Srpska

ќвде Ље служио отац —ерафим

–екао Ље да у основи народних традициЉа леже духовне, црквене традициЉе. ќсновне особине хришЮанина су Ъубав према √осподу, ближЬем, отаЯбини и свему што Ље √оспод створио.“у Ъубав, коЉа Ље постала део традициЉе нашег народа систематски и постоЉано урушаваЉу средства Љавног информисаЬа.

ѕретпрошлог лета сам се враЮао из  раснодара у ѕетербург. ћоЉ приЉатеЪ ¬иктор ћ. ме Ље позвао да доРем код Ьега у госте у “улу и да заЉедно посетимо ќптина пустиЬу. —а радошЮу сам прихватио. Ѕез журбе смо кренули Ьеговим новим Яипом планираном маршрутом. ѕрошли смо –остов. » ту Ље жена мог друга повела разговор о томе, како давно ниЉе била код маЉке, да не би било лоше да кренемо мало заобилазним путем и свратимо код Ье у –акитно. ћоЉ приЉатеЪ се одлучно успротивио: заобилазни пут ниЉе био кратак Ц 300Ц400 врста. ѕочели су да се сваРаЉу. ”зели мапу. ѕочели да броЉе километре. ∆ена Ље израчунала 200, а муж Ц скоро 500. Ѕило Ље очигледно да се он баш не радуЉе много изгледима да се наРе у таштином загрЪаЉу:

Ц ћа, ти «оЉа броЉишЕ  ако си ти добила дупло маЬе него Ља?

Ц ј како ти имаш два пута више?

¬иктор се замислио припремаЉуЮи разорне аргументе, али ту сам се Ља умешао у супружничку препирку:

Ц »звините, а о коЉем –акитном говорите? ƒа ниЉе о оном у коЉем Ље служио отац —ерафим (“Љапочкин)?

Ц Ѕаш о том, Ц потврдила Ље «оЉа. Ц ј како ти знаш за Ьега?

“ешко Ље не знати. ѕосебно после Ьеговог помиЬаЬа у причи о Ђ«оЉином стаЉаЬуї: Љер Ље отац —ерафим био Љедини свештеник коЉи Ље успео да узме из руку окамеЬене девоЉке икону ЌиколаЉа „удотворца. —а «оЉом сам поразговарао о «оЉи, а потом сам причао о томе како су ми пре 30 година приЉатеЪи из ћоскве поклонили фотографиЉу оца —ерафима. ќд тада се она налази на полици са кЬигама изнад мог писаЮег стола и Ља стално осетим Ьегов поглед на себи. “о Ље задивЪуЉуЮи поглед. ” Ьему се невероватно спаЉаЉу Ъубав и строгост.ѕогледавши очи оца —ерафима, схваташ да он зна шта Ље у твоЉоЉ души. ќн као да каже: Ђ«нам све твоЉе грехе и невоЪе. Ќе очаЉаваЉ, Ља Юу ти помоЮиї.

 о год би долазио код мене, одмах би приметио фотографиЉу оца —ерафима и питао: Ђ о Ље оваЉ човек?ї £едан моЉ приЉатеЪ, шаЪивЯиЉа Ље веома озбиЪно рекао: Ђ“о Ље првак света у Ъудском лицу. Ќа Ьему Ље страдаЬе, састрадаЬе, Ъубав и мудростї.

ѕриЉатеЪи коЉи су ми дали поклон непроцеЬиве вредности су постали познати Ъуди. ќни коЉи су били у Ьиховим домовима и разговарали о оцу —ерафиму су такоРе занимЪивих судбина. ќтац «инон Ц познати иконописац, ЉероРакон ƒимитриЉ Ље сада архиепископ, сада упокоЉени √енадиЉ —Ьегирев Ц Љедан од наЉбоЪих писаца за децу.

Ќа жалост, нисам запамтио све приче о оцу —ерафиму. «апамтио сам само неке. ЌаЉинтересантниЉу сам чуо од супруге —Ьегирева Ц “атЉане.

