Srpska

“ужни пут жена новомученика и исповедника –уских

ћноге су невоЪе праведних, и од свих Ьих избавиЮе их √оспод.

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ѕс. 33,19

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ѕроРосмо кроз огаЬ и воду, и извео си нас у починак.

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ѕс. 65, 12

∆ене руских новомученика и исповедника су прошле тежак и тужан пут. ќне су носиле велики подвиг усред безбожног света, подижуЮи своЉу децу и трпеЮи оскудицу, угЬетаваЬа власти, глад и сиромаштво.

ѕролазеЮи своЉ крсни пут, уз повремену клонулост духа и тугу, оне не само да нису показивале слабост веЮ су налазиле у себи и снагу да се моле Ѕогу и славе √а.  ако су као такве опстале?  ако су остале верне ’ристу? ќ томе говори наш чланак.

” породици познатог московског свештеника и даровитог проповедника, о. ћихаила Ўика, након Ьеговог првог хапшеЬа беше остало троЉе деце. ќставши готово без средстава за живот, Ьегова попадиЉа Ље морала да путуЉе са своЉом шестомесечном Юеркицом из —ергиЉевог ѕосада за ћоскву због посла. ќстваЪала би девоЉчицу код роРака, а онда би Љурила у »сториЉски музеЉ, где Ље радила као водич. ѕосле посла се са намирницама и пеленама у ранцу, и малом Юерком у наручЉу, свакодневно враЮала натраг у ѕосад. ”ниниЉе ЬоЉ ниЉе било своЉствено Ц пише Ьена Юерка £елисавета у своЉим белешкама Ц Ќакон мог роРеЬа мама Ље овако писала оцу у затвор: Ќека би ти Ѕог дао стрпЪеЬа да издржиш. ј Ља се кроз чежЬу за тобом осеЮам безмерно среЮном због тебе, и знам да Ље пред нама радост сусрета, и веруЉем да нам се она неЮе одузети, и молим се само да Ље ми сами не покваримо... ќтац ћихаил Ље стреЪан 1937. године на стрелишту Ѕутово у близини ћоскве. —упруга ЌаталиЉа га Ље тражила по разним затворима, и не знаЉуЮи Љош ништа о ЬеговоЉ судбини, написала му Ље пред смрт дирЪиво опроштаЉно писмо: ƒраги моЉ, непроцеЬиви приЉатеЪу! ≈то, веЮ Ље прошло и моЉе последЬе пролеЮе. ј где си ти? “воЉа судбина Ље и даЪе загонетна и мистериозна. £ош увек се назире трачак наде да Юеш се вратити. ћеРутим, ми се више неЮемо срести, а тако сам желела да те дочекам. Ќо, због тога не треба очаЉавати. ƒа смо се срели, Љош би нам теже пао растанак, а мени Ље време... “воЉе име Ље за децу светиЬа. ћолитве за тебе Ц наЉинтимниЉа ствар коЉа их уЉедиЬуЉе. £а им понекад нешто причам, да не би у Ьиховом сеЮаЬу избледиле црте твог духовног лика.

—еЮаЬе на драгу особу Ље увек у срцу оног коЉи воли, па чак и кад се налази у предворЉу смрти Ц све мисли су само ЬоЉ упуЮене. Ќе можеш да престанеш да се дивиш висини духа и благочестивим односима меРу овим светим Ъудима. ћеРу Ьима Ље била она Ъубав, коЉа, по речима апостола ѕавла, никада не престаЉе (1  ор. 13, 8) и пресеЪава се у вечност.

ѕопадиЉа јлександра —ергеЉевна √олишева Ље чувала последЬе писмо оца ЌиколаЉа иза иконâ, као светиЬу. ” овоЉ опроштаЉноЉ свештениковоЉ забелешци, коЉу Ље написао у затвору непосредно пред смрт, открива се Ьегово невероватно смиреЬе и безгранична Ъубав према породици. «а мене се не секираЉте... Ц пише отац ЌиколаЉ. «наЉуЮи шта га очекуЉе („ако икако преживим“), наставЪао Ље: Ѕринем за вас. ¬и немате ништа... ѕоследЬе речи забелешке су скоро као молитва: Ѕог нека вас чува, драги моЉи. Ѕудите Љаки и молите се за мене, не памтите ме се по злу... ќпростите ми ’риста ради... Кубим вас и молим Ѕога, да вас ќн сачува. ЌемоЉте заборавити Ѕога, Ѕогородицу и светог ЌиколаЉа, чиЉем вас заступништву предаЉем. ¬аш татица Ц коЉи вас воли до гроба.

