Srpska

„удо о “аЉдули

√ледаЬе уметничких филмова коЉи се на оваЉ или онаЉ начин дотичу православне тематике ниЉе Љедноставна ствар, а делимично чак може и да изнеривара човека Ц довоЪно Ље сетити се, рецимо, Ђјдмиралаї коЉи Ље одиграла иста глумачка екипа као и Ђ»рониЉу судбине-2ї, коЉа се поЉавила годину дана пре тога.

Ќевесело расположеЬе не чуди Ц и то Ље због неколико разлога.

 ао прво, филм се на поЪу, коЉе Ље за Ьега Љош увек ново, осеЮа као слон у стакларскоЉ радЬи.  ао друго, делимично су покушаЉи да се сними нешто Ђправославної изазвани конЉунктуром и чак и ако нису шеЮерлеме ипак оставЪаЉу утисак отужне сладуЬавости. ј као треЮе, како Ље рекао Љедан паметан човек, не треба покушавати са снимаЬем Ђправославних филмоваї - довоЪно Ље да на филм доРу православни режисери.

” принципу, иза овог Љедноставног рецепта успеха налазе се таква простанства да за сада неЮемо тежити ка Ьима, веЮ Юемо вас само позвати на размшЪаЬе.

Ќа размишЪаЬе о томе шта може и треба да представЪа филм, коЉем ниЉе туРа духовност, - али не у оном смислу у коЉем Ље схватана у позном ———– и у коЉем се данас поима у ≈вропи, - веЮ у истинском: односно онаЉ коЉи с Ъудима говори, ако не директно о Ѕогу, онда о тежЬи Ъудског духа према Мему, горе.

“им пре што Ље каталог филмова коЉи нас занимаЉу и коЉи Ље доскора био врло кратак, допуЬен новим значаЉним филмом.

—ценариста £уриЉ јрабов и режисер јлександар ѕрошкин, око чиЉег се Ђ„удаї пре две године подигла прашина, спремаЉу се да пусте на екране Ђ’ордуї - филм у коЉем се говори о томе како Ље у XIV веку светитеЪ јлексиЉе, митрополит ћосковски, ишао у ќрду да би исцелио канову жену. ќдлучили смо да поразговарамо с £уриЉем јрабовом о томе због чега су „житиЉски“ филмови компликовани, шта Ље заправо представЪала ’орда и зашто нико не зна како су Ъуди разговарали чак и у недавноЉ прошлости.

ƒакле, реците нам, како се уопште поЉавио оваЉ подухват Ц снимаЬе филма о светитеЪу јлексиЉу?

ћатериЉал Ље предложио студио Ђѕравославна енциклопедиЉаї, продуцент —ергеЉ Ћеонидович  равец. ” први мах сам одбио, Љер сматрам да ниЉе могуЮе направити уметнички филм о свецима. ”метност Ље саткана од противречености, а у ликовима коЉе Ље ÷рква канонизовала нема противречности, оне су избрисане из житиЉне литературе.  анонизовани светац или светост представЪаЉу краЉЬу тачку човека према коЉоЉ треба тежити. » сви покушаЉи да се прикажу свеци, коЉи су се предузимали на филму, или су неуспешни или показуЉу светост од супротног. ћеРутим, ови филмови одмах изазиваЉу критику Ъуди коЉи на екрану желе да виде икону, а иконописаЬе ниЉе баш у потпуности уметност, то Ље, као што знамо од оца ѕавла ‘лоренског, прозор у други свет...

—цена из филма Ђ’ордаї. ‘отографиЉа: ћихаил ‘омичов

≈во због чега сам прво одбио оваЉ посао, али сам онда рекао продуценту: ЂЌе могу да направим филм о свецу коЉи иде по екрану и зрачи светошЮу. ћогу да направим филм о жртви; о човеку коЉи жртвуЉе све и после ове жртве се у свету нешто меЬа.ї » —ергеЉ Ћеонидович Ље рекао: Ђƒа, то нам одговара.ї » тада сам покушао да напишем сценарио о томе како митрополит јлексиЉе Ц с висине свог зваЬа и с висине свог служеЬа, - ураЬа у дубину народа коЉи Ље поробЪен под ’ордом. ƒа напишем причу о томе како се чудо не дешава. «а фабулу смо узели казиваЬе о томе како Ље светитеЪ јлексиЉе ишао у ’орду и исцелио канову жену “аЉдулу од слепила. ќваЉ сиже постоЉи у светитеЪевом житиЉу.