ќтац —ерафим Ље после затвараЬа и прогона био послат у Љедан од наЉудаЪениЉих храмова Ѕелгородске области. ’рам Ље био у страшном стаЬу, али баЮушка Ље одмах почео са богослужеЬима. ” почеку ниЉе било никога на литургиЉи. јли, он не само што ниЉе скраЮивао службе, него Ље говорио и и проповеди после литургиЉе. ќ томе Ље суграРанима причао човек коЉи Ље случаЉно залутао у храм. Куди су пожелели да виде чудака-свештеника. ¬идевши га, многи више нису напуштали храм и створена Ље Љединствена парохиЉа. ”брзо су у –акитно дошла духовна чеда баЮушке из ƒЬепропетровске епархиЉе, где Ље он служио до хапшеЬа и кратко време после враЮаЬа из логора и прогона. ј кроз неколико година, цео руски православни свет Ље знао за овог благодатног старца.  од Ьега су долазили и из престонице, и са  амчатке,  авказа и —редЬе јзиЉеЕ ќца —ерафима Ље више пута посетио архимандрит  ирил (ѕавлов), многи архиЉереЉи. »мао сам прилику да га видим. ћогао сам замолити приЉатеЪе да ме одведу код баЮушке. јли, нешто ме Ље спречило. ¬ише се не сеЮам шта. »мао сам могуЮност да отпутуЉем на Ьегову сахрану. јли нисам желео, када га веЮ нисам посетио за живота..

»пак сам имао неки осеЮаЉ да сам га видео и разговарао са Ьим. —ваког Љутра сусреЮем Ьегов поглед, поздравЪам га и тражим благослов за долазеЮи дан. —ада ме не гледа само он. ѕоред Ьегове Ље и фотографиЉа мог упокоЉеног духовног оца ¬асилиЉа £ермакова и схиархимандрита »лиЉе. “реба да му Ље добро у овом друштву.

«аЮутао сам и погледао кроз прозор. ѕретекли смо колону комбаЉна. Ќа Ьима су биле стране регистарске ознаке и полумесеци на црвеноЉ позадини.

Ц “о су “урци, Ц обЉаснио Ље ¬иктор. Ц ѕутуЉу са Љуга на север и вршу пшеницу. ¬еЮ смо их видели када су ишли у  раснодар. Михов бригадир Ље некада био наш. ћесхитинац.  омбаЉни су амерички. ¬ршу без губитака. ѕиЉанаца нема. “о Ље предност “урака над нашима. Ѕило Ље тужно слушати то. ќкренуо сам се према ¬иктору:

Ц ’аЉде да одемо у –акитно и да се помолимо оцу —ерафиму, да руски сеЪаци доРу себи и почну да раде тако, да никоме не падне на памет да запошЪава “урке.

Ц » да не производимо лошиЉу технику од америчке, да надлежни обрате пажЬу на своЉ народ и помогну оживЪаваЬе поЪопривреде и да пословни Ъуди оформе бар Љедну такву групу радника меРу нашим Ъудима Ц додао Ље ¬иктор.

ƒок Ље он говорио за чега Юе се молити оцу —ерафиму, «оЉа Ље веЮ телефонирала у –акитно и радосно говорила сестри да Юемо вечерас стиЮи код Ьих. —ишли смо са пута ћоскваЦ–остов и кренули у правцу Ѕелгорода. ѕут нам Ље одмах дао до знаЬа да нема опуштаЬа за воланом. ќчекивао сам да Юе пут бити у лошиЉем стаЬу, што се више удаЪавамо од главне магистрале. јли све Ље испало обрнуто. ѕосле два сата трешеЬа по рупама, доспели смо на гладак асфалт.

Ц ћожемо и без гледаЬа знакова, Ц рекао Ље ¬иктор. ќдмах Ље било Љасно да смо у ЅелгородскоЉ области. Ќе само путеви. ќвде Ље све домаЮински среРено. » заиста. ”скоро сам могао да се уверим да су асфалтни путеви проведени до сваког села и да Ље до сваке куЮе доведен гас. —ва стабла дрвеЮа поред пута су била окречена. —вуда Ц и у самом Ѕелгороду, и у малим селима Ље задивЪуЉуЮе чисто. ѕосле —очиЉа, коЉи Ље проглашен престоницом Љуга, где се скоро под сваком палмом могу наЮи брда смеЮа, посебно су ме задивили знакови поред пута: Ђƒо наЉближе канте за смеЮе 200 метараї.  анте за смеЮе не само што стоЉе поред пута, него се и редовно односи Ьихов садржаЉ.