—вети »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) Ље о Ъубави, као о великом ЅожиЉем дару, писао: » даЉу се Ъудима Ъуди привремено по плоти и заувек по духу. ќва Ъубав чини чуда, Љер она и након смрти даруЉе воЪеним душама могуЮност да опште.

—вештеномученик ¬асилиЉе Ќадеждин у последЬем писму из —оловецког логора оставЪа своЉоЉ супрузи, може се реЮи, као неко духовно завештаЬе: ЅлагосиЪам те за твоЉу Ъубав, за приЉатеЪство, за твоЉу оданост мени... Ќека буде воЪа ЅожиЉа! ћи Юемо дочекати радосни сусрет у светлом ÷арству Ъубави и радости, где више нико неЮе моЮи да нас растави Ц и ти Юеш ми онда испричати како си проживела живот без мене, како си успела хришЮански да васпиташ нашу децу, како ти Ље пошло за руком да им створиш аверзиЉу и гаРеЬе према мрачном безбожном погледу на свет, и да у Ьихова срца утиснеш светли ’ристов лик...

ѕопадиЉа свештеника —ергиЉа —идорова, коЉи Ље последЬе године свог служеЬа провео у ¬ладимирске области, ниЉе морала да пише захтеве Ќародном комесериЉату унутрашЬих послова да би сазнала о судбини свог мужа: он Ље, по сведочеЬу Юерке ¬ере, сам саопштио своЉоЉ супрузи у сну о смрти. “аква комуникациЉа Ље могуЮа под условом да Ъуди живе истим духовним животом, и да он сав буде испуЬен Ѕогом.

ѕопадиЉа свештеномученика »лиЉе „етверухина, московског свештеника коЉи Ље умро у логору на ¬ишеру 1932. године, присеЮа се речи из канона —вете ѕедесетнице: –астанка вам неЮе бити, о приЉатеЪи. —коро Юе петнаест година откако Ље моЉ о. »лиЉа отишао √осподу Ц пише £евгениЉа Ћеонидовна Ц али Ља не осеЮам да сам раставЪена од Ьега. ћи дословно наставЪамо да живимо Љедан живот. „есто када пролазим кроз неке недаЮе чуЉем у себи Ьегов охрабруЉуЮи глас: „Ќишта се не брини, маЉчице, ти си моЉ Љунак“. “ако Ље он мени знао да каже, након чега ми Ље одмах постаЉало лакше. ј уколико радим нешто погрешно, тЉ. не онако како би он хтео, видим у сну као да Ље негде далеко од мене и болно стеже срце.

Ѕило Ље случаЉева када су се мученици старали о подизаЬу своЉе деце и након смрти. ѕрисеЮа се Юерка оца ћихаила Ўика: ћаЉка Ље одмах после татиног хапшеЬа отказала претплату на „ѕионирску истину“, наводеЮи да Љу Ље у сну отац критиковао због Ье, будуЮи да сваки човек наручуЉе лист своЉе странке, а ми се овоЉ „странци“ нисмо припадали.

ќдрицаЬа и туге нас уче да изнова процеЬуЉемо однос према земаЪским вредностима и душевним, тЉ. световним привезаностима. ѕротоЉереЉ »лиЉа „етверухин Ље пре хапшеЬа волео дуго да седи у библиотеци, и за то време породица ниЉе смела да га узнемирава.  асниЉе Ље он признао свом сину: ƒраги моЉи, Ъубав према кЬигама ми Ље сметала да вас на прави начин волим. » протиници Ље такоРе писао: ќпрости ми ако сам Ља своЉу Ъубав делио измеРу тебе и библиотеке. “и си сада за мене Ц Љедино благо. ќх, како Ља чезнем за тобом! Ц каже он у другом писму Ц Ќи за слободом, ни за куЮом, ни за кЬигама, само за тобом!  ада би ти била овде поред мене, Ља бих био среЮан!

