Srpska

–ушеЬе Љерменске цркве у Ќовом —аду

£една од неистина воЉвоРанског аутономаштва Ље да Ље „—јѕ ¬оЉводина“ била некаква оаза толеранциЉе, различитости култура, религиЉа и традициЉа. »стина Ље другачиЉа. ѕошто нису били у стаЬу да створе корисну, лепу и напредну културу „новог доба“ коЉу су прокламовали, воЉвоРански комунисти су олако уништавали туРу. “ако су током шездесетих година ’’ века уништили и Љерменску цркву у Ќовом —аду, Љедини храм коЉи Ље припадао том народу у читавоЉ ЉугоисточноЉ ≈вропи.

√орда звона параЉу облаке
» чуЉу се из древних храмова.

ќпила се земЪа сунчаницом
Ќепокорна, храбра маЉко српска,
ƒок корачам твоЉом ораницом
ќткуцаЉе осеЮам твог срца.

Ѕабкен —имоЬан,  осовска песма, 1994.

£ермени и —рби

£ерменски и српски народ су били у приЉатеЪским односима вековима пре ствараЬа —јѕ ¬оЉводине. ќдавно су £ермени меРу —рбима[1], Љош од доба када Ље —в. —ава посетио £ермениЉу, 1235. године.

ѕрема српском предаЬу, £ермени су у —рбиЉу дошли и као воЉници султана ћурата I, али су Ље одмах напустили схвативши да су обманути (обеЮано им Ље да се неЮе борити против хришЮана). ќви £ермени су прешли на страну српског  неза Ћазара, у чиЉоЉ служби су се потом борили против ќсманлиЉа учествуЉуЮи и у ЅоЉу на  осову. ѕотомци ових £ермена траЉно су се настанили на планини ќзрен код —окобаЬе, а о Ьиховом присуству сведочи народни назив ман. —в. јрханРела Ц „£ерменчиЮ“)[2].

£ермени нису народ традиционалних земЪорадника, пошто Ље Ьихова отаЯбина врло незахвална за земЪорадЬу, па су се и меРу нашим прецима радиЉе бавили другим занимаЬима. «а разлику од —рба, £ермени нису били силом покорени[3] под власт ќсманлиЉа, па нису били обухваЮени стравичном обавезом званом „аЯами оглан[4]“, и током траЉаЬа отоманског султаната су чак уживали неке слободе, попут слободе кретаЬа, тако да су се лакше бавили трговином.

” модерноЉ култури —рбиЉе, £ермени су оставили значаЉан траг,[5] о чему постоЉи Љасно изграРена свест у ЬиховоЉ националноЉ култури.

” државу угарског краЪа досеЪавали су се током новог века, углавном као богати трговци или златари са териториЉе “урске. —воЉим потомцима су обезбеРивали државну службу, а често се утапали меРу народе сродне културе, као што су —рби, или се селили даЪе. »звестан броЉ угарских племиЮа Љерменског Ље порекла, а неки су чак стекли високо племство у доба владавине ’абсбурга.

£ермени у Ќовом —аду

Ѕеоградски £ермени су дошли у ѕетроварадински шанац[6] (касниЉе Ље ово насеЪе постало градско Љезгро Ќовог —ада[7]) Љош 1739. године, након поновног пада Ѕеограда у руке ќсманлиЉа[8]. ¬еЮ 1871. године Ље у ѕетроварадинском шанцу било око 150 £ермена.

„” августу лета господЬег 1739, када су “урци Ѕеоград веЮ освоЉили били, ми £ермени остависмо Ѕеоград и побегосмо испред варварских воЉски, заЉедно с нашим мисионаром £аковом ≈рзерумским, калуРером Љерменског манастира у ћлецима, и дошавши овамо, настанисмо се у Ќовом —аду, преко пута ѕетроварадина.[9]“ Ќовосадски £ермени су, дакле, били сЉедиЬени с римокатоличком црквом[10], а Ьихов свештеник Ље по правилу распореРиван из „конгрегациЉе мехитариста“. ” почетку Ље новосадски Љерменски свештеник становао у римокатоличкоЉ плебаниЉи и морао да богослужи у заЉедничкоЉ, римокатоличкоЉ цркви, а 1743. године Ље Љерменска заЉедница за свог свештеника купила куЮу с вртом у коЉоЉ су потом вршена и богослужеЬа[11].

