтинуитет традициЉе савремени руски народ скоро да ниЉе сачувао, али Ље у емиграциЉи веома много очувано. » сада ми сви коЉи живимо у –усиЉи, треба да схватимо, да комуникациЉа и Љединство чине Ъуде Љачима.

” породици оца ћихаила се не Љедном догодила трагедиЉа, али Ље у преживЪаваЬу помагала Ъубав и Љединство свих Ьених чланова. » на панихидама, и на венчаЬима, они су увек били заЉедно. Ќема ништа вредниЉег од тога, ниЉе чудо да —вето ѕисмо назива породицу малом ÷рквом. ќтац ћихаил има четворо деце. —ви су –уси, сви говоре руски, и Ьихова деца говоре руски, и сви су заЉедно у ÷ркви, и то Ље дирЪиво! “о Ље мали модел руског живота, и када гледалац види такве живе примере, ниЉе му потребна никаква дидактика. ЅоЪи сценарио, од тог коЉи се налази у животу, ниЉе могуЮе измислити!

Ц ќ чему Юе бити наредне епизоде циклуса?

Ц ћислим да треба Љош да истакнемо страну из живота емиграциЉе, коЉа се тиче васпитаЬа деце. “аЉ проЉекат носи радни назив Ђƒеца емиграциЉеї и сада Ље у раду. Ќа дан уЉедиЬеЬа –уске ÷ркве Ље на телевизиЉи приказан филм Ђ–уски храм у иностранствуї, сада имамо идеЉу да снимимо филм Ђ–уски храм у иностранству Ц 2ї, и да покажемо парохиЉе ћосковске ѕатриЉаршиЉе, Ьихову историЉу, Ьихов однос са ÷ариградском ѕатриЉаршиЉом.

” плану Ље и снимаЬе филма Ђ«аклетве оданостиї о воЉним традициЉама васпитаЬа. ¬ажно Ље да свако зна, зашто руски официри нису могли седети у присуству жена, зашто они никада нису могли обуЮи страну униформу или изговарати псовке. ѕамтим, како смо Љедном замолили јлександра –остиславича  олчака да стави официрску капу у козачком музеЉу, али Ље он истог момента одбио. “о би био добар пример данашЬим козацима, коЉи облаче униформе четовоРа или водника, не размишЪаЉуЮи, да треба преЮи веома дуг пут да би се стекло право на Ьихово ношеЬе.

ќсим тога, добили смо велики задатак од канала Ђ–усиЉаї да направимо филм поводм 200-годишЬице Ѕородинске битке.

¬еруЉем, да у моЉим годинама Љош увек има довоЪно времена, Љер имамо велике Ъуде и организациЉе, коЉе негуЉу сеЮаЬе на стару –усиЉу. «бог тога сам веома захвална ‘онду светитеЪа ¬асилиЉа ¬еликог. √оспод нам Ље послао  онстантина ћалофеЉева, без чиЉе подршке тако крупан проЉекат Љедноставно не би био могуЮ.

ћи смо древна држава са огромним историЉским наслеРем, коЉе треба изучавати и користити. Ќе треба да гледамо ни на јмерику, ни на  ину. –усиЉа треба да се врати самоЉ себи, и тада Юе она поново постати велика и остварити процват државе.

Ц ƒа ли ¬аши вишечасовни филмови сложеног садржаЉа, налазе пут до гледалаца?

Ц ћислим да налазе. „ак и без обзира на то што канал Ђ–усиЉаї често приказуЉе наше филмове само у ЉутарЬим терминима, знамо да их гледаЉу милиони Ъуди, реЉтинг Ље толико висок, да некада надмаши и реЉтинг популарног програма Ђћалахов+ї.

ћи ћосковЪани, заузети своЉим пословима, не гледамо телевизиЉу уЉутро, али земЪа гледа. ƒодаЉте на то аудиториЉум тв канала –“–-ѕланета, коЉи броЉи на милионе гледалаца ван граница –усиЉе. Ќаравно, желели бисмо да се филмови чешЮе репризираЉу, али када видимо, колико Ље документарни програм истиснут са других канала, радуЉемо се и томе што имамо. „ак и у пореРеЬу са блиском прошлошЮу, броЉ историЉских филмова на телевизиЉи се значаЉно смаЬио, и то Ље врло алармантно.

“елевизиЉске куЮе се жале да млади и образовани гледаоци одлазе на интернет. јли, младима ниЉе потребан само забавни програм, они траже и садржаЉе о коЉима се може размишЪати и ми видимо каква се дискусиЉа на интернету развила о нашем филму Ђ о Ље платио ЋеЬинуї. ћогу сасвим одговорно да кажем, да за таквим филмовима постоЉи насушна потреба!

ѕревод ураРен cajтом –усиja.рс

29 / 06 / 2011

    RSS 2.0