ѕонекад су породице свештеника трпеле оскудицу и у оном наЉосновниЉем. Оерка свештеномученика ƒимитриЉа  едроливанског, из села  руги £егорЉевског реЉона, носила Ље хаЪину сашивену од очеве мантиЉе. ј у породици тверског свештеномученика ЌиколаЉа ћорковкина Ље било шесторо деце када су власти, опорезуЉуЮи их претераним порезом, одлучиле да заплене и зимску памучну баЮушкину мантиЉу, коЉу Ље матушка желела да прекроЉи кЮеркама у капут. –одитеЪско срце Ље уздрхтало. ≈то управо те ствари моЉа жена и Ља смо одлучили да не даЉемо, ради дечиЉе заштите Ц причао Ље касниЉе отац ЌиколаЉ. «бог тога су свештеника и Ьегову попадиЉу послали у изгнанство, оставивши децу саму.  асниЉе Юе баЮушка, из затвора, написати у писму следеЮе: —ада сам постао богатиЉи, али не оним пролазним што трули и распада се, него оним што остаЉе до гроба, тоЉест богатством духовног живота. ќ своЉоЉ супрузи он Ље говорио: ћислио сам да она неЮе преживети такав, како се нашем поимаЬу чини Ц тежак крст ... ћеРутим, сваком ко веруЉе у Ѕога крст се даЉе према снази, и сваком човеку коЉи има веру макар и као зрно горушичино, све Ље могуЮе.

—вештеномученик »лиЉа „етверухин Ље непосредно пред смрт рекао своЉоЉ жени приликом сусрета у логору: ќвде пролазим кроз другу духовну академиЉу, без коЉе ме не би пустили у ÷арство Ќебеско.

Ќевероватне су постоЉаност и храброст, са коЉима су прихватале искушеЬа многе породице свештеника. Мих духовно сиромаштво у споЪашЬем окружеЬу ниЉе тиштило ни огорчавало. Оерка оца —ергеЉа —идорова ¬ера, присеЮа се како Ље Ьена маЉка, смеЉуЮи се, Ьихову собу називала „брлог“. –одитеЪи су спавали на поду, покриваЉуЮи се чим пре стигну, Љер су Љоргани и чаршави били веома истрошени; сва Ьихова одеЮа Ље висила на ексерима, а ствари од четворо деце, коЉа су спавала на клупи и креветима, чувале су се у пакетима од пошиЪки. £едном се у Ьихову собу ушуЬао лопов. ¬идевши такву беду, он се озбиЪно посрами. ѕриметивши матушку “атЉану коЉа Ље утом промицала, он само рече: „Ќема треба да се плашите оскудице, све Юе се решити“.

—традаЬа су челичила дух тих Ъуди, уздизала их изнад мирске суЉете и ослобаРала од земаЪских брига.

£едном су оца —ергиЉа питали како Ље, поред тако велике породице, одлучио да постане свештеник. јко би Ьега „повели“, коме би онда он оставио своЉу децу? ќтац —ергиЉе Ље одговорио: ÷арици ЌебескоЉ. јко Ља страдам, то Юе бити за Меног —ина. ¬и дакле допуштате могуЮност да Юе ќна оставити моЉу децу? Ќикад! —пасиЮе их и заштитити. ƒва месеца касниЉе оца —ергиЉа су ухапсили, и он Ље погубЪен. јли се очева вера у то да Юе ÷арица Ќебеска спасити и заштитити Ьегову децу, обистинила Ц писала Ље Ьегова стариЉа кЮерка ¬ера. Ц  олико Ље у то време било уништених породица. ќдвели би мужа, затим жену, а децу дали у сиротиште, да забораве све што Ље везано са Ьиховом породицом Ц Ьена предаЬа и Ьене светиЬе. Ќас нису дирали, иако су многе жене свештеника послали у логоре.

” житиЉима светих новомученика често се среЮу моменти, када их Ьихове попадиЉе умоЪаваЉу да зарад породице промене место службе или да се преориЉентишу на обичан посао, напустивши служеЬе Ѕогу. јли не треба их осуРивати за таЉ природни страх за себе и своЉу децу. ЌиЉе срамота боЉати се Ц каже отац —ергиЉе —идоров Ц сви смо ми Ъуди, а Ъуди су слаби, али не треба показати слабост. ѕа Ѕог Ље сигурно са нама, и он нас нигде неЮе оставити.