††

«амишЪао сам –акитно сасвим другачиЉе. ћислио сам да Юу угледати окречене куЮице усред степе, а испоставило се да су тамо не само чврсте зидане куЮе са вртовима и тремовима, обавиЉеним виновом лозом, него и очувана куЮа кнежева £усупових, неколико прелепих трговачких двоспратница из ’I’ века,а у живописноЉ долини измеРу два брда Ље и рибЬак са три фонтане. »ма много савремених граРевина пристоЉне архитектуре. ѕосебно се издваЉа дворана за младе и спортски комплекс са базеном. ƒалеко од тога да у сваком граду млади имаЉу толико могуЮности за забаву и спортске активности. Ќа улазу у село стоЉи велики ковани крст. ЌикоЪски храм, у коЉем Ље од 1961. до1982. године служио отац —ерафим Ље обновЪен. ” дворишту Ље посаРено цвеЮе. ЅаЮушкин гроб Ц у близини олтарске апсиде Ље сав у цвеЮу. Ќа гробу Ље крст са куЮицом. ѕарохиЉани и поклоници се прво поклаЬаЉу Ьему а потом иду у храм. ѕоред гроба се на зиду налази мемориЉална плоча у облику широког крста од црног мермера. Ќа ЬоЉ Ље баЮушкин лик. „ини се да он излази из црног мермера, сведочеЮи да мрачне силе неЮе прогутати светлост. ќво Ље препис на мермер баш оне фотографиЉе коЉа се налази код мене на полици са кЬигама.

” храму Ље нови иконостас са иконама, живописаних по канону. Ќа зидовима су живописане велике иконе Ѕогородице и ЌиколаЉа „удотворца. Ќа жалост, када смо дошли, настоЉатеЪ храма отац ЌиколаЉ ниЉе био тамо. «ато Юе следеЮи пут разговор са Ьим бити празник. ѕоново сам се захваЪуЉуЮи ¬иктору нашао у –акитином. ќдлучио Ље да доРе овамо. ƒобро Ље да овде има и рада и радника. ” –акитном живот просто кипи. ѕоЪа у окружеЬу су засеЉана, изграРени су прераРивачки комплекси, ради фабрика, планираЉу се нови производни погони. Ќисам се удубЪивао у суштину, Љер Ље принцип био очигледан. ” сваком домаЮинству постоЉи глава, коЉа паметно сараРуЉе са свим чановима. Ѕелгородска губерниЉа има среЮе са губернатором. ќн Ље веЮ и на регионалном нивоу награРиван као способан лидер. » живот Ље среРен. »текако среРен! Ѕио сам у суседним губерниЉама Ц ќрловскоЉ и  урскоЉ. ¬идео напуштена плодна поЪа, зарасла брезама, фарме са поломЪеним крововима, упропашЮена села, у коЉима Ље више досеЪеника са  авказа него староседелаца. ј овде влада чистоЮа, ред и узаЉамна сарадЬа. ƒотакао ме Ље разговор са студентима. Кубазни су и пажЪиви. «а два часа предаваЬа ниЉе било дошаптаваЬа са другима, шушкаЬа, грицкаЬа смокиЉа и чипса, испробаваЬа нове шминке под воРством искусне шминкерке и свега тога што Ље сада типично за учионице у престоници.

” ЅелгородскоЉ области су и ученици Ъубазни. »ступаЉуЮи пред Ьима, видео сам са каквом пажЬом прате беседе на духовне теме. ќвде се одавно предаЉу основе православне културе, и то ниЉе остало без резултата. ” области се значаЉно смаЬио броЉ кривичних дела. ѕосебно са младим извршиоцима. “о сам знао и у време првог путоваЬа у Ѕелгородску област.

” –акитном сам се уверио у исправност првих утисака. ќвде Ље много боЪе, него у другим руским селима, али има и проблема. Ѕезбожничка прошлост се познаЉе. ѕричали су ми како Ље за време прозивке пре часа основа православне културе на питаЬе предавача Ђкога нема?ї Љедан ученик Ц меРу главнима у разреду Ље одговорио: ЂЅогаї. ѕосле пола године сам тог младог човека видео у храму. —таЉао Ље на молебану на отвараЬу редовних —ерафимовских чтениЉа и моло се заЉедно са свима. «атим Ље отишао до гроба оца —ерафима и врло пажЪиво слушао оца ЌиколаЉа. Ќадам се да се више неЮе тако шалити.