Ќадлежна римокатоличка архиепископска власт им Ље одобрила подизаЬе храма —в. ѕетра и ѕавла, коЉи Ље завршен 1746. године захваЪуЉуЮи добровоЪним прилозима малоброЉних, али веома богатих верника[12]. ќва Љерменска црква Ље први пут страдала током дивЪачког угарског бомбардоваЬа Ќовог —ада из ѕетроварадина 1849. године, када Ље артиЪериЉа с ѕетроварадинске тврРаве систематски уништила скоро све зграде у Ќовом —аду, да би казнила граРане Ќовог —ада због привржености српском ¬оЉводству и верности цесару. »пак, велика добротворка ћариЉа “рандафил[13] обновила Ље и оваЉ новосадски храм, иако Ље Ьегову унутрашЬост римокатоличка црквена општина снабдела богослужбеним предметима тек 1891. године.

”  раЪевини £угославиЉи формирана Ље 1935. године £ерменска заЉедница.

ѕошто су се новосадски £ермени бавили банкарством и трговином, често су се селили, а Ьихова заЉедница никад ниЉе била велика и ниЉе формирала школу, до краЉа XIX века сасвим Ље опао броЉ £ермена, а последЬи Ќовосадски £ермени су изумрли уочи ƒругог светског рата[14].

–ушеЬе Љерменске цркве у Ќовом —аду

Ѕрозов комунистички режим Ље шездесетих година примао огроман новац од своЉих ментора са «апада, даван како би £угословенска привреда постала потпуно зависна од држава Ќј“ќ-а. Ѕило Ље то доба када су новосадски комунисти желели да се покажу као носиоци напретка граРанског и индустриЉског друштва, па су радикално решавали „урбанистичке“ проблеме, ни мало поштуЉуЮи традициЉе и обележЉа „мултикултуралности“ и „мултиконфесионалности“ главног града —јѕ ¬оЉводине.

„£ермени су се населили у Ќовом —аду где су 1746. године саградили своЉу нову цркву, али Ље и она срушена у “итовоЉ £угославиЉи 1963. године.[15]“ ‘ормални разлог Ље био проширеЬе улице коЉа Ље требала да постане „Ѕулевар маршала “ита“ (данас носи име ћихаЉла ѕупина), а поштоваЬе сакралне архитектуре Љерменске цркве би „неугодно“ реметило Ьен ток. —рушен Ље и Љерменски парохиЉски дом[16] коЉи се налазио поред цркве.

¬ласти су претходно Љерменску цркву саме, решеЬем «авода за заштиту споменика културе од 3. марта 1951. године, ставиле под заштиту државе као културно-историЉски споменик, с образложеЬем да Ље та црква „Љедини историЉски документ о томе да су £ермени становали у Ќовом —аду у 18. и 19. веку“. »пак, 9. марта 1960. године, а на „молбу“ Ќародног одбора општине Ќови —ад, исти «авод донео Ље решеЬе по коме се Љерменска црква „брише из регистра споменика културе ставЪених под заштиту државе, Љер Ље изгубила своЉства споменика.[17]“ ќчигледно, „молбом” Ље револуционарна власт «аводу ставила до знаЬа да —јѕ ¬оЉводина не може да чека крчеЬе пута за Ѕулевар маршала “ита.

—вештене утвари из цркве су требале да буду предате на чуваЬе √радском музеЉу и «аводу за заштиту споменика културе, али су готово све развучене и до данас им се тешко могло уЮи у траг:

„” «аводу за изградЬу града наводе да су запослени у овом предузеЮу све предмете из цркве предали на чуваЬе ћузеЉу града и «аводу за заштиту споменика културе. ћеРу предметима су се налазила и четири веома вредна црквена звона, дрвени олтар, неколико кипова и статуа, оргуЪе наЉстариЉег типа, те велики броЉ икона, слика и свеЮЬака. ѕредседник £ерменске заЉеднице —рбиЉе, трагаЉуЮи за предметима, мени се обратио Љош 2002. године. £а сам га упутила на ћузеЉ града коЉи Ље тврдио да те предмете поседуЉе, али Ље председник £ермена тамо затекао само Љедан црквени тепих. —ве што смо ми успели да пронаРемо Љесу две скулптуре на тавану „√радског зеленила“. ÷рквене клупе су разбацане негде по “врРави, а Љедну сам и лично видела испред Љедног атеЪеа Ц каже ƒонка —танчиЮ, бивша директорка «авода за заштиту споменика културе ¬оЉводине.  ако нам Ље речено из ћузеЉа града, ова установа поседуЉе само део црквених предмета. “»мамо Љедно звоно, молитвене кЬиге, ноте, спомен-плочу са улаза у цркву, Љедан пастирски штап и нешто старог текстила. ќстало Ље предато „√радском зеленилу“, а неки од предмета су негде на тврРави Ц каже –адован ЅунарЯиЮ, археолог у ћузеЉу града. ƒиректор ћузеЉа града, ћилан ѕарошки вели Љош да су у поседу ћузеЉа биле и црквене клупе и да су се налазиле у просториЉама код Ѕеоградске капиЉе у ѕодграРу, али да су исте просториЉе од ћузеЉа „буквално отете“ и предате на располагаЬе „ѕословном простору“, па се ни о судбини клупа не зна ништа. ƒиректор £авног предузеЮа „ѕословни простор“ «оран АаковиЮ рекао Ље за „Ѕлиц“ да о предметима из цркве не зна ништа, док из „√радског зеленила“ кажу да су се у складишту Ьиховог комуналног предузеЮа до 2002. године налазила само два гипсана кипа и Љедно маЬе звоно из некадашЬе цркве, те да Ље предмете преузео ћузеЉ града[18]“. ƒа ли ово значи да ни после десет година аутономашке власти у ¬оЉводини ниЉе ставЪена тачка на пЪачку имовине коЉа Ље од непроцеЬиве вредности за малу Љерменску заЉедницу у мултиетничкоЉ, мултикултуралноЉ европскоЉ региЉи?

£ермени у Ќовом —аду данас

ќсам векова након посете првог српског архиепископа —в. —аве £ермениЉи, 1235. године, —рбиЉу Ље 2008. године посетио јрхиепископ Љерменске апостолске цркве ¬оксан  алпакиЉан, на позив —рпско-Љерменског друштва[19]. “ом приликом, Љерменски архиепископ Ље посетио српског епископа »ринеЉа ЅуловиЮа у Ќовом —аду и заЉедно са Ьим обишао место на коме се налазио Љерменски храм —в. ѕетра и ѕавла у том граду.

ƒанас у Ќовом —аду живи педесетак £ермена, коЉи су 2009. године обележили „ƒан геноцида“[20]. “ом приликом, сазнали смо да су градске власти Ќовог —ада обеЮале поновну изградЬу Љерменске цркве[21]. ќво ниЉе први пут да се помиЬе обнова тог храма, пошто Ље, истини за воЪу, то Љош почетком деведесетих година тражила група српских интелектуалаца окупЪена око новосадског листа „—амоуправа“.

“ешко Ље веровати како Юе садашЬе власти Ќовог —ада исправити последице насиЪа своЉих аутономашких идеолошких предака из доба Ѕрозове —‘–£. » да им овако нешто падне на памет, градска власт, коЉа Ље веЮ потрошила све наше новце па продаЉе градски водовод, нема средстава коЉима би остварила обеЮаЬе из 2009. године. »ли би покраЉинска власт нашла средства за обнову када би могла да постави спомен таблу за подухват самохвале себи самоЉ за нешто што Ље изграРено нашим новцима? “акве ствари су веЮ виРене[22] у “традиционално мултиетничкоЉ и мултикултурноЉ европскоЉ региЉи“, где маЬине нестаЉу из реалног живота, да би наставиле виртуелно постоЉаЬе у аутономашкоЉ диЉети[23].

”путнице:


[1] ” манастиру ¬итовници пронаРен Ље ктиторски епиграм из 1215. године на словенском и Љерменском Љезику.

[2] ћаноЉловиЮ, “аЬа: £ермени меРу —рбима, –“—, 19. 8. 2009.

[3] ƒревну £ерменску државу уништили су “урци —елЯуци.

[4] ƒанак у крви.