„увени песник 19. века, ј. Ќ. ћаЉков Ље писао:

Ўто тамниЉа Ље ноЮ, то светлиЉе су звезде,

Ўто дубЪа Ље туга, то ближе Ље Ѕог.

», заиста, Ѕог ниЉе оставЪао те Ъуде у наЉтежим околностима. ¬ера им Ље помогала да их преживе и у исти мах творила чуда. ”истину онаЉ коЉи се узда у милост √оспоЬу у ЬоЉ и изобилуЉе.

—еЮам се, то Ље било на око шест месеци после хапшеЬа оца Ц пише ¬ера —идорова. Ц Ѕили смо у великоЉ оскудици, будуЮи да нисмо имали ни пребиЉене копеЉке, а дугови на све стране. ћама Ље седела на кревету и доЉила тромесечног —ерЉожу (пето дете, коЉе никада ниЉе ни видело свог оца), а Ља сам се нечим другим занимала. ќдЉедном ми мама рече: ¬ера, погледаЉ испод веша у сандуку, можда Ље тамо случаЉно преостао макар Љош Љедан замотуЪак... «амотуЪкомсмо ми називали сиЮу увиЉену у парче папира, коЉу Ље отац добиЉао за служеЬе. ” Ьима су били и бакарни и сребрни новчиЮи. јли Ља сам знала да у нашем Љедином сандуку, у ком смо држали одеЮу...одавно веЮ ништа нема. –екла сам то мами, а она ми Ље на то одговорила: ѕомоли се ЌиколаЉу ”годнику. ќн Ље покровитеЪ породице —идоров, а ти си дете, он Юе боЪе тебе да чуЉе и онда нам можда и помогне. «атражи да ти пошаЪе замотуЪке. £а сам се тихо помолила, отворила сандук и почела да претурам по нашим изузетно старим и поцепаним кошуЪама и чаршавима. » наЉедном Ц Љош ми се срце стеже Ц повиках мами: «амотуЪак! ѕочех да га одмотавам, кад у Ьему новчиЮи од по двадесет копеЉки! Ќаставих даЪе да тражим, кад имам шта видети: Љедан, други и треЮи замотуЪак у Юошковима сандука, и у сваком од Ьих новчиЮи Ц и то не бакарни, веЮ сребрни! ћаЉка ми ниЉе веровала када сам ЉоЉ вичуЮи саопштавала шта се дешава, будуЮи да смо у протеклих неколико месеци не Љедном претурале исти таЉ сандук, али Ље све из Ьега било Љош одавно потрошено... «ахвали се, ¬ера, светом ЌиколаЉу Ц рече ми мама. —едам замотуЪака сам тада нашла.

” породици подмосковског свештеника јлександра ѕарусникова, где Ље било десеторо деце, десило се ништа маЬе запаЬуЉуЮе чудо. ѕредставници власти су породици одузели краву, што Ље код ближЬих оца јлександра изазвало велику панику. Ќа попадиЉину узруЉаност он Ље одговорио: —ашеЬка, Ѕог дао Ц Ѕог и узео. ’аЉде да прочитамо благодарствени молебан. ќд тог времена кад им Ље одузета крава, сваки дан се на степеништу поЉавЪивала корпа са боцом млека и двема векнама хлеба —тариЉа деца су дуго времена дежурала код прозора са погледом на трем, не би ли дознала ко им доноси хлеб и млеко. ƒешавало се да су чак до ситних сати тако стаЉали, али им се ниЉе дало да виде добротвора.

√оспод Љача веру —воЉих чеда. ћеРутим, налазеЮи се поред нас, милостиви Ѕог нас често проверава како носимо своЉ крст и са каквим срцем прихватамо тешкоЮе и страдаЬа. —. ЅехтеЉев Ље врло прецизно описао то тешко бреме у ЉедноЉ од своЉих песама:

«ато што Ље у том страшном, мучном часу

“ако тешко бреме крста,

£ер се читав сатанин ад окомио на нас

«бог служеЬа заветима ’риста.