—ерафимовска чтениЉа Ље увео отац ЌиколаЉ. —а благословом Ѕелгородског владике £ована она се држе сваке године. ѕри другоЉ посети –акитном сам добио позив да учествуЉем на Ьима.

ќтац ЌиколаЉ ми Ље поклонио кЬигу о оцу —ерафиму (“Љапочкину) коЉу су издали. ” ЬоЉ су сабране успомене Ьегових духовних чеда. —абравши ова сведочанства, могуЮе Ље створити целу слику о животу оца —ерафима.

ƒо монашеЬа се звао ƒимитриЉе. –оРен Ље у породици царског пуковника, а очи му Ље затворио совЉетски пуковник Ц хероЉ —овЉетског —авеза ћитрофан ƒимитриЉевич √ребенкин. “о ниЉе био заповедник логора, него верно духовно чедо. —едео Ље у заглавЪу свог умируЮег духовног оца, два месеца се не удаЪаваЉуЮи ни корак од Ьега. ЂЌеуморни моЉї, Ц од милоште га Ље звао отац —ерафим.

∆ивот оца —ерафима, коЉи Ље постао свештеник за време боЪшевика, коЉи су обЉавили рат ÷ркви, личи на живот хиЪада свештенослужитеЪа: стаЪинистички прогон, смрт жене, деце, хапшеЬе, дуги период затвараЬа у √”Ћј√-у, страдаЬе по изласку на слободу, па затим хрушчовски прогони. јли ипак Ље то посебан живот.

£ош у детиЬству, на богослужеЬима у духовноЉ школи у коЉу га Ље одвео отац, мали ƒимитриЉе Ље приметио икону преподобног —ерафима —аровског. ƒуго Ље задивЪено гледао лик светитеЪа, а затим рекао оцу: Ђ∆елим да будем овакавї. Куди коЉи су познавали оца —ерафима, кажу да му се то остварило. » име —ерафим, коЉе Ље добио на монашком постригу, свакако ниЉе случаЉно. ќд првих година свештеничког служеЬа он Ље узео на себе подвиг добровоЪног сиромаштва. Ќикада ниЉе узимао новац за свештенодеЉства.∆иивео Ље са женом и децом у куЮици са земЪаним подовима.  ада су га истерали из храма, служио Ље по куЮама. —лужио Ље и говорио проповеди надахнуто са сузама у очима. Ќкада га ниЉе напустио таЉ сузни дар. √оворило се да су добоке боре на Ьеговом лицу Ц корита река суза, проливених за болеснима и грешнима. Ќико никада од Ьега ниЉе чуо оштре речи, нити га видео Ъутог. „ак Ље и криве, немарне раднике упозоравао Љеднаком гласом без гнева. ќ логорском животу Ље мало говорио, никада ниЉе грдио своЉе мучитеЪе.  ада Ље истекло време Ьеговог тамноваЬа, питали су га, Ђчиме намерава да се бави на слободиї? Ѕез размишЪаЬа Ље одговорио да Юе: Ђ—лужити Ѕогуї. Ц Ђ’м, онда поседи овде Љошї, Ц рекао Ље начелник и додао Љош пет година затвора.

ќтац —ерафим никада никога ниЉе осуРивао. Ќи другима то ниЉе дозвоЪавао. ¬ластима се уопште ниЉе допадало што у –акитно долази мноштво Ъуди. Ђѕритиснулиї су надлежног архиЉереЉа. ќн Ље дошао са инспекциЉом и са амвона се обратио народу: Ђ«ашто долазите овамо?  акву светиЬу сте овде нашли? —ветиЬа има свугдеї. ƒуховна чеда су била веома огорчена. » када Ље у време обеда ћитрофан √ребенкин хтео да каже, озлоЉеРен због речи архиЉереЉа, отац —ерафим га Ље предухитрио: Ђ ако ми имамо доброг архиЉереЉаї. »здржавши неко време, ћитрофан ƒмитриевич Ље поново хтео да говори о истом, али и оваЉ пут га Ље отац —ерафим предухитрио истом фразом. “ако се поновило неколико пута. ”скоро се архиЉереЉ, упознавши баЮушку боЪе, сприЉатеЪио са Ьим и често долазио у посету. Мему се и исповедао.

ЅаЮушки Ље знао дан своЉе смрти. –екао Ље то неким своЉим чедима. £едном блиском човеку коЉи Ље одлазио куЮи Ље рекао да Юе се за недеЪу дана вратити. “ако Ље и било. ћолитвама баЮушке су исцеЪивани поседнути. ѕостоЉи много документованих случаЉева исцеЪеЬа онколошких и других тешких болести.