ƒакле, по сценариЉу, митрополиту јлексиЉу чудо не полази за руком, епископ бива кажЬен, скидаЉу му одежде, поливаЉу га водом и он постаЉе бескуЮник, послат меРу руске сужЬе.

 од нас се, делимично после Ћава √умиЪова, - поЉавила традициЉа да се ’орда замишЪа као да су то неки толерантни источЬачки Ъуди. “о се апсолутно не поклапа с историЉским изворима. ѕрипадници ’орде су били прилично сурови, уништавали су цркве Ц и то Ље описано у летописима (летописи су Љедини историЉски извор и ако се они доведу у сумЬу, уопште нам неЮе преостати документарни извори). „ланови ’орде су у своЉоЉ позноЉ етапи заиста давали такозване ЂпаЉзеї - заштитне повеЪе за ÷ркву, ослобаРали су Ље пореза. ћеРутим, не треба заборавити због чега су то радили: да се »сточна ÷рква не би сЉединила са «ападном и да не би могла да пружи отпор ’орди. —ве Ље то прилично подла политика. Ќе можемо да замишЪамо припаднике ’орде као верски толерантне Ъуде Ц то се апсолутно коси с нашом историЉом.

ƒакле, по сценариЉу, светитеЪ јлексиЉе бива кажЬен, он Ље меРу сужиЬма, постаЉе ложач, ложи парна купатила у коЉима се купаЉу канови и Ьихови ближЬи. ћеРу ложачима Ъуди не живе дуже од месец дана зато што умиру од недостатка воде. » управо кад светитеЪ јлексиЉе приноси ову жртву Ц не враЮа се у ћоскву, веЮ добровоЪно постаЉе заробЪеник, на филму се дешава чудо исцелеЬа.

ѕосле тога ’орда не предузима нове наЉезде на ћоскву и московски кнезови могу мало да се опораве и да прикупе снагу за  уликовску битку. «аиста, руска московска ÷рква добиЉа заштитну повеЪу. » историЉа почиЬе да се одвиЉа у другом правцу. –опство Юе се после извесног времена завршити, –усиЉа Юе се лагано формирати као самостална држава и самостални етнос.

 оЉе изворе сте користили? »ма икона светитеЪа с житиЉем. ƒа ли се приликом ствараЬа филма ове иконе могу користити за своЉеврсно дешифроваЬе?

»звори су сва житиЉска литература. ќсим тога, имао сам консултанте, и то врло различите консултанте. »коне са житиЉем нисмо могли да користимо, зато што иконописаЬе ниЉе уметност, то Ље нешто више. „ини ми се да уметност не треба да се такмичи с иконописом. ѕокушао сам да напишем причу, а режисер и продуцент су покушали да пренесу ову причу на екран. ѕричу, заодевену у Ђодеждуї позног средЬовековЪа, тачниЉе Ц блиског ѕрепорода.

ƒа ли можете да наведете идеалне историЉске филмове? »ли Ље филм увек апокриф?

»деалан не могу, али могу да кажем да Ље ЂјндреЉ –убЪовї врло успешан филм. ћогу да кажем да наша замисао у извесноЉ мери наставЪа замисао “арковског. јндреЉ –убЪов слика ЂЅожанску тишинуї своЉе “роЉице тек након што Ље искусио муку, несреЮу, страдаЬе, убиство и крв Ц све оно што раздире руску земЪу. ” филму “арковског Ље то одлично приказано. ЂјндреЉ –убЪовї Ље врло достоЉан пример такозваног историЉског филма. ћеРутим, не знам колико он одговара историЉским реалиЉама. ” принципу, немамо критериЉуме како бисмо се разабрали где Ље апокриф, а где ниЉе апокриф. ” раноЉ ÷ркви су четири £еванРеЪа била издвоЉена од осталих. јли да ли то значи да су сви остали одбачени текстови били лажни? ¬ероватно Ље у многим апокрифним ЉеванРеЪима било неких озбиЪних ствари. »пак, ми сматрамо за канон оно што Ље освештала ÷рква, ауторитет наЉвиших духовних лица, Ьихово служеЬе, Ьихово морално и социЉално-политичко рпаво, а све остало су за нас апокрифи.