ћноги су били запали у очаЉаЬе тада, када се чинило да не постоЉи ништа и нико у кога би се могло уздати. ƒешавало се и да попадиЉа “атЉана —идорова каже своЉоЉ деци: —ве Ље изгубЪено, умреЮемо од глади. јли Ље ипак после извесног времена у себи проналазила снагу да се смеЉе и да их радуЉе. “о Ље она снага унутрашЬег отпора, тЉ. снага духа, коЉа се темеЪи на спремности да све поднесеш и истрпиш ради √оспода, и управо она ниЉе дала многим Ъудима да умру у страшним годинама прогона. Ќа такве се и односе речи апостола ѕавла: —вачим смо угЬетавани, али не потиштени; збуЬивани. али не очаЉни; ѕрогоЬени, али нисмо оставЪени; оборени, али не погубЪени; (2  ор. 4, 8-9). Ќе можеш да престанеш да се питаш како ови свети Ъуди, налазеЮи се у том положаЉу, нису изгубили веру, веЮ су се Љош и више утврРивали у ЬоЉ. ѕосле смрти попадиЉе уфимског свештеника ѕетра ¬арлаамова, јне »вановне (она Ље остала сама са петоро деце након хапшеЬа Ьеног супруга: наЉстариЉе Ље имало осам година и наЉмлаРе седам месеци), на папирима коЉи су ЉоЉ припадали била Ље наРена, Ьеном руком написана молитва, коЉом се она молила √осподу након хапшеЬа мужа: ’вала “еби, √осподе Ѕоже, за све: за живот, за невоЪе коЉе сам преживела, за растанак са воЪеним супругом (свештеником) своЉим, за муке и радост...за све сам благодарна само “еби.

∆ене светих мученика и исповедника су често са послушношЮу воЪи ЅожиЉоЉ прихватале искушеЬа. ћноге од Ьих су, опраштаЉуЮи се са своЉим мужевима, потпуно свесно говориле: »ди да страдаш за ’риста (из житиЉа свештеномученика ЌиколаЉа ѕоспелова). ѕопадиЉе су своЉом вером, постоЉаношЮу и трпЪеЬем сиромаштва и туге делиле судбине своЉих воЪених мужева и постаЉале мученице и без проливене крви. ” наЉтежим тренуцима, када су свештеници били пред избором: да спасу своЉ живот уз услов да се одрекну чина или да умру, осудивши своЉу породицу на патЬу, попадиЉе су их често подржавале у исповедаЬу вере. “ако Ље супруга свештеномученика ¬алериЉана Ќовицког, примивши од мужа из затвора цедуЪу у коЉоЉ он изражава бригу за будуЮност своЉе деце, одговорила: Ќе одричи се Ѕога ни свештеничког чина. ћени Юе Ѕог помоЮи.

 ако сада ми, Ъуди 21. века, да схватимо свете новомученике? ЌиЉе ли то чудно: благодарити Ѕога кад страда твоЉ воЪени и Љедини хранилац породице; служити благодарствени молебан онда када породици са десеторо деце, одводе Љедину краву; радовати се животу и раРати децу у време сиромаштва и немаштине? —вети »гЬатиЉе (ЅрЉанчанинов) каже да се нама наш крст, а то значи сва туга и патЬа земаЪског живота, чине тешким све до онда, док не научимо да га носимо с трпЪеЬем и смиреЬем у име ’риста.  ада се пак наш крст преобрази у крст ’ристов, онда он добиЉа необичну лакоЮу. £ер, Љарам Ље моЉ благ и бреме Ље моЉе лако Ц каже √оспод. ќ овом такоРе говори и апостол ѕавле: ƒа као што су страдаЬа ’ристова обилна у нама тако Ље кроз ’риста обилна и утЉеха наша. (2  ор. 1, 5).

†††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††††† ѕревела са руског: Ќаташа £ефтиЮ

17 / 02 / 2012

     оментари:

    2012-02-17
    12:44
    FOTINIJA LUCA:
    ovo mi je dar sa neba ove price.utjesih se posebno zbog onog:sto je tuga dublja,tu je blizi BOG.KADA BI DANASNJI RODITELJI NAUCILI VJERI,RADU,CESTITOSTI,NE BI IMALI ONU NERAZUMLJIVU POTREBU DA STICU ZA DJECU I ZA UNUKE,VEC BI TO PREPUSTILI ONOM U CIJOJ RUCI SU SVI DAROVI.

    ¬аш коментар

    ќвде можете оставити ваше коментаре. —ви коментари биЮе прочитани од стране уредништва ѕравославие.Ru.

    ¬аш коментар:
    ¬аше име:
    ¬аш e-mail:
    ”несите броjеве
    коjе видите на слици:


    RSS 2.0