ќтац —ерафим са парохиЉанима ќтац —ерафим са парохиЉанима
††††

Кудима коЉи су добро познавали оца —ерафима Ље Ьегова светост очигледна. јли комисиЉа за канонизациЉу нема Љедногласан став. Ќеке Ьене чланове збуЬуЉе то што ниЉе сачувано дело оца —ерафима. ћада оно ниЉе ни могло бити сачувано. ƒЬепропетровски регионални архив су заузели Ќемци и делимично уништили. јко нису остала дела, остале су сумЬе: Ђƒа се он ниЉе одрекао Ѕога за време страдаЬа? ƒа ниЉе некога осуРивао?ї —ве се дешавало у тамницама „ . “амо су и маршали плакали као деца.

” овом случаЉу нема смисла говорити о претпоставкама невиности. ÷ео логорски живот оца —ерафима Ље познат, и сваки дан Ьеговог живота после ослобоРеЬа Ље текао Љавно. ЌиЉе имао своЉу посебну келиЉу. ” Ьегову собицу Ље сваког момента мога уЮи олтарник или неочекивано стигла духовна чеда.

ѕоражааваЉуЮе Ље да Ље мржЬа дЬепропетровских боЪшевика према оцу —ерафиму била веЮа него мржЬа према фашистима. –ат Ље траЉао веЮ два месеца. Ќемци су се приближавали ƒЬепропетровску, а власти су започеле суРеЬе над ЬимЕ ¬аЪда Ље начелник ,скривен у залеРу, хтео нечим да се занима Е

Ўто се тиче кукавичлука или одрицаЬа од Ѕога, плашим се да ни ѕетар, ни други апостоли уз такав приступ не би имали никакве шансе да буду прославЪени. ƒоказа да се отац —ерафим одрекао Ѕога, нема, а ѕетрово одрицаЬе и страх апостола су осведочени £еванРеЪем. ѕамтимо цара ƒавида и сву Ьегову кротост, али не заборавЪамо ни то како Ље он поступио са ¬ирсавиЉом и Ьеним мужем. »пак, наЉважниЉе од свега Ље Ьегово покаЉаЬе. ” светскоЉ поезиЉи нема узвишениЉег и лепшег стиха о скрушеном срцу, уздрхталом од сазнаЬа о свом греховном паду од 50-ог псалма. «намо да Ђсрце скрушено и смирено Ѕог неЮе презретиї.

ƒа, нико ниЉе видео дела оца —ерафима (“Љапочкина), али Ље хиЪадама Ъуди видело Ьегове сузе. “е сузе Ље он свакодневно лио због своЉих и наших греха. ††

“реЮи пут сам допутовао у –акитно 18. септембра ове године. ƒопутовао сам касно, и сместили су ме у дневну собу породичне куЮе, у коЉоЉ живи петоро деце, коЉе Ље усвоЉио садашЬи настоЉатеЪ ЌикоЪског храма отац ЌиколаЉ. «а следеЮе Љутро Ље било наЉавЪено отвараЬе Ђ—ерафимовских чтениЉаї, посвеЮених проблему очуваЬа традициЉе.

–ано сам устао и изашао из куЮе. ѕадала Ље слаба киша. Ѕило Ље влажно и хладно. ∆елео сам да одем до гроба оца —ерафима, али сам остао на доксату.  од гроба Ље клечала млада жена. ќна се за нешто у сузама молила баЮушки —ерафиму, често крстила и чинила метаниЉа. ƒа ЉоЉ не бих сметао, вратио сам се куЮи. ѕогледавши кроз прозор кухиЬе кроз четврт часа, видео сам Ље у истом положаЉу. ” меРувремену Ље киша почела Љош Љаче да пада. ѕосле неког времена, до гроба Ље дошло троЉе младих Ъуди. ƒевоЉка Ље устала, прекрстила се и брзо пошла према капиЉи, а троЉе младих Ъуди су отворили кишобран, узели кЬигу и почели да се моле Ц очигледно Ље то био акатист. ”брзо су се поЉавили други Ъуди: и стари и млади.  рсту су прилазили у групама и поЉединачно. ћлади Ъуди би се мало склаЬали у страну. ѕола сата сам гледао непрекидну реку поклоника, док ме помоЮник оца ЌиколаЉа ниЉе позвао, рекавши да ме баЮушка позива на чаЉ.