—хватате, на пример, ми не знамо усмени Љезик с почетка XIX века. »з овог времена Ље остао кЬижевни Љезик, али то уопште ниЉе исто што и усмени. ” наше време усмени говор упада у кЬижевни, тачниЉе, кЬижевни говор се спустио на ниво усменог, а тада Ље очигледно постоЉао известан Љаз. “аЉна Ље како Ље говорио прост народ у деветнаестом веку. ќстала нам Ље само кЬижевност.

¬еЮина историЉских филмова не оставЪа утисак веродостоЉности без обзира на обиЪе историЉске одеЮе и ефектне масовне сцене. ј Ѕергманов Ђ—едми печатї Ље напротив театралан и у Ьему су коришЮени позоришни реквизити, а изгледа истинито.  ако то можете да обЉасните?

—амо тиме што Ље Ђ—едми печатї дело истакнутог режисера Ѕергмана. » ЂјндреЉ –убЪовї не оставЪа утисак неистинитости. “о Ље ниво режисуре. ¬ероватно и у Ђ—едмом печатуї и у ЂјндреЉу –убЪовуї много тога не одговара историЉским реалиЉама, али таленат режисера и мисао коЉа га покреЮе све искупЪуЉу.

ј оно о чему ви говорите Љесте бесмислено трошеЬе новца на костимиране филмове у коЉима Љедноставно нема озбиЪних смисаоних значеЬа. «на се због чега се праве ови филмови Ц да би се развеселио гледалац и зарадили милиони.

√де сте узели реалиЉе за приказиваЬе живота “атара, ’орде?

Ќа снимаЬу филма. јстраханска област, децембар 2010.

»мали смо консултанте. £ер, од ’орде Ље остао врло богат археолошки слоЉ. ќн се налази у близини савременог јстрахана. ’орда Ље прилично касно примила ислам. “о Ље била мешавина паганства, муслиманске религиЉе и култура различитих народа коЉе су ћонголи осваЉали. » намерно смо приморали припаднике ’орде да на филму говоре на старом монголском Љезику. ” ствари, ни то ниЉе баш Ьихов Љезик, али смо покушали да постигнемо извесну Љезичку веродостоЉност, да направимо нешто попут ћесеца на екрану.  ао да наш Љунак доспева у други свет, у Ьему постоЉе елементи коЉе он зна, а постоЉи и оно што он апослутно не познаЉе. » Љош се радило о томе да се на филму прикаже такозвана Ђрускостї: шта Ље она, како се деформише и како се меЬа у додиру с другом културом, коЉа у многоме изгледа као варварска.

” неким изворима се саопштава да Ље светитеЪ јлексиЉе, док Ље био у ’орди водио спор с иноверцима. ” вашем филму оваЉ моменат не постоЉи?

Ќе, код нас тог момента нема. Ќа филму он веру доказуЉе одрицаЬем од свог тела. £ер главни доказ вере Ље чудо. ’ристос не би васкрсао и не би било ’риста. ѕарафразираЉуЮи апостола ѕавла, шта бисмо ми хришЮани били да ’ристос ниЉе васкрсао? ¬идимо чудо и светац престаЉе да буде светац и Ѕог престаЉе да буде Ѕог. Ѕог и светост се не могу угурати у наше хуманитарне конструкциЉе. јко нема чуда, нема ничега. ћеРутим, ми смо направили филм о томе да се чудо дешава само онда кад се човек одриче живота у име другог човека, како он може да превазиРе самог себе...

02 / 12 / 2011

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0