[5] „ роз векове у —рбиЉи су живели познати £ермени коЉи су своЉим доприносом обогатили српску науку, културу, музику, уметност, а меРу Ьима су били велики добротвор —ава АорРевиЮ (—аак √еворкЉан), академик £аков ’литчиЉев, чувени воЉни лекар ¬рамшапух јтаЪанц (прадеда чувене балерине јшхен јтаЪанц), лекар јмаЉак ћурадиЉан, доктор економиЉе “иран —укиЉасовиЮ (—укиасЉан), врло познати у музичкоЉ Љавности композитори ѕетар ќскЉан и ¬арткес ЅарониЉан, некадашЬи директор Ѕеоградске опсерваториЉе ¬ахе ќскаЬан, познати сликар ћиодраг ¬артабедиЉан-¬арта, сестре —укиЉасовиЮ (–ужица, ћаргита и  рунислава) коЉе су учествовале у партизанским покретима у ƒругом светском рату, а такоРе врло познати и веома цеЬени £ермени —огомон “ехлирЉан, јршалуЉс јствацатрЉан, ¬ахан ћинахорЉан, ¬ахан “отомЉанц, —лободан √лигориЉевиЮ.“ »гиЮ, √оран: —имоЬан, Ѕабкен Ц £ермени и —рби су браЮа по страдаЬу, ѕечат, 26. 8. 2010.

[6] ѕрема тадашЬим прописима угарског краЪевства, Љеретици и шизматици нису смели да се настаЬуЉу у царскоЉ вароши ѕетроварадин, тако да Ље православним —рбима толерисано насеЪаваЬе око мочвара, лимана и мртваЉа северно од ƒунава. “акоЉе прво настало „–ацко село“ (–ац Ц погрдан назив за —рбина), познато касниЉе под именом „ѕетроварадински Ўанац“ од коЉег Ље настао Ќови —ад спаЉаЬем са околним селима.

[7] —тановници су за 80.000 форинти од цесарице ћариЉе “ерезиЉе купили слободу и да Ьихово насеЪе постане слободна краЪевска варош Ќови —ад 1748. године.

[8] «абележено у летопису Љерменске цркве —в. ѕетра и ѕавла у Ќовом —аду, коЉи Ље са Љерменског превео на латински монах £осиф ¬артан, монах реда —в. јнтониЉа.

[9] Ќовосадски £ермени ишчезли лагано и готово неприметно, √раРански лист, 9. 8. 2008. ƒоступно на: „Ќаслови нет

[10] ƒео £ермена Ље у XVII веку примио римокатоличку веру, тЉ. прихватио римског папу као врховног поглавара своЉе цркве. ќве Љермене називаЉу „ћахитаристима“, Љер Ље воРа римокатоличког покрета меРу Ьима био монах ѕетар ћанух ћехитар, коЉи Ље са Љезера —еван прешао на острво —в. Ћазара код ¬енециЉе и тамо основао римокатолички манастир у коме се богослужило на Љерменском Љезику и по Љерменским обичаЉима владало. “амо Ље установЪена и конграгациЉа, коЉа Ље поставЪала Љерменске римокатоличке свештенике у подунавЪу. —амо под влашЮу римског папе се у држави ’абсбурга могла одржавати верска посебност Љерменског народа.

[11] Ќовосадски £ермени ишчезли лагано и готово неприметно, √раРански лист, 9. 8. 2008. ƒоступно на: „Ќаслови нет“.

[12] ѕрви меРу приложницима нааведен Ље £ован „енази. Ќедалеко од места на ком Ље била црква, налази се породична гробница породице „енази, коЉа ниЉе уништена приликом изградЬе Ѕулевара маршала “ита, па и данас постоЉи. —ачувано Ље и име последЬе (сахраЬене из породице).

[13] —тоЉаковиЮ, √: «намените жене Ќовог —ада, Ќ—, 2001.

[14] —лужбу црквеЬака у овом храму обавЪала Ље £улиЉана ѕоЪаковиЮ, коЉа Ље умрла 1949. године, али ниЉе била £ерменка. √руЉиЮ, ћилорад: ¬одич кроз Ќови —ад и околину, Ќови —ад, 2005. година.

[15] »гиЮ, √оран: —имоЬан, Ѕабкен Ц £ермени и —рби су браЮа по страдаЬу, ѕечат, 26. 8. 2010.

[16] √руЉиЮ, ћилорад: ¬одич кроз Ќови —ад и околину, Ќови —ад, 2005. година.

[17] ƒомановиЮ, ƒушко: ’рам порушен, звона сакривена, Ѕлиц, 21. 1. 2008.

[18] Ibidem.

[19] ќбновЪено 1995. године.

[20] » новосадски £ермени обележили дан геноцида, –“¬, 24. 4. 2009.

[21] Ibidem.

[22] ѕотомци добровоЪаца из √орЬе –огатице добили цркву, –“¬, 27. 8. 2011; ” √орЬоЉ –огатици изграРена црква —илазак —в. ƒуха на јпостоле, –“¬, 28. 8. 2010.