»спред капиЉе Ље било десетак аутомобила. Ќа Љедном су биле немачке таблице. ѕитао сам оца ЌиколаЉа, да ли увек има толико поклоника.

Ц Ќекада буде и више, Ц насмешио се.

” време доласка епископа, храм Ље био пун. ¬елика група Ље била у порти. ѕосле молебана су сви прешли у дом младих где су држана чтениЉа.

ѕрви Ље говорио владика £ован. ” тезама сам записао главни део Ьеговог излагаЬа. –екао Ље да у основи народних традициЉа леже духовне, црквене традициЉе. ќсновне особине хришЮанина су Ъубав према √осподу, ближЬем, отаЯбини и свему што Ље √оспод створио.“у Ъубав, коЉа Ље постала део традициЉе нашег народа систематски и постоЉано урушаваЉу средства Љавног информисаЬа. «адивЪуЉуЮа врлина руске душе Ље трпеЪивост. “а хришЮанска врлина се користи недобронамерно. јли, ми наставЪамо да трпимо. ” времену промена, када се руше устаЪени принципи, ÷рква остаЉе острво стабилности и наде. «а спасеЬе душе Ље ÷рква створила одреРена правила, од коЉих ни на коЉи начин не треба одступати. ÷рквена традициЉа поможе Ъудима да пронаРу праве смернице, да распознаЉу шта Ље добро, а шта зло, одевено у лепо одело. ѕравославни Ъуди су со у земЪи. ј со чува од труЪеЬа, даЉе укус. “радициЉа Ље начин размишЪаЬа и живота. ќна помаже Ъудима да одоле искушеЬима, да се избаве од греха. “о Ље облик генетског кода са хришЮанском основом. Ѕез те основе се лако можемо изгубити у хистериЉи, политиканству или боЪшевизму. ћорамо научити да разумемо воЪу ЅожиЉу за човека, за државу, за свет. »наче неЮемо моЮи испунити мисиЉу коЉа нам Ље намеЬена. Ѕез хришЮанске Ъубави ми нисмо ништа. ѕрапорац коЉи звечи. ѕроналажеЬем заЉедништва са Ѕогом и Ъубави, треба да будемо свесни, да то треба да предамо будуЮим покоЪеЬима.

” наредним излагаЬима Ље било много тога занимЪивог. ѕрема званичним подацима у ЅелгородскоЉ области се 1989. године православним сматрало 30 % становништва. 2010. Ц 64 %, а 2009. године Ље крштено 14 300 беба од 14 536 роРених. “о Ље 98 %.

Ќачелница за послове са младима Ље говорила о раду одеЪеЬа за духовно-васпитно образоваЬе. ” овоЉ области се организуЉу броЉни фестивали. ѕостоЉи и фестивал младих православних породица. —лаве се дани Ъубави и верности. ќрганизуЉу се различите еколошке акциЉе, конкурси и такмичеЬа. ќбновЪен Ље рад омладинских радних бригада, у коЉе се не може уЮи сасвим Љедноставно: меРу студентима има много оних коЉи желе да раде на многоброЉним градилиштима и у поЪопривреди. £едан студент ми Ље рекао да код Ьих не важи гесло Ђ”зми све од живота!ї. ћи знамо да Ље много блажениЉе давати него узимати.

“о зна и ученица јна ЅудЉанскаЉа (тога дана ЉоЉ Ље био имендан Ц празник £оакима и јне). √оворила Ље о свом схватаЬу традициЉе. ќна Ље сеЪачког порекла и поноси се тиме што су Ьени преци вековима хранили и наставЪаЉу да хране руски народ. ” ЬиховоЉ породици су и под комунистима наЉважниЉи празници били ¬аскрс, –ождество и “роЉице. ј она Ље са своЉих 15 година спремна да се супротстави духу времена и да уради све како би била од користи за друштво и добра маЉка. ∆ели да роди толико деце, колико ЉоЉ √оспод даруЉе. ј традициЉа Ље важна и због тога , што без Ье не можемо задобити вечни живот.

—лушао сам ту девоЉку и размишЪао о томе како су Ьена расуРиваЬа о раду сеЪака другачиЉа од онога што –усиЉа слуша цео век. ѕод совЉетском влашЮу се говорило безличним радницима, коЉи су убирали огромне количине биЪака, понешто о зоби и пшеници, о клиЉавости семена, у коЉе су убацивали земЪу и откуда оно и зашто ниЉе хтело да изаРе на ЅожиЉу светлост тамо на планини где желе да га употребе. «атим у годинама перестроЉке о Ђагрогулагуї, коЉи треба свакако срушити. “о су и урадили. —ада се говори о новцу и инвестициЉима (веома слично инквизициЉи). ќва девоЉчица Ље говорила о човеку. ќ Ьеговом месту на земЪи под Ѕогом и са Ѕогом. ќна Ље говорила о радости простог рада као о узвишеноЉ поезиЉи, а не као о тешкоЉ принуди. » Ља сам ЉоЉ поверовао. » радуЉем се због тога. “а девоЉчица воли своЉу земЪу и неЮе Ље напустити. ќна Юе бити добар агроном и наставити вековну традициЉу своЉих предака. » децу Юе ЉоЉ послати √оспод. «драву, часну и вреднуЕ

ѕосле Ье Ље изашао мудар човек, коЉи Ље говорио о томе како треба изградити граРанско друштво у руским градовима и селима. ѕосебно Ље занимЪиво у селима где сви познаЉу Љедни друге. —вуда, чак и у наЉмаЬем селу, треба организовати друштвену заЉедницу, предвоРену истакнутим Ъудима, ради устроЉства друштвеног и привредног живота. —ада немамо на кога да се ослонимо да би чинили добра дела. –азбоЉници су удружени у криминалне групе. ƒобронамерни граРани немаЉу своЉа удружеЬа. ƒруштвене заЉеднице би се могле назвати Ђсаветимаї, чиЉе главно гесло би било Ђсавет даЉе Ъубавї ’ришЮанска начела могу помоЮи да се превазиРе атомизациЉа друштва. ќви савети би деловали на свим нивоима Ц и на локалном, и на регионалном. ѕреко Ьих би било могуЮе доЮи до оне сеЪачке ЂпомоЮиї, захваЪуЉуЮи коЉоЉ вековима живи руско село. —пашавали су се од стихиЉских непогода, чистили реке, градили куЮе за младе, пазили удовице и сирочад.

ЌаЉважниЉе у животу заЉеднице Ље нагон да се чине добра дела. ” основи руске цивилизациЉе Ље ѕравославЪе. «ато друштвени живот треба да буде организован око ÷ркве. ѕарохиЉски живот треба да буде активниЉи и да представЪа пример и активни део живота таквих савета. Ћокална власт Юе имати реалну снагу, на коЉу Юе увек моЮи да се ослони.

Ќа овим чтениЉима Ље изнето много идеЉа. » наЉважниЉе Ц све су оне биле животворне и потпуно оствариве. Ќеки предлози се веЮ имплементираЉу. Ѕио сам на многим конференциЉама, и сваки пут ме Ље мучила мисао: лепо су разговарали и на томе Юе се све завршити. јли у –акитном сам видео да после речи долазе дела.

ќва чтениЉа нису била Ђскуп неког одеЪеЬа ради подношеЬа извештаЉа надреРенима у посматраном периодуїї, него стварни духовно-друштвени рад. » молебан пре почетка и сама атмосфера, и дубина тема, и очигледна спремност за конструктиван рад показуЉу да оваЉ рад неЮе проЮи узалуд. ќтац ЌиколаЉ Ље Љош за време чтениЉа почео да се договара о конкретним потезима. Мега не задовоЪаваЉу Ђпротоколи о намерамаї. ќн одмах жели да се Ђпотпишу уговориї и приступи раду.

—едео сам у сали, слушао говорнике и искрено се радовао због житеЪа –акитна. ” савременоЉ –усиЉи се не може наЮи много сеоских клубова у коЉима се воде тако дивни и тако корисни разговори о организоваЬу живота, утемеЪеном на националноЉ и духовноЉ традициЉи. ” прочеЪу Ље седео задовоЪан и радостан отац ЌиколаЉ, а изнад Ьегове главе, мило и замишЪено, гледао нас Ље отац —ерафим (“Љапочкин). “о Ље била она иста, али много веЮа фотографиЉа, коЉу сам добио на поклон пре 30 година.

ѕревод ураРен cajтом –усиja.рс

23 / 04 / 2018

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0