[23] ƒиЉета = „ест назив феудалних скупштина саставЪених од представника сталешких и других колективних тела, ради оствареЬа Ьихових колективних права. »збор представника у диЉетама одражавао Ље привилеговани статус Љедних на рачун других граРана, био Ље велика препрека општепредставничкоЉ демократиЉи, Љеднакости права гласа, и онемогуЮавао Љеднакост граРана.  омунистички поредак Ље познавао сличне колективне корпусе у облику ¬еЮа ƒѕ« и ƒѕќ током траЉаЬа комунистичког режима у —‘–£ (¬идети ”став —‘–£ из 1974.), а корпуси “националних заЉедница”, коЉе не познаЉе ни ”став —рбиЉе, нити «акон о националним маЬинама, наметнути су ¬оЉводини  орхецовим статутом (¬идети: —татут ¬оЉводине из 2009. године, чл. 40). ќдредбе садржане у чл. 40, ст. 3 и 4  орхецовог статута драстично су нарушиле уставну равноправност граРана.

ƒушан  овачев

‘онд —лободан £овановиЮ

08 / 07 / 2011

     оментари:

    2015-10-09
    20:38
    Radosin Zajic:
    Proletos se, u vreme "Jefimijinih dana" u Trsteniku, videh sa pesnikom Babken Simonjanom i tada se dogovorismo da mu, ako znam neki podatak koji je vezan za istoriju i porodice Jermena u Srbiji, to dostavim. Pretpostavljam da je i on dosao do ovih podataka ali cu proveriti. Tada sam mu rekao (onoliko koliko sam znao) o porodicama iz Vrnjacke Banje (Setrakijan, Belanijan, Artinjan, Derbogosijan, ... i jedne porodice iz Trstenika (Peniamin). Na zalost tih podataka je sve manje.

    Bratski pozdrav!

    Radosin Zajic

    (izvinite zbog tastature!)

    2015-04-09
    13:08
    ƒушан  овачев:
    ѕоштовани г. £овановиЮу
     олико знам, др ¬рамшапух јтаЪанц Ље био воЉни лекар царске руске армиЉе.  ако сам се распитао, сазнао сам да Ље после I светског рата радио —кореновцу и има потомства. —ин му Ље био угледни панчевачки адвокат АорРе јтаЪанц, а унук неуропсихиЉатер др √абриел јтЪанц, чиЉа Юерка Ље наша уважена балерина јшхен јтаЪанц. «а прецизне податке, морали би сте контактирати породицу.
    »звиЬавам се на вишегодиишЬем кашЬеЬу с одговором, тексам сада видео ¬аше питаЬе.

    2014-03-11
    00:38
    ƒушан  . £овановиЮ:
    ѕоштовани,
    интересуЉе ме да ли доктор ¬рамшапух јтаЪанц
    био учесник ратова од 1914-1918, Љер ми Ље моЉ
    покоЉни деда ‘раЬа ¬аЬек, коЉи Ље иначе живео
    све до своЉе смрти у Ѕанатском новом селу, причао
    о доктору јтаЪанцу из ѕанчева. »наче моЉ деда Ље био у ѕрвом светском рату интендантски капетан.
    ”чтив, ƒушан  . £овановиЮ

    2013-03-05
    19:41
    митар радоЬиЮ:
    £ерменска црква у Ќовом —аду Ље била под управом католичког сениората у —уботици.
    «а градЬу и просецаЬе тада Ѕулевара ћ. “ита сметала Ље визуелно Љерменска црква и —инагога.
    —инагога Ље решена тако што Ље визуелно затворена зградом поште.
    £ерменска црква Ље срушена, на основу договора √рада, ѕокраЉинских органа и —ениората у —уботици. ƒоговор Ље био да се —ениорату исплате средства и да граРевинска дозвола за изградЬу семеништа у —уботици.
     атолички сениорат Ље као управитеЪ трговао £ерменском црквом.
    ќво ми Ље познато из разговора са пок. господином “ерзином коЉи Ље у то време био директор ”–Ѕ»—а тЉ. инвеститор и преговарач у реализациЉи овог посла. ”–Ѕ»— нпр. Ље исплаЮивао накнаде за обЉекте код реализациЉе инфраструктурних обЉеката.

    2011-07-12
    18:25
    ян јвдеев:
    —пасибо за —ербскую версию сайта!

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0